CENTAR Dr. TASIĆ

[Vesna]

...

CENTAR dr TASIĆ



U centru "dr Tasić" u Novom Sadu, rade se metode tradicionalne medicine: šiacu, akupresura, hiropraktika, bioenergije ili psihoenergo terapija koja je najsuperiornija metoda u tradicionalnoj medicini, fitoterapija, akupunktura. Ove metode u kombinaciji sa zvaničnom medicinom i brojnim drugim metodama, daju jedno kompleksno lečenje koje pomaže kod pacijenata i kod izlečenja i zalečenja bolesti neizlečivih za zvaničnu medicinu- karcinoma, epilepsije, retardacije, psihomotorike, cerebralne paralize, dijabetesa, mioma, tumora, cisti, dioptrije, sluha... tačnije svuda gde je moderna, zvanična, medicina stala, gde se više nije moglo pomoći, mi dajemo vrhunske rezultate i svim snagama pomažemo obolelim ljudima.

Šta se zapravo radi? Jedan ISCELITELJ, čovek koji se bavi ovim poslom, ne daje ništa svoje, zapravo on je prenosnik kosmičke, božije energije koju prenosi na bolesni organizam da bi pokrenuo univerzalnog doktora u ljudskom organizmu (odbrambeni sistem) da stvori lek za sebe.

Svaki organizam je bolestan zato što je došlo do debalansa, koji je nastao usled nepravilnog odnosta prema životu, prema ishrani, a stresovi kojima smo svakim danom, nažalost, sve vište izloženi, načinju odbrambreni sistem čoveka i stvaraju preduslov za bolest. Upravo zato, ove metode rade na uzroku bolesti, dok metode zvanične medicine, lečenje medikamentima, odnosno operacijom otklanjanje tumora su sve sekundarne stvari. Mi se ne vraćamo na uzrok bolesti, uvek postoji mogućnost recidiva.

Ukoliko dođe do izlečenja ili zalečenja ovim našim metodama, onda je to trajno. Zašto? Zato što dovođenjem organizma u jedan balans, u jednu ravnotežu, mi smo već stvorili preduslov da on sam otkloni onaj problem koji je nastao kada je organizam otišao van balansa, da bi stvorio lek za sebe. Ova činjenica daje superiornost svim metodama kojima se koristimo. Bitno je naglasiti da sve naše metode ne mogu škoditi.

Kod dece je došlo do debalansa tokom trudnoće, tokom nošenja, tokom porođaja mada postoji i ona druga stvar postoje sudbinske ili karmičke bolesti gde mi ne možemo puno da utičemo na to, čak i lečenje bilo kojim metodama ne može puno da pomogne.

No nije naše da sudimo, moje je da stavim ruke na bolesnog pacijenta i da se desi šta treba da se desi, ja neću odmoći ni takvom pacijentu. Svakako da je najviše dece u ovakvoj terapiji što je žalosno i to dolaze najviše deca sa cerebralnom paralizom, sa retardacijom psihomotorike, epilepsijom, dijabetesom, problemima sa vidom, onda sa slepilom, odnosno nerazvijenim očnim nervima. Znači nekad može biti greška prilikom prođaja, da mozak ostane bez kiseonika, a postoji i inkubatorsko slepilo, koje može nastati vezano za vid. Kod cerebralne paralize opet može mozak ostati bez kiseonika onda se javlja epilepsija, a uz nju i mnogi drugi problemi. Kao što sam rekao, problem može nastati prilikom porođaja, ali i dok majka nosi dete u sebi i tu ona sa sobom nosi određene gene, određene formacije koji se prenose sa majke na dete i na žalost rađaju se deca sa takvim bolestima. Takva deca dolaze na našu terapiju i mi krećemo sa lečenjem.

U startu se odmah mora reći svim tim pacijentima da je lečenje dugotrajno, sistematsko, ništa se neće desiti za dva dana, tri, pet dana mada imamo slučajeva da dete nakon dvanaest godina paralize prvi put stane na svoje noge i napravi par koraka nakon pet šest dana terapije, ali to je retkost, to samo pokazuje da čovek ne može da gospodari životom i smrću i da su rezultati nepredvidivi.

Mi ne primamo pacijente koji ne donose lekarske nalaze. Zašto? Pre svega, pacijenti, naši pacijenti su pacijenti koji već godinama boluju od određenih hroničnih bolesti, boluju od lumboišijagije koja dovodi do diskoskernije u 80% slučajeva, dolaze sa epilepsijom gde boluju desetak godina, znamo da je epilepsija neizlečiva u zvaničnoj medicini.

Zapravo kada je u pitanju MOZAK, kompletna svetska nauka svi smo nemi pred mozgom. Zašto? Zato što 7-14% mozga poznajemo, koristimo toliko se njime služimo, toliko ga lečimo. Sve ostalo ispred nas je mrak. Znači ovo je 14cm, ovo je 1m pogledajte koliko je mraka ispred nas. Opet se vraćamo na ono, ja ništa bolje ne poznajem mozak, čak i manje od jednog neuropsihijatra, ja samo tražim eg, ct itd. Ja to ne analiziram, ne čitam.
Moje je samo opet da stavim ruke na tu glavicu na to bolesno dete i da želim pomoć i onda dolazi do rezultata. Onda se organizam dovodi pre ovoga u jedan energetski balans kompletno dolazi do toga da informacije iz mozga dođu u periferne centre kompletno i vrati se nazad. Često puta imamo problem kod elefantijaze to su one takozvane slonovske noge pa imamo posledice čak i kod moždanog udara, ne može se pokrenuti ruka ili noga, znači problem je tu što informacija odlazi u periferni centar ali nemamo povratni signal. Ove terapije pre svega pomažu da ta informacija iz centrale iz mozga dođe u periferne centre i vrati se nazad.

Dok radim, kada napravim potrebne pokrete ja dijagnosticiram, moje ruke su onda rendgen, u mojim rukama ja osećam polja gde je došlo do oštećenja, gde ima viška energije, gde je debalans, dovodim energiju tamo gde fali, usmeravam informaciju kuda da ide.

Kako sve to osećate?
Jako teško, to nije samo u prstima, to je momenat koji naiđe dok ja radim, vi ste videli, to je jedno posebno stanje, ne možemo reći da je to hipnoza, neki delirijum, ali to je stanje u koje ja sebe dovedem spontanim putem i svakog momenta mogu da se dovedem sa lakoćom, da radim i da se uključim. Poznato nam je da su šamoni, odnosno iscelitelji u svojim plemenima, da bi to radili morali najpre da se nagutaju soli. Zašto? Da bi te pljuvačne žlezde, koje su ujedno antene za kosmičku energiju, pokrenuli, zatim bi primili tu energiju, da bi na kraju popljuvavali svoje pacijente, jer sva ta so je bila energetski puna da bi ih iscelila. Ja u tom momentu sebe sa lakoćom dovedem u takvo stanje da postajem primopredajnik, odnosno transmiter.

Kako se osećam?
Pazite, ja sam u tom momentu prisutan, sve okolo osetim, sve okolo vidim, registrujem čulno, nekim čulima ali sve to je u drugom planu. U prvom planu je ljudski organizam, koga vidim kao jednu energetsku loptu i vidim njegovih šest energetskih centara koji se nalaze na telu i sedmi, koji je van tela. Kod muškarace je iznad glave, kod žena je dole prema zemlji. Lagano krećući se po tim centrima otkrivam gde ima manjka, a gde viška energije gde je došlo do debalansa. U toku punjenja tih centara i dovođenja istih u balans, nebitan je organ. Nebitno je da li je to pankreas,bubreg, želudac ili je u pitanju glava, znači najpre moramo to uraditi. Nakon toga dolazi posvećenost, posebna posvećenost, određenim organima koji su oštećeni.

Kako se to radi?

Recimo kod dijabetesa, kada radimo oko pankreasa ja vizualiziram pankreas i izvlačim van, zato je neophodno da čovek koji se bavi zdravljem ljudi, pa makar iscelivanjem i tradicionalnom medicinom moram da poznaje anatomiju, mora da poznaje medicinu i ljudski organizam, jer kako vizualizirati taj pankreas ako vi ne znate kako on izgleda? Ja njega izvlačim, energetski, tako - reći šamaram da ga pokrenem da on počne da luči svoj insulin, jer kod 80% slučajeva dijabetesa, pankreas je zdrav ali je došlo do blokade usled nepravilne ishrane, preterane težine i stresova i on je blokiran i ne luči svoj insulin. Veštačkim insulinom mi mu pomažemo da se organizam snabde potrebnim insulinom, odnosno ja iniciram pankreas da on počne da luči insulin. Zato, mi konkretno kod dijabetesa, svaki dan kontolišemo šećer i kako šećer pada tako ravnomerno i polako isključujemo sintetički insulin, da ne bi pankreas postao lenj i da počne normalizovano da luči insulin.

Kod bubrega isto tako, kod svih ostalih tako, dolazi do te vizualizacije. Kod psihokineze, u momentu kada se pacijent savija u neprirodni položaj, prestaje da važi svaki zakon fizike da je svako telo u odnosu na svoju osu, odnosno na zemljinu težu. Tada dolazi do dematerijalizacije kičme kod spondiloze i kod svih tih problema sa kičmom, kičma se savija u neprirodni položaj, što inače ne bi jer bi pukla.

To je upravo ono izvlačenje ASTRALNOG od drugog tela i upravo na tom astralnom telu ja radim, znači ne na materijalnom. Vi sada dok ovo govorim mene ne vidite, vi mene možete samo osetiti. Ovo što vidite to je samo karoserija i to nam služi da unutra stoji to sve naše energetsko.


http://www.drtasic.com/index.php?ln=sr&pg=/bioterapija/centar

.
_________________
Jednom se živi, ali večno...