Pridružio: 05 Mar 2009 Poruke: 704 Lokacija: Srbija
Poslao: 10 Apr, 2010 20:03 pm Naslov:
PESMA ZENI
Ti si moj trenutak, i moj sen, i sjajna
moja rec u sumu; moj korak, i bludnja;
Samo si lepota koliko si tajna;
I samo istina koliko si zudnja.
Ostaj nedostizna, nema i daleka -
jer je san o sreci visi nego sreca.
Budi bespovratna, kao mladost; neka
tvoja sen i eho budu sve sto seca.
Srce ima povest u suzi sto leva;
U velikom bolu ljubav svoju metu;
Istina je samo sto dusa posneva;
Poljubac je susret najveci na svetu.
Od mog prividjenja ti si cela tkana,
tvoj je plast suncani od mog sna ispreden;
Ti bese misao moja ocarana;
Simbol svih tastina porazan i leden.
A ti ne postojis nit si postojala;
Rodjena u mojoj tisini i cami,
na suncu mog srca ti si samo sjala;
Jer sve sto ljubimo stvorili smo sami.
Pridružio: 05 Mar 2009 Poruke: 704 Lokacija: Srbija
Poslao: 14 Apr, 2010 10:02 am Naslov:
САНТА МАРИЈА ДЕЛА САЛУТЕ
Опрости, мајко света, опрости,
што наших гора пожалих бор,
на ком се, устук свакој злости,
бbлаженој теби подиже двор;
презри, небеснице, врело милости,
што ти земаљски сагреши створ:
Кајан ти љубим пречисте скуте,
Санта Марија дела Салуте.
Зар није лепше носит' лепоту,
сводова твојих постати стуб,
него грејући светску грехоту
у пеп'о спалит' срце и луб;
тонут' о броду, трунут' у плоту,
ђаволу јелу а врагу дуб?
Зар није лепше вековат' у те,
Санта Марија дела Салуте?
Опрости, мајко, много сам страд'о,
ноге сам грехе покај'о ја;
све што је срце снивало младо,
све је то јаве сломио ма',
за чим сам чезн'о, чему се над'о,
све је то давно пеп'о и пра',
на угод живу пакости жуте,
Санта Марија дела Салуте.
Тровала ме је подмукло, гњило,
ал' ипак нећу никога клет';
штагод је муке на мени било,
да никог за то не криви свет:
Јер, што је души ломило крило,
те јој у јеку душило лет,
све је то с ове главе са луде,
Санта Марија дела Салуте!
Тад моја вила преда ме грану,
лепше је овај не виде вид;
из црног мрака дивна ми свану,
к'о песма славља у зорин свит,
сваку ми махом залечи рану,
ал' тежој рани настаде брид:
Шта ћу од миља, од муке љуте,
Санта Марија дела Салуте?
Она ме гледну. У душу свесну
никад још такав не сину глед;
тим би, што из тог погледа кресну,
свих васиона стопила лед,
све ми то нуди за чим год чезну',
јаде па сладе, чемер па мед,
сву своју душу, све своје жуде,
— сву вечност за те, дивни тренуте!
— Санта Марија дела Салуте.
Зар мени јадном сва та дивота?
Зар мени благо толико све?
Зар мени старом, на дну живота,
та златна воћка што сад тек зре?
Ох, слатка воћко, танталског рода,
што ниси мени сазрела пре?
Опрости мени грешне залуте,
Санта Марија дела Салуте.
Две у мени побише силе,
мозак и срце, памет и сласт.
Дуго су бојак страховит биле,
к'о бесни олуј и стари храст:
Напокон силе сусташе миле,
вијугав мозак одржа власт,
разлог и запон памети худе,
Санта Марија дела Салуте.
Памет ме стегну, ја срце стисну',
утекох мудро од среће, луд,
утекох од ње — а она свисну.
Помрча сунце, вечита студ,
гаснуше звевде, рај у плач бризну,
смак света наста и страшни суд. —
О, светски сломе, о страшни суде,
Санта Марија дела Салуте!
У срцу сломљен, збуњен у глави,
спомен је њезин свети ми храм.
Тад ми се она од онуд јави,
к'о да се Бог ми појави сам:
У души бола лед ми се крави,
кроз њу сад видим, од ње све знам,
за што се мудрачки мозгови муте,
Санта Марија дела Салуте.
Дође ми у сну. Не кад је зове
силних ми жеља наврели рој,
она ми дође кад њојзи гове,
тајне су силе слушкиње њој.
Навек су са њом појаве нове,
земних милина небески крој.
Тако ми до ње простире путе,
Санта Марија дела Салуте.
У нас је све к'о у муза и жене,
само што није брига и рад,
све су милине, ал' нежежене,
страст нам се блажи у рајски хлад;
старија она сад је од мене,
тамо ћу бити доста јој млад,
где свих времена разлике ћуте,
Санта Марија дела Салуте.
А наша деца песме су моје,
тих састанака вечити траг;
то се не пише, то се не поје,
само што душом пробије зрак.
То разумемо само нас двоје,
то је и рају приновак драг,
то тек у заносу пророци слуте,
Санта Марија дела Салуте.
А кад ми дође да прсне глава
о мог живота хридовит крај,
најлепши сан ми постаће јава,
мој ропац њено: "Ево ме, нај!"
Из ништавила у славу слава,
из безњенице у рај, у рај!
У рај, у рај, у њезин загрљај!
Све ће се жеље ту да пробуде,
душине жице све да прогуде,
задивићемо светске колуте,
звездама ћемо померит' путе,
сунцима засут' сељанске студе,
да у све куте зоре заруде,
да од милине дуси полуде,
Санта Марија дела Салуте
TRI PRIJATELJA
U čardaku zelenom sam sjedim i pijem vino,
Vina piti ne valja mi samom! -
Zar nema nikog tko će piti sa mnom? —
Tad priđe mjesec, pozdravlja me bratski.
I drugi prijatelj se javi: moja sjena,
Mjesec i sjena! Zaista dva dobra,
mirna druga, a ne piju ni kapi!
I sve što radim – radi moja sjena,
a mjesec je blijed . – Da ste mi zdravo, druzi!
Hajd, pijmo sad, dok proljet ne dođe! —
Pjevam. A mjesec sluša, pa se smije,
Plešem. A sa mnom pleše moja sjena.
Hej, prijatelji, tako nam i treba!
Al, zaklinjem vas, ostajte mi vjerni
bar dok mi riječi ne izgube smisla!
A kad mi magla mozak uskovitla,
ej, onda zbogom, prijatelji!
U cik zore valja nam se rastati,
al ne zadugo: – već sutra uveče
uz vino mi ćemo se naći! Zbogom prijatelji!
(kineska poezija)
(preveo Zlatko Gorjan)
Zelim
Da svakog trena
Budem lep kao one raznobojne vostane pisaljke
Zelim
Da na voljenom belom papiru
Nacrtam trapavu slobodu
Da nacrtam oci koje nikad
Nece prolivati suze
Jedno nebo
Jedan deo nebeskog perja i lisce
Svetlozelenu jabuku
Zelim da nacrtam jutro
Da nacrtam osmeh koji moze videti rosa
Da nacrtam ljubav svake mladosti
Ljubav bez patnje
Da nacrtam voljenu
Iz maste
Ona nije videla tamne oblake
Njene oci su boje neba
Ona me vecno gleda
Vecno, gleda
Da nikad ne obori glavu
Zelim da nacrtam daleki predeo
Da nacrtam cist vidik i talas
Da nacrtam puno puno srecnih reka
Da nacrtam brezuljak ... ...
Puno izniklih prozirnih dlacica
Da ih nateram da se sto blize oslone jedna na drugu
Da ih nateram na ljubav
Da ih sve nateram na nemo pristajanje
Da svako tiho prolecno nicanje
Postane rodjendan malenog cveta
I jos mislim da nacrtam buducnost
Ja je nisam video, nije ni moguce
Ali znam da je lepa
Nacrtacu njen jesenji kaput
Nacrtacu nekoliko upaljenih sveca i lisce javora
Nacrtacu puno srca koja su iz ljubavi
Prema njoj umrla
Nacrtacu vencanje
Nacrtacu jedan rano probudjeni praznik
I na njega cu da nalepim celofanske papire od bombona
I slike severnih bajki
Ja sam jedno tvrdoglavo dete
Zelim da izvrljam sve nesrece
Zelim da veliku zemlju
Svu iscrtam prozorima
Da sve oci navikle na tamu
Naviknem na svetlost
Zelim da nacrtam vetar
Da nacrtam najvisi planinski greben
Da nacrtam zudnju istocnog narodaDa nacrtam more ...
Poslao: 16 Maj, 2010 12:54 pm Naslov: Ljubavne priče
Син пита свога оца једног дана:
- Тата, да ли хоћеш да трчиш са мном маратон?
Отац је био срчани болесник, али је ипак одговорио:
- Да.
И трчали су маратон. Заједно.
Трчали су и друге маратоне, јер је отац увек одговарао "да", кад га је син питао.
Једног дана је син питао оца шта мисли о томе да учествују у Ајронмену.
Отац је одговорио:
- Да.
(Ironman – годишње првенство света, које се одржава октобра месеца у
Америци, на Хавајима; то је најтежи триатлон на свету: учесници најпре
пливају 3,86 километара, затим 180,2 километара возе бицикл, а на
послетку је маратон од 43,19 километара.)
Отац и син су завршили трку заједно. Ово је видео снимак те трке:
Poslao: 16 Maj, 2010 23:30 pm Naslov: Re: Ljubavne priče
Jedan naš prijatelj je šetao u predvečerje po praznoj plaži u Meksiku.
Dok je hodao, primetio je jednu osobu na velikoj udaljenosti. Kada je
prišao nešto bliže, video je kako se neki čovek, očito iz tog kraja,
saginje, nešto podiže i baca u vodu. Svaki čas je bacao nešto u okean.
Kada je naš prijatelj prišao ...još bliže, video je da taj čovek podiže
jednu po jednu morsku zvezdu, koje je voda izbacila na obalu, i da ih
vraća u vodu.
Naš prijatelj se zbunio. Prišao je tom čoveku i obratio mu se: „Dobro veče, prijatelju.
Pitao sam se šta to radite.“
„Vraćam ove zvezde natrag u okean. Znate, sada je velika oseka, i sve
ove zvezde su ostale na suvom. Ako ih ne vratim u more, uginuće.“
„Shvatam“ – odgovorio je moj prijatelj – „ali na plaži leže hiljade
morskih zvezda. Ne možete sve da ih vratite u vodu. Previše ih je. Sem
toga, to se dešava na stotinama plaža duž obale. Zar ne vidite da
jednostavno ne možete ništa da učinite?“
Čovek se nasmešio. Sagnuo se i podigao još jednu morsku zvezdu. Dok ju
je vraćao u okean, odgovorio je: „Učinio sam nešto bar za ovu.“
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu Ne možete glasati u ovom forumu
