UPUTSTVO ZA TVOJ ŽIVOT

[Dušan]

. . .

Znajući za ovo, Iluminati su već odavno pripremili novu zamku - to je tzv. «New Age movement», religija «novog doba» čime pokušavaju one koji su počeli duhovno da se bude opet odvedu na sljepi kolosjek.

«Koncetriši se samo na pozitivne stvari, ukoliko vidiš nešto negativno - to ti sam, u stvari,- projiciraš, obavij se plaštom svjetlost i ljubavi itd...»

- da ovca ne bi primjetila kad dođe vrijeme za deranje njene kože.

Postoje dva načina da riješimo ovaj problem, mi možemo naći soluciju za ovo, ali po meni najbolji način za rješavanje nekog problema je da se odstrani njegov uzrok. Uzrok svega ovoga je to što smo se mi kao ljudska bića jednostavno - odrekli svoje moći. Mi već odavno ne razmišljamo svojom glavom, sami za sebe, nego samo pratimo onoga ispred nas, bez ikakvog pitanja. I još insistiramo da i svi drugi rade isto tako. Znači jednom kad se postave određene norme, bilo pametne ili besmislene, moralne ili nemoralne, moguće ili nemoguće, onaj koji ih je postavio, u stvari, upravlja svijetom, dok ostali samo prate.

To se dešava zato što se većina ljudskih bića odrekla svoje lične sposobnost razmišljanja i individualnosti – i živi svoj život u skladu sa diktiranim normama bez ikakve želje i nastojanja da podvrgnu te norme vlastitoj analizi, i tako ih dovedu u pitanje.

I to je u redu, to je takođe i lični čovjekov izbor, i ja to ne mogu da dovodim u pitanje. Međutim, problem je što ljudi koji podpadnu pod uticaj tih normi – očekuju i od svih ostalih da im se podvrgnu. To je sada već stado stoke, koje čuva samo sebe dok ne dođe vrijeme za klanje, gdje čobanu ne trebaju ni psi čuvari niti mora da troši pare - na ogradu. Tako su oni koji su nam postavili norme uspjeli da naprave od nas ne samo ovce nego i pse za čuvanje ovaca, ne samo da su od nas napravili zatvorenike - nego nas koriste i kao čuvare zatvora u kome se nalazimo.

I samo na jedan takav način bilo je moguće da ta jedna mala grupa entiteta kontroliše ovaj svijet tokom hiljada godina, sve do ovog momenta.

Po mom mišljenju samo tri stvari bi mogle dramatično da promjene ovo stanje:

Prvo: kao individualna ljudska bića prvo se moramo osloboditi straha od toga - šta će drugi ljudi da misle o nama, jer ovdje se radi o zatvoru u kome većina ljudskih bića danas živi. Dok god se bojimo šta će drugi misliti o nama - mi ne živimo naš lični život u svom istinskom elementu, baziran na istini, mi živimo nečiju tuđu verziju našeg života u skladu sa onim što oni očekuju od nas, kako mi treba da se ponašamo. Tako lažemo sami sebe - a i ostale. Osloboditi se te vrste straha prvi je korak za izlazak iz stada.

Drugo: Moramo dozvoliti i drugima da ispolje svoju posebnu individualnost čak i ako se ona razlikuje od naše. To što drugi ne razmišljaju kao mi nije ništa loše. Kad prihvatimo druge onakvima kakvi jesu – tada prestajemo biti psi čuvari ostatka stada.

Treće: Održavanje ravnoteže tj. nepokušavanje nametanja svojih pogleda i stavova drugima, što bi značilo - i poštovanje slobodne volje drugih.

Kad ne težimo tome da namećemo svoju volju drugima, naše stanje svijesti se mijenja, postižemo veću vibraciju i onda dolazimo u poziciju kada je moguće da se povežemo sa drugim, odnosno, ostalim fragmentima našeg multidimenzionalnog bića, koje je se manifestuje na jednom drugom, višem nivou svijesti

– a istovremeno je oduvijek bio dio nas samih, samo što mi toga već veoma dugo - nismo svjesni.


http://www.galaksija.com/david%20icke%20int.htm
_________________

[Vesna]

Pozdrav Dušane,

Da, Dejvid Ajk je odličan, evo ovde link za besplatni download njegove čuvene knjige '' Najveća tajna'':

http://rapidshare.com/files/39144118/NajvecaTajna_Dejvid_Ajk.pdf

[Ana]

Pozdrav ! Dušane,ovaj tvoj prethodni tekst mi je dao povoda da dodam na to,da masa njih misli da radi nešto po sopstvenoj odluci i volji a zapravo je obrnuto''oni vuku tudji teret''. Jeste, to je danas zaista izazov,biti samostalan i nazavistan u svakom pogledu,no zato je nagrada i oslobodjenje koje se dostiže neuporedivo ogromno i beskrajno....nego druge privilegije ''stada''siguran posao,dobar stan ili auto,i extra konto u banci....i najlakše je tako,svi tako rade,velika većina ovako razmišlja. Sram ih je da im neko ne kaže kako su autsajderi ili sanjalice,lakše se prikloniti ''stadu''. Takodje dodajem da je veoma suptilna zamka ''New Age-a'' (knjiga,gurua,medija,članaka,odredjenih novina...) sve su to oni tako fino zapakovali,taman da se svaki ''naivus''ufati za to i samo odriješi mašnu.
Moje lično iskustvo je da sam proživjela iks situacija odvajanja od ''stada'' to je težak i mukotrpan posao,zahtjeva enormnu snagu i volju....moraš biti siguran i da vjeruješ u sebe i svoju odluku. A da ne pričam koliko me je puta samo ''opaučilo''po novčaniku....al ne žalim....drago mi je jer sam skinula sa sebe tudj teret...tj.''tudju odluku i očekivanja''. Koliko sam se samo puta selila,putovala,mjenjala prijatelje....dodaću i to koliko me je samo ''stada''ismejalo na moju neku odluku ili mišljenje....sada to ''stado''mene zove i pita kako da se oni odvoje! He,he,he....ljudi ima li šta ljepše od slobode i neuslovljenosti.....što kažu ovdje kad je čovjek ''RAHAT''

[Dušan]

Sve sto postoji samo su - lekcije.

- Kasiopejci
--------------------------------------------------------



_________________

[Dušan]

PISMO BELCIMA OD INDIJANSKOG POGLAVICE


Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Abraham Linkoln (1809-1865) ponudio je 1854. godine da država kupi veliki deo indijanske zemlje, a indijanskom narodu je obećan rezervat. Na tu ponudu je dobio odgovor od poglavice Sietla.

Ovo pismo se ubraja među najlepše i najdublje misli koje su ikada izrečene o čovekovoj prirodi...

"Kada Veliki poglavica iz Vašingtona šalje svoj glas da želi kupiti našu zemlju, previše od nas traži…

Kako može da se kupi nebo i toplina zemlje? Tako nešto sasvim nam je strano. Mi nismo vlasnici svežine vazduha i bistrine vode. Pa, kako ih možemo kupiti? Svaki je delić ove zemlje svet mom narodu. Svaka blistava borova iglica, svako zrno peska na rečnom sprudu, svaki pramen izmaglice u tami šume, sveti su u mislima i u životu mog naroda. Sokovi u drveću prožeti su sećanjima na crvenog čoveka. Kada mrtvi bledoliki odu u šetnju među zvezde zaboravljaju zemlju koja im je dala život. Naši mrtvi nikad ne zaboravljaju svoju predivnu zemlju, jer ona je mati crvenog čoveka.

Deo smo zemlje i ona je deo nas! Mirisne trave su nam sestre. Jelen, pastuv, veliki orao, braća su nam.

Stenoviti vrhovi, sočni pašnjaci, toplo mustangovo telo i čovek, sve pripada istoj porodici. Kada veliki poglavica iz Vašingtona šalje svoj glas da od nas želi da kupi našu zemlju, previše od nas traži. Veliki poglavica poručuje da će nam naći mesto na kojem ćemo lepo živeti. On će nam biti otac, mi njemu deca. Razmotrićemo tu ponudu da kupite našu zemlju. Ali, to neće biti lako. Ova nam je zemlja sveta. Ova blistava voda što teče rekama i brzacima nije samo voda, već i krv naših predaka. Ako vam predamo zemlju morate znati da je ova voda sveta, morate reći svojoj deci da je sveta. Da svaki odraz u bistrom jezeru kazuje događaje i uspomene iz života mog naroda. Žubor vode, glas je oca moga oca. Reke su naša braća, utoljuju nam žed. Reke nose naše kanue. Hrane nam decu. Prodamo li vam ovu zemlju, morate se setiti i učiti svoju decu da su reke naša, a i vaša braća. Zato rekama morate pružiti dobrotu kakvu biste bratu pružili.

Znamo da nas beli čovek ne razume. Njemu je jedan deo zemlje isti kao i bilo koji drugi. On je stranac što dođe noću i oduzme zemlji sve što mu treba: zemlja mu nije brat već, neprijatelj. Kada je pokori on kreće dalje. Ostavlja za sobom grobove svojih otaca i ne mari zbog toga. Oduzima zemlju svojoj deci i nije ga briga. Grobovi njegovih otaca i zemlja što mu decu rodi, ostaju zaboravljeni. Prema Majci, Zemlji i prema Bratu, Nebu a odnosi se kao prema stvarima što mogu da se kupe, opljačakju, prodaju poput stoke ili sjajnog nakita. Njegova će pohlepa uništiti zemlju i za sobom ostaviti pravu pustoš.

Ne znam! Naš se način života razlikuje od vašeg. Od pogleda na vaše gradove crvenog čoveka zabole oči. To je možda zato što je crveni čovek divlji i ne razume stvari. U gradovima belog čoveka nema mirnog čoveka, nema mirnog kutka. Nema mesta na kojem bi se čulo otvaranje lišca u proleće ili drhtaj krila mušice. Možda zato što sam divlji, jednostavno ne shvatam. Buka mi vređa uši. Šta vredi život ako čovek ne može čuti krik kozoroga ili noćnu prepirku žaba u bari? Ja sam crveni čovek i ne razumem mnogo...

Indijanac voli zvuk vetra kada se poigrava površinom močvara. I miris povetarca osvežen popodnevnom kišom ili borovinom.

Najveće blago crvenog čoveka je vazduh. Sve živo deli isti dah, životinja, drvo i čovek. Svima je taj dah potreban. Beli čovek kao da ne opaža taj dah koji udiše. Poput nekog ko je dugo na samrti, ne oseća smrad. Prodamo li vam zemlju morate da se setite da vam je vazduh dragocen, da vazduh deli svoj dah sa svim životom koji održava. Vetar što je mome dedi dao prvi dah, prihvatiće i njegov poslednji izdah. Ako vam prodamo zemlju, morate je čuvati kao svetinju. Kao mesto na kojem će i beli čovek moći da udahne vetar zaslađen mirisom poljskog cveća. Razmortićemo vašu ponudu da kupite zemlju. Odlučimo li da pristanemo, zahtevaćemo da ispunite ovaj uslov: beli čovek moraće da se ponaša prema životinjama ovog kraja kako prema svojoj braći! Divlji sam i ne razumem drugačiji život. Video sam po prerijama hiljade bizona koje je beli čovek ubio, pucajući iz jurećeg "vatrenog konja". Divlji sam i ne razumem kako gvozdeni konj iz kojeg suklja dim može biti važniji od živog bizona, kojeg mi ubijamo samo da bismo preživeli. Šta je čovek bez životinje? Kad bi životinje nestale, čovek bi umro od velike usamljenosti duha. Šta god zadesi životinje, ubrzo snađe i čoveka. Sve je u svetu povezano.

Moraćete učiti svoju decu da im je pod nogama pepeo naših dedova. Da bi poštovali zemlju, reći ćete im da je zemlja bogata životom naših predaka. Moraćete da učite vašu decu, isto kao što i mi učimo našu, da nam je zemlja mati. Šta snađe zemlju - snađe i njenu decu. Pljuje li čovek na zemlju, pljuje na sebe samoga. Zemlja ne pripada čoveku, čovek pripada zemlji. To dobro znamo. Sve je u međusobnoj vezi, kao što je porodica krvlju sjedinjena. Sve je povezano. Nije čovek tvorac razboja života, već je samo vlakno u njemu. Što učini sa razbojem, čini sa sobom. Čak ni beli čovek čiji Bog istupi i govori s njime kao prijatelj sa prijateljem, neće izbeći zajedničku sudbinu. Možda smo ipak braća. Videćemo!

Jedino znam sigurno, a to će beli čovek jednom morati da shvati: naš Bog je isti Bog. Možete misliti da njega možete posedovati, kao što se spremate da uzmete celu našu zemlju. Ali, nećete! On je Bog ljudi i njegova je milost jednaka i za crvenog i za belog čoveka. Ova je zemlja njemu sve. Oskrnavite li je, isto je kao kad prezrete njegovog stvoritelja. Belog će čoveka nestati, možda i pre ostalih plemena. Prljate sami svoj ležaj i jedne noći udavićete se u sopstvenom izmetu. U svom nastojanju gorećete u ognju Boga koji vas je doveo ovamo i s' nekom neobjašnjivom namerom dao vam vlast nad ovom zemljom i crvenim čovekom. Takva sudbina se nama čini bednom.

Ne razumem zašto se ubija bizon? Zašto se krote divlji konji? Zašto je u dubini šume toliko ljudskog smrada? Zašto je pogled na zelene bregove pocepan žicama što govore?
Gde su jeleni?
Nema ih više.
Gde je orao?
Odleteo.





Pravom življenju je kraj. Počinje borba za opstanak..."
izvor:
http://www.joschua.rs.ba/content/view/90/39/
_________________

[Dušan]

ZAŠTO SMO NA PLANETI ZEMLJI


Dakle, vreme je da saznate istinu o tome ko ste i zbog čega živite na planeti Zemlji u ovom periodu nazvanom XX vek nove ere.
Odlučili ste da dođete i pomognete da se planeta spasi. Na vašoj planeti ima samo nekoliko odraslih koji su saznali velika tajna učenja i koji mogu da vam govore o tim stvarima. Možda vi imate sreću da živite među odraslima koji poseduju veliko znanje. Utoliko bolje. Međutim, ukoliko to nije slučaj, veoma je važno da vam odmah kažemo kakve će biti godine koje dolaze, jer će na Zemlji verovatno biti velikih promena, da biste imali mirnu planetu.
U ovoj knjizi ćemo vam objasniti svrhu tih promena, kako ne biste bili zbunjeni ili nepripremljeni za stvari koje će se sigurno dogoditi ukoliko vaš narod i vaša Zemlja ne budu težili miru. Monstruozne sklonosti ka ratu, nasilju i negativnom mišljenju, toliko su dominantne na vašoj planeti u ovom trenutku, da moraju biti otklonjene. Takvi stavovi prete da zbrišu veći deo života koji vi uzimate kao nešto što se samo po sebi podrazumeva, i to ne samo života ljudskih bića, već i ptica, životinja, biljaka, drveća, cveća i svih drugih živih organizama koji stvaraju veliku isprepletanu mrežu života kojoj i vi pripadate. Ti stavovi se moraju promeniti da bi se život mirno nastavio na planeti Zemlji.
Vi ste jedan od miliona mladih ljudi na planeti, jedan od 30-40 miliona njih samo u Sjedinjenim Američkim Državama, a vreme je kratko. Ovo je knjiga za vas i one poput vas koji su spremni da se sete svog istinskog porekla i svrhe svog života kao čuvara planete Zemlje.

Da počnemo, dakle, od početka, pre nego što je na planeti postojao život kakav vi poznajete i podelimo istinu o vašoj duši.
Pre više od osam miliona godina, vi ste bili svetlosno telo, slično bićima koja nazivate anđeli. Težina i struktura vašeg tela bile su tada mnogo drugačije i imali ste samo nekoliko fizičkih karakteristika od onih koje su vam danas "normalne". Da kažemo da ste svetleli divnom svetlošću, da ste imali sličan oblik kao danas. Setite se, vi niste samo fizičko telo čiji odraz vidite u ogledalu i koji deluje kao velika izvesnost vašeg postojanja. Ne, vi ste još uvek ta svetlost, taj svetli sjaj koji je zatvoren u telu, ili ga privremeno nastanjuje. Da, sada ste primili zemaljska fizička obeležja, kako biste mogli opstati u onome što nazivamo trodimenzionalni svet, kako biste učili i služili. Učite da volite i poštujete Stvoritelja i čitav život u njegovim različitim oblicima.
Izvor te svetlosti i energije, slične elektricitetu, ako to možete zamisliti, ima postojbinu daleko od ove, koju ponekad možete posetiti samo dok spavate. A vas i čitavu životnu energiju stvorio je onaj koga vi nazivate Stvoritelj (bog).

Ko ste ili šta ste Vi? Vi ste Svjetlost i energija.
Kada se nešto dogodi vašem telu ili "zemaljskoj odeždi" vaše više i mudrije ja se vraća svom višem životu, ili dimenzijama, ili aktivnostima, onom svetu koje vaše svete knjige nazivaju "Nebo".
Nebo je samo opšta reč koja obuhvata sva mesta gde se život nastavlja posle iskustva zvanog "smrt". A vi ste, na neki način, umrli kada ste napustili svoju čudesnu večnu postojbinu, nebo, i ušli u ovu fazu učenja ili školu zvanu Zemlja. Ovde je gotovo nemoguće da se setite ovoga o čemu govorimo, ali budite uvereni da će se vaš život nastaviti kada izađete iz ove "Zemaljske škole", kao što ste živeli i pre nego što ste posetili ovu planetu.

Možete li shvatiti ponešto od ovoga što vam govorimo? Kad vas je veliko Jedno zvano Stvoritelj, Izvor, ili Snaga stvorilo od sebe, vaša priroda je bila svetlost i energija. Kada je ta energija koja daje život izbila u svoja dva vida, zlatnim i srebrnim zracima, oni su kasnije stvorili bilione i bilione čestica energije, koje su se konačno razvile u dvanaest univerzuma svete svetlosti. Ti bezbrojni svetovi bili su kolevka brojnih oblika života i planeta, zvezda, sazvežda, galaksija, nova, jarkih sunca i mnogo toga drugog o čemu se govori u vašoj astronomiji. Realnost svega toga je mnogo veća nego što ovde možemo ukratko opisati i nego što možete videti kada noću pogledate nebo. Međutim, možda će dok posmatrate nebo noću, neki iskričavi dokaz probuditi u vašoj duši sećanje na vaše poreklo i svrhu na Zemlji.
Veličanstvena božja porodica koja stalno raste je brojnija čak i od cveća koje cveta, zrnaca peska na plažama, kapi vode u okeanima, rasuta izvan vaše moći brojanja i merenja. Ona je isuviše velika da biste je sada mogli upoznati a ipak međusobno povezana nasleđem energije i svetlosti koji su je stvorili.

Premda ste napustili svoj viši život i došli na planetu Zemlju radi dodatnog obučavanja i službe, znajte da iskra Božanskog ili bezgraničnog Stvoritelja počiva u vama.
Vi se sada možda pitate: "Zbog čega bih napustio svoju postojbinu i došao na Zemlju?" To je logično pitanje. Da odgovorimo na sledeći način. Kad god je neka nova planeta spremna za život bilo koje vrste, uključujući onaj koji vi nazivate ljudskim, onima koji su sazdani od večnog duhovnog plamena postavlja se pitanje da li bi voleli da doživite avanturu rasta i učenja. Oni koji se dobrovoljno prijave a potom budu ocenjeni kao podesni i obavežu se da će izvršiti misiju, dobijaju priliku da se pridruže drugima na novoj planeti kojoj su potrebni Čuvari da nadziru razvijanje života u svim njegovim izrazima. Vi ste došli na Zemlju kao jedan od Čuvara njenog života pre osam miliona godina. Tada niste imali čvrsto fizičko telo kao sada.

Poput velike armade, ta bića sačinjena od duhovne energije došla su na Zemlju da izvrše zadatak koji su odabrala, stvarajući duhovnu porodicu Čuvara. Sve je bilo spremno za veliku avanturu. Ti milioni sjajnih ne fizičkih duša bili su uzbuđeni osećajući izazov nove sredine. Iznad površine Zemlje, otkrivali su, učili i brinuli se za život koji su pronašli. Bili su presrećni i živeli u svojim svetlosnim telima više hiljada godina.
Gotovo milion godina život je bio istinski prijatan. A tada je nastupila velika promena.
Prilikom prvobitnog dogovora o dolasku na Zemlju, svetlosna bića su obećala da će se, bez obzira šta da se desi, uvek sećati svog Tvorca sa ljubavlju i poštovanjem, i da će uvek ostati odani cilju očuvanja sveukupnog života na planeti.

Ova planeta je stvorena kao eksperiment slobodne volje, znači vi živite na planeti slobodna volje. (Slobodna volja znači da svaka duša može da bira šta želi da čini.) Budući da je milion godina na planeti postojala samo pozitivna energija, nije bilo ničeg negativnog da poremeti ravnotežu ovog divnog dela slobodne volje. Međutim, tada je negativnom dozvoljeno da uđe u područje planete kako bi postojala istinska situacija slobodne volje. Tu su, Deco Svetlosti, počele nevolje.
Od kada su napustili svoje postojbine, ovi duhovni pioniri su održavali komunikaciju sa svojim ranijim bivstvovanjem sredstvom koje možete nazvati mentalna telepatija. To je bila vitalna veza sa ranijim postojbinama koja im je omogućavala da primaju savete o problemima, teškoćama i brigama koje su imali. Bilo je to nešto slično radio stanici, toki-vokiju ili mentalnoj televiziji. Možete shvatiti da je ova komunikacijska veza bila od vitalnog značaja za one koji su se nalazili na ovom duhovnom isturenom položaju u zabačenom kutku Univerzuma.
Budući da je svrha dolaska na Zemlju u svojstvu Čuvara bila da duše nauče da vole Stvoritelja kroz sve teškoće i da ne napuste veru u Roditelja koji ih je stvorio, svaka od njih je, u okviru svog učenja stavljana na ključni ispit, nešto poput testiranja u školi.

Do tog trenutka, svetlosna bića su živela na planeti u potpunom miru i harmoniji. Brinula su za sve životne oblike kojima je bila potrebna pomoć, pomagala jedna drugima ako je trebalo i živela uzvišenim životom lepote i vedrine. Njihovi umovi su bili povezani međusobno i sa Stvoriteljem. Zbog te komunikacije, život se odvijao prirodno, kao što je planirano.
Tada se javila pretnja.
Samo nekoliko vaših zemaljskih knjiga govori o tom vremenu tame ili podvajanja iz prave perspektive i zbog toga vam sada ovo saopštavamo. Mnoga vaša učenja govore o dubokom snu, odvajanja ili odmetanju od Stvoritelja koji vas je stvorio. Međutim, većina učenja ne objašnjava da ste se dobrovoljno javili da dođete na Zemlju kako biste naučili da ovladate sobom kao bića ljubavi. Ona vam ne govore da je vreme u kome danas živite završno doba, kraj tog velikog perioda od osam miliona godina koji je tako davno počeo. To je kraj mnogih ciklusa; to je vreme završnog ispita.

Kada se na Zemlji javila snaga negativnog mišljenja, mnoga svetlosna bića su počela da se mešaju sa oblicima života o kojima je trebalo da brinu, i da utiču na njih. Došlo je do mešanja njihove svetlosti sa prostotom nižeg, materijalnog sveta. U nekim svetim knjigama to je nazvano iskušenje. Iskušenje da se ode, i da svaka duša čini šta joj se prohte odnelo je prevagu, a poruke podrške i upozorenja koje su se još uvek mogle čuti u umu, kao preko radija, ili televizije, ignorisane su. Tako su eonima prigušivane zvučne i svetlosne vibracije, sve dok mnogi više nisu bili u stanju da u sebi čuju glas Svjetlosti.
Veliki deo ovoga se dogodio kada se javila negativna snaga lišena ljubavi koja je podsticala ljude svetlosti da zanemare ono što su obećali. Mračan uticaj na Čuvare koji su nekada bili ispunjeni ljubavlju, nastavio se milionima godina, a samo je mali deo njih bio u stanju da se seća Stvoritelja, da čuje konstruktivne poruke preko tog unutrašnjeg telefona. I premda su poslate mnoge "spasilačke ekipe" da podsete, sada pala bića svetlosti, na potrebu da se vrate onome što je prvobitno dogovoreno, ako žele da ovladaju sobom i dobiju ono što biste mogli nazvati unapređenje u više kosmičke aktivnosti, ništa od toga nije imalo mnogo uspeha. Sada, osam miliona godina kasnije, vi imate poslednju priliku da završite kurs samosavlađivanja koji ste tražili i na koji ste krenuli. Dok još ima vremena da se ponovo uspostavi mir na Zemlji, pred vama je izazov da sačuvate sveukupan život, da se setite i poštujete Stvoritelja, tog velikog Jednog iz koga je potekao sav život.
To je dakle okvir u kome se sada odvija vaš lični život. A pitanja o kojima tražimo da razmislite glase:

Da li želite da se setite zbog čega ste davno došli na Zemlju?
Da li ćete udružiti napore sa milionima drugih poput vas koji se upravo bude?, koji su spremni da podignu baklju izvesnosti i predanosti i krenu na završni ispit planetarne inicijacije svoje duše? Živite na Zemlji, ali ovo nije vaše glavno nasleđe. To je korak, faza, deo ogromnog procesa učenja posle koga možete biti uzdignuti ka još većini mogućnostima. Ili, ukoliko želite, možete biti temelj velike nove civilizacije neba na Zemlji. Svetu je potreban mir. Hoćete li da prenesete tu poruku i budete njen uzor?
Biće onih koji će zahtevati: "Dokaži to što govoriš" ili pitati: "Kako da znam da je to istina?" Naš odgovor na te sumnje bi bio da slušate srcem. Ono je jedno od nepogrešivih oruđa koje je čovečanstvo imalo od kada je izgubilo sposobnost da komunicira sa Stvoriteljam. Jer, vaše srce se seća Stvoritelja i oseća ga. To je veza vaše duše sa Kosmosom.
Danas je vaš jedini vođa božja iskra u vama, koja će vas usmeriti i olakšati vam put koliko god je to moguće. Vaši bližnji su danas žrtve sledeće pošasti:

- oni su u dubokom snu,
- oni su zaboravili,
- oni su nesvesni.

Međutim, to stanje nesvesnosti se mora prekinuti da bi se mir vratio na planetu i da biste izbegli pustošenje nuklearnog rata koji ste sami prouzrokovali, posledice podzemnih eksplozija, oružja iz programa "Rat zvezda" ili nešto još gore.

Potvrda svake nove informacije je to kako se osećate u sebi. Na primer, ukoliko ova poruka u vama izazove zvuk nekog zvona onda je to vaša istina. U protivnom, možete naići na druge korisne informacije, ili nastaviti da spavate dok vam se jednog dana, na nekom dalekom mestu, ponovo ne ukaže prilika da shvatite tu obavezu neprestane brige, ljubavi prema Stvoritelju, u dobru i zlu.
Stvoritelju ništa ne znači vreme. Ono postoji samo u ovim fizičkim svetovima. I može biti beskrajno i iscrpljivo. Pustite srce da se seti vaše misije i molimo vas da iskoristite preostale godine zarad dobra. Još uvek možete izvršiti zadatak, bilo da ste anđeo koji je zaboravio ko je, dete anđela koje je zaboravilo ko je, spasilac anđela koji je ovde upao u zamku ili duša koja želi da radi po svom nahođenju bez obzira na prvobitni dogovor o Zemlji.

Ako imate hrabrosti da se setite vašeg istinskog nasleđa, snage božje ljubavi će pozdraviti vaš povratak i nastojati da dovršite tu avanturu u koju ste krenuli tako davno. Isus Hrist je bio jedno od bića koja su se zajedno sa drugima, kroz vreme, u potpunosti sećala svog duhovnog identiteta dok su živela u telu. Hrist znači svetlost. Vi ste svetlost koja se seća sebe, svog istinskog ja. Pred vama su mnoge velike prilike da sada postignete cilj, postavljen pre osam miliona godina, pre nego što su Zemlju naseljavala fizička bića.

Sadašnje teške okolnosti na Zemlji vezane su za zakon karme (ili princip uzroka i posledica), a ovo je stoga vreme velikih izazova za planetu i čitavo čovečanstvo, jer se sada moramo suočiti sa povratnim negativnim posledicama.
U ovom trenutku, mnogima poput vas upućen je poziv. To je poziv da zajednički učinimo napor da spasemo Zemlju od katastrofe. Nećete biti sami. Potrebni ste. Da li možemo da računamo na vas?
Čovečanstvo i planeta moraju biti izlečeni! Svi možete pomoći u tome, bez obzira koliki ste, kojeg ste doba, boje ili religije. Da, ovo je doba buđenja. Hoćete li da primite ljubav Stvoritelja i energiju i da se probudite za vaš istinski duhovni identitet?
Nemojte da se čudite ukoliko, kao mlada osoba, niste čitali o ovim stvarima u vašim knjigama iz istorije, niti saznali nešto o njima u knjigama koje nazivate sveti spisi ili verska učenja. Čak i ako su gotovo svi na ovoj planeti zaboravili šta to znači, vi ste još uvek jedan od Čuvara Zemlje.

Ukoliko se sada probudite, možda nam možete pomoći da ubedimo vašu braću ljude da odustanu od rata, napada i ubijanja i stvore mir kao primer drugima. Čovečanstvo mora da nauči da snažno brine za sveukupan život, bilo da je reč o mineralima, životinjama, biljkama i drveću ili pticama i sisari ma, zemlji i moru.
Kao odgovorna osoba, ma koliko da ste stari osetićete u srcu da je budućnost planete Zemlje delimično u vašim rukama. Mnogo je onih koji su potpuno zaboravili svoju misiju, koji su zaboravili ko su u duhovnim svetovima, koji imaju težnje i interese koji ne priznaju potrebu za mirom i očuvanjem sveukupnog života. Pa ipak, oni se još uvek mogu probuditi za božji zov i prepoznati svoju dušu.

Prihvatite dakle istinu o tome ko ste i šta ste. Vi ste: energija (nešto poput elektriciteta ili elektromagnetne energije). Shvatite da imate zajednički identitet koji proizilazi iz tog velikog Jednog koje često nazivamo Stvoritelj. Deleći tu istinu u odnosu sa Stvoriteljem, ili sa vašim stvaralačkim izvorom, Roditeljem svega, imaćete cilj koji nadilazi ovu malu planetu na kojoj sada živite. Vi imate veze sa ogromnim delovima ovog Univerzuma i imate moć i odgovornost na mnogim drugim nivoima. Imate onu vrstu moći koja je stvaralačka po prirodi ukoliko je prati spremnost za negovanje i brigu. O svemu stoje stvoreno ovde na Zemlji brinu duhovna bića koja vam pomažu!

Sam čin stvaranja, bilo daje reč o pravljenju kuće na drvetu, igračke, doma, aviona, slikanju slike ili pisanju pesme, počinje nekom mišlju, slikom, nacrtom ili idejom koja treba da se sprovede. Čak je i božja energija, prilikom stvaranja vaše planete, imala ideju ili koncept koji je sledila, inače vi ne biste bili ovde. Jer, ta ideja je sadržavala vizualizaciju onoga što će se dogoditi kada delo bude završeno. Očekivalo se da će, tokom eona, pojedinačni ćelijski, molekularni, mikrobiološki oblici života porasti i proširiti se i, jednog dana, stvoriti temelj za jednostavan obrazac iz kog će proizaći mnogo toga drugog.
Prilikom svog tog planiranja, vladali su mir i harmonija, uzbuđenje i radost, i interesovanje da se vidi kako će sve to na kraju ispasti, tako da svaki oblik života bude slavljen. Jer, Stvoritelj nije ograničen vremenom. Vreme je mera samo za vas na Zemlji, pomoću koje odvajate i razdvajate stvari i ljude jedne od drugih. Budući da Stvoritelj ne poznaje odvajanje, vreme u stvari ne postoji.

Najznačajnija stvar koju vi kao mlada osoba treba da znate je da je svaki delić života ili stvaranja od vitalnog značaja. Svi su oni deo ogromnog poduhvata celovitosti i odnosa zvanog simbioza. Simbioza ili harmonija u odnosima i kroz njih, ima svoje cikluse i ništa zadugo ne ostaje statično ili nepromenjeno, izuzev Stvoritelja i njegovih prvih dela.
Ova planeta nije kopija neke druge planete. Ona je jedinstvena. Ono što je jedinstveno ili veoma neuobičajeno u vezi sa njom je to što je božja stvaralačka snaga želela da ona bude planeta ljubavi i mira, premda po prirodi, planeta slobodne volje. Nisu sve planete takve. Budući daje Zemlja stvorena da bude planeta slobodne volje i ljubavi, vi koji na njoj živite, ne možete da izmenite taj obrazac, možete samo da ga pokažete. Njena svrha je već određena, baš kao što su određene svrhe drugih planeta u vašem sunčevom sistemu.

Razmislite o ovome što je rečeno. Sklopite oči, zatvorite knjigu i pustite je da počiva na krilu nekoliko minuta. Ćutite neko vreme i osluškujte u sebi.
Samo ukoliko osećate istinsku želju da nastavite da Čitate ovu knjigu treba to i da učinite. Jer, neki ljudi su spremni da se sete, a neki nisu.
Sledite samo svoju unutrašnju spoznaju, a ne besmisleno majmunsko čavrljanje uma ograničene ljudske ličnosti koji je iluzorna zamena za Stvoriteljevu istinu i mir.

Upitajte Stvoriteljevu iskru u sebi u kom pravcu treba da delujete, jer uprkos ovom dugom duhovnom snu, ta iskra može ponovo zasjati i vratiti vas Stvoritelju. To je nepogrešiva mapa zakopanog blaga duhovnog srebra i zlata. To je vaša povratna karta za kosmičku istinu.
Beleške čitaocima

Da li ste primetili da autor upotrebljava izraze kao što su "mi", "nas" i "naš", a ne "Ja", "mene" i "moj"?
Sve stvari su Jedno u Stvoritelju, a kada više energije saobraćaju sa nama, one često koriste "mi", mada u tom trenutku možda samo jedna određena energija razmišlja i saobraća sa nama. Budite svesni toga dok čitate, zapazite da se retko upotrebljava "ja" i osetite umesto jednog govornika nekoliko njih ili čak grupu ili zajedništvo koje bi moglo da predstavlja mnoge energije.
Upravo tu promenu od odvojenog "Ja" i "mene" ka objedinjujućoj celini koju predstavljamo "mi" i "nas", čovečanstvo treba da pokaže tokom Novog Doba.

izvor: http://www.joschua.rs.ba/content/view/159/7/
_________________

[Dušan]

KAKO UDARITI NA SVOJ EGO



























_________________

[Vesna]

ZEMLJA - ŠKOLA ZA UČENJE


Kada malo zastanemo da pogledamo čemu škola na Zemlji ima da nas nauči, otkrivamo da je to, zapravo, osnovna škola. Ljudi jedino žele da nauče kako da vole sami sebe i druge ljude. Ko zna koliko razreda moramo sa prođemo kako bismo usvojili sliku "svi na Zemlji su jedna porodica".

Ne možemo tačno reći koliko je potrebno da se završi Zemljina škola u okvirima lineranog vremena. Još uvek školu nije završilo ni pedeset procenata zemaljskih duša uključenih u školski sistem. Možemo da pretpostavimo da će trebati, u proseku, još oko sto miliona godina evolucije kako bi čovečanstvo diplomiralo. Neki od nas mogu ponosno da izjave da su stare duše. Ako posmatramo sistem kao školu, znači da sporo učimo.
Tek kada uvidimo da je cela planeta škola, sa velikim nastavnim planom, možemo u potpunosti da shvatimo da je sistem pravilan i da funkcioniše perfektno. Škola ima specijalno obučene učitelje koji se drže dobro definisanog rasporeda. Svaka osoba na Zemlji je u nekom razredu koji korespondira sa nivoom njenog ličnog duhovnog razvoja.
Kao i u javnim školama bilo gde na svetu, svaki sat školskog dana je isplaniran i osmišljen sa ciljem da se uči i stiču iskustva. U stvari, ma kako to neverovatno izgledalo, ne postoji nijedan događaj u životu bilo koje osobe ( u školskom danu), koji je slučajan ili nepredviđen. Unapred je utvrđeno vreme za učenje, ispite, raspust i odmor. Čak postoji i vreme u našim životima za prelazak iz jednog razreda u drugi. Sistem je takav da u njemu svako mora da napreduje.
Svako biće koje se ikada uključilo u Zemljinu školu, uradilo je to iz jednog jedinog razloga, ekspeditivnosti. Ova škola nudi veoma brzo buđenje, obično kroz proces patnje i borbe. Ljudi nauče više u jednom životu koji prosečno traje osamdeset godina na Zemlji, nego što mogu da nauče za deset hiljada godina u nekoj drugoj školi u univerzumu, koja je mnogo mekša, prijatnija.
Prijatnost može da smeta nestrpljivim učenicima. Šta većina ljudi kaže kada sve u njihovim životima funkcioniše, a oni se osećaju divno? "Bože, odsada ja preuzimam stvari u svoje ruke. Sve je pod kontrolom. Mislim da bih ja sada mogao da budem glavni." Kada se, sa druge strane, obrate za pomoć univerzumu? Kada kažu: "Mislim da je potrebno da otkrijem kako sistem funkcioniše. Treba mi jedna knjiga za prosperitet, jedna za izceljenje. Želim da razumem. Želim da budem majstor!" Jedini put kada nam uopšte pada na pamet da izrazimo ovakve želje je kada smo povređeni.
Da li uviđate kako bol može biti koristan? Određeni studenti, ipak, jos uvek izbegavaju teške kurseve i mogu proživeti hiljade života u istom razredu. Oni kažu svojim savetnicima za izbor škole koju žele da upišu: "U redu, uzeću ovaj laki tečaj, onaj drugi mi se čini isuviše težak. Želim nešto lakše, sa učiteljem koji mi neće davati testove iz algebre i ne želim nikakve finalne ispite". Ljudi prilično često traže ovakav raspored.
Takođe, postoje nestrpljiva bića koja stoje na kapiji škole i kažu: "Žao mi je. Pripremili ste mi zaista lep raspored, jedino što izgleda potpuno isto kao i onaj prethodni koji sam dobio, isto kao i onaj pre njega. Izgleda skoro kao da ste ga fotokopirali. Fotokopirali ste ga? Žao mi je, ali ja nemam više vremena da proživljavam jos deset hiljada života. Želim da budem primoran da se usredsredim na duh i ne želim da se opet zaglavim u bogatstvu i u kući i u osuđivanju ljudi. Tako sam proživeo već hiljadu života, postao sam ekspert.
Znam da to mogu. Da li mogu, molim Vas, samo ovaj put, naravno, ako se Vi slažete, da li mogu da dobijem kancer? A da li bih mogao da imam dete koje boluje od leukemije? Želim da budem primoran da kažem: "Bože, zašto? Bože, zašto?" Ne želim više da gubim vreme. Da li, ikako, postoji način da kompletiram celo obrazovanje u toku tri naredna života? Dajte sidu, dajte kancer, dajte rat, uzimam sve što želite da mi date. Daću za to zadnju paru koju imam. Svi moji prijatelji su već diplomirali i srećni su u večnosti. Voze se na toboganima u zabavnom parku u Sistemu Nirvana. Mogu da ih vidim, ali ne mogu da im priđem. Molim Vas, dajte mi makar malo bola da bih mogao da se probudim. I, da li možete da mi učinite jos samo jednu uslugu?
Kada stignem tamo dole, da li možete da me oborite na kolena i saterate me u ugao svaki put kada zaboravim da tražim pomoć od univerzuma i svaki put kada se moja vizija zamagli? Na tome bih Vam bio veoma zahvalan. Kada se taj život završi, želim da znam da sam zaista mnogo napredovao, onoliko koliko sam napredovao u svih pet hiljada prethodnih inkarnacija zajedno. Tako sam umoran od ove igre!"
Svako ko se upiše u ovu školu, prethodno mora da potpiše ugovor. Nevažna je činjenica da svi, kada dospeju u telo, zaboravljaju koje su lekcije obuhvaćene ugovorom. Mi svi biramo svoje učitelje, dužinu školovanja i uticaje. Događaji koje odabiramo kao naše najekspeditivnije motivatore nisu tragični. Drama je pažljivo artikulisan sastojak u brzom razvoju duše od jednog do drugog nivoa. Njoj je dopušteno da se odigrava u ljudskom životu samo kada ta bića specijalno zahtevaju jer su nestrpljiva da krenu dalje. Drama nije udes niti greška. Ona ne znači da je univerzum neprijateljski raspoložen ili da Bog ne postoji. Ona je, prosto, nastavno sredstvo i slučajno je najviše zastupljena u nižim razredima zemaljske škole. Nije potrebna u višim razredima.
Molim Vas da razumete da potpuno probuđenom biću drama izgleda kao abnormalnost u univerzumu, kao da normalna Hristova energija nepravilno vibrira. Leukemija, silovanje, rak, ubistvo, zagađenje, zlostavljanje dece i rat nisu prirodna stanja bića u univerzumu, iako mogu biti veoma korisni. Ipak, dolazi vreme kada je zaista dosta. To vreme je Doba Vodolije. To je jedino od dvanaest doba kada uspešan, efikasan razvoj i učenje može da se ostvari u okruženju u kome ne postoje ni patnja ni bol.

http://www.joschua.rs.ba/content/view/316/13/

[Dušan]

ODLUKA LEŽI U NAMA
Autor orion
Programirani smo da mislimo da nam život i nije tako loš ukoliko nas neko nije osakatio ili ubio. Naučeni smo da se život sastoji od teškog rada i maksimalnog truda, da nam ne treba ništa više od hrane, skloništa i malo prijatelja. Ipak, nijedan majstor nije tako nešto rekao. Oni su razmatrali neobična stanja bića kao što je nirvana!
Društvo nas ne programira za savršenstvo, ali je istina da smo mi delić svetla ili kao što neko reče; “ mi smo anđeli u amneziji ”. Mi ćemo večno postojati u prirodnom stanju bića u univerzumu. Potreban je veliki napor, mnogo čireva i srčanih udara i poneki kancer, kako bi se blaženstvo držalo u pokornosti.
Zašto učenici Zemljine škole ne žive u prirodnom stanju bića? Zato što je jedan od atributa Kreatora neograničena moć i, verovali ili ne, svaka osoba ima neograničenu moć da kreira ograničenja. Nije lako biti najviši mogući Kreator, prikupiti sve svoje izvore energije kako bi se kreirala iluzija da ste Vi ljudsko biće, bespomočno, ograničeno, potčinjeno. Neverovatna ideja.
Mnoga bića koja žive van Zemljine škole nikako ne mogu da shvate priče koje su čuli o životu ovde. Ne mogu da shvate kako neko društvo može da postoji oslanjajući se na principe suprotne od prirodnog stanja bića u ostatku univerzuma. Kada biste želeli da živite na Zeta Retikuli, pa odete da ih pitate za dozvolu da postanete nalik njima, oni ne bi razumeli ni šta je to dozvola, ni šta ih uopšte pitate.
Jedini blok za svesnost i prosvetljenje je odluka da ne želimo samorazvoj i ne želimo da budemo to što zaista jesmo. Sve dok ne promenimo tu odluku verovaćemo da nas kontrolišu; planeta, vlada, ekonomija, porodica. A to će biti tačno, jer mi smo dio Kreatora i naše reči se ostvaruju.
Došli smo na Zemlju da se samorealizujemo, sada i ovde. Zato se Isus Hrist nije rodio za ovaj Božić, nego pre dve hiljade godina, tada je bio potreban. A sada smo potrebni mi. Ovo je početak Ere istinskog prosvetljenja i nemamo ništa drugo da radimo do da sledimo svoje blaženstvo, želje svog srca.
Samorealizacija je normalna
Samorealizacija je normalna. Svi kvadrilioni drugih bića koja postoje u nekoliko drugih univerzuma smatraju da se ovo podrazumeva i da ne postoji ništa drugo osim toga. Ali, ovde dole, na slepom koloseku arhaičnog oblika univerzuma postoji jedna mala škola poznata pod nazivom Zemlja, čiji stanovnici osećaju potrebu da traže dozvolu.
Da li znate zašto mi još uvek pitamo za dozvolu? Zato što verujemo u tačno i pogrešno i u mogućnost greške. Ali, zar nam majstori nisu rekli da smo Bogovi? To su rekli Buda, Muhamed, Lao Ce, Konfucije, Avram. Kako Bog onda može da pogreši?
Svako od nas je u svom životu imao trenutke kada je doživeo potpuno blaženstvo, ali smo takve momente uvek okruživali strahom jer smo se bojali da će sreća nestati. Kada smo se igrali sa omiljenom igračkom i uživali, bili bismo uhvaćeni usred naše lične ekstaze i čuli bismo: "Hajde u krevet- previše se zabavljaš!" Uvek kada bi život počeo da bude zaista sjajan, sa strahom bismo se osvrtali iza sebe. Stvorili smo uslovni refleks, vezu između onoga što želimo i onog čega se bojimo.
Uvek kada bismo imali neko divno iskustvo koje bi nas dovelo u takvo stanje da potpuno izgubimo osećaj za vreme, tu bi obavezno bilo i : "Prestani da toliko uživaš! Šta misliš, ko si ti? Odakle ti ideja da zaslužujes da budeš toliko srećan?" Odatle potiče naš strah da ako je nešto isuviše lepo, sigurno će nestati. To je to verovanje koje nas sprečava da većno živimo u ekstazi. Zapamtite da vi niste žrtve onoga ko vas je opominjao. Mi sami angažujemo učitelje, pa samim tim uvek možemo da ih otpustimo. Tada postajemo slobodni.
Koliko je osoba spremno da živi u večnom blaženstvu i da nikoga ne pita za dozvolu da bude ono što jeste? Ajnštajn je bio takav- to je jedan. Rembrant isto tako- to je već dvojica. Ima ih jos nekoliko, možda tuce, stotinak, možda hiljadu. Ako od pet milijardi ljudi koji žive na zemlji oduzmemo šačicu samorealizovanih bića koja su sama sebi dozvolila da žive u prirodnom stanju bića, koliko je preostalo? Jos uvek oko pet milijardi. Čak i nekoliko hiljada samorealizovanih ljudi predstavlja tek kap u moru.
U osvit Ere Vodolije dešavaju se neke uzbudljive stvari. Kreativna svest počinje da se izrazava u novim formama umetnosti, novim filozofijama i novim naukama. A sve je počelo sa nekolicinom svetih radnika svetla koji su u svoje vreme smatrani radikalnim i jereticima. Sa astrološke perspektive, možemo reći da je energija Ere Vodolije počela da se polako uliva u planetu sa renesansom. Tada nijedan aspekt nije izbegao tranziciju. Prošireni vidovi ekspresije pojavili su se u umetnosti, nauci, filozofiji i religiji.
Nekoliko modernih proroka se pojavilo da govori o boljim danima. Pojavili su se Leonardo da Vinči, Ralf Valdo Emerson, Tomas Edison, Kant i Kvimbi. Oni su razumeli primarnu direktivu i to da je život na Zemlji evolutivan i tranzicioni proces. Niko od njih nije koristio dogmu i stagnaciju. Ono što ih razlikuje od ostatka društva je njihova želja da žive svesno, i njihova spremnost da veruju unutrašnjem biću uprkos onome što su ih drugi učili.
Trik se sastoji u tome da se u svakom trenutku, svakoga dana setimo velike slike. Kako postajemo mudri i svesni, učimo da sve vreme živimo svesno umesto da koristimo stare šablone i navike. Deo svesnog življenja je i kada shvatamo šta razumemo, a šta tek treba da učimo. Isto tako i da znamo kada smo skoncentrisani i izbalansirani, a kada treba da obnovimo resurse. Moramo biti spremni da kažemo: "Ovo još nisam savladao, bolje da čujem ovu kasetu, pročitam ovu knjigu ili da odem da posmatram zalazak sunca". Jedino kada živimo svesno možemo biti sigurni da najvećom brzinom napredujemo u željenom pravcu.
Ovo je divna planeta za ljude koji prihvataju odgovornost za svoj život i odbijaju da budu žrtve. Planeta Zemlja će bukvalno biti rajski vrt za one koji su spremni da definišu sta je njihovo blaženstvo i da ga slede. Po čemu se oni koji se obučavaju za majstora razlikuju od masa? Mase kažu: "Ne mogu da dam otkaz jer dugujem mnogo novca", dok će oni koji se obučavaju za majstora reći: "Ovo mi ne prija, neću to da radim". Ako uporno radite ono što vam ne prija, trpite neprijatne sitacije, treba da znate da je to vas izbor.
Koje izgovore ljudi koriste da bi se i dalje ponašali kao žrtve? Potpuno smo slobodni da radimo ono što želimo. Možemo slobodno da izaberemo da budemo žrtva, ali to treba da uradimo svesno. "Danas ja biram da budem žrtva. Zar to nije divno! Idem ponovo na taj posao koji mrzim". Ili: "Danas poslepodne ću biti žrtva. Ne želim da idem u kuću toga i toga. Ne prijaju mi, ali ne želim da ih uvredim, radije ću biti žrtva".
Ako živimo zaista svesno, nikada ne moramo mnogo da prilagođavamo svoje ponašanje na način koji nas plaši ili nam je neprijatan. Pre nego sto dozvolimo da budemo žrtve, hajde da budemo svesni šta kreiramo za sebe i kakve matrice uspostavljamo za planetu. U trenutku kada odaberemo da uvek budemo svesni i svesno pravimo izbor, naš život počinje da se menja. U roku od nekoliko dana otkrićemo različite načine da ulogu žrtve zamenimo ulogom koja je bez stresa.
Osećamo se neprijatno jedino kada varamo sebe i kažemo kako nemamo izbora. Kada se bavimo stvarima koje nisu za nas blaženstvo, stalno ćemo se preispitivati dok jednom ne kažemo: "Odustajem!" Tada ćemo se setiti šta je guru rekao o odustajanju i predaji. To je jedini put koji vodi u slobodu.
Treba da se opredilimo da li ćemo slediti pritisak vođa i raditi stvari na tradicionalan način ili ćemo slediti svoje vlastito vođstvo. Možda ćemo u početku odabrati da još neko vreme sledimo pravila društva, jer je tako ipak malo lakše nego da skočimo sa litice direktno u novi način života. To je sasvim u redu. To je samo malo vremensko odlaganje, ali je u redu ako smo svesni toga. Jednostavno recite: "Da, biram da sledim stari šablon jer u mom sadašnjem stanju svesnosti verujem da je to komfornije za mene". Vremenom ćemo se osvrnuti i reći: Zašto sam čekao toliko dugo?" i jednostavno ćemo krenuti dalje.
Kada počnemo da živimo svesno, svakodnevno otkrivamo sve nove i nove stvari koje nam ne prijaju. To je divno! Naša patnja je nas ključ za slobodu. Bol nam savršeno tačno pokazuje šta nam više nije potrebno u životu. Ne možemo da se oslobodimo nečega ako nismo svesni da to postoji. Kada ga prepoznamo i odustanemo od toga da pronalazimo opravdanja kako bismo ga zadržali, jos jedan korak smo bliže totalnoj slobodi. Kada pogledamo svo to insistiranje na disciplini u Eri Riba, kada su slepi vodili slepe, jasno je da su nam očajnički potrebni individualci da nas pomoću svog unutrašnjeg vođstva odvedu direktno odakle smo i došli.
Možemo da upotrebimo snagu volje i da izaberemo mir u svakom trenutku umesto da reagujemo na stvari oko nas. Znači, ako nam je pukla guma, možemo reći: "Ja zaslužujem samo najbolje, ova guma je pukla na najbolji način koji postoji". Ovo istice našu moć i briše tragove osećaja da smo žrtve. Probušene gume uvek služe da neko biće podsete da guma nema moć da nas čini nesrećnim.
Kada naučimo da ne fiksiramo energiju na probušenu gumu, ego počne da se buni, daje nam spisak loših posledica. "Prvo, zakasnićeš i iznerviraćeš se". Možemo slobodno da kažemo da nas taj spisak ne zanima. Kako neko uopšte može da zakasni u univerzumu? Kako nešto može biti van reda? Kada je pukla guma, to je samo značilo da ćemo tamo kuda smo krenuli stići u neko drugo vreme i da će se nešto magično desiti.
Kada strah posmatramo kao opravdanje da se još uvek držimo starih šablona, želim da kažem da nijedno biće nikada u trenutku sadašnjosti nije imalo iskustvo straha ili krivice. Sav strah se odnosi na budućnost, dok se sva krivica odnosi na prošlost. Znači, kada se fokusiramo na sadašnji trenutak, nećemo pronaći ni strah, ni krivicu. A jedino strah i krivica sprečavaju čovečanstvo da uvidi šta je prirodno stanje bića.


http://www.joschua.rs.ba/content/view/331/12/
_________________

[Dušan]

KAKO SE OSLOBODITI STRAHA OD STRAHA

Autor orion
Zbog cega vecina onih koji dobiju na lutriji brzo sve potrose i ostanu bez para, a oni koji su pusteni iz zatvora - uglavnom se tamo i vracaju Ako otaljavate zivot – i on ce otaljavati vas
Dragi moji tragaci. Citajuci ponovo jedan tekst shvatio sam da o vrlo vaznom pojmu preuzimanja odgovornosti nisam rekao bog zna sta i ovog puta zapocinjemo nase putovanje u nepoznato upravo sa tog mesta. Cesto se desava da od drugih ocekujete da urade ono sto bi vi trebalo da uradite. Time im prepustate i vasu odgovornost. A odgovornost je bas onaj faktor koji ce osigurati uspeh u svemu sto preduzimate.

Bez preuzimanja odgovornosti garantovano idete ka neuspehu.
Odgovornost znaci da kontrolisete vas zivot, u suprotnom neko ili nesto ce kontrolisati vas. Kada stvari krenu lose znaci da se javila greska. Vi ne preuzimate odgovornost za vas zivot bas zbog toga da bi mogli nekoga ili nesto da okrivite za tu gresku. Ovo smanjuje patnju koja nastaje kad se pogresi.

Vas sud cini da gresku smatrate necim losim. To je zato sto razmisljate sa aspekta dobra i zla ili zato sto sebe ne postujete dovoljno. Bez gresaka nema ni napretka. Greske vas uce sta ne treba da radite i otvaraju nove opcije. Ako greske posmatrate iz dualiteta dobro - zlo, smanjujete sanse da postignete eventualni uspeh. Ova navika vas tera da se fokusirate na gresku umesto na novi put i tera vas da se sami kaznjavate. Posmatrate uspeh drugih i sebe dozivljavate kao nekog ko nista ne moze da uradi a da ne pogresi. Ono sto je skriveno od vas je cinjenica da i drugi pokusavaju mnogo puta pre nego sto uspeju. Uspeh u stvari i dolazi samo onda kada neprestano pokusavate. Ako niste uspeli u necemu to samo znaci da ste odustali pre vremena i nista vise.

Ovo pamtite dok ste zivi.

Odgovornost prepustate drugim ljudima ili dogadajima zato sto tada mozete da izgradite iluziju da ste nepogresivi i da ne snosite nikakvu krivicu za ono sto vam se desilo. Ovo radite zbog straha od neuspeha. Obicno se odgovornost prepusta partneru, sefovima na poslu ili cak vlastima, sto je ravno kompletnom ludilu. Posle toga ih je lako okriviti ako nesto krene lose.

Postoji vrlo jak razlog zasto treba preuzeti sopstvenu odgovornost.
Dobro se skoncentrisite na sledecih nekoliko recenica jer su nove za vas i neobicno vazne.

Bacanje krivice na druge vam mozda izgleda kao dobra stvar. Cesto cete tako prevariti nekoga da vi niste krivi ni za sta. Problem je u tome sto tako gubite moc. Gubite je zato sto ne prihvatate ucesce u dogadajima. Vasa personalna snaga dolazi iz cinjenice da sami kreirate svoj svet. Vasu moc upravo predajete ljudima koje okrivljujete.

Da bi bili mocni morate da preuzmete odgovornost za vas zivot i sve u njemu. To znaci da su rezultati svega sto radite samo vasi. Biti odgovoran znaci biti sposoban za odgovor. Sama rec kaze.
Evo nekih pojmova koji mogu da vam signaliziraju da niste preuzeli odgovornost:

-Pravdanje: zelim da oslabim i isao bih da setam ali je napolju vrucina. Lep izgovor, ali kilaza ostaje.
- Krivica je na drugima: osim sto im predajemo svoju moc jos je i ruzno da idemo okolo i krivimo druge za nas neuspesan zivot. Kakva korist od toga?
- Krivica je na dogadajima ili okolnostima: treba da radim ali pada kisa. Vreme ne mozemo kontrolisati pa je ovo totalno nepotrebno.
- Krivica je na objektima: televizija, oruzje, automobili, alati nisu dobri ili zli, vec aktivnosti koje su rezultat njihove upotrebe.

Problem je sto vas ljudi iz vase okoline razumeju i prihvataju vasa opravdanja jer su i oni takvi (slicno privlaci slicno). Sto je to problem? Pa zato sto se tako stvaraju nevidene lenstine: „uradio bih to ali ne mogu zato sto...“ I jos mnogo gora stvar – moze se desiti da se upravljate po svom komsiji ili mozda po horoskopu. Mozda vam prode ceo zivot a da ne shvatite da ste pod kontrolom. Krecete se u ritmu energije drugih ljudi. Ovo je mnogo gore nego sto vam izgleda dok citate. Razmislite sami, koliko ste spremni da to priznate sami sebi ili koliko ste u stanju da to “shvatite”.

Kad sam vec pomenuo lenstine osvrnucu se za trenutak na vezbe za jacanje volje. Ako kazete: „sutra cu ustati u 7 sati“ onda ustanite tacno u 7, i nemojte se izlezavati jos desetak ili vise minuta. Resili ste u 5 sati da prosetate sa drugaricom po gradu. Onda se potrudite da se to stvarno i desi i to bas u 5 sati. Tokom dana cesto kazete ili pomislite da cete nesto uraditi i to u odredeno vreme a onda bivate spreceni ili vas jednostavno mrzi da zivite. Da li ste uopste svesni koliko tako naizgled beznacajne sitnice ruiniraju vas zivot? Ako ne uradite to sto ste rekli desava se da nesvesnom saljete jasan signal da niste ozbiljni u svojim namerama. Kad nesvesno shvati da niste ozbiljni obrali ste bostan! Kako zamisljate da cete u bilo cemu uspeti kad ste izgubili najmocnijeg od svih mogucih saveznika? Onda delujete sto bi kompjuterasi rekli „po difoltu“ , zivot se otaljava kako - tako, hoce li biti ili ne – daj Boze! Hajdemo do vidovnjaka ili vracare pa ce nam oni pomoci. Da, kako da ne!
„Draga vidovita prevarantkinjo, meni je sve crno ali ako mi ti kazes da ce sve biti belo dacu ti 300 evra plus PDV 18%“. Jel’ nas to Bog salje na Zemlju da vegetiramo kao biljke? Dedukcijom bi iz ovoga mogli da izvucemo jos mnogo svakojakih zakljucaka, ali ne mogu da se otmem snaznom utisku da nista ne valja: sta se to desilo ljudima pa su tako potonuli?
Ko je kriv? Gde je u stvari Pakao? Postoje predivne duhovne propovedi a vecina opet radi drugacije. Ljudi mrze tudi uspeh a ne rade na svom. I sto je najcrnje, ne zele promene vec se utapaju u jalovom samozadovoljstvu. Sad se ja tu nesto iscudavam kao da sam pao sa Marsa! To je realnost i nemojmo da skiljimo kroz koprenu laznog kritizerstva. Siguran sam, da nema krivicnih zakona mi bi se odavno poubijali medusobno. Pogledajte mog debelog komsiju i njegovu jos deblju zenu. Oni svako vece stave vanglu cipsa na sto i bulje u televizor do iznemoglosti. U cemu je tu tajna? Mozda sam ja previse komplikovan – zivi i pusti druge da zive!

„Navika je nasa druga priroda“– rece jednom agent Molder i ode da tamani vanzemaljce. Hocete li odmah instant recept za uspeh? Radite stvari na nacin koji je suprotan onom do sad. Iz mojih dosadasnjih tekstova ste cesto mogli da procitate cinjenice koje su u kontradiktornosti sa svakodnevnim razmisljanjem. A tek cete da citate! Ovih pet cula koje imamo su tako dobar vodic u totalno slepilo da se to ne moze recima iskazati. Sta mislite da li se moze vratiti voljena osoba koja nas je napustila i ostavila jadne i ucveljene? A sve smo nesrecni ucinili da bi bili voljeni i da bi veza uspela.
E, ljudi moji ovde dolazimo do jos jedne od primarnih cinjenica: stvari su u svojoj sustini toliko jednostavne da je neverovatno kako ih svi ne znaju. To je zato sto su zamagljene culima i iskustvom koje iz njih proizilazi. Alo, ima li koga! Zasto smo ostavljeni? Svako ide tamo gde misli da mu je lepse. Onda pokusajmo da to ispostujemo ma kako bolelo! Ko te jednom prevari - opet ce! Zasto? Treba li i o tome da tupimo? (Naravno da se moze vratiti i o tome cu pisati na nekom drugom mestu – mada nema razloga). Kao sto rekoh malopre: greske su tu da bi nesto naucili a ne da bi se stideli. Definicija ludila je da covek iznova cini istu stvar ocekujuci da ce proizvesti razlicite rezultate.

Moram da skrenem paznju citaocu na nesto. Jako je tesko da pisati tekstove na ovaj nacin – neorganizovano i bez sistema. Molim vas da ne zamerite ako nesto ponovim vise puta jer ovakvi tekstovi se u vecini slucajeva pisu po asocijacijama. Ako i ponovim ne moze da skodi, a ako ne skodi onda moze da koristi. Posle ove asocijacije na iznecu jos neke zanimljive cinjenice o zonama komfora i one su, kao i sve drugo, vrlo bitne za sve nas. Ako niste culi nista o tome onda jos bolje.

Zona komfora je kolosek po kom se krecete kroz zivot. To su stvari koje cesto ponavljate i koje se desavaju kontinuirano u svim oblastima zivota. Na primer, to je vrsta hrane koju uglavnom jedete. To je vrsta posla od kog zivite. Mesta koja cesto posecujete iz ovog ili onog razloga. Nacin na koji razmisljate o stvarima, ljudi sa kojima se poredite. To je kolosek koji vas vodi kroz oblasti koje su vam bliske. Zona komfora je u tesnoj vezi sa predstavom koju imate o sebi. Ova predstava je promenljiva kategorija. Recimo da mislite da ste pametni, a onda shvatite da je to nebitno ako ucestvujete u sportskom takmicenju. Kakva god bila vasa predstava, ona je uglavnom samo relativna.

Ako ste radnik na gradevini mozda se ne osecate udobno na skupu trulih bogatasa. Ako ste vrhunski biznismen mozda ne zelite da se bavite vaspitanjem sopstvene dece. Ako vam predstava o sebi govori da morate uvek da budete elegantno obuceni onda se verovatno ne osecate udobno u starim farmerkama ili u trenerci. Sto ste dalje od nekog od vasih utvrdenih sablona to se osecate neudobnije.

Ljudi obicno imaju vise zona komfora za razlicite situacije jer se predstava koju imaju o sebi menja. Kad postupate u skladu sa predstavom o sebi tada se nalazite u zoni komfora. Ako izadete iz nje javljaja se stres. Ta predstava o sebi u velikoj meri kontrolise vase ponasanje i to radi prizivajuci strahove.

Zamislite na primer da vas neko postavi za voditelja na televiziji. Recimo da treba da zamenite poznatog TV voditelja. Ala bi tu bilo smeha! Izasli ste iz zone komfora i strah koji se javlja cini da izmenite glas ili nemate pojma sta da pitate goste. Pogledajte kako pravi voditelji to rade – oni su u svojoj zoni komfora i plivaju kao ribe u vodi. Ovaj stres vas tera da se vratite tamo gde mislite da pripadate. Mozda ste culi za ljude koji veliki dobitak na igrama na srecu brzo potrose i ostanu bez para. Vracaju se u siromastvo jer misle da im je tamo mesto. Ljudi koji su pusteni iz zatvora se uglavnom tamo vracaju jer, ma kako paradoksalno zvucalo, jedino se na tom mestu osecaju udobno.
Vracaju se medu svoje pajtose i u okolnosti gde se odlicno snalaze. Znam da neki od njih ovo citaju i pozivam ih na jedno dobro preispitivanje. Za ovo automatsko odrzavanje neadekvatne zone komfora je odgovorna nesvesna kreativna misao. I to negativne predstave o sebi: „znam da nisam za to„ i sl. Vrlo je verovatno da zbog ovog koncepta ne napredujete na finansijskom planu. Verovatno trosite vise nego sto zaradujete. Zato su i izmisljeni dozvoljeni minus na racunu i ovako nepovoljni krediti. Ovo se sasvim sigurno uklapa u tacno odreden nivo izobilja koji ste prihvatili kao zonu komfora. Ako se slucajno desi novcani dobitak, vi „prosto morate“ hitno da ga potrosite kupujuci plazma televizor ili na skupu garderobu. Poznato je da zene nikad nemaju sta da obuku?. Dobro razmislite o ovome jer se previse cesto desava! To znaci da ljudi ne zele bogatstvo ili ga se boje, sto je jos verovatnije. Tako ulazite u krug koji vas sprecava da iskazete svoje potencijale. Taj proces vas uvek vraca na polaznu poziciju. Prihvatajuci ono sto sebi kazete, dolazite tamo gde mislite da pripadate.

Bekstvo iz neodgovarajuce zone komfora nije toliko tesko. Ako se osecate neudobno to ne treba da vas spreci da radite nesto. Posmatrajte emocije koje se javljaju. Ako je to strah treba da shvatite da niste ni u kakvoj stvarnoj opasnosti i koriscenjem povecane paznje on ce nestati. Vec je bilo reci o tome da je strah iracionalan. Uvek se plasite unapred, a kad dode to stvarne nevolje tada vise nemate vremena za plasenje vec preduzimate nesto. Strah vas nece spreciti da uradite nesto ako mu to ne dozvolite. Kreirajte predstavu o sebi koriscenjem pozitivnih misli. Ovo podrazumeva i prizivanje volje, a to me lako navodi da opet ponavljam istu pricu.

Primetili ste da cesto u svojim tekstovima kazem „ovo je vazno“ ili „ovo je bitno“. Ispostavilo se da je mnogo tih vaznih i bitnih stvari. Ko bi to sve upamtio, a kamoli jos i ispravio u svom zivotu. Sada uvidate zasto je neophodno kreirati sistem za prenosenje znanja. Stari ucitelji koji su kreirali sisteme, radili su to na veoma pametan nacin. Nisu zasipali ljude cinjenicama kao sto ja vas zasipam, jer to ne pomaze mnogo. Sta vredi sto sam pisao o preuzimanju odgovornosti ili vezbama volje kad vi to necete da primenite, bilo zato sto citate ove tekstove samo utehe radi, bilo zato sto ne znate kako.
Niti sam ja ucitelj, niti ste vi ucenici pa cemo probati da zajedno dodemo do nekih resenja koja se mogu primeniti bez nekog posebnog napora. Ucitelji su kreirali sisteme koji funkcionisu na visim nivoima razumevanja. Terali su ucenike da rade nesto a da ovi nisu imali pojma zasto to rade – to jest obracali su se nesvesnom ucenika. Lekcije su bile prezentovane na svim nivoima ali je samo nesvesno zaista upijalo sve sto mu je servirano. Kada bi ucitelj primetio svojim duhovnim okom da je ucenik spreman, izvodio bi cin inicijacije. Taj cesto vrlo dramaticni cin energetske transformacije, izazvao bi da se steceno znanje kontrolisano prelije iz nesvesnog u svesni deo uma ucenika i on bi se osetio preporodenim. Zato sto je to ogroman kvalitativni skok.
Nekontrolisano prelivanje iz nesvesnog u svesno se ponekad desava u svakodnevnom zivotu, na primer u slucaju jakih groznica i temperatura, u periodu teskih fizickih i psihickih povreda i iscrpljivanja izazvanih nedostatkom hrane, vode ili sna i dejstvom opojnih droga. Tada se svetovi mesaju i ne znate sta je stvarnost a sta iluzija. Na kraju proslog teksta sam dao opis inicijaticke vizije koja se javila posle veoma dugog perioda nespavanja. Ni danas ne znam da li mi je pitanje preneo andeo ili je to bila slika iz nesvesnog, ali to nije vazno. Vazno je da sam znao odgovor istog momenta. Nemam pojma kako sam ga znao kad zagonetka spada u vrhunske tajne univerzuma, ali ispit je polozen. Nacin mog verbalnog izrazavanja se od toga dana toliko popravio da nisam mogao da se nacudim promenama. Molim vas ne ocekujte da vam otkrijem o kakvoj je zagonetki rec, ne zato sto ce se nesto desiti, vec zato sto je to moje licno i intimno. Ja vam sve to ionako iznosim ali na nacin koji vam je mnogo prihvatljiviji i zanimljiviji.
Zelim vam sve najbolje.

http://www.joschua.rs.ba/content/view/330/12/
_________________

[Dušan]

MEĐULJUDSKI ODNOSI


Autor orion
Međuljudski odnosi su najvažnija lekcija za ljudska bića. Ako shvatamo šta je život, onda sve razumemo kao učenje. Sve vreme, Zemlja pokušava da nas nauči samo to da postoji razlika između funkcionisanja iz ega (t.j. osećanja da smo odvojeni) i osećaja jedinstva. Međuljudski odnosi su poslednja lekcija kojom moramo da ovladamo pre diplomiranja.
Kako se Era Riba približava kraju, primećujemo da su međudski odnosi ekstremno važni. Pogledajte samo koliko je knjiga napisano na tu temu u poslednje vreme. To je zbog toga što moramo da, pre nego što nastupi Era Vodolije, prestanemo da naše međudske odnose činimo teškim i bolnim.
Komunikacija i priznavanje jednakosti polova su početne lekcije u Eri Vodolije. Ako želimo da budemo tu kada počne veliki šou, univerzum mora da se uveri da smo svi ta pitanja rešili. Šta treba da uradimo da ga ubedimo da smo uspeli u tome?
U kosmičkom smislu jedini odnos koji postoji je "sve je jedinstveno". Učenje kako da se oslobodimo verovanja u odvojenost manifestuje se u obliku različitih lekcija. Botaničar može godinama da proučava biljne ćelije i da na kraju zaključi ne samo da su one žive, već da jesu život.
Tako dotiče transformisano stanje kosmičke svesnosti. Neki astronom može celog života da proučava fizički univerzum dok ne dođe do neoborivog zaključka: svi delovi univerzuma su uređeni, međusobno povezani, živi, i svi su napravljeni od iste materije.
Ta materija je inteligentna. To je Stvoritelj. Astronauti gledaju iz svemira na Majku Zemlju i ne vide je kao posebne države, sa granicama i vladama, već kao Geu, živo biće, neraskidivo povezano sa srcima i sa dušama. Čime god da se neko bavi, njegova najvaznija lekcija je to da je jedno sa svetom i univerzumom.
Svi odnosi su podjednako božanstveni i puni izazova. Oni nude odgovore za sve što treba da znamo, pod uslovom da smo spremni da prihvatimo ono čemu treba da nas nauče. Odgovor na svako pitanje koje imamo leži u tome da shvatimo da smo jedno sa svim što postoji. Odnosi, zbog toga, postaju najveći učitelji jedinstva na planeti. I, kako kaže "Kurs", kada se kanališemo sa učenjem, "svaki odnos postaje lekcija iz ljubavi".
Postizanje jedinstva u njegovom najistinitijem smislu je van onoga što možemo da postignemo na fizičkom planu. Ono što je nas, kao istrazivače, privuklo ovoj dimenziji je pre svega njena očigledna posebnost, različitost od ostatka realnosti.
Razumevanje jedinstva jedino možemo u potpunosti da dostignemo kada diplomiramo i pređemo u sledeći školski sistem. Retko evoluiramo do tačke kada možemo da kažemo: "Svi ljudi na Zemlji su ja", ali možemo da shvatimo intelektualni koncept da je jedinstvo moguće i da počnemo da osećamo da je to istina.
Takođe, buđenje je veoma ličan proces. Svako sledi svoje sopstveno blaženstvo koje vodi ka ponovnom sjedinjenju sa Jednim. Nema nikoga ko bi mogao da se duhovno poveže sa Isusom, jer on je odabrao svoj licni način da postigne jedinstvo sa Jednim, u ime čitavog čovečanstva. I to je ponovo paradoks jer kada nastavljamo da sami za sebe radimo svoj unutrašnji posao, postajemo jedno sa svima na planeti. Osetićemo jaku vezu sa svima kakvu nismo ranije osećali.
Lična odgovornost
Nasa funkcija nije da popravimo svoje međuljudske odnose, već da ih transformišemo. Mi radimo isključivo na sebi, ne na drugoj osobi. Kada smo spremni da igru sa odnosima igramo po novim pravilima, transformišacemo se. Novo pravilo broj jedan je: "Ono što se desilo juče je nevažno". Ako insistiramo na tome da možemo da predvidimo kako će se neko ponašati na osnovu toga kako se ponašao u prošlosti, insistiramo na tome da ne možemo da promenimo ni sopstvenu realnost. Razlog zašto ljudi moraju da umru i da se ponovo rode je to sto odbijaju da promene način na koji vide druge ljude. Kada gledamo u svog partnera, ne gledamo drugu osobu.
Gledamo sebe u ogledalu. Kada promenimo svoju svest, promenićemo i odnose. Ne postoje žrtve, ne postoje mučitelji, postoje samo ogledala.
Kada odbijemo da ponavljamo stare šablone, kada odbijemo da napadamo ili se branimo, kada radije budemo srećni nego u pravu, drugi ljudi se promene. Naši odnosi se transformišu. Ako smo iskreno shvatili ove principe, samo- kreacije, nećemo morati da donosimo odluke bazirane na egu u vezi sa tim da li da neki odnos nastavljamo ili da ga prekinemo. Sve će se sredti samo po sebi. Odnos će se ili transformisati ili nestati. Univerzum nas, uvek kada naučimo sve sto je trebalo, nepogrešivo vodi do sledećeg iskustva.
Neki ljudi se, u stvari, plaše da pokušaju da iscele svoje najvažnije veze sa ljudima jer ako budu isceljene, neće imati više opravdanja da prekinu te veze. Potrebno im je da na nekoga svale krivicu za prekid veze.
U suštini, pre inkarnacije, sa mnogim individuama sklapamo dogovore kako bismo razrešili karmičke probleme, ili kako bismo naučili više o svom samoostvarenju. Možda imamo jak intuitivni osećaj da nas dugoročni partner nije osoba sa kojom smo sklopili ugovor. Ali, ne treba da pravdamo lošu vezu, već treba da krenemo ka novom zadatku.
Naš imperativ je da iscelimo svaki odnos. Setite se iluzije, mi ne isceljujemo drugu osobu. Ne isceljujemo odnos. Isceljujemo sebe! Ako napustimo život, a nismo iscelili sve odnose, najverovatnije ćemo se vratiti i biti u vezi sa istim tim ljudima. Uh. Isceljujem druge i svoje odnose ne zato što oni to zaslužuju, nego zato što ja to zaslužujem.
Nekada nije moguće isceliti odnos licem u lice. Nema nikakve razlike da li isceljujemo odnos sa osobom koja je mrtva ili živi na drugom kraju sveta. Nije uvek jedino rešenje porazgovarati sa nekim.
Vi ionako radite isceljenje zbog sebe, ne zbog drugih.
Odnosi se veoma efikasno mogu isceliti kada meditirate.
Mentalno se obratite drugoj osobi.
Zatražite oproštaj.
Ponudite razumevanje.
Zapamtite da je sva ljutnja, koju ste danima gajili, bila samo molba za ljubav.

http://www.joschua.rs.ba/content/view/329/13/
_________________

[Vesna]

Pozdrav Dušane,
Izgleda da ovih dana ti i ja čitamo iste stvari.
Sajt Joschua je stvarno dobar i svakog dana ima nove sjajne tekstove

[Dušan]

Pozdrav vrednoj Vesni .
Ti si mnogima putokaz !


_________________

[Vesna]

OVDE I SAD

Sri Chinmoj



Da bi postao jedno sa Bogom, moraš da svesno započneš svoje duhovno putovanje. Svi moramo da ga započnemo bez ikakvog daljeg odlaganja. "Ovde i sad" je moto duše. Tvoja duša želi da svoje duhovno putovanje započneš baš ovog trenutka.

Ako sumnjaš u postojanje Boga, nije važno. Sumnjaj koliko god želiš. Konačno ćeš se umoriti od sumnjanja u Boga. Ako sumnjaš u postojanje unutrašnjeg mira i blaženstva, sumnjaj koliko god želiš. Ako tako činiš, osetićeš prisustvo istine i stvarnosti baš zato što si se tako predano trudio da ih porekneš. Poricanje znači tvoje nastojanje da istinu dokažeš na tvoj sopstveni način. Ali, krajnja istina neće ti dopustiti da istinu zauvek vidiš na tvoj način. Ona će ti pokazati svoj istinki oblik zarad tvog sopstvenog dobra. Prema tome, ako iumaš sumnji u pogledu duhovnog života, unutrašnjeg života ili Božije stvarnosti, ipak je najbolje da započneš svoje unutrašnje putovanje...

Ako vidiš da je nečiji život postao miran i srećan otkad je prihvatio duhovni život i pokušavaš da ga oponašaš kako bi i sam stekao duševni mir, tu nema ničeg pogrešnog. Ako neko ko sedi pored tebe meditira, molim te, pokušaj da činiš isto što i on....

Ako još gajiš sumnju ili radoznalost, onda počni sa sumnjom, počni sa radoznalošću. Ali počni! Bićeš u stanju da prema svom cilju napreduješ korak po korak. Bog već gori od želje da te ima. Možda ti ne goriš od želje da imaš Boga, ali Bog je Večni Otac, Bog je Večna Majka i On plače za tobom... Ako želiš Boga, onda počni tu ge si –OVDE I SAD – i cilj je tvoj: svesno jedinstvo s Bogom, beskrajnom Svetlošću i beskrajnom Istinom.





© Copyright 2008, Sri Chinmoy Centre


--------------------------------------------------------------------------------

[Dušan]

Pravi majstor nije onaj sa najviše učenika, već onaj koji stvara najviše majstora.

Pravi vođa nije onaj sa najviše sledbenika, već onaj koji stvara najviše vođa.

Pravi kralj nije onaj sa najviše podanika, već onaj koji većinu dovodi do kraljevstva.

Pravi učitelj nije onaj sa najviše znanja, već onaj koji pokrene najviše drugih da steknu znanje.

Pravi Bog nije Onaj sa najviše onih koji mu služe, već Onaj koji služi većini, stvarajući tako Bogove od svih drugih.


Sada, kao roditelji, supružnici, i voljeni, nastojte da ne učinite od ljubavi lepak, već magnet koji prvo privlači, a zatim se okreće i odvraća, da ne bi privučeni počeli da veruju kako se moraju držati vas da bi preživeli. Ništa ne bi bilo udaljenije od istine. Ništa ne bi bilo štetnije za drugoga.

Neka ljubav otisne vaše voljene u svet i u puno iskustvo onoga ko su. Time ćete iskazati iskrenu ljubav.



Cilj je i slava Božja: da Njegovi podanici to ne budu više i da svi spoznaju Boga, ne kao nedostižnog, već kao neizbežnog.
_________________