SPASENJE

[zvoncica]

ali, baštovani doista i jesu umjetnici. samo što smomi zadnjih 50 godina malo podcijenili taj posao, u jeku industrijalizacije i urbanizacije, sve što je imalo veze sa zemljom, postalo je non chic.
osobito vješti baštovani...sve je umjetnost.

[rale]

Шта је вредније?
-Када неко одвоји задњи динар да помогне ближњем, или слика ''Мона лиза''?
_________________
једном се живи, али вечно!!!!!!!!!!!!!!!!!!

[Miodrag]

       

[zvoncica]

       

[Nosferatu]

Pa treba pomagati,nije bitno da bude monaliza,neka bude prava stvar u pravom trenutku.Pa makar to bi i jedan dinar.

[rale]

Истина

Наша истина је оно у шта ми верујемо и најчешће је обликована од стране наших родитеља, затим разних ауторитета којима смо веровали(рецимо учитељи у школи) и од животних искустава које смо кроз живот имали.Наши родитељи су стекли уверења од њихових родитеља, а њихови родитељи од њихових.Из те збрке се напаја наш ум и та уверења му служе као филтер кроз који ми доживљавамо свет.Проблем настаје кад тај филтер почне да нам свет одсликава увек у сивим бојама па наш доживљај живота постане пакао.Али о томе су многе књиге написане па не бих и ја отоме.
Још је проблем већи јер још једно од наша три лица, Дух, користи ово ушта ми верујемо.А пошто Дух креира нашу судбину и ствара свет у коме живимо,то ми морамо да се потрудимо и уз Божју помоћ променимо сва негативна веровања.Поставља се питање како то извести? Постоји више техника које се баве том проблематиком са половичним успехом јер је јако тешко открити у шта ми то стварно верујемо.О чему се ту ради? –Ево узмимо мој пример.Када сам после тридесетак и кусур година схватио да овај живот Без вере у Бога нема баш никаквог смисла и да је за мене једини спас вера у Господа Бога.
Из вере сам почео да истражујем шта је најбоље за мене да верујем и у уму сам успео те промене да заживе,али је дух наставио по старом.Сходно новим веровањима требало би да се промени и моје понашање, али то је ишло траљаво и уз велики напор. Иако сам осећао да чврсто верујем у неке ствари моје понашање је говорило другачије.
Ствар је у томе да су стара уверења остала у подсвести и да их Дух и даље користи за то да одреди како ћу се ја понашати.Ново веровање је као семе кад се посеје и земљу па му треба времена да израсте и заузме свије место,и често се деси да га коров угуши.Тако ново веровање у нашој подсвести треба да се избори за своје место и да прерасте у истину и ако га не заливамо и не требимо коров(лоше мисли које су последица старих веровања),оно неће донети род.
Ова подсвест о којој причам је наш индивидуални матрикс и део је колективног матрикса.Тај матрикс није ништа друго до материца из које се ми рађамо као духовно биће.Исус Христ је Реч Божја и као такав је семе које се полаже у ову материцу а Вера је вода којом се то семе залива да донесе род,да се роди Човек. Јер Човек је духовна категорија а не телесна. А његово тело чине Љубав, Доброта, Милосрђе итд.
Има једна занимљива особина нашег ума која је одлична помоћ у одгајању новог уверења.Наш ум се увек идентификује са оним шта радимо тако што оправдава наша дела мислима.Иако радимо нешто лоше,он ће се трудити да то оправда и да прикаже као добро.Још док се спремамо да учинимо зло он се труди да то оправда.Када наш ум оправдава лоше дело онда гради заблуду а када оправдава добро дело онда гради истину.Јер вера је исто што и истина,каква је чија вера таква му је и истина и на њу се Дух ослања када нам креира судбину.
Да би човек који је поверовао Господу Богу да је за њега најбоље да живи у љубави према Ближњем и почео заиста да живи ту љубав мора да труди да чини добра дела из љубави према ближњем. Тада ће његов ум оправдавајући дела која чини, кроз рађање нових добрих мисли, заливати ново веровање и требити коров око њега.Па ће то ново веровање кога смо свесни прерасти у истину у подсвести. Е тек тада ће дух ту нову истину моћи да користи за креирање наше судбине.Тек тада ће љубав којој смо се окренули моћи да утиче на нашу судбину.
Постоји законитост у физици која каже да оно што не може да резонује неку ствар (рецимо звук), неможе ни да упије. Или што не може да упије не може ни да преда. Исто правило важи и за љубав, ко не може да љубав не може ни да је прими. Господ Бог је извор љубави као што Сунце зрачи топлоту и светлост тако он зрачи љубав. Само што има људи који ту љубав не могу да приме јер живе у сенци свог ума и своје подсвести.Да би се добила Божја љубав мора се изаћи из те сенке.И као што Сунце неможе а да не зрачи, тако и Господ Бог неможе да не даје љубав, само треба изаћи из сенке. Исус Христ нам је показао како да кроз веру изађемо из сенке. Али ми више волимо да живимо у светлости свога знања, што је као кад неко шета ноћу при месечевој светлости у односу на дан, него да живимо у светлости познања божјег. А онда ценимо дела својих руку, величамо уметност изнад Бога је дижући. Правимо неке своје вредности само да не признамо да су једине праве вредности Љубав и Доброта.Али ко не чини дела љубави старајући се да може да резонује љубав, неће се ни напити са извора љубави јер неће моћи да је прими, како на овом тако и на оном свету.
_________________
једном се живи, али вечно!!!!!!!!!!!!!!!!!!

[rale]

Култура овог света

У Царству које ће доћи на уметнике ће се гледати као на друштвени смрад.
Једина вредност која ће се ценити је Љубав према Ближњем.
И сваки који велича уметност биће смрад од кога ће окретати главу.
Уметност и култура овога света су рак- рана друштвеног живота, ко хоће да види.
Ствар је да култура овог света вреднује људе по делима која им је Бог дао, па самим тим нису ни њихова. Културан човек овога света ће рећи како је Леонардо Да Винчи био велики човек зато што је створио многа позната уметничка дела. А ко је иоле духован зна да човека великим само љубав може да учини. Култура овога света је заснована на погрешним вредностима које величају људе по њиховом делима.
Ево Господ Бог је створио милијарде људи да се не појави ни један исти, па га ретко ко велича. Нису ли пред Богом сви људи исти а ми величамо једног молера да је већи човек од осталих. Његов морал се и не помиње јер је он велики сликар.
Наше ћерке играју голе и нису курве, него уметнице. Да не набрајам шта се све не ради а води се као уметност. Оне су ин а онај пружни радник што ради за друштво на 40 степени у хладу је нико и ништа. Да се разумемо, лепе су Леонардове слике и остала дела, али то није разлог да славимо њега као екстра човека. То је погрешно у култури овога света која велича уметност.
Зашто смо сиротиња? -јер трчимо за погрешним вредностима и не можемо да их достигнемо, јер има нешто у нама што нам неда да будемо баш толики нељуди. Јер само бараба у овом свету искривљених вредности може да успе.
Можемо да се обучемо за пар хиљада динара или да платимо одело и по неколико десетина хиљада, а ако га је сачинио уметник цена може да достидне и милионче.Шта ми плаћамо кад купујемо уметничко дело? –Плаћамо нашу погрешну преставу да ћемо бити већи у очима других људи. И ако немамо новца да себи приуштимо већу вредност ми се осећамо као сиротиња. А истина је да нас сиротињом чине погрешне вредности овог света у које и сами верујемо. И васпитавајући децу да цене такве вредности, ми их васпитавамо да буду сиротиња целога живота.
Ако бих ја смућкао пар мириса и од тога направио неки нови леп мирис,то би било ништа. Али, ако би то урадио Антонио Бандерас онда би то била права ствар и могла би да се прода по несразмерно већој цени него што ти мириси вреде. Народ не схвата да се мода и укуси одређују у уму а не чулима, и да се маркетингом утиче на то шта ћемо ми сматрати укусним, лепим,вредним итд. Ми стога не размишљамо својом главом већ размишљамо културом која нам је наметнута кроз медије. И трудећи се да достигнемо вреднисти једне такве културе ми постајемо све сиромашнији јер скупо плаћамо оно што ништа не вреди.
Да се разумемо,Ја незнам какав је човек био Леонардо. Можда је био и добар човек,верник. Па сад ужива у рајском насељу, али му тај ужитак сигурно нису приуштиле слике него Вера и љубав према Ближњем. Пред Богом његова је судбина била да буде вешт сликар и то га не чини ни великим ни малим на небу.Него људи који су ишта постигли у животу желе да им се то цени као њихова величина. Из тог разлога они величају способности и знање као нешто велико да би се и њима то признало у величину а ми остали треба да робујемо тој њиховој опсесији.
Јесу ли нам потребне Леонардове слике да би били срећни,или Бардерасови парфеми, или да видимо Цецине голе груди? Има лепоте у уметниким делима,као што је најлепши цвет који расте у трњу. Али се то неможе узети као вредност по којој се мери Човек. Човека чине Љубав према Ближњем, Доброта, Милосрђе итд. И ко то нема у себи је нечовек па макар његова уметничка дела ценио цео свет. Тај је пред Господом Богом Ништа.
Интелектуалци нису препознали куда воде друштво ствари које су они видели вреднима. Својим виђењем добра послужили су творевини уместо творцу.Систем вредности који су створили је јако тешко оборити јер народ не жели да чује да је испао глуп. Некако више воли да чује како је у праву и кад греши.Исуса Христа су разапели само зато што им је говорио истину у погледу њихових заблуда. Интелектуалци то нису хтели да чују. Прост народ би то и прихватио, чак је имао све више присталица. Кад су интелектуалци оног времена видели да прост народ иде за Исусом Христом решили су да га убију и тако задрже народ у ропству лажним вредностима.
Морамо да схватимо да је за нас једини излаз у вредностима као што су: Доброта, Милосрђе, Љубав према Ближњем. итд. Погледајмо колико се новца троши на погрешне вредности, па сиромаштва би нестало да се тај новац потроши на милосрђе.
_________________
једном се живи, али вечно!!!!!!!!!!!!!!!!!!

[Miodrag]

Rale ja te razumem sta govoris ali smatram da postoji bolji nacin da priblizis svoje iskustvo a ne pljuvanjem po onome sto je stvarna kultura i umetnost .
To o cemu pises nije kultura i umetnost iako se tako naziva .Ako vec hoces da razdvojis zito od kukolja , to i uradi malo preciznije .

Na primer istu metodologiju analize koju koristis prema takozvanoj umetnosti koja to nije i prema kulturi koja to nije , upotrebi i prema religiji na primer pravoslavnoj koja to nije .
Znas ono crni BMW dzipovi , bradati pastiri crni , gradjevinski investitori -pravoslavni popovi , laptopovi crni , ikonostasi zlatni , mermerni podovi sa podnim grejanjem sareni itd .
Mogao bi tako neki stranac da zakljuci svasta o veri na ovim prostorima ali samo povrsno .A svi znamo da bas i nije tako .

Isto tako je i iza reci kultura i umetnost .Postoji dubina i ljubav i razumevanje i odnosenje sa Bogom , ciji se izrazaj oseca i vidi ukoliko ima ikoga da to primeti .Jer ovakvi kulturni izrazaji kao i umetnicki su plod ljudskog rezultata teznje ka ispravnosti i savesti i nose slozenu poruku ka onome kome su upuceni i ko ih raspoznaje .

Boziji putevi su cudni i raznovrsni i nijedna dogma ih ne moze uokviriti .
I svakome je dato da otkrije onoliko koliko moze u datom momentu .
_________________
Iskrenost, direktan put do sebe.

[rale]

Јесте Миодраже, свештенство је упропастило православље и о томе сам већ писао са истим жаром као што сам писао о погрешним стварима у другим вероисповестима.
Остала је само Литургија која слика небеског, а и њу су неки свештеници почели да скрнаве.
Задње је време, шта друго да се очекује?
_________________
једном се живи, али вечно!!!!!!!!!!!!!!!!!!

[IIpotoMajctop]

       

[valen]

Odricanjem.Svako za sebe treba da shvati koja ga strast ili osobina udaljavaju od smirenoumlja i gore pomenutih osobina koje su smirenoumlje.Lakse reci nego uciniti ali ako je za utehu evo sta o tome kaze Sveti Jovan Lestvicnik:
"Neka znaju svi koji pristupaju ovom divnom, surovom i teskobnom, ali i lakom podvigu, da su dosli da se bace u oganj – ukoliko samo zele da se oganj duhovni useli u njih".

http://slavoslovije.wordpress.com/2008/11/20/pouka-i-o-odricanju-i-odvajanju-od-sujetnog-zivota/
_________________
jedi ,moli ,voli .

[Aleksandra-Caca]

       

[talerman]

I sta sada?

Ja dozivljavam Egipat kao svoju otadzbinu. Tamo nisam nikada bio. Ali, eto, ja sam iz Egipta. To mi je jasno.

Ne treba zaliti, ali mi je zal za izgubljenim Egiptom veci nego za pravoslavljem koje se, kako Rale kaze, gubi...Premada ne vidim da se gubi. I da se gubi, gde se gubi? I odakle se gubi? Kada je to pravoslavlje bilo 100 posto kako treba, da bi sada ono, recimo, pocelo da se pomera i da se gubi iz te negdanje idealne pozicije? Nije mi jasno. Ali mi je jasno da su svestenici ljudi.

U principu zal mi je sto hriscanstvo ne ide korak u korak sa Egiptom.

Postoji biblijska prica o Josifu, pa koga ne mrzi, neka je procita.

Opisuje period kada su Egipcani saradjivali sa Jevrejima.

U saradnji je poenta. U koegzistenciji.

Ne verujem da treba bilo sta da bude fokusirano bilo gde, pa cak ni u srcu, kako Caca, sigurno dobronamerno ali ipak brzopleto savetuje.

Nije srce nista bolje nego sto je um. Niti je um bilo sta bolje nego sto je, recimo, jetra ili leva noga.

Mozemo sve fokusirati i u levom palcu.

Sve je podjednako vazno...

Sve je od Boga.

I ne treba zaliti. Treba se radovati. Ja sada ne znam sta jos da kazem, osim sto bih zeleo da pozdravim Valen i Protomajstora.
_________________
Great men decline, mighty men may fall, but an honest Philosopher keeps his station for ever

[valen]

Ja za svaki slucaj da napisem da odricanje ne vidim kao zalost za onim cega se odrice.Odricanje je za mene izlazak iz svog sveta u kome je neko zatvoren udovoljavajuci po svaku cenu sebi i svojim strastima i prosirenje na druge ljude i pojave .

Hvala Talerman,pozdrav od tebe, energetski uvek deluje kao blagoslov.
_________________
jedi ,moli ,voli .

[rale]

Тамо где је ваше благо тамо ће бити и срце ваше.ако ли на небу и срце ће наше бити на небу. Ако ли на земљи и срце ће ваше бити тамо.
Ако ли у знању, или новцу или у култури или у Љубави.
Оно што човек воли о томе и размишља, тамо се и срце његово налази.
Зар мислиш да се срце човеково налази у телу.
Мешају људи бабе и жабе па пошто се осећања могу осетити у пределу срца телесног јер је оно највећи генератор осећаја везаних за осећања.
Ти можеш да пројектујеш себе у палац(како кажеш да се фокусираш) али осећаје везане за осећање не можеш изместити у палац.
Ти духовни човече незнаш ни о каквом се ту срцу прича а знаш дал православље пропада.
Распитај се мало код тих анђела што их срећеш на астралним путовањима да они можда незнају о чему се ту ради. Баци тарот нека ти карте кажу.
Или замоли Алекса да те врати у време кад си био неки велики духовни учитељ, можда се сетиш.
_________________
једном се живи, али вечно!!!!!!!!!!!!!!!!!!