SAMOSPOZNAJA

[Vakan Tanka]

Bog je ljubav i mudrost vecnosti.On zeli da u tome ucestvuju sva Njegova deca-takodje i oni koji su po spoljsnosti daleko od njega i zive u senci materije i u niskim podrucjima.Sve vise ljudi danas tezi za unutrasnjom istinom,za zivotom,koji je nosen dubokim duhovnim znanjem;oni traze-kao i misticari svih vremena-BOGA U SEBI SAMIMA,traze unutrasnje kraljevstvo,jer covek je hram Duha Svetoga i Bog zivi u njemu.
Evolucija ljudske svesnosti tezi da iz doba homo sapiensa predje u Novo doba doba homo spiritualisa.I zaista preko Staroegipatskih misterija,Pitagorejaca,Zen budizma,Hriscanstva,(Pravoslavini isihasti i Hriscani iz Unutrasnjeg zivota) Krolija,Shtajnera i antropozofije,pa do danasnjih dana i Dijadne skole Yogeshvara,Sajentologije Rona Hubbarda,Oshoovih Sinjasta,Rebirthinga,Intenziva Prosvetljenja itd,covecanstvo polako dolaze do tacke kada ce se jednom u buducnosti slaviti SVESNOST,a kada ce razlicitost medju ljudima biti ono sto ih spaja...Znam,izgleda da taj dan nije blizu,ali ja verujem da je puno blizi no sto se moze predpostaviti i zelim da dam svoj doprinos njegovom dolasku..
Deco Zemlje...Probudjenji...Dolazi vreme ujedinjenja svih Plemena u jedno Pleme...U jedan Narod Narod Duge...Sledite sopstveno Srce...Pridruzite nam se!
_________________
Gospodaru,ucini me orudjem svoga mira:
Gde je mrznja da donosim ljubav!
Gde je uvreda da donosim prastanje.
Gde je nesloga da donosim Jedinstvo!

[Vesna]

BOGOVI KOJI JESMO

MI SMO USKOMEŠANE ČESTICE KOJE VIBRIRAJU


Materija je više od 99.9999% praznina! Nema ničega osim uskomešane čestice koja vibrira kao luda i čini da poverujemo da je materija čvrsta. Kako to? Kako ne možemo videti kroz materiju ako je ona 99.9999% prazna? Zašto vidimo i doživljavamo čvrstoću? Kako to da nismo učili u školi, da je materija gotovo sasvim prazna? Zašto nam nije rečeno da je materija iluzija? U čemu je tajna? Zašto nas zaglupljuju…??


Nema ničega izvan nas …

Mi svi kreiramo svoju individualnu realnost od Beskonačne Holografske Apsolutne Realnosti koja nas okružuje i u kojoj živimo. Mi živimo u njoj i jesmo ona! Takođe bismo mogli nazvati tu realnost Božijom Realnošću! U stvarnosti postoji samo Bog … samo Duh! Postoji samo Um ili Svest! Postoji samo kvantna supa! Mi smo Jedno sa tom Apsolutnom realnošću, ali doživljavamo samo deo njene Kontinuirane celovitosti. Ta apsolutna realnost je kao paleta sa koje selektujemo svoju realnost kao što slikar bira boje sa svoje palete. Ono što vidimo i doživljavamo kao fizičku realnost je izbor posebnih vibracija suštine Univerzuma. Apsolutna realnost u kojoj živimo se takođe naziva Univerzalni um…


Kreacija je uvek nova…

Univerzalni um je/sadrži svest kao i podsvesno, ili takozvani Ne-Bitak. Drugim rečima, taj Um ili Bog nije statička energija – to je dinamička energija koja se stalno menja. Kreacija je uvek nova! Ne postoji ništa izvan univerzalnog uma, jer sve stvari i bića žive unutar kontinuirane celovitosti. Mi jesmo kontinuirana celovitost univerzalnog uma. To je naš um, ali mi isključujemo sve realnosti osim fizičke! Sage iz prošlosti su Apsolutnu Realnost ili kvantnu supu nazivale – Prazninom/Ništa. To zaista jeste gnezdo Ništavila iz koga se pomaljaju sve stvari da bi se manifestovale. Sve stvari su kreirane iz Apsolutne Realnosti upravljenom energijom koju nazivamo misli ili um. Što smo više u stanju da fokusiramo svoje misli, to smo sposobniji da kreiramo. Škola na Zemlji služi da bi se ovo naučilo. Mi smo kreatori početnici!


Ljudska bića – minijaturni Univerzumi...


Možemo nazvati Apsolutnu Realnost beskonačnom Holografskom Kvantnom Supom i ona sadrži sve realitete ili iluzije (oni su jedno te isto). Iz te kvantne supe mi kreiramo fizički univerzum koji je naš svet. Sigurno, uključujući vaš monitor! Sva bića i sve stvari kreirane iz Beskonačne holografske kvantne energije su prolazni aspekti Celine. U međuvremenu mi smo kompletan minijaturan univerzum, duplikat Originala u punom pogonu. U stvari, mi jesmo Original – ali nismo svesni toga! Imamo iste kvalitete kao i sila koju ponekad nazivamo Svemogući! Tako, mi smo Apsolutna Realnost i možemo da opažamo sami sebe kao Holografski Duplikat koji egzistira unutar Apsolutne Realnosti. Mi kreiramo svoju percepciju realiteta, iluzija, ličnih istina i univerzume putem snage i kvaliteta misli koje usvajamo. Mi zbog toga jesmo – živuća istina! Mi kreiramo svoj Svet i svoju Istinu dok ih doživljavamo. Svi su oni jedinstvene kreacije...


Ne učimo mnogo u učionicama...


Mi kao ljudska bića (duše u materiji) smo ograničili sami sebe na samo nekoliko oktava realnosti dok je spektrum beskonačan. Sada sledi veoma važna tačka: čitava šema deluzije/iluzije je održavana i pokretana od strane vladara našeg sveta! Ne postoji škola ili institucija na svetu koja će nam nešto reći o iluzornosti postojanju, a mi ipak provodimo 12 do 15 godina u tim velikim učionicama. Kakav vic! Zašto je to tako?

Ljudska bića su roboti ispranog mozga...


Vladari sveta žele da ljudska vrsta postoji u ograničenom stanju sa ispranim mozgom. To im olakšava da nama vladaju i da dominiraju. To čini da verujemo i reagujemo na sve vrste fikcija i/ili besmislica. Ta zbrka ili fikcije uključuje sve postojeće filozofije, religije i političke koncepte kao i svakodnevni način života. Kao i naš finansijski sistem, medicinski sistem i zločinačko obmanjivanje medija. Sve to nas okupira verom u svetovno i besmisleno. Oni nas čak nateraju da odemo u rat i ubijamo svoju braću i sestre. Kakva igra! Ispran nam je mozak od dana kada smo rođeni. Vladari sveta žele da verujemo samo u realnost svesnog uma! Taj um nam kaže da su stvare onakve kakve ih vidimo. Nisu! Realnost koju doživljavamo je rezultat mentalne navike, zaglavljeni smo u mentalnom koloseku i prinuđeni da se rađamo iznova i iznova samo zbog toga. Mi spavamo! Probuditi se u „ono što jeste“ – je individualni podvig. Postoje mnoge i mnogo bolje realnosti od one koju većina ljudi sada doživljava ...


Vraća se domu svoga Oca…


Čitav fizički univerzum, uključujući i svet u kome živimo, je iluzija. Međutim, on je realan za one koji žive u toj iluziji i veruju u nju. Kada naše telo umre, energija naše duše kreće ka energetskim realitetima viših dimenzija/denziteta. Ona automatski odlazi na odgovarajući nivo univerzalnog uma. Ili kao što se pretpostavlja da je Isus rekao: ona se vraća domu svoga oca. Tamo susrećemo druge duše na sličnom nivou uma ili vibracija. Svi se vraćamo na odgovarajući nivo energetskih vibracija i kritički ispitujemo svoje putovanje na Zemlju.


Možemo videti da se to događa svuda oko nas...


Vladari sveta se protežu sve do viših realiteta univerzuma i čovečanstvo je tokom mnogo hiljada godina kontrolisano od strane negativnih vanzemaljskih snaga. Kao što znamo, to stvara pakao od života na Zemlji koji ćemo prevazići u budućim vremenima. Svetom vlada Strah umesto Ljubavi! Energije Straha i Patnje su hrana za te vanzemaljce. Svet zbog toga pati. To je razlog što ima toliko mnogo ratova! U bliskoj budućnosti naš trodimenzionalni način života će biti odbačen u našem svetu. Možemo videti kako se to događa oko nas. U međuvremenu neki od nas su želeli da iskuse fenomenalan završetak ovog perioda i to je razlog što nas je toliko mnogo ovde. Majka Zemlja je usled toga pomalo prenastanena, ali neće biti zadugo. Vreme ističe...



Programirali smo svoj um iluzijom...


Naše iluzorno postojanje na Zemlji je kreirano od strane kreatora u nama, kojim upravlja um populacije na svetu. Svi mi (manje ili više) smo saglasni oko stvarnosti koju doživljavamo, dok je u stvari ono što vidimo virtuelna realnost koju osnažujemo verovanjem u nju! Programirali smo svoj um iluzijom. Mi obmanjujemo sami sebe a da to ne znamo! U međuvremenu nas niko ne uči šta se zaista dešava. Imamo velike obrazovne institucije i sve one nas uče da verujemo u svet čula – svet vladara koji su na vlasti. Ti vladari su veoma zadovoljni sobom. Njih same kontrolišu negativni vanzemaljci a mi smo obmanuti sa leve, sa desne strane i iz sredine. Život na Zemlji je postao rezultat Laži...


Velike duše su dolazile na Zemlju...


Da, ti vladari uključuju sve svetske lidere, sve religije i gotovo sve političare. Religije su inspirisane negativnim vanzemaljskim snagama koje imaju svoje baze na i iznad planete. Prvobitno, religije su utemeljene od strane Naprednih duša sa drugih planeta koje su došle na našu planetu da nam pomognu da se civilizujemo. Velike duše su dolazile na Zemlju. Buda, Isus, Muhamed su samo najpoznatiji među njima. Bilo je mnogo velikih duša koje su došle na Zemlju da nam pomognu. Međutim, polako ali sigurno, religije su preuzeli zlonamerni ljudi gladni vlasti. Ponovo su napisali bibliju i to je rezultiralo ružnom istorijom koju poznajemo. Religije ne potiču od Boga... Bog je Kreacija! Bog ne osniva religije... Bog JESTE! Religije su sistem kontrole koji su ustanovili ljudi...


Učimo svoju decu besmislicama…


Tamo napolju ne postoji objektivna fizička realnost bez nas i ono što doživljavamo je svet iluzije koji smo sami kreirali. Prihvatili smo ga kao realnog i većina ljudi veruje da je to jedini svet koji postoji! Unutar tog sveta mi smo kreirali sve vrste sistema verovanja, filozofije i obrazovne institucije koje sve podržavaju Veliku Laž! Vidite li u čemu je problem? Mi smo u neprilici. Učimo svoju decu besmislicama i mnogi postaju učitelji koji druge uče to isto. Svet je postao posao ega i njegovih čula, dok mase ne prepoznaju realnost Duša i Duha.
U Laž je lakše verovati nego u istinu.


Hajde da se pomerimo na četvrtu dimenziju ili denzitet…


Ponovo, sve religije i filozofije su modeli ili fikcije našeg uma. Ujdurma našeg svesnog uma koju koristimo kao privremena pravila. To uključuje sve velike filozofije sveta! Jedina stvar koja nije fikcija ili ujdurma našeg uma, je da smo u stanju da shvatimo ono što stoji iza reči plus ono što nam Učenje Nepristrasnosti kaže o materijalnom svetu. Moramo videti kroz materijalni svet, moramo videti kroz iluziju da bismo je se oslobodili. Mi smo oni koji su je kreirali, koji žive u njoj i mi treba da je transcendujemo! Transcendovanje te samostalno kreirane iluzorne realnosti je stupanje na više nivoe svesnosti. Isus je rekao: sledite me u Hristovu Svest – ne sledite me. Hristova ili Budina svest je više stanje uma. Pre ili kasnije svi ćemo ga postići…


Naše duše pate i umiru…


Mi živimo unutar iluzornog sveta kao duh u materijalnom telu. Međutim, materijalno telo po sebi je iluzorna realnost. Ono je 99.9999% praznina. Ipak, naši vladari nas od prvog dana u pelenama uče da kljukamo i puštamo na volju telu, jer što više brinemo za njega, to više verujemo u njegovu realnost. To im daje veliku kontrolu nad nama. Telo je 99.9999% praznina kojoj udovoljavamo, dok je naš duh/duša zapostavljena i gotovo bespomoćna. Telesni um, svesni ego je odneo prevlast! Naša duša pati i umire! I to je razlog zašto je svet ovakav kakav jeste – velika masa ega hranjena u svojim telima i njihovi prazni umovi. Nikakvo čudo da takvi umovi kreiraju mizeriju! U svakom slučaju, vremena se menjaju i promene u bliskoj budućnosti će biti veoma ozbiljne i neće svako biti u stanju da održi korak sa njima. Moguće je da će mnogi ljudi morati da napuste svoje telo…



Jednostavno rečeno…


Naučnici govore o mostu između Uma i Materije. No, odavde, odakle gledam, Um i Materija su kontinuum! Um i materija su srž kreacije i oblik Kvantne supe. Trik je u tome da treba da stavimo određene naočare da bismo iskusili određeni realitet. Um i materija ističu iz i utiču jedno u drugo i oni su Jedno. Postoji samo jedna realna stvar – kvantna supa. Zbog vrste bitka u kome smo sada, fizička realnost je naša dominantna realnost. Tik iza našeg materijalnog spektra nalaze se druge realnosti koje sadrže drugačije energije, koje kreiraju drugačije okruženje. Kada kao Duh živimo u ljudskom telu ne vidimo i ne doživljavamo povezanost svih stvari. Zbog toga se naš plan naziva Planom Iluzije ili Odvojenosti. Međutim, ne zaboravite, ništa nije odvojeno od bilo čega drugog. Sve je jedno …


Mi smo u procesu doživljavanja 3D realnosti…

Apsolutna realnost ili Kvantna supa ne može biti svesna po sebi jer predstavlja miksturu svih stvari. Čitava stvar nikada neće imati smisla po sebi jer nema entiteta sposobnog da shvati bilo šta o sebi. Ne postoji sopstvo koje misli! Ne postoji samo-svest! Apsolutna realnost je ne-bitak. Ta energija – živi u drugima – i postaje svesna u drugima. Sva bića ili entiteti koji su svesni „specifičnih selektovanih energija“ izviru iz Kontinuirane Celovitosti ili Apsoluta i postaju manifestovane. To je kao postati vidljiv unutar nevidljivog. Mnoge od tih selektovanih ili preinačenih energija (koje imaju određena svojstva) (Svetlosna Bića) su sa viših dimenzija ili denziteta nego što smo mi. Najverovatnije nas je primamila stara radoznalost i pre nego što smo shvatili šta se zbiva, bili smo izgubljeni u svojoj sopstvenoj materijalnoj kreaciji! Dobrodošli u klub privremeno limitiranih bića, koja su korišćenjem svog uma u stanju da se probude i kažu: „Ja i Otac smo Jedno.“ Rekao bih da je Isus bio u pravu – ako je to ikada rekao.


Vreme je da se pokrenemo…


Kvantna supa sadrži sve što se usuđujemo da zamislimo. Tako, energija ove kvantne celine je u stanju i voljna ja da postane bilo šta što smo u stanju da zamislimo. To je na prvom mestu Tvar-Koja Misli i Tvar-Koja-Sanja. Mi smo kreatori, koji kreiraju putem misli. Naša misao je Izvor koji razmišlja uz pomoć nas. Naše mišljenje kreira realitete koje opažamo. Međutim, naše samo-kreirano okruženje nas obmanjuje i mi se gubimo u kaljugi takozvanih činjenica vs teorija, nauka vs religije i svih vrsta drugih filozofija. Sve one su prolazne fikcije ili zbrke našeg uma i mi živimo preko njih. One oblikuju naša iskustva i sada je vreme da se pokrenemo…


Šta je svest?


Ono što svest jeste, teško se može izraziti rečima, jer Više ne možemo izraziti terminima Nižeg. U pokušaju da to učinimo, možemo biti veoma elokventni i zvučati važno, ali to ne označava ono što jeste. Ipak, evo nekoliko reči o tome...

Svest je u stanju da se podeli...

Svest je Bog u Akciji u Kreaciji. Svest je sve i sve je svesno u stepenu neophodnom da se uveća celina. Svi aspekti manifestovanog Univerzuma su svesni, samo u različitim stepenima. Svest je u stanju da se podeli na svesne aspekte i ti aspekti dele odgovornost unutar kreacije. Međutim, nijedan aspekt nikada ne napušta Celo ili Jeste – jer je sistem svesnosti svakog aspekta direktno povezan sa Celim. Iza Svesnih Aspekata Kreacije postoji Nesvesno ili Podsvesno. Oboje čine Apsolutnu realnost, Beskonačnu holografsku kvantnu realnost, Univerzalni um, Kvantnu supu ili Nemanistefovano iz koga se pomaljaju sva Bića i Stvari. Kada se Bića i stvari pomole, postaju svesna ili budna i učestvuju u manifestovanoj realnosti. Manifestovana realnost je Svesno sopstvo, a potporna apsolutna realnost je Nesvesno sopstvo Kreacije – ili beskonačno Podsvesno – JESTE.



To je razlog zašto se mnogi ne sećaju ko ili šta mi zaista jesmo...


Priroda Svesnosti je da može da se podeli i da može da zaboravi sebe. To je razlog zašto se mnogi od nas ne sećaju ko i šta zaista jesu. To takođe znači da se možemo ujediniti i postati Jedno sa drugim Svestima. Upravo sada, sa ljudske tačke gledišta, mi nismo jedno u svesti sa našim višim Ja/Sopstvom. Međutim, mi jesmo jedno sa više tačke gledišta! Naša Viša Svest nas podupire, i jeste mi, tokom našeg polu-svesnog putovanja. To Više Ja je Sopstvo koje se menja i raste. Ono jeste mi! Ono neprestano usavršava sebe i nije statično. Ono je Postajanje... ono je beskonačno putovanje bez destinacije.


Mi smo rascepkane ličnosti celog „Ja“

Živeći unutar manifestovane kreacije na kraju ćemo shvatiti da postoji jedno „ja“ i da mi jesmo to „Ja“ (JA JESAM). Identitet Boga ili Svesti je naš identitet. Možemo ubrzati svesnog sjedinjenja sa višim Sopstvom i to mora biti učinjeno putem svesnog samorazvoja. Međutim, to nije moranje. U takozvanoj budućnosti ćemo se svakako sjediniti. Nema problema ... u međuvremenu, mi smo rascepkane ličnosti celog „JA“ Mi smo. Ipak, nikada se ne možemo pridružiti Nemanifestovanom iz koga se pomaljaju sve stvari – i ostati samo-svesno Biće. Kada se ujedinimo sa Jednim mi gubimo samo-svest. Pomolili smo se iz tog Nesvesnog i na putu smo da steknemo Individualnu Univerzalnu Svest ili Hristovu Svest sopstvenim snagama...


Mi smo Duše koje su ovamo došle da bi učile...

U ovom trenutku, mi smo aspekti Duše, Nadduše ili Svetlosnog bića. Koji su svi aspekti Jednog na prvom mestu. Mnogi ljudi misle/osećaju da imaju dušu – stvari ipak stoje drugačije. Duša ima nas – takođe možemo reći – Bog ima nas! Duša i Bog su suštastveno ista sila – oni su Jedno. Mi smo instrument Boga. U međuvremenu, mi smo spiritualna bića koja imaju ljudsko iskustvo, ne ljudska bića sa nešto duha u sebi! Mi, kao duše, smo došli da naučimo kako je biti čovek. Mi smo ovde da naučimo da volimo kao ljudsko biće. Zemlja je škola za ljudsku svest. Mesto da se probudimo i rastemo. Mi smo božije seme i došli smo na Zemlju da bismo je transcendovali/transformisali. Zemlja je planeta na kojoj kao božije seme učimo da rastemo i letimo...
Čitav multi-dimenzionalni univerzum je Svest! Svest je holografski fenomen. Ona je sposobna da se podeli i/ili projektuje sebe u manje multi-dimenzionalne holograme koje su kopije originala. Tako su sve kopije slike originala, ali tek treba da razviju nejasna obeležja koja sadrže. To se čini na individualan način da bi se podstakla raznolikost. Pre ili kasnije čitav svesni univerzum će se ujediniti, kao parčići multi-dimenzionalne slegalice i svaki deo će nešto doprineti Celini.


Mi svi plivamo u istom okeanu energije...


Kada pogledamo 3D sliku, ugao iz koga gledamo određuje ono što ćemo videti. Kada pogledamo apsolutnu holografsku beskonačnost, nivo naše svesnosti određuje ono što ćemo videti. Sada, teško je razumeti, ali naš ljudski nivo svesti je odgovoran za ono što vidimo i doživljavamo. Čitava stvar je okean energije u kome plivamo ili plutamo i on odgovara na naše misli! Dok plivamo i učimo, rastemo i naše misli postaju u sve većoj meri usredsređene i ispunjene razumevanjem. To nam na duge staze pruža veću sliku onoga u šta smo uključeni. Mi smo svi plivači u istom okeanu energije, ali ne vidi i ne doživljava svako iste stvari. Možemo posmatrati čovečanstvo kao jedan aspekt (jedan talas ili frekvenciju) beskonačnog okeana. Mi smo povezani unutar tog talasa i da bismo bili povezani na ugodniji način treba da steknemo više svesti – koja je Razumevanje ili Ljubav. Mi svi radimo na tome, a u međuvremenu smo bića koja tragaju za drugim aspektima sebe, koji su naučili da funkcionišu kao Vodiči ili Pomagači. Mi svi plivamo u istom beskonačnom okeanu ili univerzalnom umu. Mi smo Jedno biće koje raste zajedno...


Naš Um i Univerzalni um...


Koristimo svoj um da bismo stvorili neograničene količine misli. Ipak, ne zaboravite da je naš um u prvom redu Univerzalni um. Postoji samo jedan Um ili Svest – Naša! Sve što treba da uradimo je da to saznamo. Tako možemo reći da smo um ili svest u procesu spoznavanja samog sebe. Polako postajemo svesni o čemu je reč. Doživljavamo svoj um ili svest na multi-dimenzionalan način živeći život. Naš život se odvija u našem sopstvenom univerzalnom umu i živeći ljudski život mi upoznajemo svoj univerzalni um. To je ono na čemu radimo.


O približavanju Bogu ... ili Svetlosti ...

Mi se ne možemo približiti Svetlosti ili Apsolutu – jer ona živi u nama – mi jesmo ona! Mi već jesmo istina i/ili Beskonačno, uvek smo bili i uvek ćemo biti. Mi ne možemo pobeći od sebe, da tako kažemo. To je ono što treba shvatiti. To razumevanje ili svesnost dolazi putem iskustva Života. Takođe treba da shvatimo, da moramo naučiti da prihvatimo putovanje. Razumevanje ili znanje o ovome znači da znamo da smo već stigli. Zar to nije prosvetljujuće? Pa, prosvetljenje je potpuno uživanje u tome što jesmo...

Mi smo stvoreni od strane drugih svesnih bića. Svi mi na Zemlji smo „misli“ Su-Kreatora ili Hristijanizovanih bića. Sa svoje strane i mi možemo stvarati druga bića. Mi smo svi na primer sposobni da kreiramo sopstvene utvare. Sve stvari i bića su samo misli! Postoje samo misli i stvari su subjektivne...

. Ono što doživljava sve stvari je Posmatrač – esencija Apsoluta – Sopstvo! Mi jesmo to Sopstvo ali patimo od nedostatka svesti. Sva bića i stvari su iluzorni realiteti, dok je sila koja živi u nama naše pravo Sopstvo – Posmatrač! Duh! Svesnost! Svetlost unutra! Misteriozno JA SAM ...

Naš duh ili duša su privremeno preuzeli ljudski sistem vođenja (svesni um) i on živi u svetu materije koja je 99.9999% prazna. Ona je Laž! To je privremeni realitet koji nas obmanjuje. Stvarna sile Mi Jesmo je Duh koji se složio da živi unutar te iluzije, u našem slučaju kao ljudsko biće sa svesnim umom. Taj svesni um zavarava dušu dok se ona ne probudi. Tako, mi kao ljudska bića smo uhvaćeni u zamku iluzije tako što smo poverovali u nju. Obmanuti smo svojom sopstvenom kreacijom, jer na početki i na kraju mi smo duh i/ili Kreator čitave scene kao što i naše telo živi u ovoj iluzornoj stvarnosti! Čini se nemoguće - ali evo nas! Ako prodremo duboko, iskusićemo da je srž onoga što je ovde prezentovano tačna.
Mi kao duhovna bića u ljudskom telu treba da budemo izuzetno oprezni da ne osnažimo iluziju svog ego-uma. Veliki trik je prihvatiti taj vic na svoj račun i transcendovati iluziju odvajanjem (neprostrasnošću) od onoga što nam čula govore. Takođe treba da shvatimo da smo spiritualna bića i aspekti/slike nedoživljenog i neiskusni duplikati Kreativne Sile i da smo kreirali iluziju. Ona je divna – ali je vreme da saznamo istinu o njoj. To je naš um koji je prikazuje i na kome bi se mogla preduzeti mnoga poboljšanja...

Možemo napraviti ta poboljšanja prihvatajući svoju odgovornost i oslobađajući se negativnih sila koje nas kontrolišu. Neki od njih žive na Mesecu, drugi imaju svoje baze na Zemlji. Prisutni su na Zemlji tokom hiljada godina. Deluju preko izabranih i neizabranih ljudi na vlasti. Njihov zadatak je bio da podrže kreiranje iluzije koja nam je bila potrebna da bismo je iskusili kako bismo saznali šta se događa kada izgubimo svoju svesnost. Kreirali smo pakao i izgubili se u njemu...

Budući da smo kreirali svoj iluzorni svet, možemo poništiti iluziju tako što ćemo videti direktno kroz nju. Moramo da povratimo moć od sila koje vladaju nama već vekovima. Moramo da postanemo svoji sopstveni gospodari. Moramo dopustiti svom duhu/duši da transcenduje iluziju o našem materijalnom telu. Moramo dopustiti našem unutrašnjem svetlu da isijava i ponovo osnaži božansko biće u nama. To je jedina stvar koja jeste stvarna...

( preuzeto sa www.galaksija.com )

[Vesna]

SAMOSPOZNAJA


Pod spoznajnim procesom, prije svega mislim na intuitivne i

emotivne spoznaje, kada sve usvojeno teorijskim putem, bude

potpuno absorbirano u cijelom čovjekovom biću. Jednostavno,

shvaćanje i čitanje emotivnim centrom, srčanom čakrom ili

samim srcem ( kako kome bolje odgovara ) i pretvaranje

cijelog teorijskog procesa i tuđih misli u svoje vlastite

putem takozvane metode Fulcanellijevog čekica, tj.

postepenog razbijanja teorijskih dijelova raznih materijala

dok se ostanu sitni djelići koji se upotpunjuju u vlastiti

spoznajni mozaik.

Dakle ovako. Udahnite duboko :

Čovjek je savršena božanska kreacija koja predstavlja

savršen spoj materije i antimaterije, fizičkog i eteričkog,

opipljivog i duhovnog. Čovjek je Svemir za sebe, cjelina

koja obuhvaca Univerzume i dio cjeline koja tvori Kosmos.
Čovjek se sastoji od milijarda Univerzuma koji se nalaze u

svakom čovjekovom atomu, a opet, čovjek predstavlja jedan (

gotovo najmanji ) dio jednog Univerzuma. Čovjek je

simultano biće koje istovremeno egzistira na različitim

nivoima postojanja, od kojih su neki viši od našeg, a neki

niži. Neki " lijevo " od našeg. A neki " desno ". Čovjek

simultano postoji i " hijerarhijski " i " paralelno ".

Univerzuma ima beskonačno mnogo. Protežu se kroz materiju,

kroz astral i kroz hipersvemirsku ravninu koje se kasnije u

obliku antimaterije na određene načine povezuju sa

djelovima materije i tako kreiraju nove Univerzume.

Čovjek

je spoj duše, uma i tijela. Kad tijelo umre, duša i um idu

dalje. Duša i um tvore svijest, podsvijest i supersvijest.

Podsvijest je cijelo vrijeme na određene načine povezana sa

astralnim nivoima dok je supersvijest povezana sa

hipersvemirskom ravninom. Kroz proces reinkarnacije, čovjek

prolazi " razrede " i savladava lekcije koje određuju na

koji način će se manifestirati i kako će se manifestirati u

slijedećoj inkarnaciji. Sporije savladavanje lekcija - duži

inkarnativni proces za dušu. Pricip putovanja duše kroz

inkarnacije i nivoe svijesti mogao bi se opisati poput

jajeta sa bjelanjkom i dva žumanjka ili dva nasuprotno

okrenuta kišobrana. Prvi i posljenji nivo su svjetlost i

misao - Jedno i Sve. Zatim idu nivoi ( bilo gdje u cijelom

Univerzumu ) - subatomski, nivo povezanih atoma ( minerali,

stijene, biljke, jednostanični organizmi ), nivo

insektoidnog i sličnog života, nivo životinjskog (

animalnog ) života, nivo ljudskog i ostalog humanoidnog

života - gornja fizikalna sfera, nivo višeg vanzemaljskog

života - donja astralna ravnina, kontemplacijski nivo gdje

odlazi duša koja " čeka " da " ide dalje " i u kojoj

prebivaju opčenito sve duše nakon što napuste bilo kakav

oblik materije ( tijela i slično ), te u kojoj obitava naše

Više JA - srednja astralna ravnina, nivo viših oblika

svijesti u kojoj obitavaju anđeli, arhanđeli, demoni i

ostali visoki entiteti koji su većini ljudi gotovo

nepoznati ili potpuno nepoznati, nivo na kojima obitava

naše Najviše JA - ( Oversoul, Nad Duša, po nekima Karma )

JA iznad svih oblika simultanosti i JA koje određuje gdje

ćemo se i kako ćemo se inkarnirati i kakve lekcije ćemo

prolaziti.

I na kraju, već spomenuti nivo Jednog, Izvora,

Univerzalne Kozmičke Inteligencije, Božanske Inteligencije,

Boga, Božjeg Uma, Najvišeg Uma, Tvorca, Svjetlosti, Misli,

Najviše Energije, Najviše Frekvencije, Ljubavi,

Stvoritelja, Kreatora, Najuzvišenijeg Stanja Uma ili Oblika

Svijesti, Ničega, Svega, Uma ili Duše...nazovimo kako nam

se sviđa i kako želimo. To je dio najvećeg ciklusa duše,

koja prolazi sve nivoe a istovremeno postoji na svim

nivoima. Svaki " hijerarhijski " nivo ima beskonačno mnogo

" paralelnih " nivoa ili dimenzija. Stupanj svijesti, nivo,

denzitet, dimenzija i ravnina nisu jedno te isto, već nešto

mnogo kompliciranije, za što bi se trebalo ispisati

stranica za jednu podeblju knjigu. Istovremeno možemo biti

npr. atomi, životinje, ljudi, više svijesti, anđeli, demoni

i Sve i Ništa. Istovremeno, svi nivoi nalaze se u najmanjem

djeliću čovjekova atoma i čovjek se istovremeno sastoji od

beskonačno mnogo takvih Univerzuma. Na taj način, najmanji

ciklusi prestavljaju najmanje djelove najvećeg ciklusa,

koji istovremeno prestavlja najmanji dio najmanjeg ciklusa,

koji je veći od najvećeg ciklusa. Čovjekov najmanji djelić

atoma skup je svega toga, a opet, čovjek je skoro najmanji

dio svega.( Malo se vrti u glavi, zar ne ? ) Najmanji

čovjekov djelić atoma ili najmanji djelić DNK je zapravo

sam Bog - Jedno - Ništa - Sve itd, a opet čovjek kao

cjelina samo je mali, mali, mali dio toga. Važno je

napomenuti da su vrijeme, prostor i materija samo proizvod

naše svijesti, našeg uma, naše simultanosti i samog Boga -

Izvora.

Ukoliko me ne proglasite ludim, nadam se da će ovo mozda

pomoći nekima da vide i druge aspekte pojašnjavanja

Čovjeka, Svijesti, Materije, Duše, Simultanosti i samih

Ciklusa Postojanja. Što naravno ne znači da je sve baš tako

sve kako sam spoznao i napisao. Ne mora biti tačno

apsolutno ništa, može biti tačno nešto, a može biti tačno

apsolutno SVE. Na vama je da odredite svako za sebe.


http://vrlovrlinovisvijet.blog.hr/2007/01/index.html

[Litlneks]

Ljudi su kao neki pokretni majdan, a u majdane se obično mora duboko roniti da bi se našlo ono što je u njima najdragocenije. Takav je sastav ove vasione:ukoliko je jedna stvar dragocenija,utoliko je skrivenija.
Naša priroda je konzervativna,naša vera je napredna.Priroda teži da nas zadrži pri našim starim navikama,vera nam ne dozvoljava ni časa da budemo zadovoljnji samim sobom i da stojimo. Vera traži od nas neprekidno obnovljeno srce i preporođenu dušu; ona svakom od nas postavlja svako veče pitanje:Jesi li danas postao bolji i savršeniji nego što si juče bio? Priroda je naša kao jedan grub,neuglačan kamen, iz koga umetnik izrađuje najdivnije oblike. Vera je neumorna u glačanju naše prirode.
Hristos je rekao:“Blaženi su nišči duhom,jer je njihovo carstvo nebesko.“ Niščeta naša ljudska vrlo je duboka;tako duboka i skrivena da mnogi ne silaze do dna njenoga. Blago onima koji siđu baš do dna. Niščeta ljudska nije neki dar koji se dobija spolja,nego stvarno stanje koje treba samo saznati. A do saznanja svoje niščete dolazi se nelaskavim ispitivanjem sebe. Ko to čini, taj dolazi do saznanja o svojoj trojakoj niščeti:1 ) o niščeti u pogledu svoga znanja, 2) o niščeti u pogledu svoje dobrote i 3) o niščeti u pogledu svojih dela. Niščeta je viši stepen siromaštine.

Duhovni razgovori Vladeta Jerotić

[Vesna]

GERARDUS GRIST - CITATI



Antimaterija je slika materije u ogledalu. Ta slika u ogledalu je poput svijesti ili uma.

Kad se svijest manifestira kao Kreacija, ona postaje svoj vlastiti odraz u materijalnoj formi. Budući da materijalne stvari sadrže svoju vlastitu sliku, čovječanstvo može postati svjesno svog vlastitog Izvora.

Taj Izvor su misli Kreatora, ali mi smo također i razmišljanje Kreatora.

Naše tijelo je slika našeg uma u ogledalu.



- Gerardus Grist -




Sav život... uključujući i Čovječanstvo - uvijek je postojao. Pa ipak, nismo uvijek fizički realni.

Mi, kao Čovječanstvo... ili bilo koja druga vrsta, živimo beskonačno unutar Univerzalnog Uma. Mi egzistiramo u bezvremenskom Umu Kreatora.

Trenutno živimo također i kao fizički manifestirana vrsta.

Realitet našeg trenutnog postojanja... ipak se podudara sa našim istinskim bićem u Kreatoru.

Mi smo beskonačni "Ja" u tjelesnoj formi.


- Gerardus Grist -




Može li biti slučaj... da si sebe izgradio u mentalnom zatvoru?

Da li živiš u njemu... gušiš se u njemu... i hoćeš li umrijeti u njemu?

Da li je sve tako radi toga što si prihvatio riječi drugih kao svoju istinu?

Bog treba jednake... a ne sljedbenike.


- Gerardus Grist -



Većina ljudi misli kako će biti sretnija u budućnosti. Ako nisi sretan sada - najvjerojatnije i nikad nećeš biti.

Sreća je znanje da ju ne trebaš!

Raj i pakao su samo-kreirajuća stanja uma.

Većina ljudi živi u iluziji koju prihvaćaju kao realitet.

Život je čudo istine koja sama sebe pokazuje.

Prosvjetljenje je poput sreće. Imaš ih oboje kad znaš da ih ne trebaš.


- Gerardus Grist -


Da, svakako... ti kreiraš svoj vlastiti realitet.

Pa ipak... možeš i biti potpuno nesvjestan scenarija kojeg si izabrao u prošlosti da bi iskusio ono što treba u sadašnjosti. Zato bi se ishod koji si izabrao za sebe mogao drastično promijeniti u ovom životnom ciklusu.

Zapamti... svjesno "Ja" ljudske osobnosti je instrument svojeg višeg "Ja". Samo kad dostigneš nivo svojeg pravog "Ja" možeš tvrditi da imaš kompletnu kontrolu u ovom životu.

Mi smo instrumenti naših viših "Ja".


- Gerardus Grist -



Vjerovanje je samo vjerovanje.

Mi smo svi došli na Zemlju da bi znali. Čak moramo i saznati zašto trebamo znati. Zato i živimo na Zemlji.

Mi smo duše koje prebivaju u slobodi... ljepoti i samoći među misterijema naše vlastite kreacije. Mi smo na Zemlji da bi otkrili da smo Kreator koji gleda na sebe dostojanstveno i veličanstveno.

Jedan dio onog što trebamo naučiti je to da vidimo dostojanstvo i veličanstvo u svakom od nas, u svim denzitetima i dimenzijama.

To je nastavni plan i program u školi - Zemlji.

Sva bića su UČENICI života!


- Gerardus Grist -



Svi atomi... molekule... kamenje... zvijezde... galaksije... biljke... životinje... ljudi i svi drugi entiteti iz cijelog univerzuma su vibracije energije.

Ta energija je svijest.

Ta svijest... misao ili kozmički bitak JEST kreativna sila univerzuma. Sve su te stvari... velike ili male... vidljive ili nevidljive... kreativna sila koja se izražava. Mi smo to u svim našim veličinama ili malenkostima.

Kreator je prisutan u svim svojim kreacijama.



- Gerardus Grist -

[Vesna]

SPOZNAJ SEBE PUTEM SNA DA SI ŽIV


Izvod iz knjige
“ Esej o duhovnom sazrevanju”
Andrej Pangos andreapangos@libero.it

Prevod: Sandra Eterović


Proces individuacije Beskonačne Svesti, odvija se kroz tri stanja:
java, san i duboki san.
Pod Beskonačnom Svešću podrazumeva se Trojstvo: Beskonačno Znanje, Beskonačna Ljubav i Beskonačna Moć. Sva tri ova stanja: java, san i duboki san, odvijaju se u snu zvanom ljudski život, odnosno predstavljaju
Ono što se obično definiše kao java, jeste jedno sanjanje otvorenih očiju, ne u klasičnom smislu fantaziranja, već u smislu sanjanja da se je budni. Stanje koje se po običaju definiše san ili kada se kaže da čovek spava, ustvari je stanje u kojem čovek sanja da spava. Kada čovek radi ono što obično biva definisano kao sanjanje, on onda sanja da sanja. Tvrdi se da tokom faze dubokog sna, čovek ne sanja, što nije tačno. Tokom faze dubokog sna, čovek sanja, jer stanje dubokog sna, kao i stanje jave i stanje sna, jesu deo čovekovog sna da je živ, odnosno da živi. Dakle, znači da i tokom dubokog sna, čovek sanja. Sanja da je u stanju dubokog sna; sanja da ne sanja. A neki tvrde da je tokom dubokog sna, čovek u stanju Stvarnosti, ali da za To ne zna, odnosno izjavljaju da je stanje dubokog sna, stanje Stvarnosti doživljeno «nesvesno». Jasno je da Je svaki čovek, u Stvar(nost)i, Stvarnost, ali je jako sputavajuće tvrditi da faza dubokog sna predstavlja stanje blisko stanju Stvarnosti. To može dati povoda mnogim fantazijama i dodatnom nerazumevanju. Pa zar nije dovoljna fantazija da se je živi i Nerazumevanje da se, uStvar(nost)i, Jeste Bog?!

Sanjanje je jedno stanje, koje neprekidno prati čoveka koji ne Raspoznaje Stvarnost (Boga) od Iluzije (Svest, vibracije, energije, materija). Čovek koji ne Raspoznaje Stvarnost od iluzije, sanja da je budan, sanja da je zaspao, sanja da sanja, sanja da je u stanju dubokog sna i sanja da se budi. Čovek koji ne Raspoznaje Stvarnost od iluzije, sanja da je začet, da je rođen, da živi i da mora da umre. U stvari, sva začeća, sva rođenja, svi životi i sve smrti dešavaju se, preciznije, izgleda kao da se dešavaju, kao san «u» Onome što Svaki čovek u Stvar(nost)i Jeste, to jest u Bogu. Onome ko ne Raspoznaje Stvarnost od iluzije, ove tvrdnje mogle bi se činiti kao fantazije, plodovi ludosti i halucinacije. Ko Raspoznaje Stvarnost od iluzije naprotiv, Zna da je Univerzum fantazija i da nema veće halucinacije od verovanja da su život i svet stvarni. Onome ko ne Poznaje Sebe, ove tvrdnje mogu izgledati kao puko filozofiranje, dok su za onoga ko Sebe Poznaje, konkretna istina lično utvrđena. Važno je znati da, znati sebe, ne znači Znati Sebe.

Sanjanje života, a ne znati da je život SAN, posledica je identifikacije sa lažnim ja, odnosno sa zamišljanjem da se je telo, um, ali i sama Svest. Nepoznavanje života kao sna je posledica nePoznavanja Sebe kao Stvarnosti. Fizičko telo, um i Svest su jedan san koji se «dešava» «u» Bogu, tj. u Onome što svako u Stvar(nost)i Jeste. Osnovna razlika između onoga što se obično naziva biti budan i onoga što se definiše spavanje, svodi se na drugačiji način sanjanja. Kada čovek koji ne Raspoznaje spava, sanja da u snu ima telo. Kada se čovek koji ne Raspoznaje probudi, tj. otvori oči, počinje da sanja da ima fizičko telo. Čovek koji ne Raspoznaje, definiše iluzornim (kao jedan san) telo koje je sanjao tokom sna, dok stvarnim naziva fizičko telo koje percepira kada se probudi, kada otvori oči. On u stvari sanja oba dva tela, odnosno oba dva tela su samo jedan san. Telo koje se obično definiše kao stvarno fizičko telo, je samo jedno telo koje se sanja, isto kao i ono telo, koje se definiše kao telo koje se sanja tokom sna. Kada onaj ko ne Raspoznaje Stvarnost od iluzije tvrdi: telo koje sam sanjao da imam u snu, nije bilo stvarno, u svakom slučaju, govori istinu. Govori istinu, jer ko ne Raspoznaje, sanja takođe i u javi. Dakle, ono što se po njemu odnosi na san, odnosi se i na san da je budan i na san da je spavao. Naravno, on ni ne zamišlja da kada je i budan (preciznije zamišlja da je budan), on spava. On samo sanja da je budan. Ko ne Raspoznaje Stvarnost od iluzije, on samo zamišlja da zaspi, da se budi, da ponovo zaspi, da se ponovo budi..., dok u stvari samo spava na drugačiji način. Telo koje čovek sanja tokom jave, koje zamišlja da ima u javi, jeste samo san, kao što je san i sama java.

Kako je moguće da čovek tokom faze dubokog sna, ali i generalno, uspeva da sanja da ne sanja?!
Pojedinac je sastavni deo jednog šireg sna, sna zvanog čovečanstvo.

Čovečanstvo je san, koji sebe neprekidno sanja. San zvan čovečanstvo, jeste proces u okviru koga se odvijaju snovi zvani pojedinačni životi. Svaki individualni proces, u smislu pojedinca i pojedinačnog života, je jedno sa procesom čovečanstva, od kojeg je nerazdvojiv. Stvar je u tome, da čovek neosvešćenog uma, zamišlja da je odvojen od ostatka procesa, odnosno da je samostalni entitet. Matrica sna zvanog čovečanstvo i sna ljudsko biće, je Svest (Beskonačna, Kolektivna i individualna, što je u stvari isto). Svest, sama po sebi san, služi kao Matrica sna koji se dešava na nivou vremena i prostora. Vibracije, kao i energija i materija, jesu rezultat procesa Svesti.
Ukratko (veoma ukratko), Svest je Matrica koja definiše na koji način će «vibrirati vibracije».
I dalje ukratko, vremensko prostorni element ljudske individualnosti, koji se sastoji od uma, od energetskih elemenata i od fizičkog tela, je jedan proces određen procesima Svesti. U odnosu na vibratorno – energetsko - fizički element čoveka koji prolazi kroz stanja jave, sna i dubokog sna, Svest je, da tako kažemo, «uvek budna». Tako Svest, na neki način, predstavlja «lepak» koji povezuje ova tri stanja i čini mogućim sanjanje, da se nema snova. Svest je takođe i «lepak» sna zvanog čovečanstvo. Svest je (samo)svesni element ljudske individualnosti, ali je takođe i (samo)svesni element sna zvanog Kreacija. (Svest-vibracije-energije-materija).


Odlična MEDITACIJA koja može da se upotrebi je ta, da se «ide u potragu» za onim ko sanja. Upitati se u vezi sopstvenog sanjanja: Ko sanja? Ko se pita ko sanja? Zatim se ide u «unutrašnju» potragu za onim ko sanja. Ali, ne u potragu za verbalnim odgovorom na pitanja, već baš za kim sanja. Osnovno pitanje, suštinsko uputstvo: Da li zaista ima nekog ko sanja?! Da li ima nekog ko Stvarno sanja?! Ima li uopšte nekog?!


. Čovek neosvešćenog uma, može da pretvori poruku o miru u poruku o ratu.
Ratovi su rezultat spavanja ljudi. Ratovi su more, koje stvaraju oni, koji ne Raspoznaju Stvarnost od iluzije. Taj san izbija ne samo iz ljudi koji vladaju, već i pogotovo, iz naroda kao celine. Kada onaj ko vlada nema osvešćen um, kao što to obično i biva, on je vrh ledenog brega kolektivnog sna naroda koji on predstavlja i njegove odluke, vrlo malo su samostalne. Na taj način, on postaje materijalni izvršilac manifestacije kolektivnog sna, okarakterisanog negativnim emocijama (mržnja, strahovi, prezir...), negativnim mislima, vezanošću za individualnu moć (pojedinca) i za kolektivnu moć (naroda, nacije, rase...)...

Slobodan izbor je svetinja i onaj ko upućuje molbe kao npr.: Totti, ostvari nam snove!; Plavi, ostvarite naše snove!; Tako bih voleo da realizujem moje snove!; ...normalno da će nastaviti da sanja. Svako hrani svoj san da je živ, svako utiče na karakteristike svoga sanjanja. Život bi se promenio nabolje, kada bi čovek, umesto da traži da mu se snovi ostvare, tražio da se PROBUDI, na primer sa molbom:Bože, Probudi me! (veliko P) ili još bolje molitvama, kao što su: Molim Boga da se Probudim.; Molim Boga da osvestim sopstveno sanjanje.

Dovoljan je trenutak Raspoznavanja Stvarnosti od iluzije, pa da čovek shvati da gore pomenuti argumenti o sanjanju da se je budni, o životu kao o snu... nisu samo puko filozofiranje koje nema veze sa takozvanom svakodnevnom stvarnošću (koja je naravno jedan san, iluzija, sigurno nije Stvarnost). Biti Budni, odnosno Raspoznavati Stvarnost od iluzije, pomaže da se bolje živi. Čovekovi problemi proizlaze iz činjenice, da sanja da je budan. Normalno da onaj ko je žrtva takve zablude, ima problema u životu..., problema u odnosima, problema u porodici, finansijskih problema, zdravstvenih problema... Sasvim je normalno da onaj ko je opijen procesima neosvešćenog uma, vrši neprikladne izbore zbog kojih može imati poteškoća. U stvari, veličina problema je određena time koliko taj isti problem sprečava individuaciju Svesti. Odličan način da se započnu procesi rešavanja problema i da se istovremeno stimuliše i proces individuacije (sopstvene) Svesti, je moliti se Bogu, na primer molitvama kao što su: Molim Boga da mi reprogramira karmičke uzroke porodičnih problema.; Molim Boga da mi reprogramira karmičke uzroke problema na poslu.; Molim Boga da mi reprogramira karmičke uzroke zdravstvenih problema.; Molim Boga da mi reprogramira karmičke uzroke finansijskih problema; Molim Boga da mi reprogramira finansijsku karmu; Molim Boga da reprogramira karmičke procese mog odnosa sa...; Molim Boga da reprogramira karmičke uzroke školskih problema mog sina;...

Ako čovek nema zdravstvenih, finansijskih ili drugih problema, to ne podrazumeva da je on Budan ili da Raspoznaje Stvarnost od Iluzije. On samo sanja jedan «bolji san», ima bolji individualni software, koji je razvio takođe i svojim mislima i svojim ponašanjem... Ali, osnovni problem ostaje. A taj je, da se sanja, da kada se otvore oči, da se je budni.

Vožnja hiljadu kilometara u pijanom stanju, a bez da se sleti s puta, smatrala bi se čudom. S obzirom na kolektivnu opijenost kojoj je stalno podvrgnuto čovečanstvo, pravo je čudo da čovek uopšte i živi tako dugo.

Za onoga ko Raspoznaje Stvarnost od Iluzije, život nema isti značaj kao za čoveka koji ne Raspoznaje. Ko veruje ili je ubeđen da je život stvaran, taj se vezuje za život, tačnije napisano, vezuje se za ono što on zamišlja da život jeste, a sve to prouzrokuje stres, strahove, nesigurnosti, potrebu za planiranjem, traženje sigurnosti i garancije, stvaranje dugoročnih planova... Onaj ko Raspoznaje, nije vezan za život. Tako se on, kao vibratorni, energetski i materijalni proces, «kreće slobodno» u vremenu i prostoru; tako on može da Zna da je (njegova) individualna Svest Jedno sa Beskonačnom Svešću; tako On Zna Sebe kao Nepromenljivi Izvor Svesti, vremena i prostora; tako On Zna Sebe kao BOGA.
Ponašanje onoga ko je ubeđen da je život Stvaran, slično je ponašanju jednog plivača, koji pre skoka u vodu, vezuje sebi oko struka blok cementa. Teško da će moći da ostane na površini, a u slučaju da voda nije duboka, uspeće da drži glavu iznad površine vode i da diše, ali sigurno neće imati mnogo slobode u kretanju. Kao što vezanost za Ljubav ubija Voljenje, tako vezanost za život ubija život i čini mrtvim živog čoveka. Vezanost za život, potpiruje strah od smrti. Strah od smrti pojačava Iluziju da je smrt Stvarna. Strah od smrti, manifestuje se kao bojaznost da se život živi punim plućima. Kada pojedinac koristi svoj život kao instrument za Spoznaju Sebe, tada je život njegovo najveće blago.

Raspoznati Stvarnost od iluzije, ne znači razlikovati istinito od lažnog. I lažno i istinito su koncepti ograničeni «prostorom uma», dok je Raspoznavanje «iznad» uma. Ko Raspoznaje, zna da je UM iluzija, ali zna da je takođe iluzija i Beskonačna Svest, koja je, kao što je već napisano, pored ostalog i matrica Univerzuma, a time i svake ljudske forme i svakog ljudskog uma.
Beskonačna Svest je matrica i same sebe. Raspoznavanje Stvarnosti od iluzije, vrlo je praktično i za takozvani svakidašnji život. Onaj ko Raspoznaje može istinski da pomogne nekome, dok je domet pomoći čoveka koji ne Raspoznaje, veoma relativan i ograničen. Na svaki način, za čoveka koji ne Raspoznaje, ali i za čoveka koji Raspoznaje, je molitveno obraćanje Bogu, sigurno najefikasniji oblik pomoći. Naravno da je onda često potrebno da molitvi sledi i delovanje čoveka na nivou vremena i prostora, da bi se zaokružilo rešavanja problema, započeto molitvom Bogu. Ali, bilo bi pogrešno definisati molitvu kao apstraktni vid pomoći, a fizičku akciju kao konkretni vid pomoći. Nema konkretnijeg delovanja od molitve Bogu, jer molitvenim obraćanjem Bogu, pokreću se procesi na nivou Beskonačne Svesti, gde se uzroci problema i «nalaze», a posledica toga je razrešavanje problema na nivou svakodnevnog života. Raspoznavanje Stvarnosti od iluzije već je samo po sebi samodelatna molitva. I samo Postojanje osobe čija je Svest Sazrela, Jeste Beskonačna Božija Milost.

Muž i žena blaženo spavaju u njihovoj spavaćoj sobi, ili još preciznije, sanjaju da spavaju. Ona sanja, «u klasičnom smislu reči», da pliva u bistrom moru koje okružuje jedno grčko ostrvo. Muž sanja, «u klasičnom smislu reči», da pliva u karibskom moru. Multi-bioskopsko sanjanje jednog jedinog bioskopa: sanjajući da žive, sanjaju da sanjaju u okviru sna zvanog život, sanjaju da sanjaju da plivaju u okviru sna (u uobičajenom smislu te reči). Ironija sudbine: pored toga što ne znaju da sanjaju da su živi, jer ne žive Lucidno, tj. ne Raspoznaju, oni ne znaju niti da sanjaju da plivaju jer njihov san da plivaju nije jedan lucidan san. Kuća u kojoj se nalazi soba i gde na krevetu leže ova dva tela, počinje da gori. Požar se širi i stiže do sobe u kojoj se nalaze tela dva sanjača. Soba počinje da gori. Činjenica da njih dvoje sanjaju (u klasičnom smislu te reči) da opušteni plutaju po vodi, neće ih sigurno spasiti od vatre. Da je makar jedan od njih budan, mogao bi da probudi onog drugog – drugu i na taj način bi mogli možda čak i da se spasu. Ali pošto sanjaju, oni će izgoreti, iako sanjaju da plivaju u vodi. Takođe ih neće spasiti činjenica, da je i sama vatra, san. San koji sagoreva san, kao što to uvek i biva. Naravno, goreći, oni će da «umru», što znači da će prestati da sanjaju da su živi. A to sigurno i nije neka drama.
Kada čovek umre, on jednostavno prestane da sanja da je neko i da je nešto i Seti se da je BOG.
Veće probleme imaće neki rođaci i poznanici, vezani iz raznoraznih razloga za dvoje delimično pretvorenih u dim, jer će početi da sanjaju da su njih dvoje umrli. . Beskonačno Blaženstvo je prag, koji treba prevazići da bi se Spoznao Bog. Bog nije u Raju. Raj, kao Trojstvo: Beskonačno Znanje, Beskonačna Ljubav (Beskonačno Blaženstvo), Beskonačna Moć (Sveti Duh), je taj, koji Postoji «u» Bogu.

Um, kao zbir vibracija, odnosno emocija i misli, jednostavno je zbir vibracija, jedan vibracioni proces. Um, sam po «sebi», nije snažan. Um ne misli. Misli su, zajedno sa emocijama, sastavni element uma. Um je rezultat razmišljanja i doživljavanja (osećanja). Um ne percepira, već je rezultat percepcije. Dakle, um ne može niti da laže, niti da bude lukav, niti da pati. Pošto je um skup vibracija, tvrditi da um misli, slično je tvrđenju da zvuk (vibracije), nastao kao rezultat vibriranja membrane zvučnika, može da misli ili da je neko (samo)svesno biće. Um nije svestan, ali može da se osvesti. Osvestiti um, ne znači učiniti ga svesnim, što je nemoguće, već znači uskladiti misli i emocije sa Svešću.
Ukratko, patnja je i posledica neosvešćenih procesa uma, odnosno, vibracija (osećanja i misli) neusklađenih sa Svešću. Za «eliminisanje» patnje, veoma dobro dođu molitve kao što su: Molim Boga da mi reprogramira karmičke uzroke patnje.; Molim Boga da mi reprogramira karmičke uzroke osećaja krivice i grešnosti; Molim Boga da mi reprogramira karmičke uzroke verovanja da je patnja neophodni deo života.

Pravi pakao, jeste život onog čoveka, koji ne Raspoznaje Stvarnost od iluzije. Pravi đavo, je neosvešćena individualnost. Pravo zlo, je neosvešćen um.
Život onog čoveka čija je Svest Sazrela, to je Rajski život. Kao što je već napisano, dok je fizički živ, čovek čija je Svest Sazrela, ima istovremeno iskustvo i Boga i čoveka. Kada Zrela Svest «napusti» fizičko telo, Ona Večno Postoji kao individualizovano Beskonačno Znanje – individualizovana Beskonačna Ljubav – individualizovana Beskonačna Moć. Pa i nije baš tako loša, ovakva «Sudbina» (iznad svake sudbine)! Ko Sebe Poznaje, taj je prevazišao iluziju života, odnosno, iskoristio je život kao instrument za Spoznaju Sebe. Čovek koji je Sebe Spoznao, iskoristio je svoju individualnost (iluzija) i svoj život (iluzija) za Spoznaju Boga (Stvarnost) i za Spoznaju Sebe kao Stvarnost. Čovek čija je Svest Sazrela, poznaje svoju individualnost, preciznije, (svoju) Svest, kao Večnu i Beskonačnu iluziju; kao proces putem kojeg je postigao da Raspoznaje Stvarnost od iluzije i da Spozna Sebe kao Ono što u Stvar(nost)i Jeste, to jest Bog. Čoveku neosvešćenog uma, može se činiti da se Zrele Svesti (Buda, Hrist, Lao Ce, Šankara, Jogananda, Sveti Nikolaj Velimirović, Bogorodica, Nikola Tesla...), nalaze tamo negde gore ili barem «izvan» čoveka. Osvešćivanjem uma, čovek osvešćuje da je individualna Svest svakog čoveka, Jedno (i isto) sa Zrelim Svestima. A to i zbog toga, što je individualna Svest svakog čoveka, Jedno (i isto) sa Beskonačnom Svešću, a takođe je i svaka Zrela Svest, Jedno (i isto) sa Beskonačnom Svešću. Svaka Zrela Svest je praktično Beskonačna Svest, savršeno individualizovana. U takvom stanju spoznaje, čovek Zna sve Zrele Svesti kao svoju Braću. Sazrevanjem (sopstvene) Svesti, čovek Spoznaje Sebe kao Oca svih Zrelih Svesti, Spoznaje Zrele Svesti kao svoje manifestacije. Ovo takođe znači, da se nije sasvim spoznala potpuna iluzornost Kreacije. U tom spoznajnom stanju, Zrele Svesti predstavljaju, praktično polsednji bedem privida, da je Kreacija Stvarna. Kada čovek Zna Sebe kao Ono što On Jeste, Zna da, u Stvar(nost)i, nema nikakve Kreacije i da, u Stvar(nost)i, nema nikakve Zrele Svesti. “Komuniciranje" sa Zrelim Svestima, stimuliše individuaciju (sopstvene) Svesti.

Svaki čovek neprekidno komunicira sa svim Zrelim Svestima, a sledeće molitve optimalizuju komunikaciju sa Zrelim Svestima, što pozitivno utiče na sazrevanje (individualne) Svesti:
Molim Boga da reprogramira karmičke procese na relaciji moja individualnost – Zrela Svest... (imenovati Zrelu Svest).; Molim Boga da reprogramira karmičke procese na relaciji moja individualnost – Zrele Svesti Mesta Moći... (imenovati jedno ili više Mesta Moći) i Molim Boga da reprogramira karmičke procese na relaciji moja individualnost – sve Zrele Svesti čovečanstva.
Da bi čovek Znao Hrista, mora Sebe Znati kao Boga i Znati Zrelu Svest Hrista, kao Sopstvenu Manifestaciju.Hristovo pravo telo je Kreacija. Kao i svaki čovek, U Stvar(nost)i, i Hrist Jeste Bog, a Kreacija je Njegovo telo.

Isus je rekao: « Onaj ko je upoznao svet, našao je (samo) leš; i onaj ko je našao leš, uzvišeniji je od sveta.» Jevanđelje po Tomi (56), I Vangeli gnostici, Adelphi Edizioni Milano, 1984.


Onaj ko sanja da je živ, znači onaj koji ne poznaje život kao san, već je sam po sebi mrtav. On je jedan živući mrtvac, odnosno jedan ŽIVI MRTVAC . Samo onaj ko Poznaje život kao SAN, može sebe smatrati «zaista» živim.
. Buđenje živućih mrtvaca, sasvim je druga stvar od vaskrsnuća tela mrtvih mrtvaca. Verovati u vaskrsnuće tela, pojačava poistovećivanje sa fizičkim telom, odnosno zamišljanje da se je telo, što sprečava duhovno sazrevanje.

Umesto da se ProBude (da budu profesionalni tragaoci Boga), mnogi proučavaju kako da Realizuju svoje snove. Čitaju knjige o tome kako se realizuju snovi, idu na kurseve za realizaciju snova...! Troše pare za sanjanje!! Troše na kupovini onoga što već imaju!!!
! Ulaganje ličnih sredstava u Buđenje, to je Prava Investicija! Život nije «stvoren» za realizaciju snova. San koji hoće da realizuje san?! Kakav san!! Kakva halucinacija!!! Život je «stvoren» za prevazilaženje sna zvanog život i za Spoznaju Stvarnosti.

Život je film? Ma naravno da je film! I sam Univerzum je film! Ići u bioskop, znajući dobro da se je u bioskopu, čini da se film percepira kao film. Posmatrati filmske slike koje protiču na platnu, zamišljajući da su one stvarne, odnosno Stvarne, znači ne raspoznavati, odnosno ne Raspoznavati. Život je film i svako je režiser svog života.
Onaj ko pravi film u kojem se događa ono što je potrebno za njegovo Buđenje, taj je inteligentan.

Mora da postoji neko objašnjenje za ovo što mi se događa, NIŠTA NIJE SLUČAJNO - ne retko se čuje ovakva izjava. Jasno da postoji određeni razlog i da se nije slučajno dogodilo. A nekima je baš ovaj koncept: Ništa nije slučajno, mora da postoji neki razlog!, životna filozofija.
Izjave poput: Mora da postoji neki razlog zbog kojeg mi se to dogodilo!, pokazuju da je um osobe koja koristi takve rečenice, neosvešćen.

Što se tiče metoda analiziranja snova, ono može da bude korisno. Da bi se zaista poznalo značenje snova, potrebno ih je osvestiti, usklađivanjem vibracija uma sa Svešću. Znanjem da je život san, postoje mnogo veće mogućnosti da se shvati značenje snova. Analizirati snove, a bez osvešćivanja uma, je kao pažljivo proučavanje ćelije u kojoj se je zatvoreni. Cilj bi trebalo da bude izlazak iz zatvora, a ne detaljno poznavanje zatvora.
. Spoznati Stvarnost, znači i Znati da samo Stvarnost Jeste. Spoznati Stvarnost, znači i Znati da nema nikog, ko može Nju da Spozna. Ko Poznaje Stvarnost, zna da se Stvarnost može samo Biti i da se ne može Biti ništa drugo, osim Stvarnosti. Ko tvrdi, da se Bog (Stvarnost) ne može (s)poznati, sasvim je u pravu: Bog se može samo Biti i ne može se Biti ništa drugo, nego Bog. Ovo ne znači da telo, um i Svest, jesu Bog. Telo, um i Svest su manifestacije Boga (Stvarnosti). Svaka manifestacija, samo je puka iluzija. Tvrditi da se Jeste Bog, a identifikovati se sa telom, sa umom i sa Svešću, odnosno, misliti da se jeste telo, um i Svest, je jedan poseban oblik pseudo duhovnog ludila.

Kada neki čovek «umre», desi se da je on prestao da sanja da je živ, dok drugi započinju da sanjaju da je umro.
Kao što je gore navedeno, ko sanja da je živ, ko ne Raspoznaje Stvarnost od iluzije ili barem, ne radi na konkretan način na tome da se Probudi, već je sam po sebi mrtav čovek, jer ne koristi život kao ono što život u suštini i jeste: instrument za Buđenje. Čovek koji ne osvešćuje svoju individualnost, je kao neka vrsta super tehnološke fabrike, koja je bez konkurencije na tržištu i koja je neprekidno u štrajku. Živući mrtvaci veruju da mogu da umru dva puta. Kakva uobraženost! Već umreti samo jednom je nemoguće, obzirom da se, u Stvar(nost)i, čovek nikada nije ni rodio. Umreti dva puta, bez da se je ikada rodilo, ali i bez da se je bilo ikada začeti?! Ludilo ili višesutruka uobraženost?!
U oba slučaja, nema nikakvih problema. Smeštanje u ludnicu nije potrebno, obzirom da je onaj ko ne Raspoznaje Stvarnost od iluzije, već sastavni element ludnice zvane zemaljska kugla. Višestruka uobraženost?! Ne biva ni primećena u svetu prepunog uobraženih, koji koriste slobodan izbor za zamišljanje najveće uobrazilje, ekstremne gordosti: ideju da su neko i nešto i da ima nečeg, osim Boga. Uobraženost, gordost i još dodatno, šizofrenija. Za onoga ko zamišlja da je neko i nešto, svet je savršeni zatvor, jer uopšte ne biva primećen kao zatvor. Zemaljska kugla je idealno mesto za sanjanje da se je živi, bez da se zna da se u stvari samo sanja (sopstveni) život. Ko Raspoznaje Stvarnost od iluzije, Zna da On nije na zemlji, već da su zemlja, univerzum ali i sama Beskonačna Svest u Njemu, kao Stvarnost. Onaj ko Raspoznaje, Zna da je zemlja samo jedno mesto, gde se odvija Njegova individuacija. Individuacija Njega kao Boga.



«Oni što nasleđuju od mrtvih i oni sami su mrtvi i nasleđuju ono što je mrtvo. Oni što nasleđuju od onoga ko je živ i sami su živi i naslednici su onoga što je živo i onoga što je mrtvo. Oni koji su mrtvi, ništa ne nasleđuju: kako bi mrtav mogao nešto da nasledi? Ako onaj ko je mrtav, nasledi ono što je živo, neće umreti; onaj ko je mrtav, živeće još duže.»

Jevanđelje po Filipu (10),


Onoga ko zamišlja da je na svetu, često iskušavaju pitanja, kao što su: Šta ja radim na ovome svetu?; Odakle dolazim, gde treba da idem? Koja je svrha mog života? Takva pitanja su veoma opasna, pogotovo za psihičko zdravlje, jer se zasnivaju na lažnoj pretpostavci. Odnosno, zasnivaju se na zamišljanju da se je na (u) svetu, kada u stvari, svet postoji (kao iluzija) u Tebi (Bogu – Stvarnosti). Pošto se zasnivaju na lažnoj pretpostavci, na takva pitanja nemoguće je dati istinit odgovor. Zbog toga, gore navedena pitanja, mogu dovesti do dubokih egzistencijalnih krizi. Da bi izašao iz takvih krizi, čovek izmišlja bezbroj svrha i ciljeva života: svrha života je...u životu je potrebno da...,...ima zadatak da...
Tako nastaju religije, sekte, institucije... Na ovaj način se stvaraju uslovi za individualnu MANIPULACIJU kao i za manipulaciju masa.Tako se neki samoizaberu, ili bivaju izabrani za predstavnike Boga na zemlji. Tako neki narodi, preciznije napisano, određeni pripadnici nekog naroda, još preciznije napisano, određene individue koje zamišljaju da pripadaju nekom narodu, zamišljaju da su Božji narod i da imaju poseban zadatak. Ovo vodi vezivanju za koncept, da se jeste posebni i potpaljuje zabludu podeljenosti između naroda. Zabluda podeljenosti naroda, je jedno posledično dejstvo zablude pojedinca da postoji kao entitet, odvojen od «ostatka» Kreacije.


Veoma je teško dobiti korisne odgovore, ako se postavljaju beskorisna pitanja, odnosno štetna. Da bi se imali prikladni odgovori, potrebno je postaviti prikladna pitanja, a ne pitanja koja su plod opijenosti, kao što su: Šta ja radim na ovome svetu?; Odakle dolazim, gde treba da idem? Koja je svrha mog života? Pravo pitanje je: Šta rade svet, univerzum i Beskonačna Svest u Meni?
Ovo pitanje može dovesti do Spoznaje Sebe, dok ona pređašnja, uvećavaju neznanje o sebi i o Sebi.


Tražiti da se realizuju snovi, vrlo je opasno, jer produbljuje sanjanje, a to sprečava individuaciju Svesti. Naravno, to ne važi ako se putem molitve Bogu, traži realizacija sna, zvanog individuacija Svesti. Tri veoma korisne molitve za stimulisanje individuacije (sopstvene) Svesti, su: Molim Boga da mi se Svest individualizuje; i još bolje, Molim Boga da mi reprogramira karmu.; i Molim Boga da mi Sazri Sahaj Samadhi. Pretpostavljajući da ljudski život ima neki cilj i da ima nekog, ko bi mogao imati neki cilj, onda je cilj svakog čoveka da se Probudi, a sigurno ne, da zapadne u sve dublji san. Onaj ko sanja, rob je sudbine i smenjivanja prijatnog sna i more. Čak i najprijatniji san, pa i najlagodniji i najudobniji život, nisu ništa, u odnosu na Spoznaju Sebe kao Stvarnost.

Kolektivno Buđenje, učiniće da se prevaziđe privid zvani političari i politika.
Što se tiče takozvanog Kolektivnog Buđenja ili Planetarnog Buđenja, biće potrebno još mnogo prolaznog vremena, mnogo iluzornog vremena, da bi se Buđenje moglo smatrati kolektivnim. Samo onda, kada će većina ili barem veći deo čovečanstava, Raspoznavati Stvarnost od iluzije, moći će se govoriti o Kolektivnoj Javi. Danas se čovečanstvo nalazi u kamenom dobu duhovnog sazrevanja. Sazrevanje se može, danas, nazvati kolektivnim, samo u smislu toga da je svaki korak, svakog čoveka ka Bogu, jedan korak čovečanstva ka Bogu. Stvar je u tome da, da bi se «Stiglo» do Boga, tj. do Sebe, treba prestati da se korača ka Bogu. Neophodno je Znati, da ideja da se je odvojeni od Boga, jeste jedan privid, koji je posledica neosvešćene individualnosti.
Svaki masovni fenomen je prepreka za individuaciju Svesti. Masa podrazumeva poistovećivanje, a poistovećivati se znači abortirati život kao instrument za samospoznaju.

Soptveno Raspoznavanje Stvarnosti od iluzije, može se podsticati i sa molitvama, kao što su: Molim Boga da Raspoznajem Stvarnost od iluzije;. Molim Boga da osvestim iluziju.; Molim Boga da Budem «potpuno» Bog «u» Bogu.

Duhovni san, tj.san koji proizlazi iz bavljenja duhovnošću, je jedan od opasnijih snova koji mogu da se sanjaju, a možda i najopasniji. Ovaj san je toliko opasan, jer u odnosu na tzv. svakidašnji život, nema parametara koji funkcionišu kao «budilnik». U snu zvanom svakidašnjica, ako se ne plati telefonski račun, isključuju telefon, ako se ne otplaćaju dugovi... U duhovnom snu, nema takvih konkretnih «budilnika», barem ne za čoveka neosvešćenog uma.
Retki su oni hrabri, koji se upuštaju u traganje za Istinom, još ređi su oni neustrašivi, koji su spremni da Spoznaju Stvarnost i da tako rasprše san, da su stvarni kao ljudi i da su živi.

U kontekstu duhovnog sanjanja, SAN o Kolektivnom ili Planetarnom Buđenju je jedan od najopasnijih snova. Opasnost tog sna, u smislu da može da spreči Buđenje, proističe iz toga da takvo sanjanje izgleda vrlo dobroćudno i toliko je očaravajuće, da postaje vrlo omamljujuće i uspavljujuće.
Baviti se Planetarnim Buđenjem, znači sanjati na vrlo fini način, sanjanje koje može da se pretvori u duhovnjačku ekskluzivnost, odnosno duhovnjački elitizam. Da bi se moglo nekog Probuditi, mora se i sami biti Budni. Budan čovek, Budi čovečanstvo samim svojim postojanjem. Kada Je čovek zaista Budan, jednostavno Postoji, Bivajući više nego Svestan da Jeste Ali pažnja, Biti Budan, znači da se prestalo zavaravati sebe, da ima nekog ko spava, jer, u Stvar(nost)i, nema nikog i ničeg. Samo Stvarnost Jeste. Biti Budan, znači Znati da su čovek, čovečanstvo, svet, univerzum ali i Beskonačno Znanje, Beskonačna Ljubav i Beskonačna Moć.

Sveprisutna Božanska Ljubav, manifestuje se i kao poštovanje slobodnog izbora. Sveprožimajuće «Božansko pravilo»: svakome onaj san koji želi, neprekidno nudi priliku za traćarenje slobodnog izbora u sanjanju sna, koji «udaljava» od Sebe ili pak, nudi priliku iskorišćavanja slobode izbora, ma koliko ona bila ograničena u početku Traganja, za sanjanje sna, koji vodi prevazilaženju istog tog sna i ka Spoznaji Sebe. Pojedinac je taj koji bira, koji će san da sanja, čovek je taj koji odlučuje, da li će zaista da sazreva i da li da Spozna Boga - Sebe ili ne

Bog je savršeni i verni saveznik onoga ko čvrsto odluči da Spozna Sebe. Odlučiti čvrsto da se Spozna Sebe, znači započeti stvaranje uslova za postignuće takvog (ne)Rezultata. Svaka ljudska odluka, je «odluka» Boga u «ljudskom obliku». Kada čovek čvrsto i bez postavljanja ikakvih uslova, odluči da Spozna Sebe, Kreacija može samo potpuno da ga podrži u toj svojoj nameri. «Cilj» života svakog ljudskog bića, jeste da «u potpunosti» Spozna Sebe, to jest da mu Svest Sazri. Čitav Univerzum je u funkciji individuacije Boga putem ljudske forme. Iskrena odluka da se Spozna Bog, je lozinka koja otvara sef Kreacije u kojem postoji sve ono što je neophodno za Sazrevanje svakog čoveka.

U snu zvanom Put ka Sebi, suštinski je važno biti duboko iskreni u Nameri, važno je da Odluka bude nepokolebljiva i da se ne postavlja nikakav uslov za sazrevanje. Spoznaja Boga, ne ostavlja prostora ni za beskrajno najmanji kompromis. Onaj Tragalac koji je iskren, odlučan i koji ne postavlja uslove, sigurno će Dostići do Cilja.
Onaj koji neodlučno i neiskreno traga, neće moći da stigne do Cilja, ne makar, sve dok njegovo Traganje ne postane iskreno, odlučno i bezuslovno. Za iskrenog i odlučnog Tragaoca, prepreke na njegovom «putu», postaju prilike za sazrevanje, dok tragalac koji se koleba i koji postavlja uslove, sam sebi stvara prepreke, koje mu izgledaju nepremostive.

Odluka čoveka je suštinski bitna. Na osnovu onoga što je odlučio, ostvariće se onakva ili ovakva budućnost. Važno je upitati se i odlučiti se: Želim li da se bavim duhovnošću i da budem duhovni turista ili hoću zaista da Sazrim? Želim da Spoznam Sebe ili želim samo da sanjam san duhovnog sadržaja? Bog neprestano «vidi» i «čuje» sve i svaka čovekova odluka je za Boga svetinja. Čovek može lagati sebe, ali ne može lagati Sebe-Boga. Bilo koju stvar čovek odluči ili uradi, Bog će to «ispoštovati». Bog ne kažnjava i ne sudi, uvek je čovek taj, koji sebe kažnjava i koji sebe sputava: nema veće kazne, koju uvek samo čovek sam sebi dodeljuje, od one da Ne Traži i da Ne Nađe Sebe.


BITI REALISTA

Svaki ideal je samo ideja.

Svaka ideja je samo san.

Svaki idealista je samo sanjar.

Svakom snu suđeno je da se rasprši.

Mnogo je bolje Biti Realista.

Jedino što preOstaje Jeste Biti Realista.

.......

[Vesna]

BORBA ZA SVETLOSNOG ČOVEKA



Naša je stvorljiva priroda, prirodna egzistencija (wojûd) “prije svega jedna potpuna tama; kada otpočne njeno pročišćenje, ona pred tvojim očima poprima izgled jednog crnog oblaka. Dokle god je ona sjedište Demona (shaytân), ona se nadaje crvenkastom. Kada se ondje isprave i dokinu izrasline, i kada se, zauzvrat, ondje utkaju prirodne težnje, vidiš kako njen izgled sve više poprima bjelinu jednog bijelog oblaka (cumulus). Glede prizemne duše, kada ona ozbilji svoj prvi pojavak, njena boja je temeljno plava; ona ima izgled kvrcajućeg vrela, nalik vodi koja izvire iz izvora. Ukoliko je ona sjedište Demona, ona se nadaje kao dvostruko izviranje tmine i vatre, bez mogućnosti da pokaže nešto drugo, jer ne postoji nikakvo dobro u onom demonskom.

No, to je ono što se izlijeva iz duše, nešto što plavi i razlijeva se nad cijelom ljudskom prirodom; stoga duša ovisi o cjelovitoj duhovnoj pedagogiji. Kada je ona zdrava i čista, val kojeg ona širi je val Dobra, i to Dobra koje RAZVIJA prirodnu egzistenciju; ako je taj val onaj koji pripada Zlu, tad je Zlo to koje će ZAMETNUTI egzistenciju.

Demon je nečisti oganj pomiješan sa tamom bezbožnosti, pod jednom nakaznom prilikom. Katkada on pred tobom poprima izgled gorostasnog Crnca, jednog strašljivog lika. On silno nastoji da prodre u TEBE. Ako želiš da on nestane, ispričaj to svome srcu:
“O, Ti, pomozi onima koji mole za tvoju pomoć, pomozi i meni .” Jer, kako kaže jedan drugi veliki mudrac sufija:”Sotona se podsmjehuje svim tvojim prijetnjama. Ono što ga užasava jest to da vidi SVETLO u tvome srcu,” to jest kada ti postaneš SVESTAN KO JE ON. On nije izvan tebe; njegova nastojanja “da prodre u tebe” samo su jedna etapa one borbe koja se vodi u tvojoj UNUTRAŠNJOSTI.

To će reći, strogo govoreći, da je sjena(tama) u TEBI: da bi se odvojio od nje, moraš uozbiljiti svoju vlastitu preobrazbu, i snagom te preobrazbe omogućiti povezivanje dvaju svetlosnih ZRAKA, onog uzlazećeg i onog silazećeg, koji idu u susret jedan drugom.
- Prirodna egzistencija se sastoji od četiri konstitutivna počela, hijerarhijski poredjana jedan iznad drugog, a svi oni skupa su tama: Zemlja, Voda, Vatra i Vazduh, a ti, ti si sahranjen ispod sviju njih. Ne uspijevaš se odvojiti od njih doli postupajući tako da svaki elemenat, koji polaže pravo na tebe, povezuje se sa onim na što ima pravo, to jest čineći da svaki dio ima vezu sa svojim parnjakom: Zemlja će primiti zemljani dio, Voda vodeni, Zrak onaj eterični, a Vatra ognjeni dio.
Kada svako počelo bude primilo svoj dio, ti ćeš, najzad, biti oslobodjen tih tereta. Ona tri protivnika su narušila urodjeno znanje o Božanskom; oni uspostavljaju jednu prepreku izmedju srca i božanskog Prijestolja; oni ometaju povezivanje onih dviju svjetlosnih zraka. Zbog njih se čovjek zatiče u stanju potpune duhovne sljepoće.

Cijela igra ove preobrazbe se, dakle, sastoji u sljedećem: ako se duša uspije izvući, SVETLOSNI ČOVEK tad učvrsti svoju povezanost sa svojim svjetlosnim vodičem, svojim “svjedokom na Nebu” ; ili se ona survava u svoju tamu, ostaje biti povezana sa svojim demonom-Iblisom, svojom demonskom sjenom.
Pojedinac nije u mogućnosti srušiti Iblîsa u ovome svijetu, ali on može od njega odvojiti svoju dušu, poništavajući sjenu u njoj, jer Iblîs se s njom može povezati jedino u sjeni.

Sve, dakle, ovisi o pregnuću koje se primjeni na središnji lik trojice protivnika: na dušu zarobljenu njenim demonom- Iblîsom i prirodnom egzistencijom. Moći će se motriti kako zbiljski egzistira srce (qalb), koje jest subtilno središte SVETLA, Prijestolje u mikrokozmosu i, na taj način, sami organ i mjesto povezivanja sa svjetlom Prijestolja.



Henry Corbin

SVJETLOSNI ČOVJEK U IRANSKOM SUFIZMU

[talerman]

"Evolucija ljudske svesnosti tezi da iz doba homo sapiensa predje u Novo doba doba homo spiritualisa."

Jako lepo receno,

isto tako smatram da narodi treba da teze prevazlazenju mentaliteta u okviru cega se sada krecu,
u cilju dosezanja svesti sto ce se neminovno i dogoditi kada se u svakom narodu okupi kritican broj homo spiritualisa u ondosu na pripadnike homo sapiensa.

Dotle cemo jos da se nacekamo,
i kako sada stoje stvari,
mi tek sada pripremamo teren za jednu divnu buducnost koja ce se dogoditi u nasem sledecem zivotu. Ukoliko taj sledeci zivot ne uspemo da izbegnemo, dobicemo tu nagradu, da ce on biti zaista poseban po tome sto cemo se secati svega u najsirim okvirima nase povisine svesti, i sto cemo tada hodati, kao duhovno slobodna bica, jednim korakom dostojnog coveka, a ne ovako kao kakvi dazdevnjaci, cast izuzecima, u koje bi voleli i sebe da uvrstimo.

[Vesna]

.
Pozdrav Telermane,
i dobrodošao na forum !






.

[talerman]

hvala Vesna,

bolje vas nasao.

[Vesna]

...

JA SAM TO
( NISARGADATA )



IZVODI IZ KNJIGE 'JA SAM TO'



1. poglavlje

“Ja jesam” – osećaj

Pitanje : Stvar je svakodnevnog iskustva da se, nakon buđenja, pred nama iznenada pojavljuje svet. Odakle tada on dolazi?

Odgovor : Pre nego što se išta pojavi, mora da postoji onaj kome se to pojavljuje. Sva pojavljivanja i iščezavanja pretpostavljaju promenu nasuprot neke nepromenljive pozadine.

P : Pre buđenja sam bio nesvestan.

O : U kom smislu? Jesi li nešto zaboravio, ili prosto nisi imao iskustvo? Zar nemaš iskustvo čak i kad si nesvestan? Možeš li da postojiš bez saznavanja? Rupa u pamćenju – pa zar je to dokaz nepostojanja? I možeš li o tome osnovano govoriti kao o jednom aktuelnom iskustvu? Ti čak ne možeš da kažeš kako tvog uma nema za vreme dubokog sna. Zar se ne probudiš kad te pozovu? I kad otvoriš oči, nije li JA JESAM taj osećaj koji se javlja na prvom mestu? Neka svest mora da postoji čak i za vreme nesvesti ili dubokog sna. Nakon buđenja dolazi do iskustva: "Ja jesam – telo – u svetu". Čini se da postoji sled u svemu tome, ali je činjenica da se sve dešava istovremeno – prosta ideja posedovanja tela u okviru sveta. Sad, može li da postoji taj osećaj "JA JESAM" – osećaj bez da si neko ili nešto u nečemu?

P : Ja sam uvek neko sa pamćenjem i navikama, i ne poznajem nikakvo drugo “JA JESAM”.

O : Možda te nešto sprečava da saznaš. Kad nisi upućen u ono što drugi znaju šta ti poduzimaš?

P : Tražim izvor znanja, pod njihovom instrukcijom, naravno.

O : Zar nije važno znati da nisi tek prosto telo ili nešto drugo? Ili možda, ništa od svega toga? Ne primećuješ li da su tvoji problemi u suštini problemi tvog tela : hrana, odeća, zaštita, porodica, prijatelji, ime, slava, sigurnost i opstanak – i sve to gubi smisao i značenje istog trenutka kada shvatiš da nisi tek obično meso.

P : Kakva je korist od tog saznanja da nisam telo?

O : Reći tako nešto nije istina u potpunosti. Na neki način svi ste vi i tela i srca i umovi i još mnogo, mnogo više. Zadubi se u “JA JESAM” – osećaj i sam ćeš pronaći. Kako pronalaziš stvar koju si zaturio i zaboravio? Ona je sačuvana u tvom umu i ti je odjednom prizoveš, prisetiš se gde je ostavljena. Osećanje bića, taj “JA JESAM” – osećaj prvi se pojavljuje. Upitaj se odakle dolazi. ili ga samo posmatraj u tišini. Kada je um u “JA JESAM” bez kretanja, ulaziš u stanje koje ne možeš da verbalizuješ, ali zato možeš da iskusiš. Sve što je potrebno je da pokušavaš bez prestanka. Konačno “JA JESAM” uvek je uz tebe, samo ti previše vezuješ mnoge stvari uz taj sveprisutni osećaj: telo, osećanja, misli, ideje, posede, itd. Sva ta pogrešna poistovećivanja vode te na stranputicu. Zbog toga ti smatraš sobom baš ono što nisi.

P : Pa šta sam onda ja?

O : Dovoljno je da uvidiš šta nisi, nema potrebe da znaš šta si. Dokle god se pod znanjem podrazumeva opisivanje u terminima spoznatog, perceptualno ili konceptualno takva stvar kao što je znanje o sebi samom uopšte ne postoji, jer ono što jesi ne može da se opiše, ne računajući totalnu negaciju. U stvari ti možeš reći samo jedno : “Ja nisam ni ovo ni ono”. Nisi u stanju da kažeš “Ovo je ono što ja jesam” – to nema nikakvog smisla. Ti i da hoćeš ne možeš da budeš stvar koju označiš kao “on” ili “ono”. Sasvim sigurno, ne možeš biti “nešto” drugo. Ti nisi ništa zametljivo ili zamislivo, pa ipak, bez tebe nema ni percepcije ni imaginacije. Ti samo posmatraš osećaje srca, mišljenje uma i delatnost tela. Samo delo posmatranja govori ti da nisi ono što posmatraš. Može li da postoji opažanje bez tebe? Ili iskustvo – bez tebe kao iskustvenika? Svako iskustvo mora da “pripada” nekome. Uvek tu mora da ima onog koji će da dotično iskustvo proglasi za svoje. Iskustvo bez onog koji iskušava ne može da bude stvarno. Samim tim iskustvenik je ono što iskustvo čini realnim. Kakvu vrednost za tebe ima iskustvo koje ne možeš da doživiš?



P : Osećanje da si iskustvenik, taj osećaj – “JA JESAM” zar nije i to iskustvo?

O : Očigledno je da je iskustvo sve što se iskusi, i u svakom iskustvu imamo i onog koji iskušava. Pamćenje tvori iluziju kontinuiteta. U stvarnosti, svako iskustvo ima svog posebnog iskustvenika, a osećaj identiteta javlja se zbog odnosa kušača i kušanog. Identitet i kontinuitet su dve različite stvari. Baš kao što svaki cvet ima svoju boju, ali sve boje žive zbog prisustva jedne jedine svetlosti, tako se i mnoštvo iskustvenika pojavljuje unutar nepodeljene i nedeljive svesti, i premda je svaki kušač odvojen u pamćenju od drugog, istovetni su u suštini. Ta suština je koren i temelj, bezvremena i beskrajna “mogućnost” za sva iskustva.

P : Kako da dođem do toga?

O : Ne moraš da dolaziš – ti to jesi. To će doći do tebe ako stvoriš povoljnu priliku. Odbaci svoju vezanost za nestvarno, i stvarnost će se ukazati žustro i nežno u isti mah. S pojavom stvarnosti pojaviće se i velika ljubav koja nije ni izbor ni neka posebna sklonost; ta ljubav nije vezanost već snaga koja sve stvari čini vrednim ljubavi.



2. poglavlje

“Opsednutost telom”

P : Maharadž, vi sedite ispred mene i ja sam do vaših stopala. Recite mi, koja je osnovna razlika između nas?

O : Ne postoji nikakva osnovna razlika.

P : Nemoguće! Razlika mora da postoji, jer ja sam došao do vas, a ne vi do mene.

O : Zbog toga što zamišljaš nekakve razlike, ti lutaš od nemila do nedraga u potrazi za “superiornim” ljudima.

P : I vi ste takođe superiorna osoba. Tvrdite da ste spoznali stvarnost. Ja tu spoznaju još uvek nemam.

O : Zar sam ti ja ikada rekao da je ne poseduješ i da si zbog toga inferioran? Nek takve gluposti dokažu oni koji su ih i stvorili. Ja ne tvrdim da znam ono što ti ne znaš. U stvari, činjenica je da ti znaš mnogo više od mene samoga.

P : Vaše su reči mudre, ponašanje plemenito, milost sveprisutna.

O : Ja ništa ne znam o razlici između nas. Tvoj život je sled događaja, baš kao i moj, s tim što sam nevezan pa vidim prolazne stvari kao stvari koje prolaze, dok se ti još uvek kačiš na njih, te si prisiljen da ih pratiš.

P : Ali šta je to što vas je učinilo tako bestrasnim?

O : Ništa naročito. Imao sam poverenja u svog gurua koji mi je rekao da nisam ništa drugo no ja sam, i ja sam mu poverovao. Ponašao sam se u skladu sa onim u šta sam verovao, te sam prestao da se zamajavam s onim što nisam, i sa onim što nije moje.

P : Zašto ste bili tako srećni da imate puno poverenje u svog učitelja, dok je naša vera beznačajna, tek verbalna, zaista neznatna?

O : Ko može to da kaže? Jednostavno, to se tako dogodilo. Stvari se dešavaju bez uzroka i razloga, i na kraju krajeva, zar je važno ko je ko? Tvoje visoko mišljenje o meni je samo tvoje mišljenje. Svakog trenutka možeš da ga promeniš. Zašto bi ti pridavao važnost mišljenju, čak i svom sopstvenom?

P : Pa ipak, vi ste drugačiji. Vaš um, izgleda, uvek tih i srećan, a oko vas se dešavaju čuda maltene svakodnevno.

O : Nemam pojma ni o kakvim čudima, i pitam se da li priroda dopušta izuzetke u svojim zakonitostima, ili je pak svaka stvar čudo sama po sebi. Po meni, takva stvar – čudo – uopšte ne postoji. Postoji samo svest unutar koje se sve dešava. To je nešto potpuno očigledno – iskustvo svakog živog bića. Samo je problem u tome što ne gledaš dovoljno pažljivo. Zagledaj se pažljivije, i vidi ono što ja vidim.

P : A šta vi vidite?

O : Vidim samo ono što bi i ti sam mogao da vidiš, ovde i sada, ali nisi u stanju usled pogrešnog usmeravanja vlastite pažnje. Ti ne obraćaš pažnju na sebe samoga. Tvoj um nikad nije s tobom, već prebiva u drugim stvarima, drugim ljudima i drugim idejama. Postavi sebe u središte sopstvene pažnje. Posmatraj sebe kako deluješ, proučavaj svoje motive i rezultate svojih delatnosti. Prostudiraj malo taj zatvor koji si podigao oko sebe zbog vlastitog nehaja i nesmotrenosti. Uviđanjem onog što nisi dolaziš do onoga što jesi. Povratak sebi samome odigrava se kroz osporavanje i odbacivanje. Jedna stvar je sigurna: stvarnost nije nešto što može da se zamisli, zbog toga što stvarnost nije proizvod uma. Čak ni “JA JESAM” – osećaj nije stalan, premda je moćan putokaz. On pokazuje gde da tražiš, ali ne i šta da tražiš. Samo se duboko zagledaj u sve to. Jednom kad se sam uveriš da o sebi ništa istinski ne možeš da kažeš do “JA JESAM”, i da ni na šta ne možeš da upreš prstom misleći da si ono u šta upireš, potreba za “JA JESAM” je završena – više se ne mučiš oko verbalizacije onog što jesi. Jedino što je stvarno neophodno je da se oslobodiš pokušaja da sebe nekako definišeš. Sve definicije pripadaju isključivo telu i ispoljavanjima tela. Kada se ta vrsta opsednutosti napokon ugasi, spontano se vraćaš u svoje prirodno stanje. Konačno, jedina razlika između nas je u tome što sam ja potpuno svestan svog prirodnog stanja, dok si ti još uvek zbunjen i upleten. I baš kao što zlato pretočeno u ornamente nema prednost u odnosu na zlatnu prašinu, tako se i mi razlikujemo samo kao pojavnosti – suštinski, jedno smo biće. To otkrivamo traganjem, iskrenošću, ispitivanjem, danonoćnim proučavanjem, time što čitav svoj život ulažemo u istraživanje i otkriće.



36. poglavlje

“Ubijanje povređuje ubicu, a ne ubijenog”

Sagovornik: Pre hiljadu godina čovek je živeo i umro. Njegov indentitet (antahkarana) se opet pojavljuje u novom telu. Zašto se on ne seća svog prethodnog života? A ako se seća, može li svoje pamćenje osvestiti?

Nisargadata: Kako znaš da se ista osoba pojavila u novom telu? Novo telo znači i novu ličnost takođe.

S: Zamislite činiju punu gi–a (Indijski prerađeni puter). Kada se činija razbije, Gi ostaje i može se staviti u novu posudu. Stara činija imala svoj miris, nova svoj. Gi će nositi mirise iz jedne činije u drugu. Na isti način ličnost se prenosi iz tela u telo.

N: U pravu si. Kada postoji telo, njegove osobine utiču na osobu. Bez tela ostaje čist identitet kroz osećaj “Ja sam”. Ali kada se rodite u novom telu, gde je svet iz prošlog života?

S: Svako telo doživljava svoj svet.

N: U sadašnjem telu staro telo je – samo ideja ili je sećanje?

S: Ideja, naravno. Kako se mozak može sećati nečega što nije iskusio?

N: Odgovorili ste na svoje pitanje. Zašto se igrati sa idejama? Drži se onoga u šta si siguran. A jedina stvar u koju možeš biti siguran je “Ja sam”. Budi to i odbaci sve ostalo. To je Yoga.

S: Mogu da odbacim ali samo verbalno. U najboljem slučaju zapamtiću da ponavljam formulu: “To nisam ja, to nije moje. Ja sam izvan svega toga”.

N: Sasvim dovoljno. Prvo verbalno, zatim mentalno i emocionalno, zatim kroz akciju. Usmeri pažnju ka stvarnom sebi i ono će izaći na svetlost. Slično je mešanju krema od putera. Radi to ispravno i marljivo i rezultat će sigurno doći.

S: Kako apsolutno može biti rezultat procesa?

N: U pravu si, relativno ne može preći u apsolutno. Ali ga može blokirati, kao što ne mešanje krema sprečava puter od odvajanja. Stvarnost je ta koja stvara nuždu; Unutrašnjost pokreće spoljašnost koja odgovara na usmereni napor. U stvari nema unutrašnjosti i spoljašnosti; svetlo svesnosti je oboje – kreator i kreacija, iskustvo i događaj, telo i otelovljenje. Budi pažljiv prema snazi projekcije svega ovog i tvojim problemima će doći kraj.

S: Koja je snaga projekcije?

N: To je imaginacija izazvana željom.

S: Znam sve to, ali ja nemam moć nad tim.

N: To je jos jedna tvoja iluzija, nastala iz želje za rezultatima.

S: Šta je loše u svrsishodnom delanju?

N: Ne radi se o tome. To nije pitanje svrhe ni delanja. Treba samo da slušaš, pamtiš i proučavaš. Sve što možeš je da zagrizeš, sažvaćeš i progutaš. Sve ostalo je nesvesno i mehanično. Slušaj, zapamti i razumi – um je glumac i scena. Sve je to od uma, a ti nisi um. Um se rađa uvek iznova, ne ti. On stvara svet i sve njegove veličanstvene raznolikosti. Kao u dobroj predstavi gde postoje sve vrste uloga i situacija – treba ti od svega po malo da stvoriš svet.

S: U predstavi niko ne pati.

N: Osim ako se ne indentifikujes. Ne poistovećuj se sa svetom i nećeš patiti.

S: Drugi će i dalje…

N: Onda napravi svoj svet savršenim. Ako veruješ u Boga, radi s njim. Ako ne veruješ, postani Bog. Ili vidi svet kao igru, ili radi na njemu u svoj svojoj moći. Ili oboje.

S: Šta je sa identitetom čoveka koji umire? Šta se desi kad umre? Da li se slažete da nastavlja život u drugom telu.

N: Da i ne. Sve zavisi kako gledaš na to. Šta je identitet? Kontinuitet u memoriji. Možeš li pričati o identitetu bez memorije?

S: Da, mogu. Dete ne mora znati svoje roditelje, a ipak će imati nasledne osobine.

N: Ko ih primećuje? Neko sa memorijom kojom zapaža i upoređuje. Zar ne vidiš da je pamćenje osnova tvog mentalnog života. A identitet je samo odraz, kalup, događaja u vremenu i prostoru. Promeni kalup i promenićeš čoveka.

S: Kalup je bitan. On ima svoju vrednost. Govoreći da je dizajn tkanja samo obojeni konac, promašićete najbitnije – lepotu tkanja. Ili opisujući knjigu kao papir sa mastilom na njemu promašićete smisao. Identitet je vredan zato što je osnova individualnosti; što nas čini jedinstvenim i nezamenljivim. “Ja sam” je neposredan osećaj jedinstvenosti.

N: Da i ne. Identitet, individualnost, jedinstvenost su samo najvredniji aspekti uma, ali ipak samo od uma. “Ja sam sve što jeste” takođe je jednako iskustvo vredno. Pojedinačnost i univerzalnost su neodvojivi. To su dva aspekta neizrecivog, viđenog izvan i iz njega. Nažalost reči ukazuju ali ne prenose. Pokušaj da odeš izvan reči.

S: Šta umire sa smrću?

N: Ideja “Ja sam ovo telo” umire, svedok ne umire.

S: Đaini veruju u mnogostrukost svedoka, zauvek odvojenog.

N: To je njihova tradicija, bazirana na iskustvu nekih velikih ljudi. Jedan svedok odražava sebe kroz bezbrojna tela, kao “Ja sam to”. Dokle god tela, koliko god suptilna bila, postoje “Ja sam” postoji kroz mnogostrukost. Izvan tela postoji samo jedan.

S: Bog?

N: Kreator je osoba čije telo je svet. Bezimeno Jedno je izvan svih bogova.

S: Šri Ramana Maharši je umro. Da li mu je to nešto značilo?

N: Ništa. Ostao je ono što je bio – Apsolutna Realnost.

S: Ali za običnog čoveka smrt ima drugačije značenje.

N: Ono što on misli da jeste pre smrti, to nastavlja da bude posle smrti. Njegova slika o sebi preživljava.

S: Pre neki dan bilo je govora kako Gjani koriste životinjsku kožu za meditiranje i slično. Nisam poverovao. Lako je opravdavati sve običajima i tradicijom. Običaji mogu biti surovi a tradicija izopačena. Postoji objašnjenje ali ne i opravdanje.

N: Nikad nisam mislio da kažem da bezakonje prati samorealizaciju. Oslobođen čovek je ekstremno prožet zakonom. Ali njegov zakon je zakon njegovog stvarnog Sopstva, a ne društva. Ove društvene zakone on posmatra ili krši u skladu sa okolnostima i potrebama. Ali on nikad neće biti uobražen i protiv zakona.

S: Ono što ne mogu da prihvatim je opravdavanje običajima i navikama.

N: Teškoća leži u našim različitim tačkama gledanja. Ti govoriš iz telo–uma. Ja iz svedoka. Razlika je u osnovi.

S: I dalje – surovost je surovost.

N: Niko te ne primorava da budeš surov.

S: Iskorišćavanje tuđeg zverstva je zverstvo samo po sebi.

N: Ako pogledaš izbliza u proces života, naći ćeš surovost svuda, život se hrani životom. To je čijnenica koja ne treba da te čini krivim što si živ. Ti počinješ da živiš zadajući svojoj majci beskrajne teškoće. Do zadnjeg dana života takmičićeš se za hranu, odeću, skrovište za svoje telo; boreći se za njegove potrebe, želeći da budeš siguran, u svetu nesigurnosti i smrti. Sa tačke životinje biti ubijen nije najgori način da se umre; sigurno lakše od bolesti i staračkog raspadanja. Surovost leži u motivu, ne u delu. Ubijanje povređuje ubicu, a ne ubijenog.

S: Slažem se; onda ne smem prihvatiti usluge lovaca i kasapina.

N: Ko traži da prihvatiš?

S: Vi prihvatate.

N: To me ti tako vidiš. Kako brzo optužuješ, osuđuješ i kažnjavaš. Zašto prvo polaziš od mene, a ne od sebe?

S: Ljudi kao vi treba da pruže primer.

N: Da li si spreman da slediš moj primer? Ja sam mrtav za svet, ja ne želim ništa, čak ni da živim. Budi kao ja, radi ono što ja radim. Ti mi sudiš po odeći i hrani; a ja samo posmatram tvoje motive; ako veruješ da si telo i um i tako delaš, ti si kriv za najveće zverstvo – zverstvo prema sopstvenom istinskom biću. U poređenju sa ovim sve ostale surovosti se ne računaju.

S: Vi se štitite tvrdeći da niste telo. Ali vi ste pod kontrolom tela i odgovorni ste za njegovo delovanje. Dozvoliti telu potpunu autonomiju bilo bi odraz imbecilnosti i ludila.

N: Smirite se. Ja sam takođe protiv svog ubijanja životinja zbog mesa i krzna, ali odbijam da tome dam prvo mesto. Biti vegeterijanac je važna stvar ali ne i najbitnija; svim principima najbolje služi čovek koji se vratio svom izvoru.

S: Kada sam bio u Šri Ramana ašramu osetio sam Bhagavana po čitavom mestu, sveprožimajućeg, sveprisutnog.

N: Imao si neophodnu veru. Oni koji istinski veruju u njega videće ga svuda sve vreme. Sve se dešava u zavisnosti od tvoje vere koja je forma želje.

S: Vera koju vi imate u sebi, nije li ona takođe oblik želje?

N: Kad kažem “Ja sam”, ne mislim na odvojen entitet sa telom u središtu. Već na totalnost postojanja, na okean svesnosti, ceo univerzum koji jeste. Nemam šta da poželim jer sam celovit zauvek.

S: Možeš li dodirnuti unutrašnji život drugih ljudi?

N: Ja sam ljudi.

S: Ne mislim na identitet sa suštinom, niti sličnostima formi. Već na stvarno ulaženje u umove i srca drugih i sudelovajem u njihovim ličnim iskustvima. Možete li patiti i radovati se sa mnom, ili samo zaključujete šta osećam posmatrajući me i analiziarajući?

N: Sva bića su u meni. Ali puštanje u mozak sadržaje iz drugog mozga zahteva izvestan trening. Nema stvari koja se ne može postići treniranjem.

S: Ja nisam vaša projekcija niti ste vi moja. Ja sam na svom mestu, ne samo kao vaša kreacija. Ova gruba filozofija o imaginaciji i projekciji me ne dodiruje. Vi me lišavate svake realnosti. Ko je čija zamisao? Ja vaša ili vi moja? Ili sam ja slika svoje sopstvene slike? Ne, nešto je negde pogrešno.

N: Reči izneveruju svojom ispraznošću. “Stvarno” ne može biti opisano, ono mora biti iskušeno. Ne mogu naći bolje reči za ono što znam. Ono što kažem može zvučati apsurdno. Ali ono na šta reči pokušavaju da ukažu je najveća istina. Sve je Jedno, koliko god se igrali rečima. Sve je uređeno da zadovolji jedini izvor i cilj svake želje, koji svi znamo kao osećaj “Ja sam”.

S: Bol je u korenu želja. Osnovni motiv je pobeći od bola.

N: Šta je koren patnje? Nepoznavanje sebe. Šta je u korenu želje? Hitnost da pronađeš sebe. Sve zamke kreacije su za sebe, i neće se smiriti dok se ne vrati sebi.

S: Kada će se vratiti?

N: Kad god ti hoćeš.

S: A svet?

N: Možeš ga poneti sa sobom.

S: Moram li čekati pomažući svetu dok ne dosegnem savršenost?

N: U svakom smislu pomaži svetu. Nećeš pomoći mnogo, ali kroz napor pokušavanja ćeš rasti. Nema ničeg pogrešnog u naporu da se pomogne svetu.

S: Bilo je ljudi, običnih ljudi, koji su puno pomogli svetu.

N: Kad dođe vreme da je svetu potrebna pomoć, neki ljudi dobiju volju, mudrost i moć da uzrokuju velike promene.


www.ivantic.net

[TATA SINANA]

[Vesna]

...

BOG I JA SMO JEDNO


Preuzeto sa www.tantra.bloger.hr
(zahvaljujemo se Jivanu Mukti)

Prvo, da se razumemo, ne postoji ni pogresno ni ispravno, ni levo ni desno, ni gore ni dole... Sve su to simboli da bi se bolje razumeli na ovoj vibracionoj ravni.
Kada bi ste sada na neki nacin otisli u svemir, nakon nekog vremena izgubili bi taj osjecaj sa prostor. Izgubili bi osjecaj za levo, desno, gore dole.. Isto na taj nacin kada udjete u Svest vremenom gubite osjecaj za dobro i lose, sa ispravno i pogresno. Jer shvatate da su to samo sinonimi uma za bolje sporazumevanje. I nista vise.
Stoga ono sto sada pricamo, najbolje je uzeti kao sinonim sa jedne strane i kao "prst koji pokazuje mjesec". Ovo nisu saveti, niti naredjenja, niti "tako mora biti" ili ko zna sto jos. Ovo su samo upute, nacini da razmislite o svemu sto radite i zasto to bas tako radite, nacini da uvidite da postoji i drugaciji pogled drugacija perspektiva. Ponajmanje imam nameru da vam menjam perspektivu.
Ne!
Promjena mora biti vasa NAMERA, ili losije receno, vasa zelja. Vi sami trebate uvidjeti da je promena perspektive jedno od rijesenja, jedno od nacina da sagledate zivot i manje opterecujuceg ugla, iz ugla gde stvari izgledaju daleko drugacije nego kako ih sada vidite. A to znaci - PROMENA PERSPEKTIVE VIĐENJA. Sto cijeli vas zivot dovodi pod budno oko posmatranja, cak i analiziranja (bez obzira koliko je analiza beskorisna u dubljim shvatanjima) cijelog zivota koji vodite.
Sve afirmativne tehnike nastale su zbog potrebe da se promjeni perspektiva. Malo je teze to uvidjeti sa negacijskim tehnikama i nacinima, ali one su stvorene isto zbog toga. Put Svesnosti takodjer. On osvestava sve i pruza mogucnost da uvidite nelogicne stvari, kontraste, misli, emocije i sve sto vas stavlja u polozaj u kojem se sada nalazite.

U trenutku kada se "probije" granica, opna koju ste prihvatili izborom percepcije koju koristite, dolazi do uvidjanja DRUGAČIJE PERCEPCIJE. Svijet se menja. Pogled i zivljenje ove realnosti se menja. Realnost je takva kakva je, ali se vasa percepcija menja, a samim tim imate dojam da se svet promjenio.
Ne, svet je ostao isti, VI ste se promjenili.
No da bi doslo do te promjene, potpune promjene percepcije, docice trenutak kada cete morati izbaciti sve iz svog sistema uma i tijela i sagledati stvari iz perspektive Bica. Sto ste udaljeniji od Bica teze je zivjeti to sto vam Ono govori. Jer NE ZNATE sto je to sto Zivite.
No, to nije jedini nacin na koji mozete shvatiti Sto vi Jeste. I naposljetku to Zivjeti.
Zivot kakav dozivljavamo, gledajuci u perspektivi svakodnevnog covjeka, orijentisan je na potrebe tijala i uma. Perspektiva se ogleda na tim potrebama. Niko i nikada vam nece reci da je to pogresno i da to treba da odbacite. Sve duhovnosti koje vam govore tako, a govore vam, su orijentisane takodjer na tijelo i um, a ne na Bice i Spoznaju. One jesu u pravu sa te razine, ali to NIJE JEDINA razina, niti je NAJVISA razina. To je NAJNIZA razina zivota. To je razina guste materije koja ne zna niti spoznaje da postoje mnogo vise razine Zivota.
Ta razina a stoga i percepcija te razine ovisna je o potrebama tijela i uma. Potrebe tijela i uma najcesce su orijentisane na strahu (sigurnost), pohlepi (kao izrazu zadovoljstva) i dominaciji (moci). Percepcija iz tih centara svesti je ogranicena na te osobine. S tim potrebama (uzmimo zajednicki naziv za to - potreba), nastao je kompletan nas pogled na zivot, smisao, univerzum, postojanje.. itd.
S tim pogledom dosla je i duhovnost sa tom percepcijom. Sa tom duhovnoscu dosla je i MANIPULACIJA KRIVICOM, sudom, osudom, dominacijom, boljim zivotom, boljom buducnoscu. Opet naglasavam, ne osudjujem to, govorim vam svim ovim tekstovima, postoji nesto mnogo, mnogo vise od toga. Postoji Ekstaza Zivota koja Kreira cijelu vasu Stvarnost i menja vam percepciju iz korena.
Buduci da je covek vezan sa tim potrebama, njegova percepcija je u razini tih potreba. On NE MOZE da vidi da postoji nesto VIŠE. Tek oni koji su se duboko razocarali, ili oni koji su na neki nacin (nebitno koji) shvatili da mozda postoji nesto vise i imali dovoljno avanturistickog duha da to istraze su krenuli i spoznali Ono Vise.
Cijeli zovot smo orijentisali po tim potrebama. A s tim potrebama doslo je i dobro i lose. Dobro je sve ono sto ispunjava nase potrebe (sigurnost, zadovoljstvo i moc), lose je sve ono sto nam ih oduzima. S tim smo razvili jos dublje nivoe percepcije tih potreba. Takmicenje, zelja za uspjehom, dokazivanje, istine vezane za te potrebe, smisao zivota u ispunjavanju tih potreba, sukobe sa drugacijim misljenjem, govorenjem i delanjem.. itd.
Duhovnost kakvu poznajemo pratila je korak sa tim i naravno nasla sebe u tome. Nasla je svoje potrebe u vasim potrebama. Igrala je na kartu KRIVICE koju osjecate sto zivite zivot kakav zivite.
Shodno tome ponudila je rijesenja. Molite se, postujete pravila, meditirajte, vi ste gresni, vi ste pogresni, vi ne znate, ne smijete uzivati u zivotu jer to nije bozanski plan, postujete druge vise no sebe.. itd.. itd.. itd. Manje vise, znate ih sve.
Covek je zamenio svoju percepciju, percepcijom te duhovnosti. Ta duhovnost napokon je dobila sto je trazila. MOĆ NAD VAMA.
Moc je opijat i to znaju svi koji je imaju. I to je preraslo u ono sto sada imamo prilike vidjeti. Igraju na kartu vase percepcije koja govori da postoji dobro i lose, ispravno i neispravno.
Vecina duhovnosti, prvo je volila svoje kreatore (recimo da su je oni kreirali i stvorili, ali samo recimo), onda je te ljude razapela, ubila, osakatila, naposljetku je te ljude pretvorila u svetce, bogove, nadljude i ponovo ih zavolila.
Sada to pogledajte iz ugla percepcije svakodnevnog coveka. Ne cini li on isto? Kako onda da promenite svoj zivot kada ste ga prihvatili bas takvim???
Ne mozete!
Sve dok ne shvatite da NISTE pogresni, da NISTE losi, da NISTE gresni, da NISTE ni dobri, ni ispravni.. ni.. ni.. ni..
Vi sadrzite SVE krajnosti u sebi, ali te krajnosti niste VI.
Vi samo ZIVITE te krajnosti. oscilirate izmedju njih i to nazivate zivotom. Jer ispoljavanje tih krajnosti pruzaju vam osjecaj da zivite. I sve dok je to tako percepcija toga ce biti takva.
Zapitajte se, da ste VI te krajnosti, kako biste mogli onda dozivljavati krajnosti ispravnog ili neispravnog, dobrog ili loseg?
Kako biste mogli svedociti bilo koju krajnost?
Sledece pitanje je: KO SVEDOČI TE KRAJNOSTI ?
I eto vas na putu ka SEBI.

Potrebno je tako malo, tako malo hrabrosti da samo u nekim segmentima iskoristite radoznali um da biste uvidjeli da ono sto vam serviraju kao istinu, nije ISTINA, vec manipulativna istina grube vibracije.
Svi ljudi u sebi imaju "ugradjen" aparat Vise Svesti.
Radost, osjecaj za Ljeputu, saosjecanje (ne zaljenje), Ljubav, potrebu da sebe i druge usrecite znaci osjecaj Srece, potrebu za kreativnim izrazavanjem.. i eto vam Puta ka Sebi.
To su kvalitete Bica ne kvalitete Um-a i licnosti.
Sa tim kvalitetama uskoro se razvije drugacija Percepcija, koja nije ogranicena potrebama i nije percepcija potreba. Vec percepcija Samoizrazavanja. S tim percepcijom dolazi i percepcija povezanosti sa Zivotom, sa tom percepcijom dolazi percepcija samog Zivota a sa njom i percepcija Svrhe ZIvota.
Percepcija koja kaze: Ja Sam Zivot, Put i Istina. Ja Sam Drugo Ljudsko Bice. Ja Sam Kreator. Ja Sam Ja.

Tada krece OSLOBAĐANJE od svih percepcija koje vam tu Istinu zaklanjaju. I ne vidite nista kao lose ili pogresno, vidite ispoljavanje raznih percepcija u ovoj Realnosti. Kako to vidite u ovoj Realnosti, razumete i Visu Realnost (samo tako sada kazem, zbog ogranicenih reci). Shvatite Trismegistosa kada je rekao: Kako je dole, tako je gore. Sve u svrhu ispoljavanja Jednog.
Vise duhodnosti koje govore drugacije od vase Percepcije, nemaju uticaj na vas. No, time ne gubite saosjecanje za ljude oko sebe koji su u toj percepciji. Dapace, saosjecate se s njima na dubljoj razini. Mnogo dubljoj od one koju sada osjecate.
Percepcija toga Ko Ste Vi menja sve. Vi vise ne zelite da menjate ikoga, ali se svakim trenutkom svog Zivljenja (ne zivota jer zivot je ogranicena percepcija, vec ZIVLJENJA - jer zivljenje je radnja, ispoljavanje Onog Sto Jeste.) vi ispoljavate Istinu o Sebi, a Istina o Sebi se prepoznaje od drugih koji vibriraju na toj vibraciji. Jer Vi To vidite u njima. Vi videte Sebe u njima, Sebe u Svijetu, Sebe u Univerzumu.. u stvari VI VIDITE SAMO SEBE.
Jer VI JESTE SVE STO VIDITE.

Ostaje Osmeh iza svega sto delate. I ako vas i ubiju, smijacete se. I ako vas mrze, smijacete se. Znate da je to igra koju igrate sa Samim Sobom. Postujete je, jer vas ona definise. Ona vam pruza mogucnost da svakim tim trenutkom definisete preciznije Sebe, i svoju Percepciju Sebe.
A sve to prati osjecaj Ekstaze. Koju ni najljepsi uzitci, kao sto je seks primjera radi, ne mogu da vam daju. Sve sto je pokusaj da zameni tu ekstazu, polako otpada, jer Percepcija koju imate razgradjuje sve one "nize" percepcije ili drugim recima, vibracije koje ne odgovaraju toj Vibraciji. (To je prava Brahmacarya, ne imitacija celubata i bjezanje od seksa. Brahmacarya koja znaci: HOD SA BRAHMOM.)

Vi JESTE ovaj koji čita ovaj tekst, bas taj cije su oci sada nad njim, bas taj koji se osmehuje nad ovim prepoznavanjem, bas taj koji osjeca Ekstazu u Sebi i to BAS SADA.. i to BAS SADA je to sto ste BAS VI sami po sebi.
I ja vam (Sebi) se duboko klanjam.
Svi ste JivanMukte..
Zivite to. To je Istina. To je Zivot. To je Put. To je Ljubav.

I kao sto bi rekao Jogi Bhajan:
"Moja privilegija je da vam sluzim. I da vam prenosim misli koje su mi dosle Meditacijom. Ne mozete nikada pogresiti ako pjevate svoju pjesmu, pjesmu Boga. A najsvestije od najsvetijeg jeste -
BOG I JA SMO JEDNO!!!"
Ek Ong Kaar Sat Nam Siree Wah-hay Guroo:
(Kreator i Kreacija su Jedno. To je stvarni Identitet. Esktaza ove mudrosti seze dalje od reci.)

http://tantra.bloger.hr/post/bog-i-ja-smo-jedno-/741528.aspx

[Vesna]

...

SAMOREALIZACIJA

( ATMABODHA )


Atmabodha je sastavljena za potrebe pročišćenih kroz praksu tapasa,
za one smirenog duha, bez strasti i željenih oslobađanja.

TAPAS – intenzivna akcija pročišćavanja duha i tijela. Bhagavad Gita opisuje tri vrste tapasa:

• Tapas tijela:
služenje išvari, brahminima i učiteljima, a sastoje se od čistoće, suzdržanosti i nenasilja

• Tapas govora:
studij veda (spisa). Upotrebljavaju se samo riječi koje ne vrijeđaju, koje su istinite, ugodne i podržavajuće

• Tapas duha:
unutarnja iskrenost, ljubaznost, tišina, samo kontrola i čistoća uma



SAMOSPOZNAJA JE JEDINI NEPOSREDAN UZROK OSLOBOĐENJA



Kao što je vatra neposredan uzrok kuhanja,
tako je znanje i ništa drugo neposredan uzrok oslobođenja,
jer se OSLOBOĐENJE ne može ostvariti bez ZNANJA.

Djelovanje ne može razoriti neznanje jer mu nije suprotno.
SAMO ZNANJE SUZBIJA NEZNANJE,
kao što svjetlo suzbija duboki mrak.

Samo zbog neznanja atman izgleda konačan.
Čim je neznanje razoreno,
SEBSTVO se bez ikakve množine,
objavljuje samo po sebi,
kao sunce kad ga mimoiđe oblak.


( Adi Šankraćarya - biser mudrosti )


http://www.freeforum101.com/mystic/viewtopic.php?t=53&mforum=mystic

[Akasha]

Vecina ljudi u svetu veruju da u svemiru postoji veliki sukob, sukob izmedju dobra i zla. Pa, to nije istina. Istina je da postoji sukob, ali samo u ljudskom umu, a ne i u svemiru. On ne vazi za biljke i zivotinje. Ne vazi ni za zvezde ni za drvece, niti za ostatak prirode. Vazi samo za ljude. A ni sukob u ljudskom umu zapravo nije sukob izmedju dobra i zla. Stvarni sukob u nasem umu je zapravo sukob izmedju istine i neistine, izmedju istine i lazi. Dobro i zlo su samo posledice tog sukoba. Posledica verovanja u istinu su dobrota, ljubav, sreca. Kada zivis zivot u istini, osecas se dobro i zivot ti je lep. Posledica verovanja u lazi i opravdavanja tih lazi je ono sto nazivas zlom; ono stvara fanatizam. Verovanje u lazi stvara svu nepravdu, nasilje i zlostavljanja, svu patnju, ne samo u drustvu, vec i u samom coveku. Svemir je jednostavan, onakav kakav jeste ili onakav kakav nije, ali ljudi sve komplikuju.
Sve drame koje dozivljavas u svom licnom zivotu su posledica verovanja u lazi, uglavnom o sebi. A prva laz u koju verujes jeste da nisi. Da nisi onakav kakav treba da budes, da nisi dovoljno dobar, da nisi savrsen. Mi se radjamo savrseni, odrastamo savrseni i umiremo savrseni, jer je savrsenstvo jedino sto postoji. Ali velika laz kaze da nisi savrsen, da niko nije savrsen. I zato pocinjes da tragas za predstavom savrsenstva, koju nikad ne mozes dostici. Na taj nacin nikad neces stici do savrsenstva, jer je ta predstava lazna. To je laz, ali ti u tu laz ulazes svoju veru, a zatim gradis citavu strukturu lazi da bi je podrzao.
Istina je da nemas pojma kakav si zapravo, ali znas kakav nisi. Toliko dugo si uvezbavao to sto nisi da zaista verujes u svoju predstavu o sebi. Ulozio si veru u sve te lazi o sebi. To je samo prica, ali nije istina.
Snagu ti daje tvoja vera. Vera je stvaralacka moc koju svi ljudi poseduju i ona nema nikakve veze s religijom. Vera je posledica sporazuma. Kada pristanes da verujes u nesto bez ikakve sumnje, ulazes u to svoju veru. Ako ne sumnjas u ono u sta verujes, onda je to za tebe istina, mada to zapravo moze biti i laz. Tvoja vera je tako mocna da ako poverujes da nisi dovoljno dobar, onda zaista nisi dovoljno dobar! Ako poverujes da neces imati uspeha, onda i nemas uspeha, jer je to moc i magija tvoje vere. Kao sto sam rekao, ti patis jer verujes u lazi. To je sasvim jednostavno. Covecanstvo je takvo kakvo je jer svi zajednicki verujemo u mnostvo lazi. Ljudi su prenosili te lazi hiljadama godina i mi na lazi reagujemo mznjom, besom i nasiljem. Ali to su samo lazi.
Kako onda da saznamo istinu?
Istinu treba doziveti. Ljudi imaju potrebu da opisuju, objasnjavaju, izrazavaju ono sto opazaju, ali kada dozivimo istinu, ostajemo bez reci. Svako ko tvrdi:'Ovo je istina.', laze a da nije ni svestan. Istinu dozivljavamo svojim osecanjima, ali cim pokusamo da je izrazimo recima, mi je izoblicujemo i to vise nije istina. To je nasa prica! To je projekcija zasnovana na stvarnosti koja je istina samo za nas, ali mi se ipak trudimo da svoja iskustva pretocimo u reci, a to je zapravo predivno. To je najveca ljudska umetnost.
Svi ljudi stvaraju svoju pricu sa sopstvenog stanovista. Zasto bi pokusavao da drugim ljudima nametnes svoju pricu, kad ona za njih nije istina? Kada to shvatimo, vise nemamo potrebu da branimo svoja uverenja. Nije vazno biti u pravu, niti ubediti druge da nisu u pravu. Umesto toga, treba posmatrati svakoga kao umetnika, kao pripovedaca. Znas da je sve u sta oni veruju samo njihovo stanoviste. To nema nikakve veze sa tobom.
~Glas znanja~ Don Miguel Ruiz
_________________
Jedina stvar neophodna za trijumf zla, jeste da dobri ljudi ne cine nista.