LOGOS...NO LIMITS!
Idi na stranu Prethodni  
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13  Sledeci
Ovaj forum je zaključan i ne možete pisati, odgovoriti ili menjati teme   Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati
www.OBJAVE.com forum » ČUDESNA BIĆA I SVETOVI
Pogledaj prethodnu temu :: G :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
BelaGalaktickaDamo
Gost





 Poruka Poslao: 05 Feb, 2010 22:42 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

...dragan što ne svratiš na ovu temu.. Very Happy
 Nazad na vrh »
talerman
Glavni urednik


Pridružio: 11 Jun 2008
Poruke: 4822
Lokacija: Kina

 Poruka Poslao: 05 Feb, 2010 23:51 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Eh, Zvoncice, zvezde, planete, karma i geni neumoljivo rade svoj posao,
bas kao sto ja neumoljivo radim svoj posao nadilazenja svega toga sto sam naveo.
Drago mi je sto mi se pruzila prilika da se prikacim na internet.
_________________
Great men decline, mighty men may fall, but an honest Philosopher keeps his station for ever
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
Zosim
Majstor


Pridružio: 16 Sep 2008
Poruke: 1072

 Poruka Poslao: 06 Feb, 2010 19:38 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Ljudi su postali svaštojedi da bi u potpunosti prevladali geografske i klimatske razlike.
Tako su ovladali celom planetom i tu vladavinu održali kroz brojne klimatske promene jedući sve što im se našlo pod rukom.
Na severnom polu i u ledeno doba zaista je teško bilo biti vegetarijanac. Isto kao i za vreme dugih zima. A meso je baš po tom pitanju zahvalno i predstavlja koncentrisani izvor energije.

U današnje doba čak i eskimi imaju jagode na trpezi.
Stvar je ličnog osećaja biti vegetarijanac ili ne.

Ja lično, pola godine ovako, pola godine onako. Baš zato da ne bih kvario ono što mi je priroda dala: organe za varenje kadre da prežive najrazličitije uslove života.

Uska specijalizacija je štetna i baš tu evolucija pravi najveće greške, ako uopšte možemo da govorimo o greškama.

Pogledajte koalu koja je zavisna samo od lišća eukaliptusa. Čak ni vodu ne pije, nego je nadoknadjuje kroz lišće koje pojede. Ako se nešto desi baš sa tom vrstom eukaliptusa kojom se hrani, neki gubar ili slično, koala neminovno postaje istorija.

Drugi primer su pande.
Pandin sistem za varenje je isti kao kod drugih mesojeda, kao i osobina da ne mogu da svare celulozu, i stoga moraju jesti bambus u velikim količinama kako bi obezbedili potrebnu energiju i hranljive sastojke. Panda prosečno pojede od 9 do 14 kilograma mladica bambusa i na ishranu potroši najveći deo dana.

Da jede meso, pojela bi 2-3 kg dnevno i svo ostalo vreme se izležavala i dosadjivala.
A iz te dosade bi se već nešto rodilo.
Smatra se da smo se mi, humanoidi, uzdigli kao vrsta baš iz te dosade i viška slobodnog vremena.

Pogledajte kravu. Pati od tipične bolesti “workaholic”.
Kako krava da filozofira ili bilo šta drugo radi kada ceo dan pase, a onda celu noć preživa? Nema vremena.
Ili npr. ovcu. Pozovete je u šetnju, a ona:
– Njam, njam, ne mogu, njam, njam, nemam vremena.
Ma bona, ne budi luda, neće ti Muja ništa, hajdemo samo malo da “blejimo” po kraju?
– Njam, njam, ne mogu, njam, njam, nemam vremena.

I onda kada dodje proleće, kada se gora razlista, razmile se jagnjeće brigade do svakog, pa i najudaljenijeg mesta sa kojeg se širi miris ražnja, i onda udare po svim tim ovcama i jagnjićima: “njam, njam”.


Šalu na stranu, mislim da nema greške u evoluciji, ona se širi u svim mogućim pravcima i postavlja osnovu za razvoj svih mogućih vidova života. Nikad se ne zna koji će biti najuspešniji. A možda i ne mora da bude najuspešniji, možda je dovoljno samo to što je pružio potporu drugim vidovima života, da odskoče i idu dalje. Tako jedni idu dalje, drugi otpadaju i gase se.
Dokle god život postoji i opstaje, evolucija je bezgrešna.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
Zosim
Majstor


Pridružio: 16 Sep 2008
Poruke: 1072

 Poruka Poslao: 07 Feb, 2010 01:58 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

       
talerman ::
Ovo je zaista dobra thema.
Mnogi ljudi su postali mistici prevashodno iz tog razloga što im je bilo teško da prihvate lanac ishrane kao deo Božije kreacije.
To se pre svega odnosi na drevne gnostike.
Svakom je potrebna nekakva odskočna daska u duhovnosti.
Nesto se mora jesti, a drevni gnostici su smatrali da je jesti povrce manje zlo od jedenja mesa. Zato su i bili vegetarijanci.
Ljudska bića su pali andjeli, a njihov pad se ogleda u postojanju zuba i noktiju.
Da li smo na kraju ili sredini ili pocetku lanca ishrane nije toliko bitno, koliko je bitno da se otrgnemo od tog lanca. Taj lanac ima neki svoj Demijurski smisao. Ali, mi zaista ne moramo da budemo deo takvog jednog lanca, ako se odlučimo da nam ovaj život bude ujedno i poslednji.


A može i ovako...

Život je jedina sila koja se opire entropiji. Ako entropija ima silazni pravac, a ima ga, onda život ima uzlazni pravac. I to je pravo čudo.
Cena koja se plaća za to čudo ogleda se u tome da se život zasniva na životu.
Jedan vid života se žrtvuje i sagoreva u toj "olimpijskoj" vatri da bi se na njenom plamenu drugi uzdigao i opstao.
Toliko puta smo čuli i videli koncept žrtve i žrtvovanja zarad drugih, da nam uši od toga bride.
Roditelji koji se žrtvuju za decu, supružnici koji se žrtvuju jedno za drugo, dobrovoljno poklanjanje organa, ali i ovo, vrlo značajno, kada u nekim katastrofama ljudi (kojima to nije posao kao npr. vatrogasci, spasioci i sl) uleću u vatru ili u vodenu stihiju da bi spasili drugu, pri tome sasvim nepoznatu osobu.

Šta to mnogi prosvećeni ljudi rade? Okreću se onima iza sebe da bi ih podučili i podržali u naporima da se vinu do njihovih visina. Znači, spuštaju se na nivo onih nerazvijenih. Isto kao što je to i u školama širom sveta. Nastavnici i učitelji se spuštaju na nivo učenika. Svaki guru radi isto.

Ako smo svesni da se život bazira na životu, da samo tako možemo dalje,
i ako „znamo“ da je vrhunska odlika samospoznatog bića da služi drugome, pa možda u tome da ide i do nivoa samožrtvovanja, šta je to što takav mudar, produhovljeni čovek
može da uradi za druge pošto umre i napusti svet sa stečenim znanjem?

Ako zaista želi da pomogne, on će da se spusti. Odabraće takav novi život koji podupire druge živote jer to je najveća žrtva od svih. Džabe sva mudrost sveta ako se „olimpijska“ vatra ugasi.
U drevnim društvima postojalo je zvanje: čuvar vatre!

Tako svestan čovek odabraće npr. život ovce, jagnjeta ili juneta, neke zverčice koju ćemo mi sutra da pojedemo da se sveta vatra života ne bi ugasila.
Ako prihvatimo ideju da se oni tome svesno predaju i žrtvuju, da to čine zarad našeg dobra, poklanjajući nam time toliko potrebno vreme da uznapredujemo, onda NEMA GREHA u jedenju drugih živih bića zarad našeg opstanka. Ona to čine dobrovoljno, zbog nas.
Hvala im!
Samo se setite pre svakog obroka da im zahvalite na žrtvi koju čine zbog nas.
Very Happy
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
kamilica
Hodočasnik


Pridružio: 29 Dec 2008
Poruke: 790

 Poruka Poslao: 07 Feb, 2010 18:15 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

      
Zosim ::
 
Samo se setite pre svakog obroka da im zahvalite na žrtvi koju čine zbog nas.
Very Happy


Ja mislim da je to jedno sasvim korektno razmišljanje, pošteno i što bi se reklo, onako - "sportski". Very Happy
To je svest da je život na zemlji povezan, i da jedan život ne može bez drugog. Zato poštujem životinje koje mi daju hranu, ali i biljke koje njima daju hranu, pa čak i mrave koji vredno kopaju i čine zemlju rastresitom i plodnom... Sve ima svoju svrhu.
Zato i onaj običaj molitve i zahvalnosti bogu na hrani koju nam daje ima smisla, naravno, ako postoji svest zašto to radimo.
_________________
We've been here before
Like a book I read
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku MSN Messenger
Zosim
Majstor


Pridružio: 16 Sep 2008
Poruke: 1072

 Poruka Poslao: 24 Feb, 2010 20:00 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Gospodja H.
(ili: Jedna sasvim obična priča)

Gospodja H. bila je žena pukovnika avijacije koji je poginuo pokušavajući kao mnogi drugi pre njega da probije zvučni zid vertikalnim poniranjem.
Zna se da supruge visokih vojnih oficira nikada ne plaču i da decu odgajaju strogo, kao da je porodično okruženje produžetak kasarne. Da, takva je bila.
Pradeda njenog supruga bio je veliki robovlasnik, plantažer i osnivač ovog grada na čijem ulazu sada staji pločica sa imenom njenog preminulog muža kao zaslužnog gradjanina.
A iznad imena, izdajnički sentiment, ugravirana krila aviona stilizovana tako da podsećaju na krila andjela.
Gospodja H. se čudila zašto niko ne podigne taj zvučni zid jer i posle smrti njenog muža mladi piloti su nastavili da se zakucavaju u zemlju. Trebalo ga je samo odići što više od zemlje i tako spasiti mnoge živote. Čudila se kako to nikome nije jasno.

Odgajila je sina Henka vojničkom disciplinom i jednom kada je završio škole iskoristio je prvu priliku koja mu se ukazala da napusti porodični dom i Koton Siti.
Henk je bio izuzetno strasan čovek za čije emocije niko nije imao ni sluha ni razumevanja.
Otišao je u svet ne toliko trbuhom za kruhom koliko željan avanture i najrazličitijih dešavanja.
Život u rodnom gradu bio je dosada i čamotinja, smučio mu se za sva vremena. Kada je odlazio rekao je sebi da se više nikada neće vratiti. I bio je u pravu, ali on to tada još nije mogao da zna.
Gospodja H. je ostala sama u Koton Sitiju, zarobljena prošlošću i uspomenama.
Da bi prekratila svoje staračke dane prihvatila se jednog od uredničkih mesta u lokalnim novinama. Bila je zadužena za nekrologe i čitulje. Niko to ne bi mogao da radi bolje od nje.
Koton Siti je sa svojih pedesetak hiljada stanovnika imao u proseku oko 10 čitulja dnevno.

Godine su prolazile kao repriza jedne te iste, ali koje, toga se više niko nije sećao.
A onda se desila promena.
Jednom je, posle nedeljne mise, koje je kao dobra hrišćanka neizostavno posećivala, paroh zamolio prisutne za malo pažnje jer gospodja H. ima nešto važno da im saopšti.
Bez puno reči objasnila je svojim dragim sugradjanima da je već stara i da pre nego što umre želi da poseti svoga sina Henka, tamo negde u belom svetu, i da stoga planira dvonedeljno odsustvo. Molila je sugradjane da je razumeju jer rubrika umrlica, dok ona bude bila odsutna, neće raditi.
Ista obavest zakucana je na masivna crkvena vrata za one koji nisu bili na jutarnjoj misi.

Spakovala se i sela na autobus koji će je u sledećih trideset i šest sati odvesti do sina. Mogla je da otputuje i avionom, imala je para, ali od kako joj je muž preminuo nije verovala u ta leteća čuda.
Pre nego što će ući u autobus gospodja H. je kupila loz države lutrije Alabame.

Njen sin Henk je bio profesor matematike na koledžu. Pasija su mu bile kombinatorika i verovatnoća iz kojih je pisao doktorsku disertaciju. Šta tu ima još da se izmisli kada je sve rečeno pre dvesta-trista godina, pomislio bi neko naivan, ali bilo je. A Henk je rešio da to obznani svetu.

Upravo se spremao da demonstrira učenicima raspodelu verovatnoće i nagomilavanje ishoda dogadjaja oko statističkog očekivanja. Hteo je da pokaznom nastavom i induktivnim razmišljanjem dovede učenike do jednog velikog zakona matematike. Uzeo je kovanicu od jednog dolara u nameri da je baci 60 puta i da svi zajedno broje ishode bacanja kruna-pismo.
Započeo je eksperiment, Bacio je dolar prvu put, kovanica je poletela, izvila se u vazduhu, odskočila nekoliko puta po drvenom stolu i zatim ostala uspravno na svome boku. Deca zagrajaše.
-Hm, čudno, Henk se nije dao zbuniti, verovatnoća da se ovo desi je jedan prema milijardu, a onda je počeo da njuši vazduh okolo, kao da oseća miris ozona iako je bio savršeno vedar i topao dan.
-Nešto je užasno poremetilo polje verovatnoće, nemojte ovo da uzmete u obzir. Ovo je tako redak dogadjaj da zapravo ono što ste videli uopšte i niste videli.
Nadvikivao je učenike dok su oni negodovali.
Pošto mu je eksperiment propao održao je čisto teorijsko predavanje i na kraju napomenuo učenicima da se spreme za sledeći čas i pripreme pitanja ako ih imaju.

Henk je bio stara kuka. Znao je da se nešto poput ovog bacanja novčiča ne dešava slučajno, o ne, nikako! Ali šta je bilo iza svega toga?

Sve mu je bilo jasno kada je ispred svoga stana zatekao majku koja sedi na koferima (jedan beli i jedan crni) i čeka ga. Komšinice su izašle, donele joj limunadu i uveliko su raspredale sa njom o stopi smrtnosti.
Bio je ljut što je vidi nenajavljenu, a opet, bilo mu je i drago. Jedna je majka.

Sutradan je otišao sa majkom u nabavku, jer je majka želela da mu spremi njegovo najomiljenije jelo. Na kasi je uzela loz države Mičigen.
U nameri da plati otvorila je torbu ali iznad njega je bio pištolj. Ništa strašno, to je bio pištolj-upaljač njenog supruga. Ne želeći da se to zna, nosila ga je svuda sa sobom kao podsećanje ne jedinog muškarca u životu kojeg je volela. Ovim simboličnim činom uvek je bila sa njim, a i on sa njom.
Pažljivo je pomerila pištolj u stranu i izvadila novčanik. Obavila je plaćanje dok je Henk pakovao stvari u kese.


Subotnje jutro. Pili su kafu, jeli krofne i čitali novine.
Gospodja H. je ustala, uzela torbu, našla u njoj lozove, i ponovo sela za sto.
-Ha, nasmejala se.
Oba njena loza bila su izvučena kao dobitna kombinacija, ali ona neće dobiti ni paru od toga.
(Zašto? - prim.pis.)
Pogodjena tolikom nepravdom zgužvala je lozove i ubacila ih u šoljicu nepopijene kafe.
Ništa nije htela da kaže sinu da ga ne bi uzbudila, znala je kako je on osetljiv na te stvari. Uostalom, takav je bio od malena.
- Hajdemo negde - zamolila je sina.
Otišli su na jezero gde je Henk često išao da peca. Dok su drugi ribolovci iz dosade mlatili mlatilicom i ubijali komarce i mušice on je slagao velike matematičke formule u glavi uvek pedantno predvidjajući kada će riba da zagrize.
Majka se, poznajući sina, unapred radovala što će moći za večeru da mu spremi svežu ribu. Dok je podmetala mrežu ispod jednog povećeg soma kojeg je upravo uhvatio majci je sa prsta spala venčana burma zbog čega se silno ražalostila. Imala je utisak kao da je time prevarila svog preminulog muža. Henk se malo zamislio nad slučajem i proverivši verovatnoću nalaženja izgubljene majčine burme osetio je oštar bol u palcu na nozi. Ne, to nije imalo smisla tako da je odbacio i bol kao nelogičan. Odmahnuo je glavom i zagrlio majku. Utešio ju je rečima da je otac sigurno video da je to bilo slučajno, iako je u sebi znao da na ovome svetu nema slučajnosti. On je bio jedan od najžešćih pobornika fatalizma i zdravorazumskog objašnjenja svih, pa i najnelogičnijih dogadjaja. Zvali su ga Henk surovi.
I još se pričalo za njega ovo: Surovi Henk ne ide u ribolov, on ide po meso.

Na sledećem času matematike jedan učenik je ustao sa spremljenim pitanjem. Držao je u rukama lokalne novine i čitao članak iz njih:

-Za verovati ili ne. Desilo se u Indoneziji. Čovek je vozeći moped imao sudar sa taksistom i u toj nesreći poginuo. Takve stvari se dešavaju svaki dan, ali… Nesrećnik na motoru je vozio isti onaj motor koji je vozio njegov rodjeni brat, koji je na isti taj dan, samo godinu dana ranije, poginuo u sudaru sa istim taksistom, u istoj ulici i da sve bude još neverovatnij, dok je taksista prevozio istu mušteriju u kolima.
Završivši čitnje članka učenik je uputio upitni pogled profesoru kao da mu time predaje reč.

Henk se odmah prihvatio obrazlaganja.
- Ovo je dogadjaj veoma niske verovatnoće. To što je brat vozio isti motor znači da nije bio sujeveran. Sama ulica je verovatno, bez obzira na sve ostale okolnosti, bila veoma prometna i opasna za saobraćaj. Taksista očigledno nije bio dobar vozač, a putnik u kolima mu je bio stalna mušterija te je zbog toga često prolazio baš tom ulicom. Takav eksperiment izvrši se milionima puta godišnje, ali mi nikada ne saznamo za slučajeve kada braću pregaze različiti taksisti. Ovakvi dogadjaji nisu puno verovatni, ali eto, ako je verovati štampi, s vremena na vreme i oni se dogode. Najbitnije u svemu je da oni ne dokazuju ništa.
Odnosno, podsećaju da je ista verovatnoća izvlačenja loza sa brojevima 1,2,3,4,5,6,7 kao i bilo koje druge kombinacije.


Poduži boravak majke u njegovoj kući poremetio mu je ljubavni život. Nije bilo primereno da dovodi devojke dok je ona bila tu. Vodjen najčistijim nagonom prirode slagao je majku da mora na kratak poslovni put ali da će se brzo vratiti.
Vratio se brže nego što je mislio. Majka ga u prvi mah nije prepoznala kada je zazvonio na vrata i rekao da je to on, Henk, njen sin. Zapretila mu je da odmah ode ili će zvati miliciju. Tek kada joj je ispričao anegdoti iz detinjstva poverovala mu je i pustila ga u stan.
Neko je ubio boga u Henku. Bio je plav i gnjecav kao najzrelija šljiva Stenly (ni nalik požegači jer je krupnija, bez puno slasti i koštica joj se jako teško vadi- prim.pis.).
Majka mu je namerno grubo previjala rane dok ga nije naterala da joj lepo kaže šta se desilo.
Isto to mu je radila i kada je bio dete. Neke se stvari nikad ne menjaju.
Nakašljao se i onda joj hrabro priznao za tu ženu.
- Ali, pobogu sine, ljubav na stranu, šta se desilo? Ko ti je to uradio?
- Posle nastave pozvao sam taksi i rekao vozaču kuda da me vozi. Taksista me je odvezao na zadatu adresu i vrlo ljubazno sačekao dok nisam izvadio ključ i otključao vrata tamošnjeg stana. Tek onda je otišao. Kada sam bio u naručju žene…te sa kojom imam ljubavni odnos (tu se opet nakašljao) onaj isti taksista je ušao i vrlo neljubazno mi slomio svaku kosku jer sam u njegovom stanu, sa njegovom ženom i u njegovom krevetu.
- Crni sine, šta ti je to trebalo? Zar pored tolikih žena na ovome svetu…?
- Joj, majko, šta da ti kažem, zamisli samo kako je to bila mala verovatnoća…jedan na prema 67 hiljada- već je izračunao.

Majka ga je negovala do isteka predvidjenog odmora, a onda je morala da se vrati svom časopisu u Koton Siti. Na rastanku je bila toliko potresena i zbunjena, a on još uvek toliko plav da mu je jednom rekla Stenly umesto Henk.

Kada se vratila u svoj gradić, gospodja H. je ustanovila da za vreme njenog odsustva niko nije umro, kao da je sa njom i smrt bila na godišnjem odmoru. Pomislila je da odmah javi sinu za taj neobični kuriozitet, ali se ipak predomislila. U poredjenju sa onim što se njemu dešavalo ovo je bio tek mačiji kašalj.
Sa povratkom gospodje H. u Koton Siti stopa smrtnosti se opet lagano ustalila na predjašnjoj cifri: desetoro dnevno.

Taksista nije uspeo da sačuva ženu. Ostavila ga je i udala se za Henka. Kupili su kuću i prešli da žive na imanje. Bio je to lep život.
A njegovi učenici? Nikada ni jedna generacija učenika nije prošla lošije na završnom ispitu iz matematike kao te godine.

Bio je sa ženom na jezeru i pecao. Jedan beli, moderno dizajnirani gliser je proleteo užasnom brzinom pored njih i tako mu zaljuljao čamac da se Henk prevrnuo i pao u vodu.
Onaj isti sumanuti gliser se sada vraćao preteći da ga zgromi. Henk je zaronio da bi se spasio ali mu je gliser otsekao elisom nožni palac. Najverovatnije svestan šta je učinio, vozač glisera je pobegao. Srećom, supruga je bila tu i odvezla ga do bolnice gde su mu zašili preostali patrljak od prsta.
Za vreme oporavka, na bilo koji pokušaj da bude samosažaljiv, ona mu je odgovarala:
-Hvala bogu samo kada nije onaj prst.
Najzad je morao da se složi sa njom pa su na kraju ceo dogadjaj proslavili flašom šampanjca.

Posle nekloliko meseci žena je pročitala u novinama da je na drugom kraju jezera jedan ribolovac upecao ribu u čijem je trbuhu pronašao ljudski palac. Nije im bilo teško, odvezli su se do njega. Čovek se zvao Li Osvald.
Naknadni rendgenski snimak sa prstom iz riblje utrobe nedvosmisleno je pokazao da je to bio Henkov palac. Najveću zabunu od prvog momenta pravio je nokat koji je bio ogroman. Henk nikada nije gajio takve nokte. Objasnili su mu da kosa i nokti rastu i posle smrti.
Sada čuva prst u tegli sa formaldehidom na kaminu.
Sve što se desilo bilo je savršeno logično. Ali ono što je odstupalo od očekivanja i što ga je zaista nerviralo i iritiralo odsustvom svake logike bilo je to što se izgubljena majčina burma još uvek nije pojavila.

Za vreme posete onom ribaru koji je ulovio ribu sa njegovim palcem, (“…kako se ono beše zvao, da, Li Osvald…”) Henk je odmah primetio njegovu prelepu ženu. Nešto kasnije telom mu proleteše sladostrasni trnci kada je saznao da to onom Osvaldu nije supruga nego sestra.
Nije dugo potrajalo, a on je počeo da odlazi sam na pecanje i to uvek na drugu stranu jezera.
Kada je Li Osvald saznao da mu čovek bez palca kreše sestru poludeo je. Uzeo je pravdu u svoje ruke. Otišao je do Henkovog imanja i sakrio se u grmlje čekajući pogodnu priliku za svoj zločinački naum. Najzad je dočekao Henka samog u dvorištu, nanišanio je i bez dvoumljenja opalio iz svoje stare vojničke puške. Henk se uhvatio za glavu i pao.
Li Osvald je istog dana zajedno sa sestrom nestao kao da su propali u zemlju.

Medjutim Henk je preživeo. Metak ga je tek okrznuo i zabio se u topolu koja je bila iza njega.
Nekih desetak godina kasnije Henk je hteo da ukloni topolu sa imanja jer je bila trula iznutra i pretila je da se obruši i ošteti kuću ili još gore, da povredi nekoga. Stavio je nekoliko šipki dinamita oko nje, izračunao matematičkom tačnošću na koju stranu će stablo pasti i pripalio štapin. Barut je eksplodirao i razneo i koru i stablo stare topole. Onaj stari Osvaldov metak je poleteo kao šrapnel i pogodio Henka po sred čela od čega je on na mestu ostao mrtav.
Ubistveni metak je ostao upamćen u istoriji kao najsporiji metak.
A ljudi su šaputali medju sobom: - Li Osvald nikada ne omanjuje.

Posle sahrane majka je okupljene prijatelje i rodbinu pozvala u obližnji restoran za pokoj duše njenog sina. Pošto je bio Petak služili su ribu.
Gospodja H. je pažljivo razgrnula salatu i krompiriće sa svoje ribe. Duboko je udahnula i onda je drhtavom rukom rasporila. U ribljem stomaku nije bio njen davno izgubljeni venčani prsten.

U restoranu je zazvonio telefon. To je bio pastor iz Koton Sitija.
U ime brižnih gradjana i parošana pozvao ju je da joj još jednom iskaže najdublje saučešće i zamolio je da što duže ostane tu, sa snajom, da ne žuri sa povratkom, eto, organizovali su se oni i bez nje…samo neka se opusti i prebrodi ovaj težak period….i sve u tom tonu.
Dok je spuštala slušalicu gospodja H. je letimičnim pogledom kroz prozor restorana uhvatila na jezeru beli, elegantni gliser u ludačkoj, gotovo besomučnoj vožnji. To se taksista radovao životu na svoj uvrnuti način.

Nešto kasnije majka se setila da sa Henkom nisu sahranili palac. Izvukla se neprimetno iz restorana, pozvala taksi i rekla mu da požuri na naznačenu adresu. Htela je da skloni palac pre nego što snaja učini bilo šta sa njim. Na kraju krajeva, to je bio njen sin.
Čudila se malo zašto je taksisti mokra kosa iako je bio suv dan i zašto se sve vreme tako zagonetno smeškao. Neka sreća je izbijala iz njega iako to nije bilo uljudno sa njegove strane jer je bilo očigledno da mu mušterija u kolima nosi crninu i ide sa sahrane. Ali, bože moj, ovi mladi ljudi su danas tako čudni i neuvidjajni.
Kada su stali ispred naznačene kuće taksista se naglo uozbiljio.
- Dobro je, najzad se prisetio kulture - pomislila je gospodja H. Bolje ikad nego nikad.
U nameri da mu plati otvorila je torbu i izvadila pištolj. Bio je to onaj upaljač njezinog pokojnog supruga, koji je uvek nosila sa sobom kao amajliju, kao dokaz večne ljubavi.
Morala je da ga skloni da bi doprla do novčanika.


Kada je taksista prepoznao kuću i video iza sebe ženu kako vadi pištolj iz torbe sve mu je bilo jasno, zacvileo je i počeo da moli za milost. Bilo je sme{no videti tolikog čoveka kako cmizdri i moli za milost.
Shvativši obrt situacije, gospodja H. ga natera da izadje iz taksija i udje u kuću zajedno sa njom. Pokazala mu je Henkov palac u tegli iznad kamina, a onda mu je naredila:
- Pokloni se jedinom preostalom delu moga sina.
Taksista se spustio na kolena i sklopio šake kao u molitvi.
-Šta sad da radim, pitala se gospodja H? Šta bi moj muž uradio? A šta bi uradio moj sin? I kolika je verovatnoća da se sve ovo dogadja baš meni?
Taksista je i dalje cvileo.

Krajnje ozbiljnim glasom ona progovori:
-Uzmi ovu teglu i odlazi. Hoću da čuvaš prst moga sina koji si s predumišljajem odsekao, da ga staviš kod sebe na vidno mesto i da ga svaki dan gledaš i podsećaš sebe na zlodelo koje si učinio. Kandilo mora da gori pored tegle i dan i noć, je li jasno?
Taksita je samo klimao glavom kao kučence.
-Jednog dana ja ću te potražiti. Nema tog mesta, nema te rupe na ovome svetu gde ćeš se sakriti od mene. I ako budem otkrila da si učinio nešto ružno (sa prstom moga Henka) ili da nisi ispoštovao dogovor poželećeš da se nikada nisi rodio.
To je bila najčuvenija pretnja pradede njenog muža, onog robovlasnika i plantažera pamuka, koja se prenosila kao porodično nasledje.
Pretnja je dugo mirovala u sećanju potomaka, ali evo, sačekala je konačno svojih pet minuta da bude reaktivirana kroz usta pra-pra-pra snajke. Kako se samo brzo i dramatično vremena menjaju. Ne može čovek ni da zamisli šta donosi sutra.

Kada je ostala sama shvatila je da onom nesretniku nije platila vožnju.
-Jadnik, baš sam ga prestrašila.
Sine moj, ništa ne brini, za dugo sam ti obezbedila najvernijeg poklonika. Svetleće kandilo sa zemlje za tebe još godinama.

Snaha je uletela u kuću zabrinuta za svekrvu i njen iznenadni nestanak.
- Sve je u redu. Morala sam malo da budem sama.
- Šta ćete sada? - upitala je lomnim glasom. Ostanite malo ovde sa mnom. Biće mi jako teško da posle svega budem sama u kući, baz moga Henka.
Gospodja H. je pogledala snajku i prvi put u životu shvatila da nema razloga da se vraća u Koton Siti.
Shvatila je da je od muževljeve smrti bila rob uspomena i rob nasledja. Izvan Koton Sitija postojao je svet, ogroman i nadasve interesantan svet koji je ostatkom života trebalo istražiti i proučiti.

Prilikom posete lokalnom časopisu, kako bi se u čituljama uredilo objavljivanje Henkove smrti, gospodja H. je upoznala urednika rubrike. Ovde je bilo mnogo više ljudi nego u Koton Sitiju. Iznenadjujuće mogo ljudi. Odakle li su se samo stvorili u tolikom broju?
Isto tako, primetila je da je urednik rubrike čitulja u lokalnim novinama vrlo šarmantan ali nemaran prema poslu što znači da mu je preko potrebna stručna pomoć. Nekog iskusnog, naravno.


Epilog:
Prema izveštaju Nacionalne službe za statistiku i demografska istraživanja
najdugovečniju gradjani uopšte su gradjani Koton Sitija.
Vest je izazvala veliko čudjenje medju naučnicima i kada su probali da utvrde uzrok te pojave doživeli su brodolom sa svim prethodnim, višestruko potvrdjenim i prihvaćenim, teorijama o dugovečnosti.
Skoro svi gradjani Koton Sitija puše, piju, satiru se od svinjetine, divljači, puževa, rakova i svega što se mrda, obožavaju guščiju paštetu, svake subote priredjuju zabave u prostorijama crkve i barem još dva puta nedeljno do kasno u noć igraju i lumpuju. U grad je strogo zabranjeno unošenje soje, vibratora i svega ostalog što je zamena za meso.
Sumnje da je sex moguć čak i u osamdesetoj (samo ko bi se toga setio!) ovde su potvrdjene.
Sve više onih gradjana od 80 i više godina počinje da se priseća.
Naučnici ispituju da li je sve to povezano sa vazduhom, zemljom, vodom ili je svo troje zajedno uzrok ove neobične pojave.
Preduzimljivi investitori su već počeli izgradnju velikog i modernog staračkog doma jer je priliv starijih ljudi u Koton Siti postao strahovit, ali ne samo njih. Cena zemljišta i zakup prostora višestruko su skočili.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
zvoncica
Mesija


Pridružio: 09 Jan 2009
Poruke: 4073

 Poruka Poslao: 24 Feb, 2010 20:36 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Zosime,

čini mi se da ovo nije tvoja priča, premda je stil sličan ai priča je dobra...Ovaj aneks ispod priče, jel to bila stvarna vijest ili je fikcija?
Nije mi jasno ono s lozovima, zašto nije htjela podignuti novce? Ili je to odgovor-nije htjela.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Zosim
Majstor


Pridružio: 16 Sep 2008
Poruke: 1072

 Poruka Poslao: 24 Feb, 2010 21:02 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Draga Zvončice,

priča je moja...samo sam za njeno sklapanje iskoristio neke zanimljive materijale.

Epilog je čista fikcija. Drago mi je da zvuči tako uverljivo.

A odgovor na pitanje zašto gospodja H. nije uzela pare od onih dobitnih lozova
stvarno je zanimljiv.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
zvoncica
Mesija


Pridružio: 09 Jan 2009
Poruke: 4073

 Poruka Poslao: 24 Feb, 2010 22:18 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Da, zato što sam prije godinu i kusur gledala neki dokumentarac mislim BBC-jev (a čiji bi bio?) o sličnoj priči: u jednom mjestu u Japanu, svi ljudi su bili dugovječni i stručnjaci su tražili odgovor na pitanje je li u pitanju hrana, zrak ili voda...tako je i nastao dokumentarac.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Zosim
Majstor


Pridružio: 16 Sep 2008
Poruke: 1072

 Poruka Poslao: 25 Feb, 2010 14:41 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Život je ludji od mašte.

Verovali ili ne...

"Morin Vikoks je juna 1980. godine kupila dve srećke, jednu lutrije Masačusetsa, a drugu lutrije Rod Ajlenda. Obe kombinacije su izvučene ali Morin nije dobila ni peni. Kombinacija sa srećke Masačusetsa izvučena je na Rod Ajlendu, dok je kombinacija sa srećke Rod Ajlenda izvučena na lutriji Masačusetsa."

Very Happy
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
Giba
Mesija


Pridružio: 20 Sep 2008
Poruke: 4650

 Poruka Poslao: 25 Feb, 2010 15:22 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

       
Zosim ::
Život je ludji od mašte.

Verovali ili ne...

"Morin Vikoks je juna 1980. godine kupila dve srećke, jednu lutrije Masačusetsa, a drugu lutrije Rod Ajlenda. Obe kombinacije su izvučene ali Morin nije dobila ni peni. Kombinacija sa srećke Masačusetsa izvučena je na Rod Ajlendu, dok je kombinacija sa srećke Rod Ajlenda izvučena na lutriji Masačusetsa."

Very Happy


Moja tetka je sanjala brojeve i igrala ih na loto.
Kaže kad sanjaš brojeve moraš da budeš uporan jer vreme nije isto ali da će doći.

Dobila je sedmicu par meseci kasnije.

Ovo se stvarno desilo.

(inače tetka je jasnovida, svašta je ta videla)
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
zvoncica
Mesija


Pridružio: 09 Jan 2009
Poruke: 4073

 Poruka Poslao: 25 Feb, 2010 17:15 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

       
Giba ::
       
Zosim ::
Život je ludji od mašte.

Verovali ili ne...

"Morin Vikoks je juna 1980. godine kupila dve srećke, jednu lutrije Masačusetsa, a drugu lutrije Rod Ajlenda. Obe kombinacije su izvučene ali Morin nije dobila ni peni. Kombinacija sa srećke Masačusetsa izvučena je na Rod Ajlendu, dok je kombinacija sa srećke Rod Ajlenda izvučena na lutriji Masačusetsa."

Very Happy


Moja tetka je sanjala brojeve i igrala ih na loto.
Kaže kad sanjaš brojeve moraš da budeš uporan jer vreme nije isto ali da će doći.

Dobila je sedmicu par meseci kasnije.

Ovo se stvarno desilo.

(inače tetka je jasnovida, svašta je ta videla)


I pokojni brat od moga dede! Cross my heart!
sanjao je brojeve, odigrao ih i dobio sedmicu na lotu mislim 1990. Unatoč porezu državi, ostalo mu je još kufer love doslovce, nekoliko stanova plus uređenje kuće, auti itd...
Nikom nije htio reći koje je brojeve sanjao, ali je njegova sestra nedavno sanjala pokojnog brata kako zaokružuje brojeve na loto listiću- i sad ih redovno i ona zaokružuje.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Zosim
Majstor


Pridružio: 16 Sep 2008
Poruke: 1072

 Poruka Poslao: 25 Feb, 2010 23:13 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

I tako sa ova dva divna primera dolazimo do velike zagontke i još veće dileme:
Da li su Gibina tetka i Zvončicin pradeda iz tame svih mogućih ishoda izabrali taj jedan dogadhaj (dobitnu loz kombinaciju) i svojom voljom uzrokovali da se baš tako desi,
ili je njihovo vidjenje dokaz da se naše unutarnje biće može kretati kroz vreme, napred-nazad?
Možda naše unutarnje biće može sasvim slobodno da se kreće napred nazad ali mi to ne možemo da ispratimo memorijom i stoga predaleke šetnje ostaju neevidentirane.


Šta je budućnost za nas? Svakog sekunda života beskonačan izbor mogućnosti (pa smo stoga slobodna bića) ili zacrtana staza (pa samo umišljamo da smo slobodna bića)?
Uzmimo u razmatranje ono dvoje srećnika koje su Giba i Zvončica pomenuli i zapitajmo se šta su oni zapravo videli:

a) deo zacrtane staze koja ih je čekala (fatalizam)

b) jednu od bezbroj mogućih staza pri čemu se baš ta uočena i ostvarila, a oni su bili dovoljno mudri da zapamte loz-kombinaciju na koju su nabasali i da je odigraju do kraja

c) čuveni Hajzenbergov princip neodredjenosti: mi nikada ne znamo tačan položaj ili brzinu čestice. Dalje, samim posmatranjem čestice mi utičemo na nju. Ako čestica može da se nadje u položaju A ili položaju B, ili (što je tako neshvatljovo našem umu) istovremeno i u položaju A i u položaju B, samim činom posmatranja mi ćemo da utičemo na nju da zauzme samo jedan položaj. Možda na isti način naš duh utiče na našu budućnost. Zalazi u prostor svih mogućih ishoda dogadjaja (situacija kada čestica može da bude bilo gde) i samim činom posmatranja nekog dogadjaja utiče da se on ispolji samo u jednom pojavnom stanju (situacija kada se od svih mogućih položaja čestica pojavljuje npr. baš u položaju A).
I onda se naravno pitamo šta mi to ispoljavamo gledanjem pa primoravamo česticu ili dogadjaj da se opredeli.

Pitanja se dalje roje sama od sebe…ali hajde da počnemo sa ovih nekoliko načetih.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
Giba
Mesija


Pridružio: 20 Sep 2008
Poruke: 4650

 Poruka Poslao: 25 Feb, 2010 23:59 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

http://www.youtube.com/watch?v=akgCb85PG-A
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Kublai Khan
Napredni tragalac


Pridružio: 12 Jan 2010
Poruke: 498

 Poruka Poslao: 26 Feb, 2010 00:06 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

       
Giba ::
       
Zosim ::
Život je ludji od mašte.

Verovali ili ne...

"Morin Vikoks je juna 1980. godine kupila dve srećke, jednu lutrije Masačusetsa, a drugu lutrije Rod Ajlenda. Obe kombinacije su izvučene ali Morin nije dobila ni peni. Kombinacija sa srećke Masačusetsa izvučena je na Rod Ajlendu, dok je kombinacija sa srećke Rod Ajlenda izvučena na lutriji Masačusetsa."

Very Happy


Moja tetka je sanjala brojeve i igrala ih na loto.
Kaže kad sanjaš brojeve moraš da budeš uporan jer vreme nije isto ali da će doći.

Dobila je sedmicu par meseci kasnije.

Ovo se stvarno desilo.

(inače tetka je jasnovida, svašta je ta videla)

Giba je l' ti udata ta tetka?
_________________
"Believe those who are seeking the truth; doubt those who claim to have found it."
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
www.OBJAVE.com forum » ČUDESNA BIĆA I SVETOVI
Ovaj forum je zaključan i ne možete pisati, odgovoriti ili menjati teme   Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu Prethodni  
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13  Sledeci
Strana 5 od 13

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu

Neke srodne teme
 Teme   Odgovori   Autor   Pogledano   Poslednja poruka 
Nema novih poruka Soul mete i Blizanački plamenovi 45 Vakan Tanka 29760 22 Mar, 2011 12:42 pm
kosmička_beba Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka VAŠE POHVALE 79 Mladen 48083 07 Jan, 2011 11:12 am
zvoncica Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka FLUOR - najveća prevara 20.veka 29 Vesna 18665 22 Apr, 2010 07:00 am
valen Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka TOČAK MEDICINE VEČNOGA BIĆA 3 adminfob 30343 18 Jan, 2010 10:15 am
Satćitananda Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka SAMOSPOZNAJA 16 Vakan Tanka 16847 13 Jan, 2010 12:55 pm
Giba Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka Zaboravljena Povest Zemlje 6 adminfob 35396 04 Jan, 2010 23:41 pm
majstor Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka ISTINA - to je moj dar za Tebe 18 Vakan Tanka 19803 06 Okt, 2009 05:19 am
MarkoJakšić Pogledaj zadnje poruke
 
 
Home | Add to Favorites | Mapa sajta
 
 




Solaris 1.11 phpBB theme/template © 2003 - 2005 Jakob Persson (readme)(forumthemes/bbstyles)

Powered by phpBB © 2001, 2002 phpBB Group
Prevod by CyberCom