Eduard Bah (E. Bach), u početku jedan ortodoksan lekar, koji je radio u Londonu početkom ovog veka, okrenuo se HOMEOPATIJI i razvio vlastitu lepezu lekova baziranih na isceliteljskim svojstvima trideset sedam različitih divljih cvetova. To je sistem vitalističke medicine. Isceliteljska svojstva ovih biljaka pripisuju se esencijalnim energijama, a ne hemijskom delovanju. Stanja na koje njegove lekarije deluju jesu emocionalni poremećaji za koje je Bah verovao da su uzrok bolesti /11,48/.

Svaka biljna i životinjska vrsta ima raznovrstan genetski materijal koji garantuje stvaranje ogromne raznovrsnosti individualnih razlika. To je banka gena vrste. Bogata banka gena je dragocena za vrstu, jer joj omogućava prilagođavanje na različite uslove okoline, te prtina tome da preživi. Pošto su vrste međuzavisne, održanje raznolikosti posebnih vrsta koristiće ostalima, dok bi gubitak pojedinih vrsta predstavljao smetnju. Čovek je posegao za prirodnim bankama gena da bi razvio mnoge lekove, povećao urod žitarica i otpornost prema bolestima, te povećao produktivnost ribljih i životinjskih farmi. Sledeće veće prednosti mogle bi nastupiti tek u budućnosti eksploatacijom prirodnih banaka gena, no uništenjem prebivališta vrsta, poput ekvatorijalnih tropskih šuma i velikih afričkih jezera, svetska prirodna banka gena se stalno iscrpljuje.

Tibetanska knjiga mrtvih, ili Bardo todol, uči da ljudska bića imaju nefizičko "bardo telo" koje se posle smrti odvaja od fizičkog tela. Za ovo je odvajanje, navodno, potrebno tri dana, za koje vreme ovo drugo telo luta "bardo predelom", gde se susreće sa raznim obličjima, i veličanstvenim i stravičnim, i treba da izabere putanje koje određuju kvalitet buduće egzistencije. Bardo todol je priručnik sa uputstvima bardo telu da pravi dobre izbore.

Metode "vizuelne redukacije", koje je razvio doktor Viljem Bejts (W. Bates) početkom ovog veka, smišljene su da osposobe ljude sa poremećajima vida, da ih koriguju bez nošenja naočara, koje, smatra Bejts, često donose više štete nego koristi. Činjenica da Bejtsova metoda vežbanja oka može da izleči čak i sasvim hronična stanja posvedočena je od strane Oldosa Hakslija (A. Huxley), čiji prikaz sopstvenog iskustva u knjizi Umetnost gledanja dopunjuje Bejtsovu praktičnu knjigu Bolji očni vid bez naočara.

Matematička formulacija principa NELOKALNIH KONEKSIJA, koju je 1960-ih izveo Džon Bel* /Bell/. Sam princip je tri decenije pre toga bio predočen u Ajnštajn-Rozen-Podolskijevom misaonom eksperimentu (vidi ERP EKSPERIMENT). Slično polazeći od ponašanja prostorno razdvojenog para čestica, Belova teorema definitivno dokazuje da između ovih čestica ne samo da postoji korelacija nego i da se ta korelacija ne može pripisati efektu lokalnih "skrivenih varijabli", što su inače predlagali fizičari koji su pokušavali da održe klasično, ajnštajnovsko gledište o kauzalnosti. Predviđanja koja daje Belova teorema kasnije su eksperimentalno proverena i potvrđena. Klozer (Clauser) i Fridman (Freedman) u Sjedinjenim državama i Alen Aspe (Aspect) u Francuskoj, nezavisno su pokazali da se rascepljeni korelirani parovi čestica ponašaju kao da svaki parnjak trenutno zna šta se događa sa onim drugim, slično kao što se za dve bliske osobe ponekad priča da telepatski osete ako se onoj drugoj dogodi nešto drastično. Zapravo, implikacije Belove teoreme bi i doista mogle da budu relevantne za razumevanje TELEPATIJE. Može ponekad da se čuje kako je "iracionalnost" kvantnih događaja ograničena na subatomski nivo ali, kao što je napisao fizičar Henri Stap* (Stapp), "Važna stvar u vezi Belove teoreme jeste što ona dilemu oko kvantnih fenomena jasno prenosi i u sferu makroskopskih pojava ... (ona) pokazuje da su naše obične ideje o svetu na određen način duboko pogrešne čak i kada je reč o makroskopskom nivou" /45, 308/.

(hebr. Baal-Sebub) mit. božanstvo starih Filistinaca; kod Jevreja i u Novom zavetu (Veelzevuv): vođa sila zla, đavolski poglavica; sinova tame, ali i zao, grešan čovek.

Sinovi Izrailjevi bili su polunomadi, a u Obećanoj zemlji postali su seljaci, uzgajivači žitarica i vinove loze. Berba je, kao i žetva, znak i izvor radosti; ali ona može biti i znamenje nesreće.

Niko ne može bez pokora slušati da se govori o rasrđenom Bogu ako ga jednom nije dotakla njegova svetost ili njegova ljubav. S druge strane, kao što čovek, da bi bio milosrdan, mora biti otet grehu, tako i vernik, da bi istinski pristupio Božjoj ljubavi, mora se približiti misteriji Božjeg pokora. Hteti tu misteriju svesti na mitski izražaj nekog čovečijeg iskustva znači ne poznavati ozbiljnost greha i tragiku Božje ljubavi. Između svetosti i greha postoji osnovna nespojivost. Svakako, čovečija je pokora omogućila da se izrazi ta misterijska stvarnost, ali sam doživljaj misterije prethodi jeziku i sasvim je drugačijeg porekla.

U hrišćanstvu i drugim religijama izričito se obećava "večni život", u koji mnogi ljudi širom sveta čvrsto veru ju, uz manje ili više konceptualne argumentacije. Pitanja: šta je to što je besmrtno i na koji način to nastavlja da postoji i gde - dovela su do bogatstva imaginativnih mitova i ingenioznih doktrina, što je dovelo do opšte saglasnosti, kao prvo, o postojanju nefizičke komponente ličnosti - duše ili duha - i, kao drugo, o postojanju transmundane (izvansvetske, prim. prev.) lokacije - raja ili pakla - kao odgovarajuće sredine za večni boravak ove komponente. Religije se, uglavnom, slažu da je ono što nastavlja da postoji posle smrti lišeno fizičkih atributa, želja i strasti -mada neke religije ostavljaju ideje o nagradi i kazni koje vladarskom božanstvu pripisuju volju da beskonačno nagrađuje ili kažnjava neke ovozemaljske, dobre ili rđave, postupke, i zamišljaju da duša zauvek uživa privilegije ili trpi zabrane izrazito fizičke prirode. Ideja da su duh i telo dve posebne i razdvojene stvari može se braniti na zadovoljavajući način (vidi PROBLEM TELO-DUH1), a na osnovu toga mogu se praviti nagađanja o nekoj vrsti zagrobnog opstajanja kvintesencije individualne ličnosti. No ideja o besmrtnosti podrazumeva trajno postojanje u vremenu, dok TEORIJA RELATIVNOSTI2 ruši naivnu ideju o vremenu kao nečemu apsolutnom i univerzalnom, a kosmološki scenario, koji je izveden iz ove teorije, pokazuje da je univerzum imao svoj početak i da će, verovatno, imati i svoj kraj - isto kao što će ga, sasvim izvesno, imati i planetarni sistemi u okviru njega. Ideja o "večnom životu" se, prema tome. mora uzeti samo kao obećanje, ili nada - oba pojma su vremenski određena - koja je dugo vremena pogrešno razumevana i koju treba odbaciti.

Različit je rečnik - i u hebrejskom i u grčkom -kojim Biblija opisuje duhovni stav suprotan pobožnosti: Preziranju Boga i njegovog Zakona u tom se sastavu pridružuje i još prizvuk neprijateljstva i prkosa. Pavle najavljuje dolazak ˝Bezbožnika˝, u pravom smislu reči, koji će na kraju vremena podmuklo ˝doći najpre otpad, i ne pokaže se čovek bezakonja, sin pogibli˝ (2. Solunjanima 2,3 i d. 8); on dodaje da ˝se već radi tajna bezakonja, samo da se ukloni onaj koji sad zadržava˝ u svetu (2,7). Ona je, zapravo, na delu već u početku istorije, otkad je Adam prezreo Božju zapovest (1. Mojsijeva 3,5-22). Bezakonik. Ateista. Odricanje postojanja Boga ili božanskog poretka. Bez vere. Bez konfesije. Neznabožac. Nevernik. Paganac. Bogomrzac. Šizmatik. Raskolnik. Jeretik. Idolopoklonik. Antireligiozan.

Grčka reč: biblíon - knjižica, knjiga. Sveto pismo, svete knjige koje sačinjavaju Stari (na hebrejskom) i Novi zavet (na grčkom). Biblija je Božja reč koja je data čoveku sa ciljem da u njoj pronađe Isusa koji je Put u pravi život za koji je čovek stvoren.

Manifest bihejviorizma kao škole u psihologiji izneo je psiholog Džon Votson (J.B. Watson) 1913. godine. Po njemu, "došlo je vreme kad psihologija treba da odbaci svako bavljenje pojavama svesti... Njen jedini zadatak je kontrola i predviđanje ponašanja, a introspekcija ne može da bude deo njenog metodološkog arsenala." Odbacujući subjektivne pristupe u psihologiji, bihejviorizam je težio da postane striktno naučan i da uspostavi činjenički zasnovan pristup ispitivanju nedvosmisleno empirijskih pojava koje se mogu kvantifikovati. Model ovog projekta bila je KLASIČNA FIZIKA, pa je sa fizikom XIX veka delio MEHANICISTIČKE i POZITIVISTIČKE polazne postavke. Dok je moderna fizika napustila ove postavke, nesaglasne sa teorijskim i eksperimentalnim razvojem, u akademskoj psihologiji u Britaniji i SAD ortodoksno bihejviorističko stanovište ostalo je decenijama dominantno i vršilo sve do danas snažan uticaj, velikim delom kroz rad Votsonovog sledbenika Skinera (B. F. Skinner). Skiner je skovao termin "operantno uslovljavanje" i na osnovu ove vrste učenja razvio tehnike kontrole ponašanja. Pavlov je proučavao i razvio tehnike "respondentnog uslovljavanja", pomoću kojih se kod životinje izaziva predviđeni odgovor na određenu draž. Skinerova tehnika omogućava životinji da deluje na svoju sredinu i bude nagrađena za specifične aktivnosti. Pacov, na primer, dobija zrno hrane kad god šapom pritisne polugu, tako je ponašanje pritiskanja poluge "potkrepljeno" nagradom. Usavršavanjem, ove su tehnike uspešno primenjene na ljudima, u edukaciji, u psihoterapiji, u izmeni struktura ponašanja kod zatvorenika recidivista i, zloslutnije, u projektima "reforme misli". Primena ovih tehnika odista je bila tako uspešna da je Skiner zagovarao modifikacije ponašanja širih razmera ili "psiho-civilizovanje" društva kao jedinog sredstva za uspostavljanje humanog, racionalnog i miroljubivog sveta. Ovaj projekat kritičari su nazvali oblikom "prijateljskog fašizma". Objektivna psihologija i proučavanje ponašanja značajno su doprineli razumevanju čoveka i društva i razvili uspešne tehnike. Međutim, u osnovi bihejviorističkog shvatanja leži slika čoveka kao mehanizma kojim se može manipulisati, kao "praznog organizma" podložnog svakoj vrsti uslovljavanja, što je ne samo pogrešno već može dovesti i do zloupotrebe. Sa druge strane, pokušaj bihejviorista da jezik psihologije očiste od termina kao što su svest, imaginacija, duh, namera, želja, bio je oblik ideološkog radikalizma koji je postavljao previše ograničenja psihološkom teoretisanju i istraživanju. Kasnije, pojavile su se reakcije na ovakva stanovišta u vidu HUMANISTIČKE I TRANSPERSONALNE PSIHOLOGIJE, koju je razvio "preobraćeni" bihejviorista Abraham Maslov (A. Maslow).

Pojavljivanje tela na dva mesta istovremeno; Neka zabeležena VANTELESNA ISKUSTVA potvrđena su od svedoka koji izjavljuju da su videli nekog čoveka s van-telesnim iskustvom na drugom mestu od onog na kome je on u stvari bio. Bilokacija, ili fenomen kada jedna osoba biva na dva mesta u isto vreme, može jedino da se razume u kontekstu verovanja u postojanje ASTRALNOG TELA3 koje je sposobno da se odvoji od fizičkog tela i da putuje nezavisno od njega. Religije, naravno, podržavaju postojanje takvog entiteta, spiritualnog tela koje preživi smrt fizičkog tela. Postoje legende o bilokaciji u životima svetaca, a u moderna vremena priča se za kapučinskog monaha oca Pia, koji skoro nikad nije napuštao svoj manastir blizu Poggia, da je bio sposoban da se pojavljuje ljudima u vremenima stresa ili opasnosti sa ciljem da im pomogne i izleči. Anegdotski dokazi bilokacije oca Pia su brojni, ali za skeptika njena povezanost sa religijom i čudima će izazvati sumnju. Još više zbunjuju primeri slučajeva "lažnog dolaska", kada se tvrdi da je neka osoba viđena na nekom mestu pre nego što ona u stvari stigne tamo. Tolstoj* je ispričao kako je imao ovakvo iskustvo sa jednim engleskim posetiocem, (Daniel Dunglas Home)*, koga je video da stiže na Sankt Petersburšku stanicu nekoliko časova pre nego što je Hom zaista stigao, a u Skandinaviji su takvi slučajevi tako česti da se izraz Verdoger (preteča) koristi da označi iskustvo "lažnog dolaska".Vidi takođe DOPPELGANGER (dvojnik, drugo ja) /192 295/.

Terapeutska tehnika koju je razvio Aleksander Loven (vidi A. Loven: Bioenergetika, Molit 1988) s ciljem da pomogne čoveku da se "vrati svome telu i da uživa maksimalno u životu tela". Pod velikim uticajem RAJHOVE TERAPIJE, bioenergetika ide za tim da razbije mišićnu tenziju u telu koja smanjuje nivo njegove energije. Ističući fundamentalnu razliku između zapadnih i istočnih sistema fizičkih vežbi, Loven kaže da, dok prvi (zapadni) sistemi imaju za cilj kontrolu, ovi drugi imaju za cilj "koordinaciju i gracilnost i postizanje spiritualnog osećaja kroz identifikaciju sa telom". Bioenergetika ide za tim da integriše zapadne i istočne pristupe, da traži gracilnost i koordinaciju, i beži od moći i kontrole, ali takođe i da razvije izražavanje vlastite ličnosti i seksualnosti, što predstavlja načine na koje telo teži da se "produži" i pozitivno isprazni svoju energiju u svet. Drugi bazični princip jeste da je energija u našem telu "u interakciji sa energijom u svetu i univerzumu", i da stepen ove interakcije određuje stepen životnosti osobe. "Što je življe tvoje telo, to si više u svetu", piše Loven i podvlači da životnost zavisi od protoka energije, koja opet zavisi od njenog oslobađanja od ego odbrana i otklanjanja muskularne blokade. Protok bi trebalo da ide iz centra ka periferiji, koja je u kontaktu sa spoljašnjim svetom. Ljudsko telo ima šest glavnih tačaka kontakta: glavu, dve ruke, dva stopala, i genitalije. Idealno bi bilo da postoji jak protok energije iz centra ka svim tačkama. Kod većine ljudi, međutim, taj protok je smanjen, a kod nekih potpuno blokiran, dok je kod drugih neravnomeran, (na primer, sa gornjom polovinom tela suviše nabijenom, a donjim delovima tela nedovoljno napunjenim). Asimetrija između gornje i donje polovine tela je stanje koje je Loven primetio kod mnogih, dok je kod nekih taj rascep tako dubok da dve polovine tela nisu izgledale kao da pripadaju istoj osobi. Takva su stanja povezana sa određenim psihološkim obeležjima. Aktualni fizički razvitak odgovarajućih polovina tela, zajedno sa drugim znacima, kao što je boja kože, ukazuju na to koliko energije prolazi kroz njih. Iskusan bioenergetski terapeut može mnogo da pročita o karakteru neke osobe jednostavnim posmatranjem njegovog tela. Postoje dve glavne regije blokade, "skučenost" vrata i struka. To su ujedno i glavne tačke na koje se usmerava bioenergetska terapija koja pokušava da uz pomoć disanja i fizičkih vežbi ukloni ove "tačke zastoja" i olakša protok energije.

Tehnika koja omogućava ljudima da kontrolišu unutrašnje procese, koji se uopšteno smatraju nevoljnim, korišćenjem instrumenata za dobi ja n je povratnih informacija o ovim procesima. Dvadesetih godina, švajcarski psihijatar Hans Berger izumeo je elektro-encefalograf (EEG), aparat koji je beležio moždane električne aktivnosti pojačavajući impulse koje su primale elektrode pričvršćene za skalp. On je uočio postojanje različitih tipova MOŽDANOG RITMA, prema njihovoj učestalosti u sekundi, i našao visoku korelaciju sa specifičnim stanjima svesti. Do ideje da bi čovek mogao da utiče na svoja EEG očitavanja, ako ga stalno informišu o njegovim moždanim ritmovima, došli su nezavisno brojni istraživači šezdesetih godina. Dr Barbara Braun (B. Brown), neurofiziolog, smislila je instrumente na kojima su svetla u boji uključivana i isključivana kad god bi se pojavila specifična moždana frekvencija. Našla je da ljudi, kada su motivisani da održe upaljenim svetio određene boje, što je značilo održavanje određenog moždanog talasa, mogu da nauče da to i čine. Dr Žozef Karnija (J. Kamiya), psiholog, postigao je slične rezultate dodajući na EEG relejno kolo koje je uključivalo jedan auditorni signal kad god je ispitanik proizvodio alfa moždane ritmove. Većina ispitanika je brzo naučila da zadržava signal, a takođe i da ga isključuje po želji, što je značilo da mogu da kontrolišu svoja moždana stanja uz pomoć biofidbeka. Kamija je takođe primetio da su izveštaji mnogih njegovih ispitanika o mentalnim stanjima u momentima kad su proizvodili alfa stanje, koje kombinuje budnost i mirnoću, bili slični opisima stanja ZEN3 meditacije. Stoga su Kamija i autori koji su vršili EEG ispitivanja meditanata i jogina pokušali da nađu korelaciju između koherencije i konzistentnosti EEG očitavanja i ispitanikove ličnosti kao meditanta. Doktori Elmer i Alis Grin (Green) krenuli su 1973. sa pokretnom psihofiziološkom laboratorijom u Indiju, gde su proučavali mnoge jogine i njihovu sposobnost da kontrolišu moždane ritmove i takve procese kao što su srčani ritam, telesna temperatura, krvavljenje i bol. Njihovi nalazi doprineli su odgovoru na pitanje kako biofidbek može da se koristi u lečenju i da poveća kreativnost. Biofidbek instrumenti pokazali su se kao uspešno sredstvo za podizanje samosvesti i pomoćno sredstvo samoizlečenja. Dokazi da ljudi mogu da nauče da kontrolišu unutrašnje procese, za koje se do tada mislilo da su nevoljni i nepromenljivi, nedvosmisleni su. Pitanje kako se postiže i šta posreduje u ovoj kontroli ostaje, međutim, nerazrešeno i implicira DUH - TELO PROBLEM1 koji narušava postulate konvencionalne biologije i neurofiziologije.

Termin koji je skovao ruski biofizičar A. Dubrov (Alexander Dubrov)* da opiše "novu i ranije nepoznatu osobinu živih sistema i čoveka". Dubrov je napravio hipotezu o postojanju takve osobine nakon posmatranja izvesnih paranormalnih (njegov izraz) efekata u procesu podele ćelije, kao što su, na primer, kretanje hromozoma prema polovima "na način koji se ne slaže sa efektima svih poznatih fizičkih sila sem gravitacije", emisija visoko frekventnih ultra-soničnih talasa, i formacija energetskih polja. Ove biogravitacione sile, primećuje Dubrov, imaju osobine saglasne sa primećenim PSI fenomenima, kao što su: sposobnost da nose informaciju, da deluju blizu i daleko, da pretvaraju energiju polja u materiju, i da izdrže u nedostatku izvora koji im je inicijalno dao rast. "Priznavanje biogravitacije", piše Dubrov, "oslobađa PSIHOTRONIKU mnogih nepotrebnih tumačenja i misticizma i čini je pravom naučnom disciplinom budućnosti".

Bionika je grana kibernetike koja proučava funkcionisanje živih organizama, posebno principe koji vladaju u njihovim metodama sređivanja i kontrole informacija. Cilj je da se ti principi prilagode za postizanje tehnoloških inovacija.

Postojanje duplikata fizičkom telu, AURA, eteričko ili ASTRALNO TELO podrazumeva se u različitim sistemima okultne anatomije. Dva ruska naučnika, V. S. Griščenko* i Viktor Injušin izneli su 1967. godine svoja istraživanja u kojima su skovali termine "bioplazma" i "bioplazmičko telo". "Naši eksperimenti pokazuju", piše Injušin, "da se bioplazma sastoji od jona, slobodnih elektrona i slobodnih protona - drugim recima od subatoraskih čestica koje egzistiraju nezavisno od jezgra"." Fizička tela, nastavlja on, imaju biopolja sačinjena od bio-plazmičkih čestica koje potiču iz tela, i formiraju neku vrstu omotača koji okružuje fizičko telo. Energija zrači iz tela, tvrdi on, u formi bioplazmoida ili mikrozraka i ova zračenja su. moguće, involvirana u TELEPATIJI, PSIHOKINEZI, i drugim primerima udaljene interakcije između organizama". On iznosi hipotezu da postoji provodni energetski sistem u telu, i kaže da njegovi eksperimenti, kao i eksperimenti njegovih kolega, ukazuju da je bioplazma koncentrisana u nervnim ćelijama i da su glavni centri bioplazmičke aktivnosti u telu mozak i centar kičmene moždine u regiji solarnog pleksusa. Ovi centri odgovaraju glavnim ČAKRAMA po indijskoj okultnoj anatomiji. Medijumi su uvek tvrdili da mogu da vide šarenu auru oko ljudskog tela, i da mogu da donose sud o stanju fizičkog organizma na osnovu boja i treperenja aure. Injušin tvrdi da se stanja zdravlja, čak i raspoloženja, reflektuju u amplitudi energije u bioplazmičkom telu, i da intenzitet i protok ove energije može da se posmatra i zabeleži tehnikom KIRLIJANOVA FOTOGRAFIJA. Postoji vidna sličnost između teorije o bioplazmi i organske teorije V. Rajna (Wilhelm Reich)*. Postojanje atmosferskog i organskog energetskog kontinuuma je koncept koji se stalno vraća i u ezoteričnim filozofijama i modernoj "graničnoj" nauci.

Elektrodinamička polja koja se javljaju kod živih organizama. Njihovo postojanje je 1972. godine utvrdio profesor Harold Sakston Bur* (Burr) sa Jejl univerziteta. Burovi podaci, zasnovani na tridesetogodišnjim istraživanjima, predstavljaju neoboriv dokaz da svuda gde postoji život postoje i električni fenomeni. Nekoliko njegovih otkrića našlo je praktičnu primenu. On je utvrdio mogućnost određivanja trenutka ovulacije kod ženki pomoću praćenja njihovih bio-polja i uočavanja naglog skoka električnog napona u njima. Osim toga, merenja bio-bolja bi mogla pomoći u lociranju malignih oboljenja u organizmu, kao i u merenju brzina zarastanja unutrašnjih rana nakon operacija. A kada su merenja vršena na semenkama, došlo se do predviđanja koliko jaka i zdrava biljka će iz njih izniknuti. Bur je na osnovu svojih posmatranja izveo i neke teorijske pretpostavke koje stoje u suprotnosti sa ustaljenim naučnim pogledima. On je zastupao gledište da je opredeljenost moderne biologije ka hemijskim tumačenjima životnih procesa ovu sprečilo da uvaži primat električnog polja. On je tvrdio da bio-polje, u stvari, predstavlja princip organizacije živih sistema. Kao što će se gvozdeni opiljci, rasuti po listu papira, bez izuzetka postrojiti na linijama silnica polja magneta, tako se i u živim organizmima konstantno obnavljani molekuli i ćelije "izgrađuju i postrojavaju prema istom obrascu kao i prethodni". Ova hipoteza na zadovoljavajući način objašnjava samoodržavanje živih sistema, ali je pitanje da li objašnjava i MORFOGENEZU, što Bur inače smatra, jer bi to podrazumevalo da organizaciono polje postoji nezavisno i primarno u odnosu na fizičku supstancu koju organizuje. Tvrdnja Burovog sledbenika, Edvarda V. Rasela* (Russel), da je "nauka razotkrila dušu", predstavlja ekstravagantnu ekstrapolaciju Burovih vlastitih zapažanja i razmišljanja, mada se može kazati da je i sam Bur davao povoda takvim nagađanjima, budući da je jednoj od svojih knjiga dao naslov Nacrt besmrtnosti (Blueprint for immortality). Otprilike u isto vreme kad je Bur objavio svoju knjigu, postao je široko poznat i fenomen KIRLIJANOVE FOTOGRAFIJE, za koji se činilo da je razotkrio bio-polja. Usled kasnijih sumnji koje su pale na verodostojnost Kirlianove fotografije, Burova otkrića i teorijski predloži pretrpeli su štetu. Burovi eksperimentalni rezultati i njihova praktična primenljivost neosporni su. Može se reći da je njegovo najveće otkriće bilo da živi organizmi na mnoge uticaje iz okoline (od kojih su neki čak i vanzemaljskog porekla) reaguju promenama u svojini bio-poljima. On je vršio merenja bio-polja na velikom platanu u svojoj bašti tokom niza godina i utvrdio promene električnog napona, koje su se poklapale sa mesečevim menama i pojavama sunčevih pega. Smatrao je da i ljudska bića takođe podležu ovakvim uticajima i tvrdio je da bio-polja ne predstavljaju samo princip organizacije živih sistema, nego da su i "naše antene prema univerzumu". On sam nije iznosio nikakve tvrdnje u vezi valjanosti ASTROLOGIJE, ali je sasvim razumljivo da su neke njegove konzervativnije kolege mogle imati bojazan da je Bur išao u tom pravcu /42, 278/.

Uz CIRKADIJALNE RITMOVE, postoje tri fundamentalna ciklusa ili bioritma koji utiču na ljudsko zdravlje i ponašanje. Postoji fizički ciklus koji traje 23 dana, emocionalni ili osećajni ciklus od 28 dana i intelektualni ciklus od 33 dana. Mi svi imamo vrhunce i padove u našim osobnim ciklusima u toku otprilike mesec dana. Postoje prelazne tačke između uspona i padova, koje su kritične za aktivnosti povezane sa datom sposobnošću. Najznačajnija stvar ova tri ciklusa je ta da su oni tako regulisani da nivoi čovekovih bioritmova mogu da se zasigurno utvrde za svaki dan njegovog života na osnovu datuma njegovog rođenja kao jedine informacije. Smrt se često dešava kritičnog dana u čovekovom bioritmičnom ciklusu, kao i sklonost nesrećama. Švajcarski istraživač Hans Šving (H. Schwing) analizirao je 700 nesreća i otkrio da se 4Ql nesreća desila u kritičnim danima u bioritmičkom ciklusu osoba odgovornih za nesreću. Ovo čini nekih 60 procenata nesreća, a samo 20 procenata dana u čovekovom životu su kritični. Statistika jasno pokazuje da postoji veća prijemčivost nesrećama u kritične dane. Neke industrijske firme, gde postoji visok element rizika, napravile su bioritmičke karte za svoje zaposlene, tako da ih mogu isključiti iz opasnijih poslova u kritične dane ili ih bar upozoriti da budu krajnje oprezni. Jedna takva firma japanska transportna kompanija, prijavila je smanjenje stope nesreća za 35-40 procenata. Slično smanjenje postigle su mnoge druge kompanije u Japanu j SAD. Kumulativni uspeh praktičnog primenjivanja bioritmičke teorije ne ostavlja mesta sumnji da je ovaj fenomen stvaran i pouzdan. Neki menadžeri sportskih timova koji su upoznati sa bioritmičkim studijama, uzimaju bioritmičku kalkulaciju u obzir kada vrše selekciju tima i raspoređuju igrače. Neki su psiholozi razmatrali pitanje da li se bioritmički ciklusi mogu primeniti za popravljanje najčešće i najburnije timske aktivnosti čovečanstva, tj. braka Ipak je diskutabilno pitanje da li se idealno partnerstvo postiže između dva bića čiji su bioritmovi sinhronizovanj.

Termin se obično koristi u okviru ekološkog i ORGANICISTIČKOG shvatanja planete Zemlje. Ponekad se odnosi na površinski sloj živih organizama, a nekad podrazumeva i elemente koji ga održavaju - hidrosferu i atmosferu. Pitanje da li u kosmosu postoji još neka planeta sa biosferom u užem značenju reci, ostalo je do danas nerazrešeno, ali je izvesno da je u Sunčevom sistemu Zemlja jedina planeta sa biosferom. Poslednjih godina biosfera se shvata kao složen koordinirani prirodni sistem. Porasla je takođe i učestalost korišćenja ovog termina, kako u naučnoj literaturi tako i u polemikama.

Primenjena biologija jedna je od najbrže rastućih oblasti moderne nauke. Ona je prisutna u brojnim posebnim tehnologijama. Istaknuta među njima je GENETSKI INŽINJERING, koji se razmatra u posebnoj odrednici. Biotehnologija sadrži velike mogućnosti za poljoprivredu. Hibridizacija se, naravno, dugo koristila kao tehnika za povećanje uroda ili za sprečavanje bolesti, no razvojem REKOMBINANTNE DNA nije se samo povećao učinak i u postizanju ovih rezultata već je bilo moguće postići i ciljeve koje hibridizacija nije nikad ni pokušala da ostvari. Osobito se, u bliskoj budućnosti, očekuje premeštanje gena koji upravljaju procesom izmene azota mahunama u druge useve poput žitarica, što bi uveliko umanjilo primenu hemijskih đubriva, prirodno poboljšalo plodnost zemljišta i dodatnu dobit, umanjilo zagađenje voda. Mikroorganizmi poput kvasca mogu se razviti do visokog stepena specifičnosti, da bi izvršili zadatke poput pretvaranja otpadaka iz rafinerija ulja i šećera u životinjsku hranu. Takođe su već iskušani i dostupni za široku primenu postupci posredstvom kojih biotehnologija može proizvesti alternativne izvore rije za one neobnovljive energetske izvore od kojih današnji svet uglavnom zavisi (pogledaj ENERGIJA BIOMASE.

Pedesete godine su praotac KONTRA-KULTURE šezdesetih i sedamdesetih godina. Termin bitnici dvosmislen je i može da označava s jedne strane istrošenost i beznađe običaja i vrednosti konformističkog i materijalističkog društva, a s druge, proglas o duhovnoj osnovi njihovog nekonformizma (novelist Džek Keruak (J. Kerouac) kaže da je reč skraćenica od "beatific", - blaženi). Bitnici su u načelu bili bez kore na, s prezirom prema dobrima, bogatstvu i pogodnostima koje ono donosi. Neinhibirani u seksu i ispoljavanjima osećaja, spontani i nedisciplinovani u stvaralačkom izražavanju, antiintelektualni, mistični, ushićeni, oduševljeni religijama istoka, posebno ŽENOM, modernim "cool" džezom, iskustvima izmenjenih" stanja svesti indukovanih upotrebom narkotika. Novelist Keruak i pesnik Alen Ginzberg (A. Ginsberg) bili su glavni glasnogovornici bitnika. Njihov životni stil i orijentacija jasno su naznačeni naslovima njihovih najpoznatijih dela (Keruakov On the road i The Dhaima Butns i Ginzbergov Howl i Sun-flower Sutra). Mladalački i ekstremno kao što je to bilo u njegovom podrivanju srama i antinomianizma, bit pokret se ne može odbaciti kao kulturno zastranjenje ili samodovoljna mladalačka moda, jer je uobličio istinsko i duboko proživljeno odstupanje i odbacivanje vrednosti i svrha institucionalne kulture.

U hebrejskom ima jedan jedini koren (brk, srodan možda izrazu za koleno i za klanjanje, a možda i za životnu snagu polnih organa) koji označava sve oblike blagoslova na svim nivoima. Blagoslov je u isti mah ono što se daruje, samo darivanje i izraz dara; stoga se on izriče trima rečima: imenicom ber?k?h, glagolom b?rék i pridevom b?r?k. Blagoslov često budi pomisao na razne oblike religije, na mantranje, na tekstove pomoću kojih se brže dolazi do samospoznaje. U hrišćanstvu poslednji vidljiv Isusov čin na zemlji jeste - blagoslov (Luka 24,50 i d.): onaj blagoslov što ga on ostavlja svojoj Crkvi. Potanko opisati bogatstva biblijskog blagoslova u stvari znači baciti svetlo na divnu Božiju darežljivost i na religiozno svojstvo divljenja što ga ta darežljivost budi kod ljudi. Blagoslov je dar koji je neposredno vezan uz život i misteriju života; to je dar koji se izražava rečju i njenom misterijom. Blagoslov je reč koliko i dar i blago. Blagosiljanje znači stvaralački i životni dar, bilo pre njegovog ostvarenja - u obliku molitve - ili posle, u obliku zahvaljivanja. Međutim, dok molitva blagosiljanja unapred potvrđuje Božju darežljivost, zahvaljivanje već svedoči njeno ispunjenje. Blagoslov je reč koja, bez sumnje, najbolje izražava učinak što ga Božja darežljivost predaje čoveku. Moliti se glasno u sebi, mrmljajući, pomičući usne. Moliti se na kolenima, klečeći. Moliti se na klecalu. Jutrenje. Večernje. Povečerje. Bdenije. Časovi. Jacija. Ićindija. Blagosloviti kađenjem. Blagosloven koji dolazi. Blagosloveni u Isusu.

˝Uzmite jaram moj na sebe, i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smeran u srcu, i naći ćete pokoj dušama svojijem˝ (Mateja 11,29). Isus, koji to kaže, jeste vrhunsko objavljivanje blagosti Boga (Mateja 12,18 i d.); on je izvor naše blagosti, kad nam otkriva ˝Blago krotkima˝ (Mateja 5,5). Božja blagost. Blagost i poniznost. Blagost i ljubav. Pitomost. Ljupkost. Milošta. Usrdnost. Osećajnost. Blag kao melem.

Čovek koji želi sreću,koju on zove život, mir, radost, počinak, blagoslov, spas. Sva ta dobra na svoj način uključena u izraze kojim se neko naziva srećnim ili nesrećnim. Kad mudrac govori: ˝Blago siromasima! Teško bogatima!˝ on ne želi izreći ni blagoslov što donosi sreću ni prokletstvo što izaziva nesreću, već želi iz svog iskustva o sreći podstaći da se slede oni putevi koji k njoj vode. Sreća i slava u Bogu. Blaženstvo jeste Bog sam. Zemaljsko blaženstvo. Nebesko blaženstvo. Blaženstvo u Isusu.

Reč ˝bližnji˝ dosta tačno prevodi grčki izraz pl?sios, ali ne odgovara sasvim hebrejskoj reči r?á na kojoj taj grčki izraz počiva. ˝Bližnji˝ se ne sme pomešati s ˝brat˝, mada se ta dva izraza često poklapaju. S gledišta etimologije, reč ˝bližnji˝ izražava ideju pridruživanja nekome, stupanja u njegovo društvo. S bratom smo vezani prirosnom vezom; bližnji, naprotiv, ne pripada očinskoj kući. Ako mi je brat moje drugo ja, bližnji je drugi nego ja, on je drugi koji za mene može postati i bratom. Tako se može uspostaviti neka veza među dvama bićima, bilo privremena, ili pak trajna i lična, na osnovi prijateljstva ili ljubavi ili pak drugarstva. Kada su pitali Isusa: ˝A ko je bližnji moj˝ (Luka 10,29), on je verovatno još uvek izjednačavao bližnjega s bratom, članom izrailjskog naroda. Isus je onda jednom zauvek definisao pojam bližnjega. On pre svega potvrđuje zapovest o ljubavi: ˝Voli bližnjeg svog kao samog sebe.˝ Ne samo da u njoj prožima sve ostale zapovesti, već tu ljubav nerazrešivo vezuje s ljubavlju prema Bogu (Lateja 22,34 - 40). U delu o milosrdnom Samarićaninu Isus prelazi na primene u životu (Luka 10,29 - 37). Nije moje da odlučujem ko je moj bližnji. Čovek koji je pokleknuo, pa bio mi i neprijatelj, zove me da mu budem bližnji. Sveobuhvatna ljubav na taj način zadržava svoje konkretno obeležje: ona će se iskazati prema svakom čoveku koga mi Bog pošalje u susret. Čovekoljubac. Altruista. Susretljiv. Opšti interes ispred ličnog (pre svega). Filantrop.

U budizmu označava onoga ko je postigao PROSVETLJENJE, ali je izabrao da se zaustavi na korak od prelaska u NIRVANU da bi se zadržao u svetu i pomogao drugima u dostizanju nirvane, čime postaje otelotvorenje Budine prirode savršene ljubavi, nesebičnosti, saosećajnosti i mudrosti.

Biblija nije rasprava o Bogu; ona se ne odmiče Boga na neku udaljenost kao da hoće opisati neki predmet; ne zove nas da o Bogu govorimo, već da ga slušamo i da mu odgovaramo služenjem i veličanjem njegove slave. Ako slušamo i zahvaljujemo Bogu, moguće izraziti ono što on u Bibliji govori o samom sebi. On ne govori o sebi na isti način u SZ i u NZ, kad nam se obraća preko svojih proroka i kad nam govori preko svog Sina (Jevrejima 1,1 i d.). Ovde se više nego u ikojem drugom pitanju strogo nameće potreba razlike između SZ i NZ; jer ˝Boga niko nije vidio nikad: jedinorodni sin koji je u naručju očinom, on ga javi˝ (Jovan 1,18). Koliko god se mora kritikovati različito verovanje osvetoljubivog Boga SZ dobrom Bogu NZ, isto toliko je potrebno čvrsto držati da nam samo Isus otkriva tajnu jedinstvenog Boga obeju Saveza. El, Elohim, Jahve, JHVH: El - Ela poznaju i klanjaju mu se i izvan Izrailja. El - bog je preuzet iz kenaanskog panteona, u kojem je prema najnovijim a arheološkim nalazima, bio vrhovni bog, otac svih najvažnijih bogova (Baala-Bela, Anate i dr.) Kao opšta imenica, on je oznaka za božanstvo u gotovo čitavom semitskom svetu; kao vlastito ime. El označava velikog Boga koji je, izgleda, bio vrhovni bog zapadnog područja tog sveta, naročito u Fenikiji i Kananu. Elohim je množina:, nipošto množina uzvišenosti - u hebrejskom je ona nepoznata, - a još manje preostatak mnogoboštva, verovatno će to biti trag opštesemitskog poimanja koje božanstvo oseća kao mnoštvo sila. Jahve - U Jahvi Bog objavljuje ko je on i šta čini, svoje ime i svoju delatnost. Delatnost mu je čudesna, nečuvena, a ime mu je puno tajni. Jahve se objavljuje Mojsiju u divljem okviru pustinje i u bedi izgnanstva, u strašnom liku ognja. Međutim taj Bog uništavajuće svetlosti jeste Bog vernosti i spasenja. Ime Jahve predstavlja misteriju: ono samo po sebi kaže nešto nepristupno:˝Ja sam onaj što jest˝ (2. Mojsijeva 3,14); niko ga ne može savladati, pa čak ni proniknuti. GHVH - jedno od Božijih ličnih imena u Jevreja. Izgovor je veoma davno bio zabranjen, pa je i zaboravljen. Postoje mnoge teorije o značenju imena i o tačnom izgovoru, ali za sada one ne pružaju zadovoljavajuće rešenje. Dokumentarna teorija biblijske kritike je, prema tome da li se u tekstu nalazi ime JHVH ili Elohim, određivala da li taj deo Biblije spada u sloj koji je pisao ili uredio ˝elohist˝ ili ˝jahvist˝. Bog govori o sebi. Bog živi. Bog sveti. ˝Jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog ravnitelj˝ (2. Mojsijeva 20,5). ˝Nemoj imati drugih Bogova uza me˝ (2. Mojsijeva 20,3)- U Isusu se Bog objavio konačno i potpuno: budući da nam je darovao vlastitog Sina, on više nema ništa što bi zadržao za sebe. te mu preostaje samo davati (upor. Rimljanima 8,32). Sa životom, smrću i vaskrsom Isusovim Bog je učinio svoj vrhunski gest, i odsad svako može imati pristupa k njemu: to je temeljna postavka Crkve, otkriće kojim je obasjan NZ. Objava pravoga Boga u Isusu. Slava Božja na licu Isusa. Bog Gospoda našega Isusa. Bog je duh. Da li je Bog muškog, ženskog ili srednjeg roda, da li postoji i na koji način i sa kojim atributima, to su pitanja koja odvajkada muče ljude. Ova su pitanja čak izrazito rasplamsavala ljudske strasti, navodeći na zločine i samoubilačke žrtve i to u tolikoj meri da se teško mogu izmiriti, s jedne strane, sa apstraktnošću samih pitanja i, s druge strane, sa opšteprihvaćenom, navodnom, blagonaklonosti božanstva prema svojim stvorenjima. Jedno od starih pitanja je i to, da li je Bog stvorio čoveka prema svom liku - na šta je možda najbolji odgovor dao grčki filozof Eufemeres koji je rekao da bi konji, kada bi sebi mogli da stvore predstavu o Bogu, ovoga zamišljali kao konja. Zdrav razum može lako da ismejava ideju o pristrasnom ili antropomorfnom Bogu, kap i da pomisli da bi nebeska očinska figura - "stari, dobri tatica tamo gore" (old Nobodady alott), kako ga je neformalno pomenuo slavni pesnik, ViIjem Blejk (Blake) - mogla biti samo utešiteljski parnjak idealizovanog psihičkog arhetipa, ali ideja o Bogu kao tvorcu predstavlja daleko teži zalogaj. Moderna kosmološka teorija smatra da je univerzum nastao sa "VELIKIM PRASKOM", te da je ovaj primordijalni događaj izgleda bio planiran i kontrolisan, budući da su njegova jačina i uniformnost bile tačno proračunate veličine od kojih bi i najmanje odstupanje umesto do kreiranja materije dovelo do njene anihilacije. Fizičar Ser Džejms Džins* (Jeans) je pre pedesetak godina rekao "Bog je bio matematičar", a što više učimo o kosmosu, ovaj iskaz postaje sve uverljiviji. Ali ne i do kraja uverljiv, jer ako nauka može da ustanovi zakone koji su vladali Kreacijom, i ako može da pokaže da je univerzum mogao da postane i opstane samo u skladu sa tim zakonima, onda je i Bog bio ograničen tim zakonima i prema tome nije bio svemoguć. Natprirodni Bog, koji stoji izvan svoje kreacije i oblikuje je po svojoj volji, doista predstavlja ideju o grandioznom tvorcu, ali se njegova grandioznost naglo umanjuje ako mu se ograniči sloboda izbora. Bog koji je samo zakotrljao prvu loptu ("prvi pokretač" iz tradicionalnog "kosmološkog dokaza") teško, naime, može da opstane kao inspirativan predmet obožavanja. Istočnjačke religije obično govore o božanstvu koje je imanentno u prirodnom poretku, koje ga povezuje i sadrži, tako da je ovakav pojam u boljem skladu sa naukom nego pojam o transcendentnom božanstvu. Ovakvom koncepcijom eliminiše se i bojazan od redukovanja božanstva u cilju prilagođavanja prirodi, budući da je sama priroda dovoljno zadivljujuća i čudovišna da bi u ljudima izazvala i reakcije za koje se mahom smatra da su dostojne smrtnih bića koja imaju privilegiju da učestvuju u totalitetu i bar delimično ga shvate.

Što se tiče bogatstva i siromaštva, shvatanja i NZ izgleda korenito suprotna. Zaista stoji da je us, otkrivajući u nebeskom kraljevstvu blago koje zavređuje da mu žrtvujemo sve što imamo (Mateja 44), ukazao na nestalnost ljudskih bogatstava, kako god ona bila velika. Ali on ostaje na liniji SZ. Već je u SZ svako bogatstvo što nije primljeno kao Božji dar smatrano ništavnim i pogibeljnim; Isus ne ukida, već ispunjuje stara obećanja prema kojima Bog obogaćuje svoje izabranike. Bogatstva su pogibeljna, a anđelsko je savršenstvo u tome da ih žrtvujemo: ali ne znači da je samo Bog ˝Dobri˝ (Mateja 19,17) i da je stao našim bogatstvom. Bog obogaćuje svoje izabranike. Dar Božji.

Bol je sistem upozoravanja organizma neurološki odgovor koji daje znak za uzbunu da je opasnost tu. Metafizički posmatrano, bol ili patnja mogu se shvatiti kao podsticaj rasta i postignuća. Ali bol je takođe ponekad nefunkcionalni pratilac bolesti ili parališuća stvar za sebe, kao kod bola u leđima i migrenama. Njegovo ublažavanje je odgovornost medicinske nauke. Droge su dugo korišćene za ovu svrhu, posebno opijum i njegovi derivati, ali njihova konstantna upotreba vodi problemu adikcije i zavisnosti. AKUPUNKTURA se dokazala kao efikasna alternativa za kontrolu nekih vrsta bola, a takođe i električna nervna stimulacija, kao slična tehnika koja pripada zapadnoj medicini. U skorašnje vreme takođe su razvijene psihološke metode, zasnovane na stanovištu da intenzitet odgovora bola nema konstantan odnos prema stimulaciji, već je pod uticajem takvih faktora kao što su pažnja, anksioznost, očekivanje i sugestija. HIPNOZA4 je posebno efikasna terapija za odstranjenje bola i tehnike autohipnoze mogu primenjivati ljudi koji imaju bolna stanja. Potencijali BIOFIDBEKA i VIZUALIZACIJE za otklanjanje bola takođe su naširoko priznati i korišćeni u novije vreme.

Bolest je, zajedno s patnjama što je prate, rešeno pitanje za ljude svih vremena. Njihov odgovor zavisi od predstave što su je sebi stvorili o svetu i silama koje njime gospodare. Stari je Istok na bolest gledao kao na nevolju koju su izazvali zli duhovi ili slali bogovi naljućeni nekim kultnim propustom. Da bi se povratilo zdravlje, vršili su egzorcizme namenjene isterivanju zlih duhova a bogove su zaklinjali za oproštaj javnim molitvama i žrtvama; a u vavilonskoj književnosti sačuvani su obrasci za jedno i drugo. Tako je lekarska nauka nastala pre svega među sveštenicima; ona je jednim delom ostala bliska magiji. U početku kod starih Egipćana a kasnije kod Grka dolazi do razvoja pozitivne nauke o bolestima. Polazeći od tog stanja stvari, biblijska objava ostavlja po strani naučnu stranu ovog pitanja. Ona se bavi isključivo religioznim smislom bolesti i ozdravljenja u nacrtu spasenja. To više što se kroz bolest uviđa vlast ˝Smrti nad čovekom (uporedi 1. Korinćanima 11,28-32); ona dakle mora imati neki sličan smisao. Ortodoksnu ALOPATIJU i alternativnu medicinu odlikuju različiti pristupi bolesti. Za ortodoksnu medicinu bolest je nezdravo stanje organizma koje se pripisuje specijalnom uzroku i koje treba napasti i izbaciti, dok je za alternativnu medicinu bolest simptom prekida dobrog zdravlja organizma koji signališe potrebu za terapijom, ali to ne mora biti terapija usmerena na manifestovani fokus bolesti. S jedne strane, bolest je nešto sa čim se treba boriti, s druge, bolest je nešto s čim treba raditi skroz i do kraja. Alopata gleda na bolest kao na biološku zagonetku koju treba resiti, traži da utvrdi uzroke i otkrije uspešan lek. Sa gledišta alternativne medicine, takav pristup i strategija osuđeni su na krajnji promašaj, čak i ako u početku izgledaju uspešno. Alternativci smatraju da ortodoksna medicina postiže samo to da se bolest izbaci iz organizma ali da se ona kasnije manifestuje na drugi način, koji za alopatu postaje drug3 i nepovezana bolest. Alopatija gleda na bolest kao na nešto invazivno, što dolazi izvan organizma, spolja. Stoga alopatska medicina teži da u borbi sa bolešću koristi invazivne metode, kao što su lekovi i hirurgija. Alternativna medicina priznaje spoljne faktore u uzrokovanju bolesti. Prijemčivost organizma na ove faktore smatra osnovnim uzrokom i pokušava da terapiju upravi prema otklanjanju ove prijemčivosti koja sama po sebi može da se posmatra kao ne-zdravlje organizma.

Izraz ˝brat˝ u najstrožem smislu reči daje se ljudima koji su rođeni od iste majke. Ali u hebrejskom, kao i u mnogim drugim jezicima, on se u širem smislu primenjuje i na članove iste porodice, istog plemena, istog naroda, suprotno tuđincu; on najzad znači narode što su potekli od istog pretka. Osim ovog bratstva što se temelji na telu Biblija zna i za drugo bratstvo, koje počiva na vezi duhovnog reda: bratstvo po veri, simpatija, slična služba, sklopljeni savez... Ova prenesena upotreba reči pokazuje da bratstvo ljudi kao življena stvarnost nije ograničena na srodstvo po krvi, iako je ovo njegov prirodni temelj. Objava ne polazi od razmišljanja nad činjenicom da su svi ljudi braća. To ne znači da ona namiče ideal sveopšteg bratstva; ali ona zna da je taj ideal neostvariv, a nastojanje oko njega smatra varljivim ako nije traženo u Isusu. S druge strane, takav je uistinu ideal za kojim ide SZ, preko elementarnih bratskih zajednica na rasi, krvi ili religiji; i taj se ideal najzad počeo ostvarivati u NZ, u zajednici Crkve.

Kad se u svetim knjigama susrećemo s brojčanim oznakama, prvo moramo proveriti jesu li one tačno prenete. Brojevi su nekada pisani slovima, pa je tekst mogao biti preinačen ili osakaćen. Posle provere teksta treba se još zapitati, da li dotični broj u kontekstu reči pisca treba shvatiti kao broj u egzaktnoj aritmetičkoj vrednosti ili samo približnu orijentaciju, ili broj shvatiti kao simboličko značenje. Izvan sumnje je da su stare semitske civilizacije malo marile za egzaktnost matematike kakvu ceni naša civilizacija; one su, naprotiv, obogaćivale konvencionalne i simboličke upotrebe brojeva. Stari je Istok veoma cenio simboliku brojeva. U Mesopotamiji, gde je matematika bila razvijena, bogovima su se pripisivali određeni sveti brojevi. Prema pitagorejskim postulatima. 1 i 2 su muški, 3 i 4 ženski, 7 nevinost, itd. Sličnu analogiju možemo naći i u jevrejskim spisima i kod Otaca. U bibliji: 4, kao brojka kosmičkog totaliteta. Broj 7 tradicionalno znači potpuni niz, žrtvovanje životinja. Taj se broj rado povezuje sa sakrosanktnim predmetima: broj 3 je smatran izuzetnim zbog božanstvenog Trojstva, 7 anđela, sedmoro očiju na kamenu, broj dana u nedelji i karakterističan je za sabat, sveti dan u pravom smislu reči. Udvostručena sedmica odnosno broj 14 bio je znak nečega izuzetnog i izdvojenog, a tri puta udvostručena sedmica ukazivala je na nekoga toliko izdvojenog između ljudi da se o takvom zbiru izdvojenosti moglo raditi samo kada je u pitanju najsvetiji između ljudi, sam Mesija. Tu spadaju i apokaliptične postavke, gde 70 godišnjih nedelja (10 jubileja od 7x7 godina) završava Danom spasenja. 7 je broj savršenstva, koja se da rastaviti na 3+4, i zbog toga se javlja u proročkim viđenjima, a naročito u otkrovenjima. Nasuprot njemu je broj 6 (7 - 1) koji simbolizuje neuspeh savršenstva. Broj 12, kao dvanaest plemena, savršenstvo, dvanaest Isusovih apostola, dvanaest vrata, dvanaest temalja, 12 zvezda koja su kruna Ženi tj. dvanaest sazvežđa životinjskog kruga. Gematrije - Gematrijum (iskvareno od geometria) - Geomantija, u starim spisima je omiljeni postupak prema kome određeni broj označava čoveka ili predmet zato što brojna vrednost slova koja čine njegovo ime odgovara broju o kome se radi. Nekoliko primera iz Biblije: 318 Avramovih pratilaca (1. Mojsijeva 14,14) verovatno odgovara šifri imena Elijezer: '+L+J+'+3+R=1+30+10+70+7+200=318. Siguran je primer za broj one Zveri (666) u Otkrivenju 13,18 -mada osnovica proračuna daje povoda raspravama. Sveti Irenej je već pomišljao na ime 1. LATENIOS (30+1+300+5+10+50+70+200) kao oznaku za rimsko carstvo. Danas se najčešće uzima da je posredi Neron-Cezar, prema njegovom hebrejskom imenu NVRVM QSR (50+200+6+50+100+60+200). Bilo kako bilo, simbolizam broja 6 se nadograđuje na tu skrivenu oznaku. Brojevi pored svoje brojčane vrednosti pokazuju i označavaju pojmove sasvim drugačijeg reda. Zamke su prisutne svugde i treba ih tumačiti, često, kao i simbole u snovima, da bi došli do rešenja.

Ta je reč često izraz za čovekovu telesnu snagu, njegovu moć rađanja; označava predeo oko pojasa, bokova, odnosno sedište generativnih funkcija. Ona nadalje, označava sedište ili izvor strasti, potajnih misli, osećanja. Odatle dva niza značenja: jedna su poziv na delovanje, a druga podsećaj na Božju moć nad našom najskrovitijom osobnošću.

Biti budan u užem smislu znači odreći se noćnog sna; a prenosni smisao znači biti na oprezu, boriti se protiv mrtvila i nemara, kako bi se došlo do željenog cilja. Za vernika je ovaj cilj u tome da spreman dočeka Gospoda kad dođe njegov Dan.