ZLO I DOBRO - iluzija ili stvarnost ?

[Zosim]

...KAD NIJE NA DEŽURSTVU ...




Link

[Minja]

       

[Zosim]

Šta ste se navrzli na poslednji osmeh usamljenog Kremenka ?



Oprostivši se od ovog sveta onim poslednjim, pobedničkim osmehom, mrtvozornici su mu sklopili ruke na grudi, sklopili su ih tako kao da u njima drži kitu cveća za onoga kome odlazi.

Samo što medju njegovim ukočenim i čvrsto stisnutim prstima nije bio mirisni buketić cveća, već mirisni busenčić.

Postmortalni artefakt koji je preminuli nosio sa sobom kao dokaz da se kosmos ne širi.

Sve zahvaljujući jednoj bušmanki.

Eto, kako je malo potrebno za sreću.

Poučen Kremenkovim iskustvom, čuveni fizičar i teoretičar crnih rupa, Stephen Hawking, već je obezbedio sebi medicinsku sestru.


A ovde na forumu neki zapeli ISTINA, PA ISTINA!

Ama, kome je potrebna istina?

Za sretan i ispunjen život potrene su svakodnevne male laži i obmane.

Iluzije upravljaju našim svetom i životom.

I većini ljudi se duhovno tragalaštvo upravo i svodi na traženje što jačih „konkretnih“ dokaza kojima bi potkrepili veru u svoje iluzije. Kojima bi podržali svoju samoobmanu.

Relax!

[Giba]

[Vesna]

       

[Starcy]

Svaki pokušaj sagledavanja sveta trudi se da na prvom mestu pronadje neutralnu tačku posmatranja, odakle će proizaći i objektivno vidjenje stvarnosti koja nas okružuje. Ukoliko pri posmatranju sveta na prvom mestu posmatramo sve stvoreno, neminovno ćemo se spotaći o problem zla, koje je univerzalna, sveprisutna kategorija.

Zlo je staro koliko i ljudski rod, neuništivo koliko i ljudska svest, a od kako je svet postao čovek sebi postavlja pitanje: otkuda zlo i kako ga iskoreniti. Mitologije su atribute zla pripisivale raznim demonima, kao nosiocima njegove manifestacije, dok se hrišćanstvo skromno zadovoljilo jednim jedinim njegovim predstavnikom, koji ljude navodi na razna zlodela.

Pošavši od pretpostavke da je jedan vrhovni bog, svestvoritelj, neminovno se nameće zaključak da je taj kreator stvorio i zlo, kao neophodnu manifestaciju života. Neki ga naživaju Demijurgom, drugi tvrde da je sam Jehova oličenje svetskog zla, treći zlo radije pripisuju Satani, tvrdeći da je bog oličenje ljubavi i dobrote. A zlo i dalje postoji, neprekidno se manifestuje kroz život kao sam njegov protok, razarajući i ono što je do juče bilo sasvim prihvatljivo i zadovoljavajuće.

Tragajući za korenom i uzrokom zla doći ćemo do zaključka da je zlo jednostrana kategorija, uvek samo jedan učesnik procesa manifestacije zla može tvrditi da se zlo dešava, druga strana će ista ta dešavanja proglasiti za pozitivne životne promene, bilo da su u pitanju dva čoveka, kao predstavnika pojedinačnih svesti ili je procena od strane dveju kolektivnih svesti, timova ili nacija. Ukoliko u dogadjaju obe strane stradaju, onda će obe imati isto mišljenje: oni drugi su krivi za sve. Uzmimo rat kao odličan primer: svaki učesnik sukoba naroda tvrdi da se bori za pravu stvar, a da je onaj drugi zlotvor. Pa čak i sopstvena zlodela proglasiće za osvetu, jer druga strana je prva započela sukob, a osveta je tada pravedna stvar, jer i u Bibliji je zapisano: "Oko za oko, zub za zub".

Ako se sa ovog, ekstremnog, kraja skale ispoljavanja zla vratimo ipak običnom svakodnevnom življenju, u kome se sitna zla dogadjaju iz sekunda u sekundu, susrešćemo se sa povredjenim sujetama, zavišću, ljubomorom i čitavom skalom običnih ljudskih stanja, koja čoveka proganjaju neprestano, ne dozvoljavajući mu da slobodno udiše život koji ga okružuje. Jedan čovek može biti zao po svojoj prirodi, ali ne zato što se takav rodio već zato što je takvim postao. Zla priroda je okoštali način odbrane od drugih ljudi, koji su nekada davno zlostavljali nežnu dušu u razvoju, pa se ona na kraju i sama pretvorila u kopiju svojih mučitelja koji su je, ne znajući, naučili da i sama tako reaguje na druge ljude, naročito na one slabije od sebe. I uvek je u pitanju zlostavljanje slabijeg od strane onog jačeg, najčešće tako što se manipuliše njegovim emocijama, u pokušaju da se slomi samo dostojanstvo, koje svaki čovek nosi u sebi. "Jači" će taj sistematski pokušaj loma nazvati "prevaspitavanjem" a "slabiji" će takvo ponašanje proglasiti jednostavno za delovanje zlog čoveka, mada su često potrebne godine trpljenja da bi se konačno takva osoba i proglasila zlom osobom, a nametnuti jaram isto tako sporo skinuo sa sopstvene duše.

Ono sto karakteriše sitno ljudsko zlo, koje se svakodnevno ispoljava, je da su uvek potrebna dva učesnika procesa da bi se on uopšte manifestovao. Za svadju je uvek potrebno dvoje, za ispoljavanje zla takodje. Manifestacija moći je onaj osnovni činilac koji dovodi do ispoljavanja zla, što znači da zlo, generalno gledano, nastaje kao posledica neravnoteže sila. Kad god snaga pokaže sebe, tada će se kao suprotnost pojaviti slabost. Ukoliko dozvolimo snazi da se pojačava do beskraja, slabost će se smanjivati do samouništenja. Medjutim, takav proces dovodi do jačanja slabijeg, stvarajući izdržljivost koja daje novu snagu za životom, pa makar se slabiji jednog momenta i sam pretvorio u tlačitelja. To daje novi momenat snage i dovodi do preokreta, ali suština procesa i dalje ostaje ista: zlo nastaje kao posledica neravnoteže. Što je neravnoteža veća, to je i zlo veće, ali samo kao doživljaj jednog učesnika procesa, koji je slabiji. Drugi učesnik osetiće samo pojačavanje sopstvene moci, a to će mu doneti izuzetno zadovoljstvo.

Susret dve snage, podjednake jačine, uzrokovaće samo diskretno odmeravanje, a ukoliko su one zaista i jednake, do sukoba, kao manifestacije zla, svakako neće doći, mada se obe strane mogu nalaziti u opreznom strahu od trenutnog popuštanja sopstvene pažnje, što bi značilo i popuštanja snage, a onda bi ravnotežna tačka prevagnula na jednu stranu.

Ipak, svaka snaga u sebi sadrži istu količinu slabosti, ponovo radi uspostavljanja samo-ravnoteže, jer da nije osećaja slabog ne bi bilo ni potrebe za jakim, koji će tu slabost zaštititi od neke druge, spoljašnje snage koja bi je mogla ugroziti.

Jedina snaga koja je svesna sopstvenosti, te stoga nema potrebu za vladanjem, jedina snaga koja je sačinjena od sopstvene slabosti, te stoga nema potrebu za pokoravanjem, je ljubav. Ljubav, oličena kroz prihvatanje svega postojećeg, kao izrazom savršenstva, koja nema potrebu za posedovanjem niti pokoravanjem, sebe ili bilo kog drugog, ljubav koja prihvata sve onako kako jeste, predstavlja jedinu snagu koja je apsolutno uravnotežena i koja samim tim predstavlja protiv težu zlu. Samo ljubav je snaga, oličena kroz svesnost - Volim te zato što jesi, bez pokušaja da budeš ono što nisi. Samo snaga ljubavi donosi harmoniju i slobodu svima onima koji su dovoljno jaki i dovoljno slabi da mogu da je iskuse.
_________________
http://opusstelarum.blogspot.com/

[valen]

Materija nema sposobnost da razlikuje svoje osobine kao što to može razum. Njena sila i energija deluje i kad stvara i kad razara. Deluje kad čini dobro, a deluje i kad čini loše. To ona čini i kad se raspadne zvezdani sistem, ali i kad se iz toga razviju druge zvezde ili planete. Kada se dogode poplave, zemljotresi, cunami ili slično, za čoveka to nikada nije dobro, ali materijalne sile nemaju svest o tome. Tu ne postoji svest o tome šta je dobro ili loše, postoji samo delovanje sila i energije između njih, zbog čega se nešto i desilo.
Samo razum ima sposobnost da razlikuje ispoljavanje materijalnih sila.
Za to je sposoban samo ljudski duh, jer ne znamo nijedan drugi koji bi imao iste ili veće sposobnosti. Kada bi vladao samo razum, to bi bila apsolutna pobeda duha nad materijom. Potpuno odvajanje razuma od materije je kompletno uzdizanje duha nad materijom. I tek onda to jeste prava i istinska duhovnost. Od tog nivoa sada je čovek dosta daleko, jer sve nevolje i stradanje koje proističu u svetu, jesu posledica stihijskog delovanja sila u materijalnom svetu. Na njih čovek nije imun, zbog svoje nesposobnosti da se izdugne iznad materijalnog sveta. Time se dozvoljava da ogroman materijalni svet i njegove vrednosti, vrše osnovni uticaj na stanje njegovog duha.
Vladanje ili uzdizanje duha nad materijom, je vladanje višeg oblika energije nad stihijskom energijom, koja je grubo ispoljavanje materije. U osnovi materija i njeno postojanje, je ispoljavanje proste energije koja materijom upravlja. Dok ispoljavanje složenije i suptilnije energije, koja može da vlada nad materijom, i pri tome ima svest o tome šta čini i kako čini, jeste vladanje duha nad materijom.

http://analogija.com/eseji/zivot.html
_________________
jedi ,moli ,voli .