Isus je u više knjiga NZ poistovećen s jagnjetom; ova je tema potekla iz SZ.

Termin (nastao od grčkog: IATROS - lekar, GENESIS - poreklo) koristi se da označi bolesti prouzrokovane samim medicinskim tretmanom. Ideju da doktori zaista prouzrokuju bolesti dramatizovali su Molijer i Bernard Šo. Danas to, međutim, nije okrutna pozoriša ironija već statistički dokazana i uznemirujuća činjenica. Jedna istraživačka studija pokazala je da jedan od pet pacijenata primljenih u kliniku za ispitivanje stekne neko jatrogeno oboljenje, a jedan od trideset umire od tog oboljenja. Pripisati jatrogeno oboljenje medicinskoj nekompetentnosti, nemogućnosti velikih medicinskih institucija da pruže adekvatnu zdravstvenu brigu i odgovarajuću psihološku okolinu za bolesne ljude, parcijalno objašnjava ovaj fenomen. Drugi faktori su nepredvidljivost nusefekata moćnih modernih lekova i invazivne terapije. I na fundamentalnijem nivou, pretpostavka konvencionalne medicine o prirodi bolesti i ljudskog organizma, i njena sklonost prema specijalističkim tretmanima, isključuju holistički pristup i podstiču u pacijentu psihološki potkopavajući stav da je njegova bolest beda koja ga je, neobjašnjivo, posetila i koju je on nemoćan da pobedi.

Kad čovek verom priznaje jedinoga Boga, Oca, Sina i Duha Svetoga, on se stapa sa ljubavlju koja sjedinjuje Oca sa Sinom a koju čoveku posreduje Duh. Ova ga ljubav sjedinjuje s Bogom.

Jednostavnost je obeležje deteta i ima više strana: nedostatak iskustva i rasuđivanja, poučljivost, neproračunatost, čestitost srca, što uključuje iskrenost govora, a isključuje zlobnost pogleda i čina. A stoga je jednostavnost nešto suprotno od rasuđivanja ili dvoličnosti.

Jerusalim je ˝sveti grad˝: čine ga stanovnici Jevreji, hrišćani i muslimani. Ali u očima hrišćana njegova uloga na božanskom planu pripada prošlosti. A ostaje samo ono duboko značenje što ga je otkrio NZ.

Na početku NZ naziv Jevrej često znači isto što i Izrailjac ili Hebrej, premda se ova dva poslednja izraza upotrebljavaju više u religioznom smeru. S Pavlom i Jovanom reč Jevrej dobija ponekad stvaran teološki doseg.

Drevna kineska "Knjiga promena" (I čing, ili Ji đing), alegoričan tekst namenjen PRORICANJU, zasniva se na principu po kome čovek i njegovo zemaljsko i kosmičko okruženje čine povezanu celinu kojom vladaju dve komplementarne sile, JIN i JANG: I čing sadrži 64 heksagrama, to jest, različitih kombinacija po šest prekinutih ili neprekinutih linija. Prekinute linije predstavljaju jin, a neprekinute jang. Svaki heksagram ima svoj simboličan naziv, koji se odnosi na neko određeno životno stanje, i propraćen je kratkom porukom uz koju ide i komentar, koji se pripisuje Konfučiju. Tu je još i objašnjenje simbolike heksagrama i značenja svake linije u njemu. Da bi onaj ko konsultuje I čing utvrdio koji je od heksagrama za njega relevantan, treba šest puta da baci po tri novčića (u originalnom postupku se koristi razdvajanje snopa od 50 prutića majčine dušice). Svako bacanje označava po jednu liniju iz heksagrama, redom odozdo prema gore. Na primer, ako prvo bacanje da dva "pisma" .i jednu "glavu", onda je prva donja linija neprekinuta. Tako se posle šest bacanja dolazi do heksagrama koji treba konsultovati i protumačiti. Filozofija I činga nije deterministička. Po njoj budućnost nije fiksirana i pitač ne treba da očekuje informaciju o tome šta će se dogoditi. U njoj se naglašava odgovornost pojedinca za sopstvenu sudbinu. Promena predstavlja temeljno svojstvo života; ona nije slučajna i odvija se prema univerzalnim principima i procesima uobličavanja, koji se najavljuju znacima i znamenjem, a veština proricanja sastoji se u razumevanju principa i tumačenja znakova. I čing tekstovi su alegorični i neodređeni, a svoje značenje otkrivaju tek nakon pažljivog tumačenja uz veliku duhovnu prisebnost. Od kako je prvi put preveden, 1882. godine, I čing je na zapadu stekao brojne poštovaoce. Karl Jung* je ličnim iskustvom potvrdio sposobnost I činga da daje neobično precizne informacije i uputstva, a do svog pojma SINHRONICITETA došao je razmišljajući o implikacijama ove pojave.

Polarni, ali komplementarni principi za koje se u tradicionalnoj kineskoj filozofiji veruje da konstruišu sve stvari i upravljaju njima. Izvedena iz fundamentalnih polarnih suprotnosti svetlosti i tame, gornjeg i donjeg, muškog i ženskog i u korelaciji sa ostalim komplementarnostima kao što su aktivno i pasivno, jako i slabo, čvrsto i tečno - jin-jang dinamika je postala osnova ne samo kineske filozofije nego i medicine (vidi pod AKUPUNKTURA6), kulinarstva i dijetetike (vidi pod MAKROBIOTIKA6) i gatanja (vidi pod I ČING). Činjenica da se ovakve praktične primene jedne konceptualne šeme mogu videti na delu impresionirala je mnoge zapadne mislioce, među kojima i fizičara Nilsa Bora* (Bohr) (vidi pod KOMPLEMENTARNOST2) i psihologa Karla G. Junga*. Vidi još SINHRONICITET.

Razlikuje se nekoliko tipova joga ili, preciznije, staza joge (budući da se sve one smatraju putevima ka iskustvu SAMADHIJA). Karma joga je put akcije i dobrih dela; hata joga je put fizičke discipline i vežbe; bhakti joga je put obožavanja i molitve; džana joga je put filozofske kontemplacije; radža joga, ili "kraljevski put" jeste kombinacija ostalih disciplina i teži sintezi fizičkog, mentalnog, emocionalnog i spiritualnog razvoja. TANTRA i KUNDALINI joge, mada se od ostalih razlikuju po svom pozitivnom stavu prema seksualnosti, čime privlače i posvećenike sumnjive spiritualne motivisanosti, takođe mogu da otvore put ka samdhi iskustvu. Nezavisno od jogističke aspiracije ka jedinstvu, praktikanti disciplina ponekad stiču i natprirodne sposobnosti, na primer, podnošenje bola ili PSI sposobnosti. U Joga sutrama, jogina Patanđalija, ova se dostignuća smatraju beznačajnim i naglašava se da jogin ne bi trebalo dopustiti da ga takve nebitne stvari skrenu od pravog cilja.

Jovan je najverovatnije živeo u Palestini sve do razorenja Jerusalima. Od tada on preuzima brige za crkve u Aziji i živi u Smirni u Efesu. Za vreme vladavine Dovicijana Jovan biva odveden u Rim i bačen u kotao vrelog ulja. Pošto mu ulje nije ništa naudilo, Jovan biva prognan na pusto ostrvo Patmos. Tu piše svoje čuveno Otkrivenje. U vreme kratke vladavine Nerve, Jovan biva oslobođen. Zadnje godine svog života provodi u Efesu gde piše svoje tri zadnje poslanice. Ovo ne odgovara ako se zna da je Jovan izvorno beležio reči Isusove.

Apokrifna knjiga koja je sačuvana u etiopskom prevodu; nađeno je nekoliko fragmenata na latinskom, grčkom i sirijskom jeziku. Sredinom 19. veka je prevedena na nemački i od tada je izazvala burne rasprave o svom poreklu. Tek kada su pronađeni rukopisi kraj Kumrana, a među njima i nekoliko fragmenata hebrejskog teksta Knjige jubileja, postalo je jasnije njeno poreklo i nejasnoće iz teksta. Da je original pisan na hebrejskom, to je od početka bilo jasno naučnicima. U knjizi se na maštovit način prepričava sadržaj 1. knjige Mojsijeve i nastavlja sve do kraja izlaska Jevreja iz Egipta. Od početka je naglašena uloga anđela, sotone, neki izveštaji su skraćeni, neki prećutani a neki preneti znatno opširnije nego u tekstu kanonskog SZ. Posebno zanimanje je oduvek predstavljao sunčev kalendar koji se nalazio u toj knjizi (posledica znanja starih Egipćana), nasuprot mesečevom koji Jevreji i danas uvažavaju. Zbog tih osobenosti je danas prihvaćeno mišljenje da je Knjiga jubileja, zajedno sa Hanohom, Testamentom dvanaest rodozačetnika, nastala u krilu idejnog pokreta, iz kojega se kasnije razvila grupacija esena, dakle i Zajedništvo iz Kumrana. U tekstu nekih rukopisa Zajedništva nalazimo slične ideje. Znamo da se držalo kalendara iz Knjige jubileja, pritom treba naglasiti da su ideje, iznete u toj knjizi, članovi Zajedništva doveli do krajnosti.

Jevrejsko pleme potomaka Jude, sina Jakovljevog. Pleme Jude je postalo značajno od dolaska na presto Davida, pripadnika tog plemena. Tim imenom se nazivala država, nastala na području istoimenog plemena, u nas poznatije po latinskom nazivu Judeja (Judaea). Naročito u Kumranskim spisima Juda i dom Jude često su naziv samog Zajedništva, jer su tim nazivom mislili na Jevreje uopšte, pa samim tim i sebe.