Istorija Galaksije
Idi na stranu Prethodni  
1, 2, 3
Ovaj forum je zaključan i ne možete pisati, odgovoriti ili menjati teme   Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati
www.OBJAVE.com forum » DREVNE CIVILIZACIJE
Pogledaj prethodnu temu :: G :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
Aleksandra-Caca
Mesija


Pridružio: 23 Sep 2008
Poruke: 4803
Lokacija: U srcu svetlosti

 Poruka Poslao: 06 Jun, 2011 22:43 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom


Link

_________________
"APO DIPO BHAVA" - BUDI SAM SEBI SVETLOST
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
3.1415926535...
Iskušenik


Pridružio: 06 Nov 2009
Poruke: 54

 Poruka Poslao: 08 Jun, 2011 12:54 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
3.1415926535...
Iskušenik


Pridružio: 06 Nov 2009
Poruke: 54

 Poruka Poslao: 08 Jun, 2011 13:19 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

RUDOLF STEINER O POSTANKU ZEMLJE

Kao što individualni čovek mora proći kroz različita stanja posle svog rođenja, kao što se mora uzdići iz ranog detinjstva kroz detinjstvo i tako dalje do dobi zrelog čoveka, tako isto čovečanstvo kao celina mora proći sličan proces. Čovečanstvo se razvilo do sadašnjeg stanja prolazeći kroz druga stanja. Sa metodama vidovitog mogu se razlikovati tri glavna stanja kroz koja je čovečanstvo prošlo u svom razvoju pre nego se odigralo formiranje Zemlje i pre no stoje ova kugla postala scena razvoja. Zbog toga smo mi sada zainteresovani za četvrto stanje u velikom univerzalnom životu čoveka. Za početak ćemo ovde navesti činjenice u vezi s tim. Dublje objašnjenje biće dato u toku opisivanja, onoliko koliko je to moguće recima običnog jezika, a da se ne napusti oblik izražavanja misterijske nauke.

Čovek je postojao pre nego je postala Zemlja. Ali ne sme se zamisliti - kao što je već ranije rečeno - da je on možda pre živeo na drugim planetarna i onda se u određeno vreme preselio na Zemlju. Bolje rečeno, Zemlja se razvijala zajedno sa čovekom. Isto kao što je čovek prošao kroz tri glavna stanja razvoja, tako je prošla i Zemlja pre nego što je postala ono što se sada naziva "Zemlja". Sto se toga tiče, kao što je gore naznačeno, treba se potpuno osloboditi značenja koje savremena nauka pripisuje imenima "Saturn", "Sunce" i "Mesec", ako se želi videti objašnjenje duhovnog naučnika na ovom području u pravom svetlu. Za sada ne treba povezati sa ovim imenima nikakvo drugo značenje od onog direktnog datog u sledećim izlaganjima.

Pre nego što je nebesko telo na kojem se odigrava čovekov život postalo "Zemlja", ono je imalo tri druga oblika, koji se označavaju kao Saturn, Sunce i Mesec. Tako se može govoriti o četiri planete na kojima se odigravaju četiri glavna stanja razvoja čovečanstva. Znači da je pre nego što je Zemlja postala "Zemlja", ona bila Mesec, pre toga Sunce, i još ranije Saturn. Opravdano je, kao što će se videti u sledećim izlaganjima, da se pretpostave tri daljnja glavna stanja kroz koja Zemlja, ili bolje rečeno nebesko telo koje se razvilo u današnju Zemlju, još mora proći. U misterijskoj nauci ona su nazvana Jupiter, Venera i Vulkan. Tako je nebesko telo sa kojim je povezana ljudska sudbina, prošlo kroz tri stanja u prošlosti, sada je u svom četvrtom, a u budućnosti će morati da prođe kroz još tri, dok se ne razviju svi talenti koje čovek ima unutar sebe, dok ne dospe do vrhunca svog savršenstva.

Mora se shvatiti da razvoj čoveka i njegovog nebeskog tela ne ide tako postepeno kao, recimo, prelaz individualnog ljudskog bića iz detinjstva u mladost i tako dalje, gde jedno stanje prelazi u drugo, više ili manje primetno. Zapravo postoje određeni prekidi. Saturnovo stanje ne prelazi odmah u Sunčevo stanje. Između Saturnovskog razvoja i Sunčanog razvoja i slično, između sledećih oblika nekog razvoja nebeskog tela na kojem živi čovek, postoje međustanja koja se mogu uporediti sa noći između dva dana ili sa snolikim stanjem biljnog semena pre nego što se ono ponovo razvije u punu biljku.
U imitacijama orijentalnih opisa ovih događaja, savremena teozofija naziva stanje razvoja u kojem se život širi prema van, MANA-VANTARA, a međustanje odmora PRALAYA. U skladu sa terminima evropske misterijske nauke, može se koristiti reč "otvoreni ciklus" za prvo stanje i, s druge strane, "skriveni ili zatvoreni ciklus" za drugo stanje.

Ali druge oznake su takođe u opštoj upotrebi. Saturn, Sunce, Mesec, Zemlja itd. su otvoreni krugovi, a razdoblja odmora između njih su "zatvoreni".
Bilo bi sasvim pogrešno misliti da je u razdobljima odmora sav život izumro, iako se danas na takvu ideju može naići u mnogim teozofskim krugovima. Isto tako malo kao što čovek prestaje živeti za vreme svog sna, tako malo njegov život i život njegovog nebeskog tela izumiru u vreme "zatvorenog ciklusa" (Pralava). Jedino je tačno to da se životni uslovi u razdobljima odmora ne mogu percipirati čulima koja su se razvila za vreme "otvorenih ciklusa", kao što za vreme svog sna čovek ne percipira ono što se događa oko njega. Zašto se koristi izraz "ciklus" za razvojna stanja postaće dovoljno jasno tokom sledećih razmatranja. Tek kasnije možemo govoriti o ogromnim vremenskim periodima koji su potrebni za ove "cikluse".

Ukoliko se za trenutak posvetimo razvoju ljudske svesti kroz tok ovih ciklusa možemo pronaći odgovarajuću nit. Sve drugo proizilazi iz tog razmatranja o svesti.

Svest koju čovek razvija za vreme svog života na Zemlji bit će nazvana - u skladu sa evropskom misterijskom naukom - "jasna dnevna svest". Ona počiva na činjenici da čovek kroz svoja sadašnja čula percipira stvari i bića sveta i stvara pojmove i ideje koje se tiču ovih stvari i bića pomoću svog razumevanja i svog razuma. On tada deluje u svetu čula prema tim percepcijama, pojmovima i idejama. Čovek je oformio tu svest tek u četvrtom glavnom stanju kosmičkog razvoja; na Saturnu, Suncu i Mesecu ona još nije postojala. Tamo je on živeo u drugim stanjima svesti. Na osnovu toga, mogu se opisati tri prethodna stanja razvoja kao razvijanje nižih stanja svesti.

Saturnov razvoj se odnosi na najniže stanje svesti, Sunčevo stanje je više, tada sledi Mesečeva svest i na kraju Zemaljska. Ove prošle svesti primarno se razlikuju od Zemaljske po dvema karakteristikama, po stupnju jasnoće i po području na koji se proširila čovekova percepcija.

Saturnova svest ima najniži stupanj jasnoće. Ona je potpuno tupa. Teško je dati tačnu predstavu o toj tuposti, pošto je čak i tupost spavanja nešto jasnije od ove svesti. U abnormalnim, takozvanim dubokim stanjima transa, moderni čovek može još zapasti u ovo stanje svesti. Vidoviti u smislu misterijske nauke takođe može steći tačan pojam o njoj. Ali on sam ni u kom slučaju ne živi u tom stanju sveti. Suprotno tome, on se uzdiže do mnogo višeg stanja, koje je međutim, u nekom pogledu, slično, tom početnom. Kod običnog čoveka u savremenom zemaljskom stanju, ovo stanje, kroz koje je on nekad prošao, izbrisala je jasna dnevna svest. "Medijum" koji upada u duboki trans je, međutim, prenet unatrag u to stanje, tako da on percipira na isti način na koji su svi ljudi percipirali za vreme "Saturnovog perioda". Ili tokom transa ili nakon buđenja, takav medij može tada izreći iskustva koja su slična onima u Saturnovom stanju.

Mora se biti obazriv i reći "sličan" a ne identičan, jer događaji koji su se odigrali na Saturnu bili su nekada i za svagda su prošli, a samo se događaji koji imaju određenu srodnost s njima još odigravaju u čovekovoj okolini. Oni se mogu samo percipirati "Saturnskom svešću".

Poput medija, vidovnjak u gorenavedenom smislu stiče takvu saturnsku svest, ali uz nju zadržava svoju "jasnu dnevnu svest", koju čovek na Saturnu još nije imao, a koju medij gubi u stanju transa. Takav vidoviti nije u samoj Saturnskoj svesti, ali može stvoriti pojam o njoj.

Dok je ova Saturnska svest u nekim stupnjevima inferiorna onoj današnjoj s obzirom na jasnoću, ona joj je superiorna s obzirom na opseg onoga što ona može percipirati. U svojoj tuposti ona ne samo da može percipirati sve što se događa na njenom vlastitom nebeskom telu do najmanjeg detalja, nego ona takođe posmatra objekte i bića na drugim nebeskim telima koja su povezana sa Saturnom. Ona takođe može delovati određenim uticajem na te objekte i bića. (Skoro da ne treba reći da je to posmatranje drugih nebeskih tela sasvim drugačije od onoga koje preduzima savremeni čovek pomoću svoje naučne astronomije. Ovo astronomsko posmatranje drugih nebeskih tela je bazirano na "jasnoj dnevnoj svesti" i zbog toga percipira druga nebeska tela izvana.

Saturnska svest, s druge strane, jeste neposredan oset, doživljavanje onoga što se događa na drugim nebeskim telima. Nije baš sasvim tačno, ali je bar približno, ako se kaže da je stanovnik Saturna doživljavao objekte i događaje drugih nebeskih tela - i svog vlastitog - kao što danas čovek doživljava svoje srce i njegove otkucaje ili nešto slično u svom vlastitom telu.

Ova Saturnska svest se polagano razvijala. Kao prvo glavno stanje u razvoju čovečanstva, ona je prošla kroz niz podstanja, koji se u evropskoj misterijskoj nauci nazivaju "mali ciklusi". U teozofskoj literaturi postalo je uobičajeno da se ti "mali ciklusi" nazivaju "krugovi", a njihove daljnje podele - još manji krugovi - "kugle". O ovim sporednim ciklusima biće reci u sledećim razmatranjima. Radi veće jasnoće, mi ćemo ovde najpre slediti glavna razvojna stanja. Trenutno ćemo govoriti samo o čoveku, iako razvoj podređenih i superiornih bića i objekata se odigrava istovremeno sa njegovim vlastitim. Bez obzira na razvoj drugih bića uslediće razmatranje o čovekovom napretku.

Kada je upotpunjen razvoj Saturnske svesti, tada je nastao jedan od dugih perioda odmora (Pralava) koji je gore spomenut. Posle toga se iz čovekovog nebeskog tela razvilo ono što se u misterijskoj nauci naziva "Sunce". Na Suncu su ljudska bića ponovo izronila iz svog sna. Ranije razvijena Saturnska svest je bila u njima prisutna kao predispozicija. Najpre su je oni ponovo razvili iz te klice. Može se reći da je na Suncu čovek ponovio stanje Saturna pre nego što se uzdigao do višeg. Međutim, tu se ne misli na prosto ponavljanje, nego na ponavljanje u drugom obliku. O ovim transformacijama oblika govoriće se kasnije kada bude reći o manjim ciklusima. U to vreme, razlike između individualnih "ponavljanja" takođe će postati vidljive. Sada ćemo opisati samo razvoj svesti.

Nakon ponavljanja Saturnskog stanja, javlja se čovekova "Sunčana svest". Ona je nešto jasnija od prošle svesti, ali je u odnosu na nju izgubila nešto na širini vizije. U dubokom snu bez snova u svom današnjem životu, čovekovo stanje svesti je slično onome koje je nekad imao na Suncu. Međutim, onaj koji nije vidovit ili medij, ne može percipirati objekte i bića prema Sunčevoj svesti. Sto se tiče transa medija svedenog na ovo stanje, i više svesti pravog vidovitog, taj je slučaj sličan onome što se reklo u odnosu na Satursku svest.

Opseg Sunčane svesti je ograničen na Sunce i nebeska tela koja su najuže povezana sa njim. Ova tela i njihove događaje stanovnici Sunca mogu doživeti kao što - uporedimo li još jednom slično kao prethodno - današnji čovek doživljava otkucaje svog srca. Na ovaj je način stanovnik Saturna takođe mogao sudelovati u životu onih nebeskih tela koja nisu pripadala neposrednoj sferi Saturna.

Kada je Sunčano stanje prošlo kroz odgovarajuće podcikluse, ono je takođe ušlo u period odmora. Iz toga se čovekovo nebesko telo budi do svog "Mesečevog postojanja". Pre nego što se uzdigao na više, čovek ponovo prolazi kroz Saturnsko i Sunčano stanje u dva manja ciklusa. Tada on ulazi u svoju Mesečevu svest. O njoj se lakše može steći ideja, jer postoji određena sličnost između ovog stanja svesti i sna ispunjenog snovima. Mora se eksplicitno reći da se ovde ponovo može govoriti jedino o sličnosti, a ne o identičnosti.

Tačno je da je Mesečeva svest sastavljena iz slika kakve se pojavljuju u snovima, ali te slike odgovaraju objektima i događajima oko čoveka na način sličan idejama sadašnje "jasne dnevne svesti". Ali sve u ovoj analogiji još je tupo, u stvari, poput slike. Ovo stanje može da se predstavi približno na sledeći način. Pretpostavimo da Mesečevo biće kreće prema nekom objektu, recimo, prema soli. (Naravno u to vreme nije bilo "soli" u njenom današnjem obliku, ali posle svega, da bi se razumelo, mora se ostati u području slika i sličnosti.)

Ovo Mesečevo biće - preteča današnjeg čoveka - ne percipira neki objekt u vezi sa prostornim prostiranjem i određenom bojom i oblikom izvan sebe; umesto toga, približavanje ovom objektu uzrokuje određenu sliku - sličnu slici u snu -koja nastaje kao da je unutar ovog bića. Ova slika ima određenu boju koja zavisi od karakteristike objekta. Ako je objekat ugodan Mesečevom biću i koristan za njegovo postojanje, biće obojen svetlo u žutim nijansama, ili u zelenim; ako je objekt neugodan ili je štetan za biće, pojavljuje se obojen poput krvi u crvenim nijansama. Vidoviti danas takođe vidi na ovaj način, samo što je on potpuno svestan za vreme ovog gledanja, dok je stanovnik Meseca imao jedino snoliku, mutnu svest. Slike koje su se pojavljivale "unutar" tih stanovnika imale su tačno definisan odnos sa okolinom. Nije bilo ništa samovoljno u njima. Bilo je moguće usmeravati se po njima, delovalo se pod uticajem tih slika kao što se danas deluje pod uticajem čulnih percepcija.

Razvoj ove snolike svesti - treće glavno stanje - bio je zadatak "Mesečevog ciklusa". Kada je "Mesec" prošao kroz odgovarajuće "male cikluse", period odmora "Pralava" ponovo je nastupio. Posle ovoga "Zemlja" je izronila iz tame.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
3.1415926535...
Iskušenik


Pridružio: 06 Nov 2009
Poruke: 54

 Poruka Poslao: 08 Jun, 2011 13:30 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

RUDOLF STEINER O ZEMLJI I NJENOJ BUDUĆNOSTI

Na Zemlji se živi četvrto glavno stanje ljudskog razvoja. To je ono stanje svesti u kojem se sada čovek nalazi. Ali pre nego što ga je stekao on, i s njim ćela Zemlja, najpre je morao ponoviti jedno za drugim stanja "Saturna", "Sunca" i "Meseca" u tri manja ciklusa (takozvani "krugovi" u teozofskoj literaturi). Čovek sada živi u četvrtom zemaljskom ciklusu. On je već malo prešao sredinu ovog ciklusa. Na ovom stupnju svesti čovek ne percipira više samo na snoliki način slike koje nastaju u njegovoj duši kroz uticaj njegove okoline, već mu se objekti pojavljuju "vani u prostoru". Na Mesecu i takođe u stanjima ponavljanja na Zemlji, nastala bi na primer obojena slika u njegovoj duši kada bi se našao u blizini nekog objekta. Čitava svest se sastojala od takvih slika, tonova, itd. koji su proticali i tekli dušom. Tek sa pojavom četvrtog stanja svesti boja se više ne pojavljuje samo u duši, već i na spoljnem, prostorno ograničenom objektu, zvuk više nije samo unutrašnje odjekivanje duše, već i oglašavanje objekta u prostoru.

Zbog toga se u misterijskoj nauci ovo četvrto, zemaljsko stanje svesti takođe naziva "objektivna svest". Ona je polako i postepeno formirana u toku razvoja tako što su fizički organi oseta polako nastali i na taj su način najrazličitiji čulni kvaliteti u spoljnim objektima postali opažajni. Osim osetila koja su se već razvila, postoje i druga još u stanju klice, a ona će se potpuno razviti u sledećem zemaljskom razvoju, što će predstaviti čulni svet u još većoj različitosti nego što je danas slučaj. Postepeni rast ove zemaljske svesti je opisan na prošlim stranicama, a u razmatranjima koja slede taj opis biće upotpunjen u glavnim crtama.

Svet boja, svet zvukova, itd. koji je čovek ranije doživljavao unutar sebe, sada stoji nasuprot njega u prostoru za vreme čovekovog života na Zemlji. Ali, s druge strane, unutar njega se pojavljuje novi svet: svet ideja i misli o objektima. Ova sposobnost tvori bazu za sećanje i samosvest. Jedino čovek koji stvara pojmove može razviti sećanje na ono stoje doživeo, i jedino čovek koji misli dospeva do tačke na kojoj razlikuje sebe od svoje okoline kao nezavisno, samosvesno biće, gde spoznaje sebe kao "Ja". Ne može se govoriti o idejama i mislima u odnosu na Mesečevu svest. Ona se samo sastoji od slika koje smo opisali. Oko sredine Zemaljskog razvoja, iako su se ovi događaji već pripremali u nešto ranijem vremenu, razvila se ova samosvest. Prva tri stupnja koja smo opisali bili su stupnjevi svesti. Četvrti nije samo svest već SAMOSVEST.

Ali unutar samosvesti, sadašnjeg života misli, već se razvija dispozicija prema još višim stanjima svesti. Čovek će proživeti ova stanja svesti na sledećim planetama u koje će se Zemlja promeniti nakon svog sadašnjeg oblika. Nije apsurdno reći nešto o ovim budućim stanjima svesti, a time o životu na sledećim planetama. Jer, pre svega, vidoviti čovek - iz određenih razloga, koji će biti dati na drugom mestu - korača ispred svojih drugova u svom razvoju.

Tako se ova stanja svesti, koja celo čovečanstvo mora steći sa napredovanjem planetarnog razvoja, već razvijaju u njemu u ovo vreme. U svesti vidovitog nalazi se slika budućih stanja čovečanstva. Štaviše, tri sledeća stanja svesti su sada već prisutna u svim ljudima u stanju klice, a vidovito istraživanje raspolaže sredstvom za ukazivanje na ono što će nastati iz ovih stanja klice.

Kada se kaže da vidoviti već u sebi razvija stanje svesti do kojeg će se u budućnosti napredovati celo čovečanstvo, to se mora shvatiti uz jedno ograničenje. Vidoviti čovek, na primer, razvija danas gledanje u duhovnom svetu koje će se u budućnosti pojaviti u čoveku na fizički način. Međutim, to buduće fizičko stanje čoveka biće verna slika odgovarajućeg savremenog stanja kod vidovitog. Sama Zemlja će se razviti i zbog toga će se sasvim različiti oblici od onih koji danas postoje pojaviti u njenim budućim stanovnicima, a ti fizički oblici se danas pripremaju u duhovnom i mentalnom.

Recimo, ono što vidoviti danas vidi u obliku svetlosnog oblaka i boje oko ljudskog fizičkog tela kao takozvanu auru, kasnije će se promeniti u fizički oblik, a čulni organi, drugačiji od ovih današnjih, osposobiće budućeg čoveka da percipira druge oblike. Međutim, već danas vidoviti vidi duhovne modele kasnijih materijalnih bića sa svojim duhovnim čulima (na primer, aura). POGLED U BUDUĆNOST za njega je moguć, iako je vrlo teško dati ideju o karakteru tog pogleda kroz današnji jezik i za današnje ljudske pojmove.
Pojmovi sadašnjeg stanja svesti su bledi u poredenju sa obojenim i zvučnim objektima spoljnog sveta. Čovek zbog toga govori o pojmovima kao o nečemu što "nije realno". "Sama misao" je suprostavljena objektu ili biću koje je "realno" jer se može percipirati pomoću čula. Ali pojmovi i misli nose unutar sebe mogućnost da ponovo postanu stvarni i slikoviti.

Ako čovek danas govori o pojmu "crvenog" a da nema crveni objekt ispred sebe, tada je taj pojam, takav kakav je, samo bleda slika stvarnog "crvenila". Kasnije će čovek doći do tačke, gde on više ne može samo pustiti da mu u duši nastane bledi pojam "crvenog", već će, kada pomisli na "crveno", "crveno" stvarno biti pred njim. On će biti sposoban da STVARA slike, ne samo pojmove. Time će on postići nešto slično onome što je već postojalo kada je reč o Mesečevoj svesti. Ali slike neće u njemu teći i proticati poput snova; umesto toga, on će ih proizvesti u punoj SAMOSVESTI, kao što to radi sa današnjim pojmovima.

Misao o boji biće boja sama, pojam o zvuku biće zvuk sam, i tako dalje. U budućnosti, svet slika će proticati i teći u čovekovoj duši pomoću njegove vlastite snage, dok ga je za vreme Mesečevog postojanja takav svet slika ispunjavao bez njegovog delovanja. U međuvremenu, neće nestati prostorni karakter objektivnog spoljnog sveta. Boja koja nastaje zajedno s pojmom o boji neće biti samo duševna slika nego će se pojaviti u spoljnom prostoru. Posledica toga će biti to da će čovek moći da percipira objekte i bića koji imaju delikatniju duhovnu i duševnu prirodu, pa se zbog toga oni ne zaodevaju u boje objekata koje se mogu opaziti sadašnjim fizičkim osetilnim organima; međutim, to su objekti i bića koja će se otkriti kroz delikatnije duhovne i mentalne boje i zvukove, a koje će budući čovek moći stvoriti iz svoje duše.

Čovek se približava stanju u kojem će imati SAMOSVESNU SLIKOVITU SVEST pogodnu za takve pojmove. S jedne strane, dolazeći razvoj Zemlje uzdići će sadašnji život pojmova i misli do jednog višeg, delikatnijeg, savršenijeg stanja; s druge strane, samosvesna slikovita svest postepeno će se razviti tokom vremena ovog razvoja. Ona će, međutim, postići pun život u čoveku tek na sledećoj planeti u koju će se Zemlja transformirati, a koja se naziva "Jupiter" u misterijskoj nauci. Tada će čovek moći međusobno da saobraća sa bićima koja su potpuno skrivena od njegovog sadašnjeg osetilnog opažanja. Podrazumeva se da ne samo da život percepcija time postaje potpuno različit, nego se potpuno transformišu i delovanje, osećaji i svi odnosi prema okolini.

Dok danas čovek može svesno uticati samo na osetilna bića, tada će on moći da deluje svesno sa vrlo različitim čulima i silama i moćima; on sam će primati ono što će za njega biti potpuno spoznati uticaji od veoma različitih carstava nego što je to danas slučaj. Na tom stupnju više neće biti nikakvog pitanja o rođenju i smrti u današnjem smislu. Jer do "smrti" se dolazi jedino zbog toga što svest mora da zavisi od spoljnog sveta sa kojim ona saobraća kroz čulne fizičke organe. Kada ovi fizički čulni organi zataje, tada prestaje svaki odnos prema okolini. To znači: čovek "je umro". Međutim, kada je njegova duša bude tako uznapredovala da on više ne prima uticaje iz spoljnog sveta kroz fizičke instrumente, već ih prima kroz slike koje duša stvara iz sebe, tada će duša stići i na tačku gde ona može nezavisno urediti svoje saobraćanje sa okolinom, to jest, njen život neće biti prekinut protiv njene volje.

Ona tada postalaje gospodar nad rođenjem i smrti. Do toga će doći razvijanjem samosvesne slikovite svesti na "Jupiteru". Ovo stanje duše se takođe naziva "psihička svest".

Sledeće stanje svesti do kojeg će se čovek razvijati na sledećoj planeti, "Veneri", razlikuje se od ovog prethodnog po tome da duša sada može stvarati ne samo slike, nego takođe i objekte i bića. To se događa u SAMOSVESNOJ OBJEKTIVNOJ SVESTI ili superpsihičkoj svesti. Kroz slikovitu svest čovek može opaziti nešto od natčulnih bića i objekata i može na njih delovati - vršiti uticaj kroz probuđenje svojih slikovitih pojmova. Ali da bi se dogodilo ono što on želi od takvog natčulnog bića, na njegov podsticaj, to biće mora koristiti svoje vlastite sile. Tako je čovek vladar nad slikama, i može proizvesti delovanje kroz slike. Ali on još nije gospodar nad samim silama. Kada se razvije njegova samosvesna objektivna svest, on će takode opažati i uticati na bića; on će ih sam stvarati.

To je tok razvoja svesti: na početku on kreće maglovito, ne percipira se ništa o drugim objektima i bićima, nego samo unutrašnji doživljaji (slike) svoje vlastite duše, tada se razvija percepcija. Napokon se perceptivna svest transformiše u stvaralačku.

Pre nego što stanje Zemlje prede u život na Jupiteru - nakon četvrtog zemaljskog ciklusa - predstoje još tri manja ciklusa kroz koja treba proći. Oni služe za dalje usavršavanje Zemaljske svesti na način koji će kasnije biti opisan, kada će se govoriti o razvoju manjih ciklusa i njihovih podela za svih sedam planeta. Kada se, nakon perioda odmora (pralava), Zemlja promeni u Jupiter, i kada čovek stigne na tu planetu, tada se četiri prošla stanja - Saturn, Sunce, Mesec i Zemlja -moraju opet ponoviti tokom četiri manja ciklusa, i tek za vreme petog ciklusa Jupitera čovek stiče stanje koje smo gore opisali kao stvarnu Jupiterovu svest. Na odgovarajući način se pojavljuje "Venerina svest" tokom šestog ciklusa na Veneri.

Ovde će ukratko biti naznačena činjenica koja će u kasnijim poglavljima igrati određenu ulogu. Reč je o brzini kojom se odigrava razvoj na različitim planetama. Jer ona nije ista na svim planetama. Život teče najvećom brzinom na Saturnu, brzina se onda smanjuje na Suncu, postaje još manja na Mesecu i dostiže svoju najsporiju fazu na Zemlji. Na njoj postaje sve sporija i sporija, sve do tačke na kojoj se razvija samosvest. Tada se brzina ponovo povećava. Zbog toga je današnji čovek već prošao vreme najveće sporosti svog razvoja. Život se ponovo počeo ubrzavati. Na Jupiteru će se postići brzina Meseca, a na Veneri Sunca.

Poslednja planeta koja se još može ubrojati u niz zemaljskih transformacija, a koja sledi za Venerom, naziva se "Vulkan" u misterijskoj nauci. Na toj planeti će se postići privremeni cilj razvoja čovečanstva. Stanje svesti u koje čovek ulazi naziva se "pobožnost ili duhovna svest". Čovek će je tako steći u sedmom ciklusu na Vulkanu nakon što je ponovio šest prethodnih stanja. Javno se ne može mnogo reći o životu na ovoj planeti. U misterijskoj nauci se o njemu govori na takav način da se kaže: "Nijedna duša, koja je svojim mišljenjem vezana za fizičko telo, ne može razmišljati o Vulkanu i njegovom životu". To jest, jedino misterijski učenici višeg reda, koji mogu ostaviti svoje fizičko telo i steći natčulno znanje izvan njega, jedino oni mogu nešto naučiti o Vulkanu.

Sedam stupnjeva svesti su tako izraženi u toku razvoja čovečanstva u sedam planetarnih razvoja. Na svakom stupnju, svest sada mora proći kroz sedam podstanja. Oni se ostvaruju u već pomenutim malim ciklusima ("krugovi"). Ta podstanja se nazivaju 'životna stanja" u misterijskoj nauci na Zapadu, nasuprot nadređenim stanjima svesti. Ili se kaže da svako stanje svesti prolazi kroz sedam "carstava" ("krugova"). I ponovo svaki mali ciklus mora proći kroz sedam još manjih, koji se nazivaju "stanja oblika" (u teozofiji "kugle"). Za puni ciklus čovečanstva to iznosi sedam puta četrdeset devet ili tri stotine četrdeset tri (343) različitih "stanja oblika". U sledećim razmatranjima će se govoriti o ovom razvoju i pokazaće se da pogled na celinu nije tako komplikovan kao što može na početku izgledati kada se spomene broj 343. Postaće očigledno kako čovek može istinski razumeti sebe samo onda kada poznaje svoj vlastiti razvoj.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Nosferatu
Majstor


Pridružio: 12 Apr 2010
Poruke: 1024

 Poruka Poslao: 08 Jun, 2011 17:35 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Mnogo toga bi izdvojio iz ovog texta,mada neke stvari mozda izgledaju sasvim drugacije,mada i to drugacije je samo iz neke druge perspektive.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
3.1415926535...
Iskušenik


Pridružio: 06 Nov 2009
Poruke: 54

 Poruka Poslao: 09 Jun, 2011 09:09 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Ovo je vrlo šturo objašnjeno... Inače je autor u dosta svojih predavanja/knjiga objasnio pojedine faze i podfaze do nevjerovatnih detalja, uključujući i djelovanje pojedinih "božanskih" hijerarhija, kao i njihov razvoj zajedno s razvojem Zemlje... pa da bi se "ušlo" ozbiljnije u to, trebalo bi napisati stranice i stranice dugih postova... što se po forumima nikom ne da čitati... pa neću zamarati...
...samo htjedoh pokazati i ovu verziju evolucije, Steinerovim uvidima u Akasha kroniku.... pošto meni odzvanja da bi to moglo biti tako. Ili?!
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
www.OBJAVE.com forum » DREVNE CIVILIZACIJE
Ovaj forum je zaključan i ne možete pisati, odgovoriti ili menjati teme   Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu Prethodni  
1, 2, 3
Strana 3 od 3

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu

Neke srodne teme
 Teme   Odgovori   Autor   Pogledano   Poslednja poruka 
Nema novih poruka JAHAČI APOKALIPSE 583 ENEMOON 241722 23 Avg, 2011 19:53 pm
ENEMOON Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka OBJAVA - Evolucija ljudskog tela i planete Zemlje 3 Vesna 6085 16 Dec, 2010 18:54 pm
bbrozo12 Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka Misli, anatomija Čoveka 16 Giba 8833 10 Dec, 2010 18:09 pm
Almsivi Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka SVETA ZNANJA - MESTA MOĆI - dr sci. Ljubiša Stojanović 64 drugar 47056 17 Apr, 2010 13:58 pm
drugar Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka Zaboravljena Povest Zemlje 6 adminfob 35309 04 Jan, 2010 23:41 pm
majstor Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka SVETA ZNANJA - SVETLEĆE TELO - dr sci. Ljubiša Stojanović 73 drugar 29617 05 Dec, 2009 11:13 am
drugar Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka HRAM ČOVEKA 14 Vakan Tanka 5999 25 Sep, 2008 21:56 pm
Vesna Pogledaj zadnje poruke
 
 
Home | Add to Favorites | Mapa sajta
 
 




Solaris 1.11 phpBB theme/template © 2003 - 2005 Jakob Persson (readme)(forumthemes/bbstyles)

Powered by phpBB © 2001, 2002 phpBB Group
Prevod by CyberCom