Najlepše Ljubavne Pesme i Priče

[BelaGalaktickaDamo]

.
Ako ih volite, i ako imate najdraže pišite ih...Pozdrav!







Mala kafana

Mala kafana.Treperenje sunca
I stol u uglu za dvoje-
Pa ti me ljubiš, zbilja me ljubiš,
Drago, jedino moje?!

Meseče ljubav je u meni rasla,
Al nikom to ne htedoh reći.
Bio sam sam, ispijen od čežnja,
A tako blizu sreći.

Da l' mogao sam slutiti ovoga jutra,
Bled još od probdite noći,
Da ću ti meko šaptati reči,
Sanjane u samoći?

I da ću tog jutra, što će se večno
U riznici srca da zlati,
Naić na ruku toplu i spremnu
Da stisak mi drhćući vrati?

Dobriša Cesarić


Čekaj me

Čekaj me, i ja cu sigurno doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me
i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me
i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj
i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vrijeme da sve zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek povjeruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj.
I nemoj sjesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja cu sigurno doći.
Sve smrti me ubiti neće.
Nek kaže tko me čekao nije-
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatiti,
niti će znati drugi-
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo, znat ćemo
kako preživjeh vatru kletu.
Naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svijetu...

Konstantin Simonov


Ljubavna - Parni Valjak
Naoruzan samo smijeskom hodam ja kroz grad
Zvona zvone, nedjelja je, gdje ja pripadam.
Moje ime nije vazno jer je namijera
To sto cini razliku od covjeka do covjeka.

Nemam nikog da me vodi to mi ne treba
Jer jos uvijek moja glava meni pripada.

Moras malo puzati da bi znao hodati
A kad je stvarnost sve
Izlazi, digni se, digni glavu
Ne daj se, pjevaj pjesme ljubavne
Zaplaci kad te nitko ne vidi.

Naoruzan samo smijeskom hodam ja kroz grad
Zvona zvone, nedjelja je, gdje ja pripadam.
Bole rijeci, boli vrijeme, bole sudbine
Dajes ruku prijatelju kome je do istine.

Moras prvo puzati da bi znao hodati
A kad je stvarnost sve
Izlazi, digni se, digni glavu

Ne daj se, pjevaj pjesme ljubavne
Zaplaci kad te nitko ne vidi.

Aj, ja ja ja ja ja ja
...digni glavu

Ne daj se, pjevaj pjesme ljubavne
Slusaj me, ma boli te...
Ne daj se, pjevaj pjesme ljubavne
Zaplaci kad te nitko ne vidi.
http://www.youtube.com/watch?v=EhruMw8Ikhw



.

[BelaGalaktickaDamo]

Iskrena pesma

O sklopi usne, ne govori, ćuti,
Ostavi dušu, nek' spokojno sneva -
Dok kraj nas lišće na drveću žuti,
I laste lete put toplijih krajeva.

O sklopi usne, ne miči se, ćuti!
Ostavi misli, nek' se bujno roje,
I reč nek' tvoja ničim ne pomuti
Bezmerno silne osećaje moje.

Ćuti, i pusti da sad žile moje
Zabrekću novim zanosnim životom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje,
Pred veličanstvom prirode! A po tom,

Kad prođe sve, i malaksalo telo
Ponovo padne u običnu čamu,
I život nov, i nadahnuće celo,
Nečujno, tiho, potone u tamu -

Ja ću ti, draga, opet reći tada
Otužnu pesmu o ljubavi, kako
Čeznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osećam tako...

A ti ćeš, bedna ženo, kao vazda,
Slušati rado ove reči lažne:
I zahvalićeš bogu što te sazda,
I oči će ti biti suzom vlažne.

I gledajući, vrh zaspalih njiva,
Kako se spušta nema polutama,
Ti nećes znati šta u meni biva, -
Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki živac rastrese i nadme,
I osećaji navale k'o plima!

Za taj trenutak života i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja!
Al' ne volim te, ne volim te, draga!

I zato ću ti uvek reći: Ćuti!
Ostavi dušu, nek' spokojno sniva -
Dok kraj nas lišće na drveću žuti,
I tama pada vrh zaspalih njiva.

Milan Rakić


OBIČNA PESMA
Sve je neobično ako te volim,
vrtuljak što se okreće igračke i deca.
Veče koje silazi spava u mojoj duši.
Znam, veče koje silazi, stepenice, vetar,
sve same obične stvari što se ne mogu ponoviti,
jer smrt se ne ponavlja, ni ti se ne ponavljaš u meni.
Sve je neobično ako te volim:
more skida i svlači svoje plašljivo telo,
zatvorenih očiju i vlažno od poljubaca.
Ja više nisam isti, slušajuć' glas
na nekoj samotnoj stanici dok me obilazi kiša
menjam te u sebi. Samo ruže što tonu.
Teskoba, obična pesma, plači ponovo
dok svoje teške veđe zaboravljaš u snu
poput marame na licu koje bdi.
Sve je neobično ako te volim,
ako te volim. Zagledana u nebo
ti postojiš kao svetlo pregaženo u tmini.

Zvonimir Golob


Jedan maleni cvet

[Branko Miljković ]

Jedan maleni cvet
još ni progovorio nije
a već je znao sve tajne Sunca
i sve što zemlja krije.

Jedan maleni cvet
još nije ni prohodao
a već je umeo sam da se hrani
svetlošću, vazduhom i vodom.

Jedan maleni cvet
na zna da čita i piše,
al' zna šta je život, šta je cvet,
i miriše, miriše.

[Vakan Tanka]

Sicusna sam kaplica vode i mogu ispariti.Otkuda dodjoh.
Jesam li to ja kap rose na jutarnjem Suncu u borovoj sumi,ili sam kap vode na kamenu planinskog potoka sto Izvoru hita,ili sam pak otopljena pahulja snezna,sto nenadano na tlo pade,sledec putanju svoju.
Mozda sam necija zedj u pustinji samotnoj,ili suza u oku sina Tvojega.
Sicusna sam kapljica vode,ali zasigurno znam da sam ista kao i Izvor,da od Njega dodjoh i da k Njemu hitam dugim putem samoobmana vlastitih,gde je vreme pojelo trenutke da Izvor i Ja Jedno nismo.Izvor dusa moja iste,Izvoru srce moje hita,i Um moj ispraznjeni,da se umijem,probudim,okupam i uronim u praizvor Svetlece ljubavi,da se sa 0cem/Majkom Nebesnom zagrlim i spojim.
Sicusna sam kapljica vode i mogu ispariti...Izvorom tada postajem i ja....
_________________
Gospodaru,ucini me orudjem svoga mira:
Gde je mrznja da donosim ljubav!
Gde je uvreda da donosim prastanje.
Gde je nesloga da donosim Jedinstvo!

[Vakan Tanka]

NOSEN VETROVIMA SIRIJUSA
PORED SVIH ZENA PRODJOH,
I PORED RATNICA TAKODJE
USPAVAN ZA KOSMICKU LJUBAV
DOK EONSKI PEHAR KARME
NE ISKAPIH DO DNA...
U DRUGIMA SADA OGLEDAM SEBE,
U SVACIJEM SRCU SAM JA
I SVAK JE U MENI...
GALAKTICKA FLOTA NASA
KA IZVORU PUTUJE BUDECI DRUGE
OTAPA LED USNULIH I PREDRASUDE
NJIHOVIH LJUSTURA...
TITRAJIMA DUSA MOJA ZVEZDANA
GALAKTICKU CAROBNICU DOZIVA,
IZ IZVORA ONA DOLAZI I
GLAS NJEN U SRCU SVOME CUJEM.
GALAKTICKO SEME SVOJE PLODOVE ZASEJA
U SRCIMA BRATSKIM
I ZVEZDANI SAN OSTVARI.
PRVA I POSLEDNJA,CAROBNICA I PRVOSVESTENICA
IZ NAGALA IZADJI.
ANDJEOSKI PRAH NA RUKAMA MOJIM
I KOSMICKU LJUBAV IZ DUSE SVOJE NUDIM TEBI JA.
_________________
Gospodaru,ucini me orudjem svoga mira:
Gde je mrznja da donosim ljubav!
Gde je uvreda da donosim prastanje.
Gde je nesloga da donosim Jedinstvo!

[Vakan Tanka]

Ispruži ruke mila,
želim ti nevidljivim mastilom
živote naše ispisati
Ispruži ruke, mila
svojim bi toplim dahom
da grejem dušu tvoju nežnu
Ispruži ruke
da srce svoje stavim u njih,
da ti sebe dam do celovite Praznine...
Ispruži ruke
da čitavo jedno eonsko putovanje
sećanja na Izvor okoncamo
Ispruži ruke
da ti zvezdana jata galaktičkog Stvaranja podarim...
Ispruži ruke
dopusti da duša moja rosom probuđenog
umije dušu tvoju,
i da oganj vatre moje
sa tvojim ujedinjen gori
Ispruži ruke
čuj stih duše moje
Ti znaš da na kraju Tragaoc i Traženo
Jedno budu.
_________________
Gospodaru,ucini me orudjem svoga mira:
Gde je mrznja da donosim ljubav!
Gde je uvreda da donosim prastanje.
Gde je nesloga da donosim Jedinstvo!

[Vakan Tanka]

Kad vas ljubav pozove, podjite za njom, Premda su staze njene tegobne i strme. A kad vas krila njena obgrle, prepustite joj se, Premda vas mac, skriven medju perima njenim, moze povrediti. A kad vam progovori, verujte joj, Premda vam glas njen moze unistiti snove, k'o sto severac opustosi vrt. Jer, bas kao sto vas krunise, ljubav ce vas i razapeti. Isto kao sto vas podstice da rastete, isto tako ce vas i okresati. Kao sto se uspinje do visina vasih i miluje vam grancice najtananije sto trepere na suncu, Tako ce se spustiti i do vaseg korenja i protresti ga u njegovom prijanjanju za zemlju. Poput snoplja psenicnog, sakupice vas u narucje svoje. Omlatice vas, da bi vas ogolila. Prosejace vas, da bi vas otrebila od kukolja. Samlece vas, do beline. Umesice vas, dok ne postanete gipki. A onda ce vas izloziti svojoj svetoj vatri, tako da postanete sveti hleb za svetu Boziju svetkovinu. Sve ce vam to ljubav uciniti, ne biste li spoznali tajne svoga srca i u spoznaji toj postali deo srca Zivota. Budete li, pak, u strahu svome trazili samo ljubavni mir i zadovoljstvo, Bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju, i odete sa gumna ljubavi, U svet koji ne poznaje godisnja doba gde cete se smejati, al' ne punocom smeha svog i plakati, al' ne do poslednje suze svoje. Ljubav ne daje nista osim sebe i nista ne uzima, osim sebe. Ljubav ne poseduje, niti dopusta da je poseduju; Jer, ljubav je dovoljna ljubavi. Kad volite, ne treba da kazete: "Bog mi je u srcu", vec: "Ja sam u srcu Bozijem." I nemojte misliti da mozete usmeriti puteve ljubavi, jer ljubav, ako joj se ucinite vrednima, usmerice vase puteve. Ljubav nema drugih zelja nego da se ispuni. Ali, ako volite a morate jos i da zelite, neka vam ovo budu zelje: Da se istopite i budete kao potok razigrani sto peva svoj milozvuk noci. Da spoznate bol prevelike neznosti. Da vas rani sopsvtveno poimanje ljubavi; I da krvarite drage volje i radosno. Da se probudite u praskozorje sa srcem krilatim i uputite zahvalniicu za jos jedan dan ljubavi; Da otpocnete u poslepodnevnom casu i razmisljate o ljubavnom zanosu; Da se s veceri vratite kuci sa zahvalnoscu, A potom da usnite s molitvom za voljenog u srcu i pesmom slavljenickom na usnama…
_________________
Gospodaru,ucini me orudjem svoga mira:
Gde je mrznja da donosim ljubav!
Gde je uvreda da donosim prastanje.
Gde je nesloga da donosim Jedinstvo!

[BelaGalaktickaDamo]

PORTRET MOG ŽIVOTA, Đorđe Balašević

Mesec prosipa bokal fosfora.
Vitraž mraza na oknu prozora.
Jedne noći k'o ova, znaće Bog,
doslikaću portret života svog.

Silueta se davno nazire.
Neko uzdahne, neko zazire.
Isto vide a razno tumače,
đavo prste u farbu umače.

Prave si boje dodala na taj portre' života mog:
talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog.
I lila, tamnu, čežnjivu,
i boju breskve, nežnu i sramežljivu,
setno sivu, nepogrešivu.

Roze nađoh međ' starim pismima,
modru vrpcu nad teškim mislima,
ukrah riđu iz pera drozdova,
laki purpur iz prvih grozdova.

Uzeh oker sa sveće svečarske,
drap sa svilene mašne bećarske,
mrku s tambure tužnih tonova,
a cinober sa nosa klovnova.

Prave si boje dodala na taj portre' života mog:
talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog.
A crnu nisi štedela,
ali bez nje bi bela još izbledela -
bez crne bela ne bi vredela.

Srce je moje napuklo
k'o kora starog bagrema,
al' u tvom oku kao lane zadrema.
I, jedva, kao šapati,
niču u uglovima zlatne paprati.
Pramen sna u sliku navrati.

Vetar dokono senke spopada.
Huk u ambis tišine propada.
Jedne noći, k'o ova, znaće Bog,
doslikaću portret života svog.

http://www.youtube.com/watch?v=xq8MU5pEGKE

[BelaGalaktickaDamo]

Straight From The Heart
I could start dreamin' but it never ends
As long as you're gone we may as well pretend
I've been dreamin'
Straight from the heart

You say it's easy but who's to say
That we'd be able to keep it this way
But it's easier
Straight from the heart

Give it to me straight from the heart
Tell me we can make another start
You know I'll never go
As long as I know
It's coming straight from the heart

I'll see you on the street some other time
And all our words would just fall out of line
Cuz I'm dreamin' - straight from the heart

Give it to me straight from the heart
Tell me we can make another start
You know I'll never go
As long as I know
It's coming straight from the heart

http://www.youtube.com/watch?v=-ebtjgK8NNU&feature=related

[BelaGalaktickaDamo]

Dwa muškarca, obojica jako bolesni zajedno su ležali u bolnici. Jedan od njih je swaki dan imao mogućnost sedeti u swom krewetu zbog izdwajanja wode iz njegowih pluća. Njegow krewet je stajao uz jedini prozor u sobi.
Drugi muškarac je morao stalno ležati na leđima.
Ubrzo su se upoznali i razgowarali po cele dane. Pričali su o swojim porodicama, swojim domowima, poslu, gde su bili u wojsci, i gde na odmoru. Swaki dan je muškarac koji je sedeo uz prozor opisiwao drugome muškarcu stwari koje je wideo napolju.
Muškarac na drugom krewetu je počeo žiweti za te jednosatne trenutke kada je njegow prijatelj sedeo i pričao o događanjima i bojama spolašnjeg sweta. Prozor je gledao na park uz jezero s labudowima.
Guske i labudowi su se igrali u wodi, a mala su deca spuštali swoje male čamce u wodu.
Mladi parowi su zagrljeni šetali uz cweće swih boja. Weliko, staro i snažno drweće je ulepšawalo pokrajinu, a u daljini su se widela swetla grada.
Kada je muškarac uz prozor detaljno objašnjawao sve to, njegow je prijatelj na drugom krewetu zatworio oči te zamišljao sve te slikowite prizore.
Jednoga dana mu je muškarac uz prozor opisivao paradu, koja se kretala uz jezero. Bez obzira što njegov prijatelj nije čuo tu muziku, on ju je wideo u svom umu. Tako su prolazili dani i nedelje.
Jednoga jutra je sestra donela wodu za umiwanje i uz prozor pronašla telo muškarca koji je u snu mirno umro. Bila je tužna i pozwala je medicinsko osoblje koje je telo odnelo napolje.
Odmah kada je to bilo moguće, drugi muškarac je zamolio da ga pomere uz prozor. Sestra mu je sa zadowoljstvom udowoljila, pobrinula se da se je udobno namestio te ga ostawila samog.
Uz weliki napor podigao se polako na laktowe kako bi po prwi puta ugledao spolašnji swet.
Konačno je imao priliku sam užiwati u spolašnjim lepotama. Pogledao je kroz prozor i ugleda prazan zid.
Muškarac je pitao sestru koji je to bio razlog da je pokojni prijatelj tako lepo opisiwao stvari u spolašnjem svetu. Sestra mu je rekla da je bio slep i da nije mogao wideti zid koji je stajao ispred prozora. Reče: >A, možda je hteo usrećiti vas?<
Epilog: Neizmerna sreća leži u usrećiwanju drugih, bez obzira na naše uslowe. Podeljena tuga se raspolowi, a kada delimo sreću ona se udwostruči. Ako se želiš osećati bogatim tada prebroji stwari koje ne možeš kupiti nowcima. >Danas je dar, zato se zove sadašnjost<.
pisac owe priče ostaje nepoznat

[Sara]

[BelaGalaktickaDamo]

[BelaGalaktickaDamo]

Jedan starac je swakog dana satima nepomično sedeo u crkwi. Sweštenik ga je jednom prilikom upitao šta mu Bog kazuje.
"Bog ne gowori, on samo sluša", odgoworio je starac.
"A ti, šta mu ti goworiš?"
"Ja ne goworim, samo slušam."

[zvoncica]

Ja, eto, ne pišem poeziju, ne znam zašto...jednostavno, ne.
Ali mislim poetično o svemu o čemu mislim.

[BelaGalaktickaDamo]

RUŽA

Nemački pesnik Rilke boravio je neko vreme u Parizu. Idući na sveučilište svakog je dana u dvorištu svoje prijateljice Francuskinje prolazio vrlo prometnom ulicom.
Na tom putu, iza jednog ugla, redovno je sedela neka prosjakinja, koja je od prolaznika tražila milostinju. Sedela je uvek na istom mestu, nepomična kao kip, s ispruženom rukom gledajući u zemlju.
Rilke joj nikada nište nije udelio, dok je njegova prijateljica znala spustiti koji novčić.
Jadnog dana mlada žena začuđeno upita pesnika:"Zašto nikada ništa ne daš onoj sirotici?"
" Trebali bismo udeliti nešto njezinom srcu, a ne u ruke" odgovorio je pesnik.
Sledećeg dana Rilke se pojavio s prekrasnom, tek procvalom ružom. Stavi je prosjakinji u ruku i htede proći.
Tada se dogodi nešto neočekivano. Sirotica je podigla oči , pogledala pesnika, brzo ustala, uzela njegovu ruku i poljubila je. Otišla je stišćući ružu na grudima.
Cele nedelje nisu je videli. Osmoga dana pojavila se na istom uglu. Bila je nema i nepokretna kao i uvek.
"Od čega je živela sve ove dane, kad nije ništa dobila?" upitala je mlada Francuskinja.
"Od ruže", odgovori pesnik.

[Vakan Tanka]

Četiri sveće
ČETIRI SU SVEĆE POLAGANO GORELE.
Bila je tišina i mogao se čuti njihov razgovor.
Prva je sveća rekla:
"JA SAM MIR.
NAŽALOST, LJUDI ME NE USPEVAJU SAČUVATI, MISLIM DA ĆU SE UGASITI."
I odmah se ugasila.
Druga je sveća rekla:
"JA SAM VERA.
NAŽALOST, MNOGI LJUDI IMAJU POVRŠNU VERU I JA IH NE ZANIMAM. NEMA SMISLA DA I DALJE GORIM."
Tek što je to izgovorila, puhnuo je lagani povetarac i ugasio ju.
Treća je sveća žalosno progovorila:
"JA SAM LJUBAV.
NEMAM VIŠE SNAGE. LJUDI ZABORAVLJAJU NA MENE, I TO KOLIKO SAM IM POTREBNA. ONI NE LJUBE NI SVOJE NAJBLIŽE."
I bez oklevanja se ugasila.
ODJEDNOM JE UŠLO JEDNO DETE I UGLEDALO TRI UGAŠENE SVEĆE.
"ŠTA JE TO?" upitalo je dete.
"VI STE TREBALE SVETLITI DO KRAJA."
I rekavši to, počelo je plakati.
U to je progovorila četvrta sveća:
"NE BOJ SE, DOK JA GORIM MOĆI CEMO UPALITI UGAŠENE SVEĆE. JA SAM NADA."
Detetu su zablistale oči od radosti dok je s upaljenom svećom vraćalo svetlo ugašenim svećama..
NEKA NIKAD NE PONESTANE NADE U SRCIMA NAŠIM!
_________________
Gospodaru,ucini me orudjem svoga mira:
Gde je mrznja da donosim ljubav!
Gde je uvreda da donosim prastanje.
Gde je nesloga da donosim Jedinstvo!