Erich Von Daniken
Ovaj forum je zaključan i ne možete pisati, odgovoriti ili menjati teme   Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati
www.OBJAVE.com forum » RIZNICA NEAKTIVNIH TEMA
Pogledaj prethodnu temu :: G :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
BelaGalaktickaDamo
Gost





 Poruka Poslao: 30 Jun, 2010 16:55 pm    Naslov: Erich Von Daniken
Odgovoriti sa citatom

Da li sam pogrešio?

Nova sećanja na budućnost
Sa prilogom sanskritskog naučnika Prof. dr Dilepa Kumara Kanjilala, Kalkuta


Buducnost ima mnoga imena. Za slabe je ona "Nedostižno". Za bojažljive je
"Nepoznato". Za hrabre je ona - "Šansa".

Viktor Igo (1802-1885) Smile
Mladi čovek u uniforrni vazduhoplovnih snaga SAD nije bio govoiljiv; kratko i očigledno
nerado odgovarao je na moja znatiželjna pitanja. To je bilo ujutro u 8 časova, 2. avgusta 1984, godine. Vozili smo se autoputem 115 u Koloradu. Moj ćutljivi vozač skrenuoje ševrolet na asfaltirani, krivudavi planinski put. Ne pitajući očitao sam na brojaCu da smo prešli 5 kiloroetara pre no sto smo se zaustava; ispred iedne neugtedne zgrade – ČENEJSKOG PLANINSKOG KOMPLEKSA. Ispred te nevelike zgrade nalazio se prostrani parhing. Gde se kriju samo vozači tib bezbrojnih autoimobila?
Na ulazu zgrade dočekala me je gospoda K. Kormije, zamenik, šefa odeljenja 7.0. kontakte sa medijima VASIONSKE KOMANDE SAD.Ona MI uze tašnu sa ramena i kamere i predade ih iednom naredniku, koji te moje obavezne rekvizite - kao pri tiezbednosnoj kontroli na aeorodromima - propusti.Pregledali su mi pasoš i na košulju okačili karticu sa brojem i datumom''Posle prolaska kroz rentgenski tunel i kroz dvoja vrata sa žičanim rešetkama, koja su se bašumno otvorila i zatvorila, uđosmo u zeleni vojni autobus, koji iza krivine uroni u stenoviti tunel, osvetljen jakom svetlošću, nalik dnevnoj.

Saznadoh da je iz planinskog masiva izminirano 700,000 tona gra-nita. To je bio podatak koji se mirne duše mogao izmeniti na više u slučaju sumnje, jer se ovde staraju o tome da ne preteruju. Da ništa ne bi propalo iznete su karnene mase koje su poslužile kao materijal za izgradnju parkirališta u ovom stenovitom kraju.
Zidovi i plafoni tunela, stubovi za povezivanje i hale osigurani su čeličnom mrežom od odrona kamena, a da bi se same stene učinile "imunim", u granitje nabijeno 110.000 čeličnih klinova dužine do 11 metala.Ovde je izgrađen jedan od najimpozantnijih i najnepoznatijih građevinskih objekata današnjice.
Sastoji se od 15 trospratnih Celičnih zgrada, koje leže na 1319 moćnih čeličnih opruga, od kojih svaka teži 500 kilograma.

"Kuće" ovog čeličnog tehničkog sela nemaju direktan kontakt sa stenama, a i medusobno nisu povezane. Fleksibilne veze treba u slučaju zemljotresa ili atomskih eksplozija da amoi-tizuju svaku vibraciju i da garantuju slobodno lebdenje.Prilikom obilaska postalo mijejasno kome pripadaju ti bezbrojni automobili napolju: njihovi
vlasnici su armija Ijudi VASIONSKE KOMANDE, koja broji 6000 saradnika, od kojih
nekoliko stotina radi u podzemnom kompleksu u planinama Čejena kod Kolorado Springsa;oni su zaposleni u nervnom centru američke vasionskc kontrole.
Gospođa Kormije je telefonirala i kao u bajci, tiz - čarobne reči Ali Babe "Sezame otvori se'", - otvoriše se jedna'vrata - kada se nađosmo u zatamnjenoj prostoriji. U dva nivoa sedeloje dvanaestak Ijudi ispred ekrana i kompjuterskih tastatura. Sa jednog lako iskošenog zida svetlucale su konture kontinenata ispresecane krivim linijama.


Gde je SALJUT 6

"Ovde kontrolišemo putanje svih satelita koji kruže oko globusa."
"Sve satelite? Ne samo svoje...?"
"Ne, dobro ste čuli: svih satelita!" promrmlja oficir.
"Smem li da izvršim probu na nekom primeru?"
"Molim Vas, ne možete nas iznenaditi!"
"Onda mi recite, gde se sada nalazi SALJUT 6!?"
Oficir sa naže preinajednom kolegi i šapnu mu nekoliko reči. Začu se kloparanje nekoliko
tastera, a na velikom ekranu pojavi se kriva linija koja se produžavala brzinom puža.
"SALJUT 6 nije satelit nego vasionska stanica koju su već više puta posećivala sovjetska
vasionska vozila", objasni moj oficir, dok smo posmatrali krivu liniju. "Stanica je izbačena u
vasionu 29. septembra 1977. godine". Krivalinijazastade. "Vidite, linija pokazuje sadašnju
poziciju SALJUTA 6 - on se upravo nalazi iznad Mađar-ske!"
"Jesu li to proračuni o verovatnoj putanji ili se SALJUT 6 stvarno kreće onako kako se pomera
kriva linija...?"
"Toje sadašnje vreme i sadašnja pozicija", odgovori oficir smešeći se zamišljeno.
Saznao sam da se "tamo gore" nalazi preko 15.000 objekata i među njima delovi raketa i drugi vasionski otpad. Međutim, 5.312 satelita sada ki-uži oko zemlje na regulisanim putanjama.
Oficir mi je sa ponosom pokazao jedini "vasionski katalog" slobodnog sveta koji izgleda skoro kao kakav starinski registar; u njemu je zapisano svako lansiranje satelita sa njegovim ponovnim povratkom u atmosferu. Naravno, ovde iza pultova ne sede činovnici sa zaštitnicima za rukave. Sve je kompjuterizovano, Banka podataka VASIONSKE KOMANDE SAD ne katalogizira samo satelite, ona poznaje i sve njihove karakteristike: da lije to neki civilni ili vojni objekat? Da li na njemu funkcioniše svaki uređaj? Kakvu funkciju ima? Na ekra-nima se ocrtavaju, na
pritisak dugmeta, sve trenutne putanje svih 5.312 satelita na dan 2. avgusta 1984. godine! Od malopre povećao se broj za par satelita...
Medutim, kompjuteri ne pokazuju samo postojeće stanje. Na poziv putem šifre daju buduće putanje bez obzira koji datum tražimo. Kadaje na početku 1983. godine radioaktivni ruski satelit KOSMOS 1402 počeo da luta kosmosom kompjuterske galerije, VASIONSKE KOMANDE su začas proračunale položaj u trenutku povratka u atmosferu i moguće mesto pada. Saznao sam da predmeti sa prečnikom od oko jednog metra imaju petoprocentnu šansu da savladaju ponovni ulazak u atmosferu. Veći objekti se raspadaju što na radarskim ekranima izgleda kao početak raketnog napada.
Prva čovekova dimenzija bilaje zemlja, pa more, zatim vazduh, dok danas vasiona postaje njegov "element". U tome Sovjeti imaju neuporedivo više iskustava od Amerikanaca. Ako brojimo sate i dane onda su ruski kosmonauti od 1977. godine proveli u vasioni otprilike 6 godina, a američki samo 300 dana.


Gde su utopije postale stvarnost
Čeličnom nervnom centni u planinama Čejena utopije su odavno postale stvarnost. Čitava vojska briljantnih matematičara -čak daje sastavljena i od samih Ajnštajna - godinama ne bi mogla postići ono što kompjuteri urade za sekundu. Ukoliko bi neki sovjet-ski nebeski špijun doleteo u blizinu bilo kog američkog satelita kompjuter koji osmatra dao bi za tren oka alarm.VASIONSKA KOMANDA takođe upozorava na opasnost sve prijateljske nacije koje imaju svoje satelite na putanjama od Japana preko Evrope do Indye. Ovde se izračunavaju i putanje u kojima ne može doći do sudara i dostavljaju se civilnim ili vojnim ustanovama. Spejs šatl je iz ove granitne planine dobio termine za startovaiye I podatke o putanji. Pošto u vasioni vlada priliSna gužva, postoji veliki icteres za putanje sigurne od sudara. Zahvaljujući brzim informa-djama STS 4je uspeo da za 12 kilometara mimoiđe starotelo rakete, a STS 9 je uz pravovremeno upozorenje promašio ruski satelitski ostatak za samo 1.300 metara.
Kontrola Zemlji bliske vasione nema praznina. U leto 1984. godine NASAje izgubila dva
relativno mala satelita kojeje lansirao Spejs šatl. VASIONSKA KOMANDA ihje odmah
ponovo pronašla.
Predali su me drugom oficiru. "Dobrodošli", reče on. "Ovaj tim nosi veliku odgovornost.
Molim Vas da iiikome ne smetate u radu... i da ne govorite glasno!" Našli smo se u prostoriji za rano upozore-nje. U njoj j e vladala atmosfera neke velike univerzitetske biblioteke, s tim što je umesto knjigama, bila ispunjena kompjuterima i ekra-nima, zamračena i snabdevena filtriranim vazduhom bez bakterija, cistijim od bilo kog vazduha koji dišemo u svetu.
Sve do ovog časa imao sam pogrešno mišljenje da su podmornice pod vodom sigurne od
otkrivanja. Ovde su me učinili mudrijim: kao što se može tačno odrediti položaj svakog satelita ili nekog njegovog otkinutog komada, tako se može saznati i položaj bilo koje podmornice nezavisno od toga da li se nalazi usidrena u luci ili je na dnu nekog inora ili okeana.
Međutim, postoji i izuzetak: vrio male pod-mornice, kao na primer, podmornice zajednog
čoveka, koje ne mogu dalansiraju strategijske projektile, ostajale su do sada neprimećene,siguran sam - ne još za dugo.

U Rusiji je lansirana raketa
Dok smo razgovarali i dok su podaci neprekidno svetlucali na ekranima, začu se ukratkim intervalima signal i zasvetle crveno svetlo sa natpisom "Classified" - TAJNA. Svi ekrani postadoše odjednom prazni, ali samo za trenutak. Zatim, ove brze sluge Ijudskih mozgova ispuniše eki-ane kolonama brojeva, grafikonima i slikama, a istovremeno brzi štampači počeše da izbaciju beskonačne trake hartije. Nekoliko oficira zgrabiše telefone i počeše mirno da razgovaraju sa partnerima na nekoj udaljenoj tački zemljine kugle. Sia se desilo?
Upravo sada, u 10.33 časova po lokalnom vremenu, 2. avgusta 1984. godine, sajednog
sovjetskog eksperimentalnog poligona ispa-Ijenaje raketa. Za Ijude VASIONSKE KOMANDE
toje rutinska stvar, a za mene upečatljiv doživljaj, jer se samo nekoliko sekundi posle lansiranja
negde u Rusiji saznalo u Kolorado Springsu da je ispaljena raketa, odmahje utvrđeno i mesto
ispaljivanja, identifiko-van je tip rakete, pravac i brzina leta izračunati su i pretvoreni u
preciznu krivulju, cilj nijebio tajna, aveć se znalo i sve okonstrukciji objekta, da li je sa
punjenjem ili nije. Serije daljih podataka su se munjevito smenjivale na ekranima, a
istovremeno su se ispisivale na štampačima.
"Sa koliko tačnosti se može utvrditi mesto pada?"
"Od oko sto metara", odgovori oficir samouvereno.
Strahovito, a uprkos tome, u izvesnom smislu, umirujuće. Pri tom kompjuteri koji ovde rade enormnom brzinom pripadaju - kako mi je pričao brigadni general Erl S. van Imvegen - tobože već prevazidjenoj generaciji. Već postoje neuporedivo brži računari sa upravo neshvatljivim sposobnostima. Na mojepitanje zašto naj-mlađakom-pjuterska generacijajoš nije u upotrebi rekao mije da VASIONSKA KOMANDA upotrebljava nove aparature tek onda kada se
dokažu u svim zamislivim i teoretskim predstavama odgovarajućih situaci-ja.
VASIONSKA KOMANDA, kao vojna institucija, nema pravo
raspolaganja ni strategijskim ni vasionskim sistemima naoružanja. Jedini njen zadatakje
nadgledanje vasione bliske Zemlji i identifi-kacija i klasifikacija vasionskih objekata. Ovde, u čeličnom selu pod planinama Čejena, ne rade politički fanatici, vasionski mamjaci ili fantasti.Svi ovde služe, i narednik i general, svako na svom zadatku, posmatranju vasione sajednim ciljem: upozoriti na iznenadni napad Ameriku i ceo slobodni svet.Uprkos tome - postoji opasnost od napada atomakih bombi.


Zvezdani ratovi - pa šta?


"Predsednik Ronald Regan istupioje 23. maja 1983. godine pred — kamere i najavio
"Inicijativu za jačanje strategijske odbrane" (Strategic Defence Initiative). Te večeri je RonaldRegan zahtevao od naučnika Amerike "da nam daju u ruke sredstva koja će atomsko oruzje učiniti zastarelim i prevaziđenim".
Poziv Ronalda Regana naučnicima Aroerike će u istorijskim knji-gamajednom prevazići apel Džona F. Kenedija iz 1961. godine kada je odredio Mesec za prvi cilj vasionskog putovanja.Kenedijeva inicijativa je dovela do sletanja LUNE 9 na Mesec 3. maila 1966. godine i do mekog spuštanja APOLA 11 sa posadom 20. jula 1969. godine.
1 za realizaciju Reganovog zadatka će biti potrebno vreme, roedutim, njegovo rešenje nije povezano sa programom Rata zvezda. Do zvezda je još dalek, dalek put. Jednoga dana će naućnici i tehničari realizovati Reganove inicijative, međutim, rezultat neće imati ništa sa Ratom zvezda. Govor o Ratu zvezda citiranje već u delovima i emitovan u svet. Mislim daje nužno da i ja citiram od reči do reči relevantne delove:
"Hteo bih sa Vama da podelim san o budućnosti u koji se svi nadamo. Moramo defanzivnim sredstvima presresti zastrašujuću sovjetsku pretnju raketama. Kako bi bilo kada bi naš slobodan narod bezbedno živeo sa saznanjem da se njegova sigurnost ne bazira na momentalnom americkom protiv udaru na sovjetski napad već na mogućnosti da se strategijsko-balističke rakete mogu presresti i uništiti pre nego što dosegnu našu zemlju ili oblasti naših saveznika? Znam daje to krupan tehnički zadatakkoji, možda, ne možemo rešiti pre kraja ovoga veka. Medutim, tehnologijaje dostigla takav nivo da je za nas pametno da otpočnemo sa takvim naporima... Pozivam naučnike, koji su nam darivali atomsko oruzje, da svoje veličanstve-ne talente stave u službu čovečanstva i svetskog mira i da nam daju u ruke sredstva koja će atomsko oružje učiniti zastarelim i preva-zidenim,., Veceras činiro važan prvi korak. Izdajem nalog da se nastavi sa intenzivnim naporima i napravi dugoročni istrazivački i
razvojni program koji bi imao daleki cilj da se nkloni pretnja koju donoge atomske rakete."
Da li će biti moguće da se rakete u letu. presretnu i "neutrališu" pre nego što dostignu svoj cilj'?
Da lije, uopšte, poželjno da R.eganov san postane stvarnost? Da li on, na kraju, ne provocira
drugu stranu da proizvedejoš opasnije rakete da bi imala šansu da probije "zaštitni kišobran"?
Šta ova političko-vojna kontroverzija ima sa mojim teorijama?
Mnogo, mnogo toga!
Tehnike koje se mogu razaznati na horizontu daleke budućnosti već su jednom imale svoju primenu... u dalekoj prošlosti čovečan-stva- Moram se pozabaviti budućim vasionskim
oruzjem kako bi Stalac kasnije mogao da shvati šta se većjednom dešavalo u prastaro vreme.

Tajni projekt LM

UNemačkoj se 1943. godine radilo na jednom tajnom projektu LM. LM je bila skraćenica za
linearni motor. Do tada su projek-tili ispaljivani eksplozivnim pogonskim gasom iz cevi oružja.
Kod linearnog motora magnetna polja povlače/odbijaju projektil i preda-ju ga sledećem
magnetnom polju. Magnetna polja, koja su povezana šinom među sobom, ubrzavaju projektile
brže od najjačeg pogon-skog gasa i to bešumno, bez detonadje. Nemačkim tehničarima je
uspelo - 1943. godine! - ubrzanje projektila teškog deset grama na 1.050 metara u sekundi. Cilj
je bio da se projektil od sedam kilogra-ma ubrza pomoću magnetnih polja na 2.000 metara u
sekundi.
Amerikanci su dalje razvili ovaj tehnički princip, šinski toprail njihovim eksperimentalnim
institutima izleću iz cevi pro-jektili teški dva kilograma startnom brzinom od 20 km u sekundi -
deset puta brže od nemačkih eksperimentalnih projektila iz 1943. godine. Sinski top ubrzava
plazmu, a plazma projektil. Projektili su tako brzi da ih na njihovoj putanji trenje sa vazduhom
ne može ni usporiti ni skrenuti. Ovi projektili se zbog svog delovanja i kinetičke energije mogu
nazvati "ubitačnim" čak i za rakete.
Do sada - kako se može pretpostaviti! - najefikasnije, ali vrlo komplikovano vasionsko oružjeje
nuklearno-napunjeni rentgenski laser. Jedan apsolutno tajni metal okružuje u obliku cilindra
najmi-nimalnije atomsko eksplozivno punjenje. Oslobođena termička energija nuklearnom
detonacijaom utiče na emisiju rentgenskih zraka iz atoma metalnih vlakana. Sa ovom munjom
zraka oslobađa se nekoliko stotina milijardi vati, koji se spregnuti cilindrično raspo-ređenim
metalnim vlaknima upravljaju na cilj. Takav rentgenski laser ne može se, doduše, usmeriti na
jednu tačku kao optički laserski zrak, međutim, računa se da na udaljenosti od preko 4.000
kilometai-a ima rasturanje od oko 200 metara. No, i tadaje dovolj-na ta kinetička energija da se
raketi koja dolazi zada uništavajući l rentgenski udar, da zavareni sastavi na rezervoarima za
gorivo popucaju ili da se raketa izbaci iz kursa. Negativna strana ovoga » principaje što se
rentgenski laser i sam razori od atomske eksplozije. Zbog toga na Zemlji treba imati mnogo
takvih rentgenskih lasera i spremnih za lansiranje ili se moraju stacionirati u vasioni.
Međutim, Bogu hvala, stacioniranje atomskog oružja u vasioni zabranjeno je ugovorima
izmedu Istoka i Zapada.

Uništavajući ultraljubičasti zraci

Ultraljubičasti zraci o kojima ću sada da govorim sasvim su nepodesni za kozmetičke svrhe -
da bi se pocrnelo.
U traženju mogućnosti da se atomske rakete unište laserskim zracima koji imaju svetlosnu
brzinu eksperimentisalo se Ekscim-skim laserom. On funkcioniše na bazi jedinjenja plemeniti
gas-halogen i proizvodi ultraljubičasti zrak talasne dužine od 0,3 mikrometra (1 mikrometar =
1/1.000.000 m). Izgleda kao da je pronađeno Kolumbovojaje: laserski zrak se proizvodi na
Zemlji, ali deluje iz vasione! A to se dešava ovako:
Parabolično borbeno ogledalo se izbacuje na putanju na udalje-nosti od 1.000 kilometara od
Zemlje, a drugi reflektor se lansira na visinu od 36.000 kilometara u geosinhronu orbitu. To
znači da drugi reflektor ostaje stalno na jednom mestu, sinhrono sa okretanjem Zemlje. U
momentu kada neka strana raketa startuje, senzori siste-ma za rano upozoravanje osete toplotu
vrelog mlaza rakete i daju uzbunu. Ogledalo na 1.000 km se pomoću bezazlenog laserskog ili
radarskog zraka upravlja na leteći objekt i ono ga prati. Geosinhroni reflektor na 36.000
kilometara visine je stalno u "optičkoj vezi" sa "borbenim ogledalom" na 1.000 metara. U
blizini zemaljske stanice drži se spremna energija jedne centrale koja se za sekund može
dovesti na laserski zrak. Ako i čim VASIONSKA KOMANDA ovaj projektil definitivno
identifikuje kao neprijateljsko ofanzivno oruzje, i kada najviše komandno mesto naredi
obaranje, sve se događa u
nanosekundama. Ekscimski laser dobija energiju, brzinom svetlosti (300.000 km/sek)
intenzivni ultraljubičasti zrak pojuri ka geosin-hronom reflektoru, a ovaj ga šalje na "borbeno
ogledalo", kojeje već uhvatilo cilj. Cilj se uništava energijom kojaje proračunata na 160 MJ
(megadžula). Masa energije koja se tada oslobađa mogla bi "usput" da istopi za tren kocku leda
od 142 kilograma težine. Munja iz čovečje ruke! Naravno, ova dva ogledala, navedena kao
primer, ne bi bila dovoljna da unište jato raketa. U mislima i u planiranju računa se sa oko 400
"borbenih ogledala" koja bi stalno morala da kruže oko Zemlje, odnosno, koja bi month'ana na
raketama sprem-mm za lansiranje mogla za par sekundi da budu izbačena u svoju orbitu.

Prevaziđena reč NEMOGUĆE

Ono što su pisali autori naučno-fantastičnih romana, a ozbiljni '—'naučnici smatrali utopijom i
odbijali nadmenim smeškom, po-staloje stvarnost.
Ta opskurna reč NEMOGUĆE čestoje dovođena do apsurda, ali je još uvek u upotrebi.
Kao NEMOGUĆE se smatralo da meteori padaju sa neba.
NEMOGUĆIM se smatrao prastari san da se Ijudi vinu u nebo.
NEMOGUĆNOST probijanja zvučnog zida bilaje tobožnji zakon fizike.
Ideja da se atom, najmanja čestica elementa, može cepati važila je kao NEMOGUĆA.
Onaj ko je smatrao mogućim da čovek dosegne Mesec, pa čak i Mars, bioje okvalifikovan
NEMOGUĆIM fantazerom.
NEMOGUĆA je bila, čak do skoro, predstava da se svetlosni talasi, koji se prostiru u svim
pravcima, centriraju najednu talasnu dužinu i odvedu u jednom pravcu na neku malu tačku.
NEMOGUĆE fantaziranjeje bila "spekulacija" da se genetski kod može programirano menjati.
NEMOGUĆE je, tako se govorilo, prenošenje misli od mozga ka mozgu. NEMOGUĆE je
ukloniti zemljinu težu ili ikada premašiti brzinu svetlosti.
NEMOGUĆE, sve je NEMOGUĆE, međutim, delimično to je realnost
Onaj ko već ne veruje realističkim prorocima trebalo bi bar da pažljivije pročita Bibliju. Tamo
naime, stoji u Genezi:
"A toje tek početak njihovog tvorenja; odsada njima neće biti ništa nemoguće, svejedno šta
preduzimaju."
Kineski seljaci imajujednu odgovarajućuposlovicu; "Onaj ko vidi nebo u vodi, taj vidi ribe na
drveću!".


Kao muva u tamnoj sobi

Velike sile u centrima za ispitivanje razvijaju oružja sa zracima koji se mogu emitovati sa
uništavajućim dejstvom na daljine od hiljade kilometara a koji se sastoje od subatomskih
čestica. Uprkos držanju u tajnosti procuriloje da se u Livermorskim laboratorijama, u
Kaliforniji, eksperementiše oružjem pomoću zrakova od čestica koji lansiraju kao "municiju"
energetski napunjene protone i nega-tivno napunjene elektrone. Ovi zraci ne progorevaju
nikakve rupe, ne uništavaju rakete, međutim, prodiru kroz svaki zid... i onesposo-bljavaju
kompjutere. Nemoguće? Sačekajmo da vidimo.
Navodnoje NEMOGUĆE da se puščano zrno na svojoj balističkoj putanji pogodi drugim
zrnom. Desetogjuna 1984. godine američki tehničari su precrtali to NEMOGUĆE.
Toga ponedeljka, na Duhove u 10.58 časova startovala je raketa sa vazduhoplovnog uporišta
Vanderberg. Njen cilj je bio malo ostrvo Mek, udaljeno 8.000 kilometara ođ Kalifornije na
Atolima u Tihom okeanu. Već u fazi startovanja VASIONSKA KOMANDAje otkrila raketu,
kompjuteri su nacrtali podatke o njenoj putanji na monito-rima i poslali ih radarskoj stanici na
Atolima. Tamo je brzi kompjuter najmlađe generacije izračunao kurs susreta. Jedna rake-tapresretač
poslata je u pravcu "neprijateljskog projektila" ~ koji je leteo brzinom od 25000 km
na čas. Senzor na glavi rakete-presretača radi tako osetljivo da može da pronađe "toplinu"
ledenog bloka u jezivoj hladnoći vasione. Njegova merenja su predata kompjuteru na raketi
koji u momentu primanja reguliše mlaznice za pravac. Na 200 km visine raketa-presretač je
razvila metalnu mrežu u obliku kišobrana, prečnika 5 metara, koja je trebalo da garantuje da se prihližavajuči projektili u poslednjem momentu ne mimoiđu. Mreža je bila nepotrebna. Sudarje
bio direktan. Kompjuteri u VASION-SKOJ KOMANDI sujavili puni pogodak!
Tom vežbom u gađanju dokazanoje da se raketakoja leti višestručni brzinom zvuka može
pogoditi raketom koja isto tako brzo leti. NEMOGUCE, mislilo se do pre nekoliko godina.
Akoje neka raketa rsapustila rampu ništa je više ne može zadržati. Da se pogodi?
NEMOGUĆE. 1 ponovo je NEMOGUĆE otišlo u korpu za otpatke.
Borbeni avion SAD, F-15, već danas postiže visinu od 30 kilome-tara. Planira se mašina
"Advanced Fighter" koja bi trebalo, pri u-ostrukoj brzini zvuka, da leti na visini od 40
kilometara, a to su avioni koji imaju već kvalitet satelita. Ovakvi avioni mogu ispod krila da
nose više raketa-presretača, da ih popnu na veliku visinu i da ih lansiraju u pravcu
"neprijteljskih" raketa. Već sada lovci mogn da odnesu rakete u stratosferu i da unište satelite i
orbitalne stanice. Količina troškova za najveću vazdušnu borbu u istoriji sveta se ne može
predstaviti. Do kraja ovog veka treba da se, prema zvaničnim
podacima, utroši 500 milijardi dolara u takvo ispitivanje naoruža-nja. Da li se mogu postavljeni
ciljevi dostići? Zašto se daje toliki novac, zašto se ulaže toliko Ijudske pameti i toliko radne
snage u takve projekte? Da lije naoružavanje kosmosa neizbežno? Kuda sve to vodi?
 Nazad na vrh »
BelaGalaktickaDamo
Gost





 Poruka Poslao: 30 Jun, 2010 17:02 pm    Naslov: Re: Erich Von Daniken
Odgovoriti sa citatom

Rupe u kišobranu
To sada je svako oružje nadmašeno protivoružjem. Pametni su dizali glasno svoj glas protiv
militarizacije kosmosa. U studiji "Raketna odbrana u kosmosu" četiri naučnika, koja su sa
ovom matenjom upoznata, otkrila su praznine u planiranom zaštit-nom kišobranu i ukazala na
(neizbežne) rupe kroz koje se kišobran može probiti. Sti-učnjaci za međunarodno pravo
obraćaju pažnju na pravne probleme: velike sile i 80 drugih država potpisale su 27. januara
1967. godine Ugovor o kosmosu, a u njegovom članu 2. stoji:
"Vasiona, uključujući Mesec i druga nebeska tela, ne podleže nikakvom nacionalnom
prisvajanju upotrebom nadmoći, korišćen-jem okupacije ili drugih sredstava".
Zvezdano nebo iznad nas ne sme se učiniti bojištem, njegove zvezde ne treba da se degradiraju
imperijalnim kolonijalizmom.
Što se tiče stacioniranja oružja u kosmosu u članu 4. Ugovora iz 1967. godine stoji:
"Države saugovarači se obavezuju da u orbitu ne dovode nikakve predmete koji nose atomsko
oružje ili drugo oruzje za masovno uništavanje, kao ni da nebeska tela snabdevaju takvim
oruzjem, niti da takvo oružje stacioniraju u kosmosu.
Mesec i druga nebeska tela će države saugovarači koristiti isključivo u mirolj ubive svrhe.
Osnivanje vojnih uporišta, postrojen-ja i utvrđenja, isprobavanje oružja svake vrste i obavljanje
vojnih Vezbi na nebeskim telima su zabranjeni. Upotrebavojnogpersonala za naučno
ispitivanje ili druge roiroljubive svrhe nije zabranjena. Isto tako nije zabranjena upotreba
opreme ili uređaja kojaje potreb-na za miroljubivo ispitivanje Meseca ili drugih nebeskih tela"

.
Juče dogovoreno - danas već prevaziđeno


Ta osnovu stanja tehnike 1967. godine izgledaloje daje sa ovim
ugovorom svejasno, međutim, ništa nijejasno! Ugovor zabra-njuje samo upotrebu
"atomskog oružja i sredstava za masovno uništenje" u kosmosu. Laser - kojije upotrebljen
protiv rakete koja nosi atomsko onižje - nije nijedno ni drugo. Kremljuje uspelajedna, mora se
reći, genijalna dezinformacija: u Moskvije, naime, lansirana priča o govoru predsednika
Regana o Ratu zvezda, a zapadni mediji su preuzeli ovu zgodnu formuhi. Od tog vremena
kruži mišljenje da Amerika hoće da "instalira" u kosmosu uništavajuće sisteme oružja, zračna
oruzja u više varijanti, dok Sovjeti svoja nastojanja isključivo namenjuju miroljubivoj
budućnosti. Da ne bi smo zamagljivali stva-ritrebalo bi da se primi k znanju da su Sovjeti u
orbitu prvHansirali satelite - ubice... i da su za ispitivanje zračnih oružja do 1983. godine
potrošili vise novca od Amerikanaca. SAD sujošjednom bile druge:
major avijacije Jurij Gagarinje izveo prvi kosmički let sa Ijudskom posadom 12. aprila 1961.
go-dine.
Rukovodilac istraživačkog programa strategijske odbrane SAD, general Dzems A.
Abrahamson, izjavioje 1. decembra 1984. godine ujednom intervjuu:
"Sovjeti su vršili ispitivanja u oblasti zračnog oružja već duže vreme. Imamjedan vrlo
interesantan članak iz sovjetskih izvorakoji je napisan 1982. godine. U njemu je planirana
kompletna arhitek-tura ovoga što mi sada pokušavamo da postignemo i to odaVno pre govora
predsednika".
"Svetska istorijaje zbir onoga što se moglo izbeći", pisaoje nobe-lovac Bertrand Rasel (1872-
1970).
Da li je to spirala bez kraja? Od pronalaska samostrela bilo je pregovora o razoružavanju.
Neprijatelji su obećavali međusobno da ovo Ijuto oružje neće upotrebljavati u borbi. A zašto se
spirala okreće? Zato što se Ijudi boje jedan drugoga, što ne veruju jedan drugom. A zašto ne
verujujedan drugom? Zato štojedan ne zna šta onaj drugi ima ispod štita. Šta je prvo -jaje ili
kokoška? Tako se stalno posle novog oružja pronalazi još novije i pošto je kontrola arsenala
nemoguća, spirala naoružavanja se okreće - kao perpetuum mobile.

Razmišljanja jednog nepolitičara

Nisam agent Stejt Departmenta, ali sam kao Švajcarac koji je
ožalošćen konfliktom Istok-Zapad, zainteresovan za politiku -što znaju moji čitaoci.
Međutim, ne interesuje me ništa drugo osim mira tehničkog razvoja u službi čovečanstva. Isto
tako, išao sam veoma često i boravio isuviše dugo u SAD da bih mogao da poverujem da taj
narod manje žudi za mirom od nekog drugog naroda na našoj planeti.
Izmedu 1820. i 1977. godine - to su poslednje poznate brojke za koje znam - Amerika je
primila 48,06 miliona useljenika iz Evrope (75,2%), iz Azije (5,4%), iz Kanade, Srednje i
Južne Amerike (18,3%). Nijedna druga nacija nema toliko otvorena vrata za use-lje-nike. Zele
li rat ti milioni Ijudi koji još uvek dobrovoljno pristižu? Oni hoće da rade i žive u slobodi, a te
želje ispnnjava samo mir, a ne rat. Posle takozvanog govora o Ratu zvezda, 1984. godine,
ogromna većina od 220 miliona Amerikanaca izabralaje Regana za predsed-nika i oni žele da u
miru sačuvaju svoje blagostanje. (P-eganje dobio većinu u 49 od 50 država). Ne podmećem
Sovjetima manju naklo-nost za mir - samo, ne mogu da ih proveravam sa sigurnošću. 0
blagodeti i prokletstvu demokratije - sve se zna. Osobina i negativna strana diktatureje da se ne
sazna ono što treba da ostane tajna.
Zato mislim da Amerikanci hoće da oslobode svet od nltklearnog terora i da onemoguće
atomske rakete da dođu do svog cilja. One će biti eliminisane već u kosmosu.
Ujednoj televizijskoj diskusiji 6. septembra 1984. godine profesor Edvard Teler, koji je
učestvovao u razvoju atomske i hidrogenske bombe i koji je takođe jedan od inicijatora
projekta Rata zvezda rekaoje:
"Kako se izbegava rat? ... Ako me udariš, ja ću ti vratiti udarac, a moj će udarac biti tako
strahovit, da se nećeš ni usuditi da udariš. Nikada to nije bilo lepo ni prihvatljivo ... Verujemo
da možeino ukloniti zastrašivanje odmazdom, jer umesto odmazde imamo od- j branu ...
Najvažnije je da se umesto napada umemo zaštiti i to je ta - " odbrana za koju seja zalažem."
Teler se založio za razvoj oružja koja nisu uperena protiv čoveka nego protiv oružja protivnika.
Na primedbu da sve te tehnologije budućnostijoš neće funkcionisati, Telerje ležerno
odgovorio: "Ima-mo daleko bolje mogućnosti o kojima ja, na žalost, ne mogu da govorim..."
Pre više hiljada godina ratovali su, oči u oči, pojedini Ijudi, Već su se grupisali i pećinski Ijudi.
Iz pi-vih naselja sukobljavale su se horde kopljima i strelama. Gradovi - države i kraljevstva
organizovali su redovne, različito naoružane trupe. Brodovi su postajali tvrđave sa posadom.
Kao prethodnik tenkova na frontovima pojavljivala su se naoružana borna kola. Nove legure
metala za mačeve i opremu odjedanput su postale poslednji krik. Ljudi su uvek nekad i negde
iražili nove ubistvene tehnike, a gradovi i države su se povezivali pod znakom zajedničkog
interesa. Pojavili su se topovi, revolveri i mi-traljezi - nova oružja kojima se moglo ubiti još
više Ijudi. Jednoga dana ratovi su avionima preneti u vazduh, a nastavljeni podmorni-cama pod
vodom. Na suvom, na vodi i u vazduhu Ijudi su postali perfektne ubice. Zatim su tragali za
četvrtom dimenzijom konflikata - i "otkrili su" kosmos. U međuvremenu se pregovaralo o
razoružan-ju i miru! Uprkos pregovorima o razoružanju, oruzje eskalira u ocigledno
nezadrživoj evoluciji tehničkih pronalazaka. Zvuči para-doksalno, ali to ima i svoju dobru
stranu.


Evolucija prodire u kosmos
Tstorija velikih političkih razmii-icaje istovi-emeno istorija epohal-—nih tehničkih dostignuća
sviđalo nam se to ili ne. 1 kao štoje svako doba postavljalo svoja pitanja i mi možemo da
pitamo: šta dolazi sutra, šta prekosutra?
Apsurdnaje pretpostavka dajedna od super sila može da pobedi drugu. Kontinuirani razvoj
novih oružja cementira pat - situaciju koja - istorijski posmatrano - samo za sekunde može
poremetiti ravnotežu da bi se u odlučujućoj minuti ponovo uravnotežila.
Pošto se na Zemlji i u bliskom kosmosu - da to ležerno kažemo -ne može više naći ni saksija sa
cvećem, tehnička evolucija prodire u daleki kosmos. Za tu novu dimenziju nisu više dovoljni
novčani, duhovni i tehnički resursi jednoga bloka. To će biti zadatak svih nacija. Kladim se (i
nadam se da ću dobiti opkladu) da ni Rusi ni
Amerikanci neće odleteti na Alfa kentauri (naša najbliža zvezda, udaljena 4,3 svetlosne
godine), nego neka posada bez nacionalnosti, vesnici čovečanstva koje se dogovara u miru.
Prva bojažljiva saznanja te evolucije u kosmosu pojavljuju se već 1967. godine u
međunarodnom ugovoru o kosmosu.
"Prilikom ispitivanja i korišćenja kosmosa, uključujući Mesec i druga nebeska tela, države
saugovarači rukovode se načelom sarad-nje i međusobne pomoći."
Ono što stoji u članu 5. trebalo bi da bude postulat i poruka za povratak zvezdama.
"Kosmonaute, kao poslanike čovečanstva, treba podržavati!"
Mnogo sporije funkcioniše evolucija tehničkog razvoja i bez priti-ska straha od rata. U
slobodnom svetu pritisak vrši svakodnevna konkurencija kojaje podstrek pronalazačima da
stvaraju sve bolje, da smišljaju nove, praktične, jednostavne proizvode sa sve više mogućnosti
primene. Veća prodaja donosi bogatstvo i socijalnu sigurnost. Veća zaradaje stimulans za sve
koji su aktivni u privred-nom životu, a katalizatorje slobodna konkurencija. Tamo gde zakaže
razmena informacija nezamislivo je putovanje prema želji srca, tamo gde nema otvorenih
razgovora naučnika i tehničara, gde je konkurencija zabranjena, a put ka većem izobilju koje je
stečeno vrednim radom pojedinca blokiran, napredak dolazi samo putem naređenja - ono vodi
postavljenom cilju, svejedno da li je - cilj toalet-papirili raketa. Neće biti čudno ako se SAD u
odlučujućoj trci nađe ispred svih.
U godini 2000. i dalje
detaljnije--- http://www.4shared.com/file/89950000/f86802ab/Erich_Von_Daniken_-_Da_li_sam_se_prevario.html
 Nazad na vrh »
Nosferatu
Majstor


Pridružio: 12 Apr 2010
Poruke: 1024

 Poruka Poslao: 02 Jul, 2010 21:41 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

E tog coveka su napravili maximalno debilnim,samo zato sto je povezao sve to sa vanzemaljcima.Bruka koliko su ga mucili.Hrabro od njega,ali nije uspeo.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
BelaGalaktickaDamo
Gost





 Poruka Poslao: 10 Jul, 2010 16:16 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

prelaz iz drugačijeg nivoa postojanja je mozda malo previse povezao sa vanzemljacima,ipak su naša čula ograničena pa ne mogu videti sve talasne dužine i manifestacije postojanja.
A uspeh je ovde još uvek relativan.
 Nazad na vrh »
BelaGalaktickaDamo
Gost





 Poruka Poslao: 13 Nov, 2010 13:11 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Nepravedno zapusten. Smile
 Nazad na vrh »
Zosim
Majstor


Pridružio: 16 Sep 2008
Poruke: 1072

 Poruka Poslao: 13 Nov, 2010 22:35 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

BGD,

niš ne marim za Denikenja,
navratio sam samo da te pozdravim,
da čujem jesi li nam lepa!

cvet
Very Happy
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
Prikaži poruke iz poslednjih:   
www.OBJAVE.com forum » RIZNICA NEAKTIVNIH TEMA
Ovaj forum je zaključan i ne možete pisati, odgovoriti ili menjati teme   Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati Sva vremena su GMT + 1 sat
Strana 1 od 1

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu

Neke srodne teme
 Teme   Odgovori   Autor   Pogledano   Poslednja poruka 
Nema novih poruka VAŠE SUGESTIJE 105 adminfob 89945 26 Mar, 2011 01:56 am
Jazz08 Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka Suština vašeg sadašnjeg duhovnog stava, ubeđenja ? 22 plavizrak 29747 08 Nov, 2010 09:22 am
rale Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka Interval ne-vremena 4 adminfob 42378 03 Jun, 2010 23:13 pm
zvoncica Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka TOČAK MEDICINE VEČNOGA BIĆA 3 adminfob 30268 18 Jan, 2010 10:15 am
Satćitananda Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka TRAGANJE ZA ISTINOM 32 plavizrak 29390 07 Sep, 2009 04:30 am
Vesna Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka Tvorac i zemlja 2 adminfob 42743 11 Maj, 2008 23:06 pm
Vesna Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka ŽENA TELE BELOG BUFALA 1 adminfob 25598 13 Jan, 2008 00:10 am
adminfob Pogledaj zadnje poruke
 
 
Home | Add to Favorites | Mapa sajta
 
 




Solaris 1.11 phpBB theme/template © 2003 - 2005 Jakob Persson (readme)(forumthemes/bbstyles)

Powered by phpBB © 2001, 2002 phpBB Group
Prevod by CyberCom