Suština vašeg sadašnjeg duhovnog stava, ubeđenja ?

[plavizrak]

...
EVO NEKIH PITANJA, KO JE VOLJAN DA ODGOVORI :


1) SUŠTINA VAŠEG SADAŠNJEG DUHOVNOG STAVA, UBEĐENJA?

2) VAŠ(I) (AKTUELNI) CILJ(EVI) U DUHOVNIM TEŽNJAMA?

3) KOJIM KONKRETNIM POSTUPCIMA ILI METODAMA TEŽITE POSTIZANJU TOG CILJA (TIH CILJEVA)?

4) DA LI SU I KAKO OVI CILJEVI UTICALI (UTIČU) NA CILJEVE KOJE SEBI U ŽIVOTU POSTAVLJATE, TJ. KAKAV JE ODNOS IZMEĐU OVIH CILJEVA, DA LI I KAKO JEDNI NA DRUGE UTIČU...?

[Mladen]

Mislim da je u Parabolama za SVAKOGA vrlo dobro objasnjeno kako doci do cilja. Cak ima i mnogo vise informacija nego sto je potrebno.

A nas napredak zavisi od toga koliko ce se truda uloziti.

Kako sejes tako zenjes.

I takodje mislim da postoji mogucnost da sve ostale knjige bezpotrebno komplikuju stvar.

[plavizrak]

Pozdrav Mladenu!
Evo i mog mišljenja u vezi sa stavom iz poslednje rečenice: "I postoji mogućnost da sve ostale knjige bespotrebno komplikuju stvar"...
Ovim se otvara pitanje našeg odnosa prema literaturi iz oblasti duhovnosti.
I pre nego što sam pročitao odlično objašnjenje iz "Objave sa Plejada" bar sam slutio da da suštinske odgovore mi treba da tražimo u sebi, "spoljašnje" knjige su nam tu samo kao podsticaji ili orijentiri.
Ali nam jesu potrebne, dok smo i individualno i kolektivno na nivou svesti na kome smo.
Svako odlučuje da li će se držati jedne knjige ili će čitati sve na šta iz ove oblasti naiđe.
I ja mislim da mi vremenom sužavamo krug knjiga koje nas zanimaju, a i razvije se naš sluh u tom smislu dami već pri prelistavanju osećamo da li ona odgovara našem duhovnom čulu ili ne.
Knjige koje sam iz ove oblasti čitao dvostruko su mi pomagale.
1) Konceptualno, tumačeći nam nas same, Zemlju na kojoj živimo, Kosmos u kojem je Zemlja. A to nam je neophodno, ta vrsta širenja svesti, u "informacionoj blokadi" u kojoj se nalazimo, tj. nemamo trenutno, svako od nas pojedinačno, moći da do tih informacija dopremo bez pomoći "spolja", van ovozemaljskih relacija.
2)Čak bitnija su mi bila praktična uputstva o tome kako da organizujemo svoj život, šta da činimo - da bismo duhovno napredovali. Pritom sam kao trajne zadržavao one preporuke za koje mi se pokazivalo da daju rezultate.
NAŽALOST, UMESTO DA SE SVEMU TOME, KAO ŽIVOTNOM PRIORITETU, UČIMO U ŠKOLAMA, MI SAMI MORAMO DA SE SNALAZIMO I NALAZIMO, ĆITAJUĆI RAZNE KNJIGE!
_________________
"U ime JA JESAM TO ŠTO JA JESAM, Elohime Apolone, molim te da uzmeš pod svoju kontrolu prostranstvo koje me okružuje i da ga ispuniš samo Božanskim ispoljavanjima svuda, gde se ja budem nalazio: kod kuće, na poslu, na društvenim mestima!"

[plavizrak]

Ova poruka je trebalo da bude kao komentar uz "Objavu sa Plejada", ali, pošto se radi o širem duhovnom tumačenju, ipak je u okviru "mog duhovnog puta".
"Kad ‚‚stvari" aktiviraju vaš emocionalni centar i dovedu vas u situaciju da se nelagodno osećate, suočite se sa onim osećajima koji vam se ne sviđaju" (iz "Objave...").
Svaki savet u ovoj knjizi (mi) je koristan, ipak, s obzirom na probleme koji su me poslednje dve godine mučili, XIII poglavlje ove knjige, o emocijama, posebno (mi) je važno, donelo mi je ključno razrešenje.
U objavama koje sam prethodno čitao ("Kosmičko otkrovenje", "Nova učenja...", "Silazak Goluba", "Vizija"...) na više mesta se govori o tome da će doći vreme kada ćemo morati da se suočimo sa svim sadržajima iz svoje podsvesti, sa tamnim zapisima iz podsvesti, njih treba pokrenuti da izađu u svest, da bi se razložili, itd.
OVA OBJEŠNJENJA TEK NAZNAČUJU DRAMATIKU ONOGA ŠTO MI (NAM - JER MI SE ČINI DA OVO UOČAVAM KAO PRIKRIVENI PROBLEM I KOD LJUDI OKO SEBE) SE DEŠAVALO U POSLEDNJE DVE GODINE.
Što više svoj život organizujemo tako da više vremena provodimo u odmaranju i opuštanju, naizgled paradoksalno, ali ipak logično, to više i jače ovakvi sadržaji izlaze u svest (tamni zapisi ili teške emocije: strahovi, nervoznost, "crne misli", razna depresivna ili poludepresivna stanja, bes, itd.) TO JE STRAHOVITO JAKA ENERGIJA, ZNA SVAKO KO JE BIO U PRILICI DA SE SUOČI SA NJENOM ERUPCIJOM!
Sam sam osetio KOLIKO JE OPASNO DA TU SVOJU PANDORINU KUTIJU PODSVESTI NAGLO OTVORIMO, što se igrom slučaja meni desilo! Nagli izliv teških emocija blokira svest, u najkritičnijoj tački dovodi nas u stanje hronične depresivnosti ili stanja "ni života ni smrti".
A naglo otvaranje usledi ako, na primer, iz načina života sa puno svakodnevnog angažovanja - naglo zađemo u način života sa puno opuštanja.
Upozorenje da ne puštamo naglo sadržaje iz podsvesti u svest NIPOŠTO NE ZNAČI DA TO UOPŠTE NE TREBA DA ČINIMO! Strahovi, bes, "crne misli"... NE DOLAZE NAM SPOLJA, IZ SPOLJAŠNJE SREDINE ILI OD NEKE DRUGE OSOBE. Ako ih bilo kada osetimo - OSETIMO IH ZATO ŠTO IZ NAS SAMIH IZVIRU, U NAMA "ŽIVE" PRIKRIVENI ILI POTISNUTI.
Držao sam se ja u tom periodu i meditacije, i drugih duhovnih metoda, ne mogu reći da one nisu uopšte delovale, ALI ME NISU MOGLE SPASITI OD SEBE SAMOGA, OD ONOGA ŠTO SAM NOSIO U SEBI I SA ČIME SAM MORAO DA SE SUOČIM! (Zato sam u jednoj drugoj poruci i naglasio da je meditacija samo jedan od elemenata iz šireg kompleksa duhovnih aktivnosti.)
Da bi se svako u pravom smislu preobrazio - mora da prođe kroz taj emocionalni veo, kaže se u jednoj Hristovoj objavi. Ko to nije učinio - neka računa na taj nezaobilazni korak. Duhovni napredak u ovim kosmički specijalnim vremenima ne znači samo lagodno opuštanje ili meditiranje...
U XIII poglavlju to suočavanje sa sopstvenim emocijama je odlično objašnjeno:RADI SE O JEDNOM DELU PROCESA SVEOPŠTEG PREOBRAŽAVANJA SVAKOG ČOVEKA, I MORAMO SE, KROZ OPUŠTANJE, MIRNO SUOČITI SA TOM TAMOM U SEBI, MORAMO PREMA NJOJ IZGRADITI JEDAN NEUTRALNI STAV, BEZ STRAHA I BEZ OSUĐIVANJA. VAŽNO JE DA ZNAMO DA TEŠKE EMOCIJE KOJE SE IZLIVAJU U SVEST, A ČESTO TO BUDE DRAMATIČNO U TOM SMISLU DA IMAMO OSEĆAJ DA NAM BLOKIRAJU SVEST - NEŠTO JE OD ČEGA NE TREBA DA BEŽIMO, PROTIV ČEGA NE TREBA DA SE BORIMO (kroz rad, kroz "bežanje" u društvo, itd.). RADI SE O NEČEMU SA ČIME MORAMO DA SE SUOČIMO:"Oni od vas koji očajno pokušavaju da izbegnu strah i ljutnju, i koji se stvarno boje tih osećanja, imaju nešto veoma veliko da nauče uz pomoć tih emocija..." (Iz "Objave...").
"Kad vi negirate emocije, vi prizivate da se velike geološke promene na Zemlji dogode unutar vaše psihe. Ukoliko dozvolite da se neki tornado pojavi ovde, uragan tamo, ili neka manja vulkanska erupcija tu i tamo, vi onda dozvoljavate svojim emocijama slobodu izražavanja i one onda neće divljati u prirodnoj okolini vaše ličnosti" (iz "Objave...").
JEDNA GREŠKA JE AKO TEŠKE EMOCIJE NAGLO PUSTIMO IZ PODSVESTI, DRUGA JE - AKO IH UOPŠTE NE PUŠTAMO! Nema ni psihofizičkog ni duhovnog ozdravljenja i rasta bez toga. U nekim drugima vremenima sve ovo nije bilo od ključne važnosti, danas, kada kosmičke uticaje na ovaj ili onaj način svi ili slutimo ili osećamo, a ti uticaji su u službi našeg preobražavanja, NISMO U POZICIJI DA BIRAMO, ILI ĆEMO SE SUOČITI SA TEŠKIM EMOCIJAMA, ILI ĆEMO IH POTISKIVATI, A ZBOG OVOG KOSMIČKOG UTICAJA ONE ĆE U JEDNOM TRENUTKU "BUKNUTI" KROZ NEKI PSIHOSOMATSKI "VENTIL", KROZ NERVNE TRAUME, ITD.
Mi od tih teških emocija "bežimo" ili ih potiskujemo tako što ulazimo u razne "aranžmane" napetostiu ili naprezanja (rad, aktivnosti, televizija, društvo, itd.). Ne znači da mi treba da "dignemo ruke" od svakog rada, naprezanja, druženja, itd! ALI ZNAČI DA TREBA DA ORGANIZUJEMO SVOJ ŽIVOT TAKO DA IMAMO MNOGO VIŠE OPUŠTANJA NEGO U NEKIM RANIJIM VREMENIMA, A KAD U TIM OPUŠTANJIMA "KRENU" STRAHOVI, ITD. DA IH SE NE "BOJIMO", DA IMAMO U VIDU DA SE RADI O JEDNOM POZITIVNOM PROCESU. I u tom navođenju na više opuštanja takođe se primećuje kosmički uticaj - verovatno svako na svom primeru uočava da nema onoliko snage, energije i interesovanja za rad i aktivnosti u "spoljašnjem", kao što ih je imao pre 15-20 godina. Mi smo prosto kolektivno time navedeni na više opuštanja i na suočavanje sa sadržajima podsvesti, na nama je samo da izgradimo pravu svest o tome šta (nam) se dešava.
Smisao poslednje citirane rečenice je upravo u tome da budemo "u stalnom kontaktu" sa sadržajima svoje podsvesti, da im često dajemo mogućnosti da izlaze u svest, jer ćemo lakše podnositi češće uragane ili tornada nego jake geološke potrese.
Oni koji se ovome u većoj meri posvete, ovih godina život im može ličiti na pakao, ali će imati ubrzanije unutrašnje čišćenje, time i mogućnost za intenzivniji duhovni rast, svako bira ono što je po njegovoj meri.
Onda kad se te teške emocije izliju u svest - treba da izbegavamo sva nepotrebna naprezanja i da IZDRŽIMO. Sva "filozofija" je u tome - IZDRŽATI, UZ PUNU SVEST O TOME ŠTA SE DEŠAVA. TU NIKAKVE TEHNIKE I SAVETI NE POMAŽU! Energija tih emocija je zaista velika, nema kod njih "taktiziranja" u smislu autosugestije, primene principa Dž. Marfija, itd. Taj talas mora da zapljusne celu svest, mi moramo da gledamo strah "u oči".
Već sam naglasio - BITNO JE DA IMAMO SVEST O TOME DA SE RADI O JEDNOM POZITIVNOM PREOBRAŽAJNOM PROCESU. Tj. ni ta svest nam u trenucima krize ne pomaže, ali nam je bitna van krize. Ako nemamo ovakvu širu svest o svemu tome, ako nam je svest materijalističkim nazorima ograničena, BIĆEMO STALNO U EGISTENCIJALNOJ PANICI, JER ĆEMO ZA REŠENJIMA TRAGATI U OKVIRU TELA I U OKVIRU ZVANIČNE MEDICINE, A TEK TU SMO U ĆORSOKAKU (strah - stres - tahikardija - čir na želucu, itd.)
I bez Plejađana ja sam slutio, a na osnovu šturih tumačenja iz drugih objava, da se radi o procesu kojem se moramo prepuštati, koji moramo "isterati do kraja": ako me "napadnu" "crne misli", da bih ih izbegao, ja mogu da izađem u društvo, fokusiranošću na komunikaciju u društvu ja "odgurnem u stranu" te "crne misli", ali ako se kod kuće samo malo opustim - one iskrsavaju ponovo i ponovo. Takođe sam shvatao da te teške emocije iz mene izviru, bežanjem od njih - ja bežim od sebe.
U svemu ovome dva velika pitanja su me već dve godine mučila.
1) Da li se radi o pozitivnom preobražajnom procesu?
Ipak, kada je čovek vrlo često u poludepresivnom stanju, A VIDI DA GA SVIM METODAMA KOJE ISPROBA NE MOŽE ELIMINISATI, NITI JE U SITUACIJI DA ZNA O ČEMU SE RADI (tumačenja zvanične medicine su mi u svemu uvek bila nezadovoljavajuća) - normalno je da se pomisli da se ne radi o nečem dobrom.
2) Ne programiram li ja time sebe i svoj sudbinski put na negativan način?
U skladu sa tim da "crne misli" donose "crnu budućnost".
"Objave sa Plejada" su mi pomogle da složim sve "kockice" i da shvatim da sam u vezi sa oba pitanja bio na dobrom putu. S TIM ŠTO ČOVEK SVOJ STAV I (NE)AKTIVNOSTI U VEZI SA IZLIVANJEM TEŠKIH EMOCIJA MORA DA DOPUNI DRUGIM DUHOVNIM AKTIVNOSTIMA I ISPRAVNOM ORGANIZACIJOM ŽIVOTA, KAKO BI ONO PRVO I LAKŠE PODNEO I NADOGRAĐIVAO NA NJEMU ONO ČEMU U ŽIVOTU TEŽI.
Suočavanje sa emocijama je jedan deo procesa našeg preobražavanja, duhovne težnje predstavljaju kompleks duhovnih aktivnosti, o ostalima - drugi put!
_________________
"U ime JA JESAM TO ŠTO JA JESAM, Elohime Apolone, molim te da uzmeš pod svoju kontrolu prostranstvo koje me okružuje i da ga ispuniš samo Božanskim ispoljavanjima svuda, gde se ja budem nalazio: kod kuće, na poslu, na društvenim mestima!"

[Mladen]

dragi miroslave,

ja sam ubjedjen u to, da covjek moze citati knjiga koliko hoce, ali bice mu dato da razumije i shvati samo ono sto je u skladu sa cistocom njegove duse i tjela (nivo svijesti ili nazovi kako hoces). Razumijes sta mislim.

Ja sam bio u toj fazi kad sam citao i citao (religije(islam, hriscanstvo, budizam,hinduizam...), okultizam, ezoterija, antropozofija, prorocanstva, objave i tako dalje i tako blize) i bio sam ubjedjen da razumijem, ali daleko od toga. Tek kad sam svoj zivot promjenio dao mi je bog da to sve vise i vise vidim u cjelokupnoj slici i shvatim kako je sve jedno sa drugim povezano, i sto je najvaznije da se sve svodi na jednu te istu stvar.

Kada covjek radi na sebi i udje u sebe, i zivi u skladu sa majkom prirodom i kosmickim zakonima, nijedna mu knjiga nije potrebna. Sa tim seje sjeme kosmickog znanja i ako nastavi i ne dozvoli da ga zle sile opet vrate u gresan zivot, to sjeme ce da cvijeta sve vise i vise. Docice do kosmickog znanja ili docice u dodir sa bozijim svijetlom bez citanja ikakvih mrtvih spisa.


Ja se izvinjavam ako mi pravopis i gramatika nisu pravilni, razlog je sto sam odrastao u inostranstvu. Bitno je da se mi razumijemo


Bog stobom Miroslave

[Mladen]

i zaboravih ti reci, podpuno si u pravu i slazem se stobom.

[Almsivi]

Tolerancija, razumevanje, i dobrota- ove osobine su divne, meni intuicija i dusa grade stavove
koje se baziraju na ovim osobinama. Knjige su tu imale vaznu ulogu, posto ima u knjigama veliki
broj kvalitetnih informacija. A ono sto nerazumem u nekoj knjizi, jednostavno zapakiram u memoriju
i doci ce kad tad vreme da cu ga povezati negde sa novim informacijama i mozda razumeti.
Nema potrebe neverovati u knjige ili svete spise. U zivotu se uci, zivot je skola, reci stizu i putuju.

Mladen
Kada covjek radi na sebi i udje u sebe, i zivi u skladu sa majkom prirodom i kosmickim zakonima,
nijedna mu knjiga nije potrebna.

Da, kada zivi u skladu sa prirodom, onda mu zaista nisu potrebne. Ali, dok je na putu, ili na pola putu,
onda su mu knjige od vitalne koristi. Ili ako je vec prosvetljen, onda moze knjige deliti drugima koji jos nisu.

Pozdrav
_________________
.. Bitno joj je da sada, u ovom trenutku, ume da prepozna sebe na mapi svemira. ..

[Vakan Tanka]

Veliki i topao pozdrav Tebi mili moj Amsivi,kao i obicno ja i ti se potpuno slazemo u svemu.Drago mi je i zbog toga a i da smo ponovo "zajedno",pozdravi Mihala i znajte da sam uvek sa Vama mili moji,Braco moja...uvek cete me naci u sopstvenom Srcu...In la kesh ala kin...
_________________
Gospodaru,ucini me orudjem svoga mira:
Gde je mrznja da donosim ljubav!
Gde je uvreda da donosim prastanje.
Gde je nesloga da donosim Jedinstvo!

[Vesna]

Almsivi, dobrodošao na forum !
Pozdrav, Vesna.

[Almsivi]

Hvala Hvala!

Evo, ipak sam nasao na kompjuteru one lepe reci sto si Vakan Tanka postavio prosle godine
na Krstarici. Jesi i ti meni u srcu drag, i uvek ce se nalaziti u mom srcu mesta za tebe.
Prvo sam mislio da sam ih obrisao nekako slucajno, al danas sam ih nasao,

Prihvati ovaj dan kao poseban dan, kao dan ponovnog rodjenja. To je moj dar za tebe.
Ponovo si rodjen Duhu i Istini. To je najveca prevratna tacka u tvome zivotu, od ovog dana sve je novo.
Zelim da postanes svestan toga i da to sada prihvatis kao cinjenicu.
Bices svedok velikih promena u svom zivotu.
One mogu biti postupne; no, prikupljace zamah i nista ih nece zaustaviti; one ce sigurno nastupiti.
Rasces likom; staro ce nestati i sve ce postati novo.
Sada stupas u najvelicanstveniju fazu svog zivota, jer sada znas Istinu.
Znas da JA JESAM Zivot, da JA JESAM Ljubav, da JA JESAM tvoja svest i da JA JESAM u tebi.
To je nesto sto ti niko ne moze uzeti, sto nista ne moze izmeniti. To je Stvarnost.
To je ono sto si trazio i sto si sada nasao.
To je najvece blago, najveca Istina, jer ti donosim svesno Jedinstvo sa Mnom.
Tada znas za sve sto JESAM da je tvoje sve sto imam, a ti si Moj.
Neka ove istine postanu deo tebe; upij ih u sebe kao sto upijas dah. One su dah zivota.
Posveceno Ratnici Svetla...
----- Elendil // Forum- Krstarica, Tema- Istina to je moj dar za tebe
----- 04.05.2007., 00:57

Mrznju i strah pobedite ljubavlju, a bol radoscu.
Ljubav je molitva, pesma i igra koje ljubav izrazavaju su molitve,
oprost je molitva, radost je molitva, dobre misli i dela su molitva...
----- Elendil // Forum- Krstarica, Tema- Istina to je moj dar za tebe
----- 08.05.2007., 22:09
_________________
.. Bitno joj je da sada, u ovom trenutku, ume da prepozna sebe na mapi svemira. ..

[Vakan Tanka]

Da bilo je divno na Krstarici,mada ti si dragi Brate video koliko sam bio neshvacen i napadan...
Inace,vec duze vreme imam u planu da dodjem u Novi sad i osecam da ce se to uskoro ostvariti i da cemo se videti.
Pozz Radost,mir i Ljubav u Srcu dragi Brate.
_________________
Gospodaru,ucini me orudjem svoga mira:
Gde je mrznja da donosim ljubav!
Gde je uvreda da donosim prastanje.
Gde je nesloga da donosim Jedinstvo!

[Almsivi]

Dobro, ti javi kad budes dolazio u Novi Sad, a ja ako budem mogao doci cu,
pa cemo pricati i piti caj . A evo nasao sam i ovaj text koji si pisao, i bio mi jako lep.

Love is like more than an emotion, its the substance of our being.
Each morning as I awaken, Your the reason I smile, Your the reason I love.
A friend is someone who knows the song in Your heart and
can sing it back to you when you have forgotten the words.

...if we never meet again in our lives I should feel that somehow the whole
adventure of existence was justified by My having met You...
----- Elendil
_________________
.. Bitno joj je da sada, u ovom trenutku, ume da prepozna sebe na mapi svemira. ..

[TATA SINANA]

Sustina mog stava mislim da je jednog jutra proizasla iz ove price koju mi je neko dosapnuo "iz onog sveta".....


Dan sa promenom

Stajao je sam. Odavno više nije bilo potrebe da bilo ko sem njega čuva granice te predivne zemlje. Bila je to zemlja gde su se svi međusobno razumeli i uvažavali: kamenje i biljke; biljke i životinje; životinje i ljudi. Harmonija je svuda vladala i niko nije ni znao da postoji nešto drugo sem mira i ljubavi.

Polako je počela da sipi kiša i on je osećao kako svaka kap koja mu se sliva niz lice i telo odnosi stare misli i predstave. Voleo je , o kako je samo voleo taj poseban osećaj slivanja nežnih kapi niz svoje lice. S obzirom da je kiša sve ređe i ređe padala, bila je velika radost doživeti taj poseban miris vazduha posle povremenih pljuskova. Nije ni pomišljao da tako lepo vreme može bilo šta da pokvari. Takva misao nije se pojavila čak ni onda kada je ugledao dugačku kolonu ratnika sa krupnim i namrgođenim vođom na njenom čelu. Odsustvo misli i njegova dečija ljubopitivost su na žalost bili potpuno strani toj koloni utopljenoj u mnoštvenost.

Stao je ispred njih onako čist, okupan i otpevao im pozdrav uobičajen za sve stanovnike te zemlje. Video je da mu oni na taj pozdrav nisu odgovorili. To ga je nagnalo da se priseti onoga što je još kao mali naučio sedeći sam satima u šumi. Kad se potpuno umiri mogao je da čuje misli svih bića i one su mu se javljale uvek kao njegov unutrašnji glas. Za jedan tren se umiri i poslušnu na kratko misli tih ljudi. Skoro istog trenutka je požalio, jer je čuo reči koje njegovi saplemenici skoro nikada nisu izgovarali, a ako i jesu te iste reči njemu nisu nikad zvučale tako zlokobno kao u tom trenutku.. Sve te ružne reči, kao što su: pobediti, osvojiti, zauzeti zemlju, imati... Srećom po njega i po njegov narod on je bio jedan od onih na koje takve misli i ljudi ne ostavljaju nikakve trajne posledice, jedan od onih koji su prvi došli, od onih koji su došli da bi zaštitili nežne koji tek dolaze. Iako mu ih je bilo jako žao, znao je da ih sa tako prljavim mislima ne može pustiti kod njegovih sunarodnika. Baš u tom trenutku iz kolone se izdvoji vođa i reče mu da se skloni sa puta, jer oni su krenuli da osvoje njegovu zemlju.

Snaga koja je strujala njegovim telom je bila dovoljna, pa je odlučio da sve ovo završi što pre i tako je on samo ćutao i dugo, dugo gledao u tog namrgođenog vođu, dok su mu se telom razlivali talasi velike tuge zbog neznanja u kojem je živelo to jadno i nesrećno biće. Na kraju ipak prozbori: “ Hoćete da osvojite zemlju? Slobodno izvolite - idite samo pravo i znajte i levo i desno, i ispred i iza, i gore i dole ona se prostire. Samo znajte još i ovo - ova zemlja se ne može osvojiti, ona nikome ne pripada i sama je svoj gospodar. Mi ljudi što njome hodimo hoćemo da je prisvojimo, a vi hoćete čak druge ljude da napadate zbog nje. A verujte njoj je svejedno, jer ona ume da čeka i vrlo dobro zna da ćemo i mi otići, baš kao što su i dinosaurusi otišli. Ona je vrlo strpljiva i čeka upravo onog ko je neće ni na jedan način prisvajati. Tome će ona predati sve svoje tajne. “

Većina ratnika iz kolone poče sebi nešto da mrmlja u bradu, bojeći se odjednom od nekih novih misli koje im je u glavu ubacio ovaj nežni mladić. Jednog od njih to sve toliko naljuti da htede napasti to od njega toliko drugačije biće. U tom trenutku on ponovo progovori: “ Ti, ti, da baš ti, dođi i izvrši to što si naumio. Napadni me i osetićeš bol tebi još uvek potpuno stranu. Osmeh na mom licu dok me budeš napadao će ti biti kazna, mada je meni najmanje stalo do toga da ti budeš kažnjen.”
Posle ovih njegovih reči, odjednom cela kolona zastade, pa i ratnik koji ga htede napasti. Ovde očigledno mnogo toga nije bilo u redu. Zapovednik ponovo pogleda u te kobalt plave oči i na tren zaboravi zašto se uopšte nalazi tako daleko od svoga doma. Sve je odjednom izgledalo nekako suludo i bey smisla. Ispred njih je stajao samo jedan jedini čovek ili bi bolje bilo reći mladić i uspeo je sve njih zajedno da pokoleba. Uvideli su da imaju posla sa nekim vrlo čudnim narodom koji izgleda ne zna uopšte šta je to strah. Zebnja i nekakva bojazan se tada duboko uvuče u njihova srca. Jer svako od njih se nečega bojao...
Tada zapovednik nevoljno, ali ipak polako podiže ruku i naredi povratak.

Gledajući poslednje konjanike iz kolone kako zamiču iza brestovog šumarka, oseti iznova životnu energiju u vazduhu posle kiše, dva puta duboko udahnu, premesti je iz vazduha u svoje telo i pomisli:
“ Čudni neki ljudi, šta li im samo znači ta reč - strah ?
_________________
Dela i jedino dela su ona koja dele bica ...
Na ona koja imaju znanje i ona koja ga jos uvek nemaju...

[Kublai Khan]

Da li sam svuda gde su mi tragovi,
Ko zna s čim sam se spajao,
A nisam ni takao?

Možda sam boravio i u svom životu,
Možda postoje izvesni znaci,
Ali kao da je neko stran.

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Sa mnom je opasno ići, ja se nikad ne umaram.

Valjda sam jedini svedok koji sumnja u sebe
Sve češće mi se čini
Da nisam nikakav oblik
Već da slobodno jedrim kroz sopstveno
Pijanstvo – prepušten sunčevom vetru
Odlivam se i dolivam.

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično,
Sa mnom je opasno hteti, ja nikad ne odustajem.

Neiskvaren iskustvom, poseban slučaj samoće.
Ponekad izmislim sadašnjost,
Da imam gde da prenoćim.
I suviše sam video, da bih smeo da tvrdim,
Mnogo toga sam saznao, da bih imao ijedan dokaz.

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično,
Sa mnom je opasno voleti, ja nikad ne zaboravljam.

Pokušavam da shvatim učenja koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera, spremna u mene da veruje.
Teško je biti okovan u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom, ne mogu da umirim mir.

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Sa mnom je čudno čak i umreti, jer ja se ne završavam.



Cika Mika
_________________
"Believe those who are seeking the truth; doubt those who claim to have found it."

[BelaGalaktickaDamo]