Novosti o otkrićima u svemiru
Idi na stranu Prethodni  
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20,
21, 22  Sledeci
Ovaj forum je zaključan i ne možete pisati, odgovoriti ili menjati teme   Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati
www.OBJAVE.com forum » OBJAVLJIVANJE SE NASTAVLJA
Pogledaj prethodnu temu :: G :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
Mystic_Storm
Hodočasnik


Pridružio: 01 Jun 2009
Poruke: 800
Lokacija: Kragujevac

 Poruka Poslao: 11 Jul, 2011 12:49 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Virtuelni teleskopi na vašim računarima

Šta to astronomi vide kroz svoje ogromne teleskope? Šta su astronauti videli na Zemlji tokom svog boravka na Mesecu? Kakve to snimke dobijaju svemirski teleskopi poput “Habla”? Kako izgleda čitav naš Sunčev sistem gledano sa obližnjih zvezda? Da biste saznali odgovore na ova pitanja, danas nije potrebno čak ni da izađete iz kuće…

Sve brže i brže razvijaju se ogromni astronomski teleskopi, na Zemlji ili lansirani u orbitu oko Zemlje i oni astronomima daju podatke neophodne za istraživanja. Sa razvojem kompjuterskog softvera, profesionalni astronomi su dobili veliku pomoć u snalaženju na nebu. Ali poslednjih godina akcenat je na softveru za astronome amatere i ljude koje astronomija zanima informativno. Takođe, većina razvijenih programa nekoliko različitih firmi prilagođena je delom čak i najmlađima, koji mogu na taj način lako steći predstavu o velikom svetu oko nas.

Jedan od najmanje vizuelno lepih programa ljudima koji se ne bave profesionalno astronomijom, jeste Cartes du Ciel. Njegova osnovna namena je iscrtavanje nebeskih karti i navigacija prividnih položaja tela na nebeskoj sferi. Međutim, već znatno zanimljiviji za bezazleno istraživanje svemira je Celestia koja omogućava otkrivanje svemirskog prostora oko Zemlje u sve tri dimenzije. S dva klika mišem možete skoknuti do Jupitera, njegovog trenutnog položaja, posmatrati njegovu površinu. Istom lakoćom možete virtuelno otići do neke od 100 000 zvezdi u našoj svemirskoj okolini. Instalaciju za program Celestia možete preuzeti na adresi: http://www.shatters.net/celestia/download.html .

Verovatno vam je poznat program Google Earth, verovatno najbolji program za istraživanje Zemljine površine. Ono na šta mnogi njegovi korisnici ne obraćaju pažnju jeste opcija Google Sky koja korisniku omogućava da zumira nebeske objekte do velikih mera, a prikazuje i velik broj slika vangalaktičkih objekata. Link za preuzimanje ovog programa je: http://www.google.com/earth/download/ge/agree.html .

Amaterskim korisnicima najprilagođeniji i sa (po subjektivnoj proceni) najlepšim interfejsom za sada jeste Stellarium. Stellarium omogućava pogled na nebo onako kako biste ga videli golim okom, ili dogledom, ili većim teleskopom, sa određenog mesta i u određenom vremenskom trenutku, što unosite sami u podešavanjima. U Stellarium su ugrađene informacije o preko 600 000 zvezda (svega 3000 je noću vidljivo golim okom). Sadrži opcije povezivanja zvezda u poznata sazvežđa sa prikazom njihovih ilustracija i imenima, kao i prikazivanja pozicija svih interesantnih nebeskih objekata poput planeta, maglina, zvedanih jata, drugih galaksija. Sadrži slike svih objekata Mesjeovog kataloga i planeta Sunčevog sistema i ima opcije izuzetno realističnog prikaza atmosfere, Sunčevog izlaska i zalaska. Stellarium je odličan izbor za one koji žele da nauče raspored sazvežđa ili se mogu poslužiti manjim teleskopom za posmatranje nekih zanimljivih objekata. Instalaciju Stellarium-a moguće je besplatno preuzeti na adresi: http://www.stellarium.org/wiki/index.php/Download .

WorldWide Telescope je softversko okruženje koje predstavlja virtuelni teleskop, a koristi se Internet konekcijom za dobijanje aktuelnih podataka. Osnovne mogućnosti jesu gotovo nepojmljive razmere mogućeg zumiranja nebeskih objekata (nalik na način na koji to čini Stellarium) sa mogućnošću pregleda materijala korišćenjem Interneta, a koji zauzimaju terabajte memorije. U te materijale spada obilje fotografija napravljenih najsavremenijim teleskopima, kao i podaci i priče sa različitih lokacija na Internetu. WWT ne omogućava pogled na nebo i šetnju kroz svemirski prostor samo onako kako bismo mi to mogli videti golim okom – moguće je odabrati i različite delove spektra na kojima se vrši posmatranje. Poput Celestia programa, ugrađena je 3D simulacija Sunčevog sistema, kroz koji možete slobodno putovati i istraživati njegove objekte. Sa nekoliko klikova mišem dostupni su vam, putem Interneta, ali u okruženju WWT-a, brojni podaci o nebeskim objektima i Svemiru. Pritom su u ovom poduhvatu Microsoft-ovi partneri brojne ugledne akademske, edukacione i naučne institucije. Takođe, ova aplikacija od ogromne vrednosti može biti predavačima u oblasti astronomije, jer se lako mogu kreirati interaktivne multimedijalne prezentacije. WorldWide Telescope možete downloadovati sa sajta www.worldwidetelescope.org .



Link do izvora


Evo nekih uslikanih detalja, kako to sve od prilike izgleda...




_________________
Nikada nisam bio siromašan ali sam bio bez novca. Biti bez novca je prolazno stanje, biti siromašan je stanje duha.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Mystic_Storm
Hodočasnik


Pridružio: 01 Jun 2009
Poruke: 800
Lokacija: Kragujevac

 Poruka Poslao: 14 Jul, 2011 11:59 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Zastava sa Meseca na prodaju

Samo dve nedelje pred lansiranje „Apolla 11“ šef Tomasa Mozera uleteo je u njegovi kancelariju u Nasi i rekao: „Moramo da pošaljemo zastavu na Mesec!“

Na fotki Nila Armstronga vidi se Baz Oldrin ispred zastave. Zastava je postavljena na samo 8 metara od lunarnog modula, tako da je prilikom uzletanja usled izduvnih gasova snažno lepršala, i po rečima samog Oldrina, na kraju pala. Sve sledeće misije su postavljale svoje zastave na stotinjak metara od modula.

Mozer, tada 30-godišnji inženjer mehanike, postao je zadužen za projektovanje mehanizma koji će omogućiti ne samo da se zastava smesti u modul i preživi let, već i da izgleda kao da leprša na površini bezvazdušnog Meseca.

Brzo je smislio rešenje, koje je obuhvatalo teleskopsku cev i najlonsku zastavu koju je kupio u lokalnoj robnoj kući. Ali kada si pokušali da je zapakuju, otkrili su da je neophodno da joj odseku krajeve. „Sve su pokupili i bacili u đubre,“ priseća se Mozer u nedavnom intervjuu, „ali ja sam uzeo komad iz kante i odneo Nilu Armstrongu da mi potpiše.“

Četrdeset dve godine kasnije, gospodin Mozer je izneo taj komadić zastave na aukciju. Cena koja se očekuje iznosiće oko $100.000.

„Toliko mnogo se govori o svemirskom programu sa ljudskom posadom da je ovo možda pravi trenutak,“ kaže Mozer, aludirajući na poslednje lansiranje šatla „Atlantis“ zakazano za petak.

Mozerov komad zastave biće zvezda na svemirskoj aukciji koja će se održati na Beverli Hilcu, u Kaliforniji, u nedelju. Među ostalim predmetima na aukciji biće rukom pisani notes Dejka Slejtona tokom treninga na „Mercury“ programu, desetine komada keramičkih obloga sa šatlova, ličnih predmeta astronauta i drugih sitnica koje su nekada imale priliku da odlete u Zemljinu orbitu.

Za kolekcionare, komad zastave ima „istu vrednost kao zastava Betsi Ros ili ona koja se vioria iznad baltimorske luke 1812,“ smatra Majkl Orenštajn, koji će voditi aukciju. Nekoliko dana pred aukciju, početna cena je iznosila $49.999.

Ali trgovina sa svemirskom nostalgijom može da bude opasan biznis. U junu, policija je konfiskovala trouglastu providnu pločicu širine 3 mm na jednoj aukciji u Sent Luisu koja je sadržavala zrnca lunarne prašine. Prodaja Mesečevog kamenja, bez obzira koliko je ono malo, smatra se ilegalnim, jer se prodaje Nasino vlasništvo a bez odobrenja i znanja agencije.

Orenštajn kaže da na njegovoj aukciji neće biti čestica sa Meseca, i da su sva Nasina dobra na ovoj prodaju davno otpisana od strane same agencije. Nasini predstavnici su odbili da komentarišu status pomenutih predmeta.

Delić zastave koja je završila na Mesecu. Pored trake se vidi i originalni Armstrongov potpis. Očekuje se da će se dostići cena od 100.000 dolara.

Tu su takođe i ekonomske brige. Kolekcionarsko tržište prati ukupnu ekonomiju; kada je manje novca onda čak i najzagriženiji kolekcionari teže daju novac za svoje favorite. Ali Olenštajn je siguran da se to ne odnosi na njegov ostatak zastave. „Meni treba makar dvojica sakupljača koji ne mogu da žive bez nje,“ kaže on.

Mozer ne planira da prisustvuje aukciji, ali hoće lansiranju šatla u Kenedijevom svemirskom centru u petak. „Ogroman deo života sam proveo radeći na šatlovima,“ kaže Mozer, koji se penzionisao u Nasi 1989. nakon 25 godina rada u agenciji. „Prisustvovao sam svim radovima od crtće table do lansirne rampe.“


LINK
_________________
Nikada nisam bio siromašan ali sam bio bez novca. Biti bez novca je prolazno stanje, biti siromašan je stanje duha.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Mystic_Storm
Hodočasnik


Pridružio: 01 Jun 2009
Poruke: 800
Lokacija: Kragujevac

 Poruka Poslao: 14 Jul, 2011 12:36 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Prvi put u istoriji snimljena smrt komete

Američki naučnici uspeli su, prvi put u istoriji, da kamerom zabeleže smrt komete koja je "uronila" u Sunce, prenose mediji.
[img]http://www.medio.rs/prikaz.php?slika=news_images/n10366.jpg[/img]

Kometa je nestala 6. jula kada je došla do Sunca i istopila se. Taj trenutak snimio je satelit američke svemirske agencije NASA, koji kruži oko Zemlje i proučava Sunce.

Komete su i ranije posmatrane u blizini Sunca, ali je ovo prvi put da je snimljen nestanak jedne. ''S ozbirom na intenzitet toplote i zračenja, kometa je potpuno isparila“, rekli su zvaničnici NASA.

Kometa je najverovatnije pripadala Kreucovoj grupi kometa koje su karakteristične po tome što imaju orbite koje ih dovode veoma blizu Suncu.

Veruje se da predstavljaju ostatke jedne velike komete koja se raspala pre više vekova. Ime su dobile ko nemačkom astronomu iz 19. veka Hajnrihu Kreucu.


Link


LINK
_________________
Nikada nisam bio siromašan ali sam bio bez novca. Biti bez novca je prolazno stanje, biti siromašan je stanje duha.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Mystic_Storm
Hodočasnik


Pridružio: 01 Jun 2009
Poruke: 800
Lokacija: Kragujevac

 Poruka Poslao: 18 Jul, 2011 17:51 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Uhvaćen asteriod Vesta



Američka međuplanetarna letjelica Dawn (Zora) uspješno je tijekom ovih dana (petak i subota 15. i 16. jula, op.a.) odradila završne manevre i pozicionirala se u planiranu orbitu oko asteroida Vesta. Očekuju se uskoro povratne informacije od same letjelice kako bi inženjeri i kontrolori misije bili potpuno sigurni gdje se letjelica točno nalazi, odnosno postoji li kakvo malo odstupanje od zadanih letnih parametara. Nakon četiti godine leta u svemiru Dawn je sustigao asteroid Vesta za koje astronomi nisu sigurni gdje bi ga smjestili po klasifikaciji nebeskih tijela. Vesta je premala za planet, prevelika za asteroid, njezin su sastav i masa nepoznanica. Istraživanje svijeta dovoljno velikog da oko sebe najvjerojatnije ima i prirodne mjesece iz neposredne blizine dati će nam odgovore na mnoga pitanja kako su nastajali i evoluirali ovi nebeski objekti. Fotografije površine omogućiti će nam da shvatimo što je sve Vesta prolazila u svojem životnom ciklusu. Dawn će godinu dana orbitirati na svega 16.000km iznad Vestine površine i napraviti cjelovitu topografsku kartu. U ovim trenucima Dawn i Vesta udaljeni su 188 milijuna kilometara od Zemlje. Robert Mase, manager projekta Dawn kaže kako je prema zadnjim telemetrijskim parametrima njihova letjelica u odličnoj kondiciji pred zahtjevnom jednogodišnjom misijom istraživanja asteroida Vesta nakon koje će se uputiti prema najvećem asteroidu u Sunčebom sustavu – asteroidu Ceres.

Vesta je četvrti po redu otkriven asteroid u svijetu astronoma (29.03.1807., Heinrich W. Olbers), njegov je promjer nešto veći od 500km a ponekada ga je moguće vidjeti i golim okom zbog izuzetno velike refleksije Sunčeve svjetlosti od njegove površine. Pripada skupini asteroida u tkz glavnom asteroidnom pojasu koji se proteže između Marsa i Jupitera.


LINK !
_________________
Nikada nisam bio siromašan ali sam bio bez novca. Biti bez novca je prolazno stanje, biti siromašan je stanje duha.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Mystic_Storm
Hodočasnik


Pridružio: 01 Jun 2009
Poruke: 800
Lokacija: Kragujevac

 Poruka Poslao: 21 Jul, 2011 16:08 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Neptun kompletirao prvu orbitu

Klik za veliku sliku

Ova kompozicija je napravljena od različitih fotografija Hablove kamere WFC3. Slika u boji je dobijena snimanjem kroz 3 kolor-filtera i prikazuje Neptun sa oblacima u atmosferi. 48 odvojenih slika je osvetljeno da bi se videli vrlo bledi meseci. Bele tačkice su unutrašnji Neptunovi meseci koji se kreću po orbitama tokom Hablovog posmatranja. Zelene linije su orbite svakog meseca. Pozicija Tritona i njegova veličina nisu prikazani u razmeri. Pomeranje svakog meseca je posledica tvemena ekspozicije Habla.

Poznato je oko 30 Neptunovih satelita, a većina ih je toliko slabo vidljiva ili udaljena da ih je nemoguće videti na ovoj slici.



Neptun je najudaljenija spoljna planeta solarnog sistema. Otkrio ju je nemački astronom Johan Gale 23. septembra 1846. godine. Tada je tim otkrićem bila udvostručena veličina poznatog Sunčevog sistema. Planeta se nalazila na 4,5 milijardi km od Sunca, 30 puta dalje od Zemlje. Pod slabim uticajem dalekog Sunca, Neptun je klizio po svojoj ogromnoj putanji, praveći jednu revoluciju otprilike svakih 165 godina.

Gornje četiri slike Neptuna načinjene su Wide Field Camerom 3 25/26 juna, tokom 16-časovne rotacije planete. Snimci su pravljeni svaka četiri sata, što omogućava uvid u čitavu planetu. Slike otkrivaju visinske oblake na severnoj i južnoj polulopti. Veruje se da oblake čine ledeni kristali metana i amonijaka.

Kao i Zemlja, i divovska planeta ima svoja godišnja doba, jer joj je osa nagnuta za 29 stepena, u odnosu na naših 23 stepena. Umesto da traju po nekoliko meseci, njegova godišnja doba traju po 40 godina.

Kako slike pokazuju, Neptun trenutno ima više oblaka nego pre nekoliko godina, kada je uglavnom južna hemisfera bila oblačna. Sada se vidi da se oblaci pomeraju ka severu. Trenutno je početak leta na južnoj hemisferi, a kraj zime na severnoj.

Na Hablovim slikama pada u oči karakteristična boja Neptuna, koja nastaje metanovom apsorbcijom crvene svetlosti u njegovoj atmosferi. Oblaci se čine pomalo rozikasti, jer reflektuju near-infracrvenu svetlost.

Tamni prsten na dnu južne polulopte verovatno predstavlja pukotinu u magli atmosfere koja prelama plavu svetlost. Pukotinu je fotografisala i Nasina sonda „Voyager 2“ 1989, i možda je povezana sa polarnom cirkulacijom vetrova velike brzine u toj regiji.

Temperaturne razlike između Neptunovih snažnih unutrašnjih izvora toplote i ledenih vrhova oblaka je oko -170° C, što mošda pokreće nestabilnost atmosfere i dovode do promena vremena na planeti ogromnih razmera.

Neptun je imao burnu istoriju. Na njegovo otkriće uticao je Uran, sedma planeta od Sunca i Neptunov unutrašnji sused. Britanski astronom ser Vilijam Heršel i njegova sestra Karolina otkrili su Uran 1781. godine, 55 godina pre otkrića Neptuna.

Ali ubrzo nakon otkrića, Heršel je uvideo da se orbita Urana ne poklapa sa proračunima Njutnove teorije gravitacije. Proučavajući Uran 1821, francuski astronom Aleksis Buvar je zaključio da možda neka druga planeta utiče na njegov položaj i kretanje.

Dvadeset godina kasnije, Francuz Urban Leverje i Englez Džon Adams, matematičar i astronom, nezavisno jedan od drugog su predvideli lokaciju tajanstvene planete komplikovanim proračunavanjem uticaja gravitacije hipotetičke planete na Uranovu orbitu.

Leverje je poslao svoj opis predviđene lokacije nove planete nemačkom astronomu Johanu Gotfridu Galeu Berlinsku opservatoriju.

Tokom samo dve noći osmatranja 1846, Gale je pronašao i identifikovao Neptun kao planetu, manje od jednog stepena udaljenu od Leverjeovih proračunskih predviđanja. Otkriće je slavljeno kao veliki uspeh Njutnove teorije gravitacije i razumevanja univerzuma.

Međutim, Gale nije bio prvi koji je posmatrao Neptun. Decembra 1612, dok je gledao Jupiter i njegove mesece svojim ručno pravljenim teleskopom, astronom Galileo Galilej je ubeležio u svoju svesku i Neptun, ali kao zvezdu. Mesec dana kasnije, u januaru 1613, zapazio je da se ta „zvezda“ pomerila u odnosu na druge zvezde. Ali Galilej nikada nije identifikovao Neptun kao planetu, i očigledno se nije bavio tom temom, te je propustio da potvrdi svoje otkriće.

Neptun nije vidljiv golim okom, ali može da se posmatra dvogledom ili manjim teleskopom. može da se pronađe u sazvežđu Aquarius, u blizini granice sa Capricornom.

Planete slične mase kao Neptun često kruže oko drugih zvezda u našoj galaksiji. Nasina svemirska opservatorija „Kepler“, lansirana 2009. u potrazi za zemljolikim planetama, pronašla je mnoge planete[1] veličine Neptuna.

[1] Početkom ove godine je objavljeno da je u periodu od maja do septembra 2009. pronađeno 1.235 planeta od čega je 662 bilo veličine Neptuna a 68 veličine Zemlje.



LINK
_________________
Nikada nisam bio siromašan ali sam bio bez novca. Biti bez novca je prolazno stanje, biti siromašan je stanje duha.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Mystic_Storm
Hodočasnik


Pridružio: 01 Jun 2009
Poruke: 800
Lokacija: Kragujevac

 Poruka Poslao: 21 Jul, 2011 16:11 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Vesta ima mesec!

Nakon što je preleteo 2,8 milijardi kilometara kroz nepreglednu prazninu međuplanetnog prostora, leteći jedino pod neprikosnovenim gravitacionim uticajem Sunca, „Dawn“ se konačno našao u orbiti oko Veste. Da bi dospeo tu gde jeste, bio je suptilno gonjen svojim jonskim pogonom 70% svog puta, odn. više od 2,6 godina. Duboko u asteroidnom pojasu, daleko od svoje matične planete, prilično iza Marsa (pored koga je proleteo pre više od 2 godine), tamo gde nijedan svemirski brod još nije bio, „Dawn“ se sada druži jedino sa svojim džinom[1].

Koliko sam uspeo da izračunam, 15. jula oko 2 sata popodne po našem vremenu, dok je sonda standardno sprovodila svoj jonski potisak, njena orbita se toliko približila Vesti da ga je gravitacija protoplanete jednostavno preuzela pod svoje. „Dawn“ se u tom momentu nalazio na samo 16.000 km iznad drevnog i nepoznatog nam sveta. Leteći u duetu oko Sunca brzinom od 20,5 km/sec (73.800 km/h), njihove orbite su bile toliko slične da je brzina između njih iznosila samo 27 m/sec (96 km/h). Poslednji put kada se sonda približavala svom cilju tom brzinom bilo je u aprilu 2007, kada je bila dovožena kamionom iz Vašingtona u Kejp Kanaveral na Floridi.

Možda je ovo previše brojeva za neke čitaoce (a premalo za neke druge), ali činjenice govore: ljudski rod je konačno dobio jednu svemirsku letilicu oko (drugog) najvećeg objekta u glavnom asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera. Zapravo, „Dawn“ je prva letilica oko bilo kojeg objekta u asteroidnom pojasu!

Ono što fascinira mene i hiljade ljubitelja kosmonautike širom sveta jeste činjenica da je sonda ušla u orbitu sa podjednakom lakoćom kojom je već 1.000 dana letela kroz kosmos uz pomoć jonskog pogona. Iako sam neobičnu prirodu spiralnog hvatanja već nekoliko puta objašnjavao ranije, postoji jedna bitna razlika u odnosu na sve njih: sada je to istorija.

Do nedavno, „Dawn“ se nalazio u orbitama samo dva nebeska tela. Nedugo nakon lansiranja sa Kejp Kanaverala, sonda je provela oko 45 minuta leteći oko Zemlje, čekajući da se orbite idealno poklope pre početka ambicioznog međuplanetnog putovanja. Kada mu je raketa dala dovoljno energije da napusti našu planetu, „Dawn“ je započeo svoje putovanje oko Sunca na isti način kao što to rade Zemlja i ostale planete, mada je fakat većinu vremena potrošio na preoblikovanje te trajektorije. Sada orbitira oko Veste, na identičan način kao što to radi Mesec oko Zemlje.

Ulazak u orbitu oko protoplaneta užasno je bitan za dalja proučavanja egzotičnog sveta, ali to ipak nije dovoljno. Zato je „Dawn“ nastavio da se spiralno spušta sve dok ne bude ušao u prvu naučnu orbitu na visini od oko 2.700 km. Intenzivno proučavanje Veste sa te orbite započeće u drugoj nedelji avgusta.

Značajna koincidencija je da će tada Zemlja i Vesta biti idealno poravnate. Sledeći svoje nezavisne putanje oko Sunca, one ih povremeno dovode relativno blizu jedna drugoj, tako da dok „Dawn“ bude započeo pažljivo posmatranje Veste, i mi ćemo moći da radimo to isto. Vesta je najsjajniji objekat u asteroidnom pojasu i jedini koji može da se vidi i golim okom – nadam se da će stručni konzilijum posmatrača sa Letenke uspeti da ga uhvati u svoje okulare i da će čika Zorkić to objaviti kao ilustraciju ovog teksta.

Čak i kada su najmanje udaljeni jedan od drugog, Zemlju i Vestu deli 1,23 AJ (184 miliona kilometara). To će se dogoditi u noći 31. jula, tako da će mogućnost posmatranja biti maksimalna. Koliko se razumem u posmatračku astronomiju (a ne razumem se skoro ništa), Vesta će u opoziciji imati magnitudu 5,6 i biće negde u sazvežđu Capricornus[2].

Da kažem da je od mog poslednjeg javljanja na temu „Dawn“, letilica najviše vremena provodila u jonskom potiskivanju, kao i obično. To potiskivanje se nije menjalo ni u momentu Vestinog gravitacionog hvatanja. Onomad sam objasnio da je ulazak u orbitu sa jonskim pogonom daleko prostiji i manje stresan i za ljude i za letilice od sličnog manevra sa klasičnim („hemijskim“) pogonom. U tom smislu je još od maja 2010. isključen radio-prijemnik, jer se smatralo da je dragocenu snagu svrsishodnije koristiti na ubrzavanje ksenonskih jona nego na generisanje radio-talasa. Tako je brod ostao nem i prilikom ulaska u orbitu prošle subote. Sale kontrole misije bile su praktično prazne, jer nije bilo potrebe za nadziranjem ove operacije. Nema informacija da li su Nasini inženjeri ipak igrali negde od sreće svesni da se 188 miliona kilometara od njih odigrava besprekorni pas de deux manevar o kome su neki od njih sanjali već više od 10 godina.

Potvrda da je „Dawn“ ušao u orbitu stigla je nešto pre 15:30 po našem u subotu 16. jula (više od 24 časa nakon stvarnog ulaska) kada su sistemom Deep Space Networka (DSN) uhvaćeni radio-signali. Prateći već isprogramirane instrukcije, sonda je poslala slike napravljene dan ranije i onda po planu nastavila komunikaciju sa Zemljom. Slike su potvrdile da je brod u odličnom stanju i da nastavlja sa programom za ulazak u željenu orbitu. Koreografija je bila savršena!

Kao što ne treba verovati našim političaria kada kažu da više nismo u krizi, tako ni Nasine tvrdnje da je sve teklo „kao po loju“ nisu baš tačne. Sigurno su progutali debeli knedlu kada je 27. juna došlo do iznadanog kašljucanja u jonskom pogonu. Tajanstveni kosmički zrak, verovatno proton velike brzine i energije, pogodio je jednu električnu komponentu na posebno efikasan način. Ta komponenta se koristi da bi kontrolor[3] kompjuterskog sistema za jonsku propulziju mogao da nadzire složeni transport ksenona od glavnog rezervoara do radnog mlaznika. Za optimalan rad motora, neophodno je da gorivo stiže u tačno određenoj količini. Kada je kosmički zrak udario u uređaj, on je poremetio njegovu sposobnost da šalje signale do ventila, iako mu je to komjuter naređivao. Kao rezultat, kada je bilo potrebno dodati još malo ksenona u motore, kontrolor to nije mogao da uradi. Zaduženi kompjuter je uočio problem, izveo proceduru prekida potiska, i alarmirao glavni brodski kompjuter. Taj kompjuter je pravilno reagovao otkazivanje svih aktivnosti i prebacivanjem sonde u jedan od svojih „safe“ režima. U ovom slučaju, obzirom da su svi ostali sistemi radili kako treba, nije bilo potrebe da se poziva normalni „safe“ režim. Umesto toga, robot je odabrao da sprovede nekoliko manjih rekonfiguracija. Okrenuo je glavnu antenu ka Zemlji i poslao trenutni status, strpljivo očekujući odgovor od ljudi sa Zemlje.

Deep Space Network je započeo svoju rutinsku komunikacionu sesiju rano ujutro 28. juna, i „Dawnov“ tim je odmah shvatio u kakvom problemu se nalazi njihovo čedo. Pre kraja istog dana, uspeli su da ga vrate u normalan režim rada i pripreme aktiviranje drugog kontrolora.

„Dawn“ je koristio kontrolor #1 i jonski motor #3 još od početka decembra[4] 2011. godine. Pošto zbog kosmičkog protona taj kontrolor nije uspevao da reguliše rad ventila, inženjeri su naredili brodu da se prebaci na kontrolor #2, koji je upravljao pogonom sonde tokom čitave 2010. godine. Njegova sposobnost upravljanjem ventilima nije bila narušena. On je mogao da upravlja motorima #2 i #3, ali je bilo brže formulisati komande za potrebe motora #2, te je zbog hitnosti reagovanja to izabrano za rešenje.

Tokom ovog leta, inženjeri će istestirati kontrolor #1 da bi mu proverili stanje i utvrde da li ventili mogu da dobijaju signale. Taj kontrolor upravlja radom motora #1 i #3. Planeri misije su još davno odlučiji da do kraja misije više ne upotrebljavaju motor #1, jer je koristio malo više energije od svojih rođaka, tako da će bez obzira da li će kontrolor #1 biti potpuno funkcionalan ili ne, misija „Dawn“ biti nastavljena po planu i sa kontrolorom #2.

Da bi što pre nastavili sa potiskom, inženjeri iz Pasadene (JPL) su brzo osmislili novi plan. Čitav problem je oduzeo 1,2 dana jonskog potiska, te su napravili novi plan po kome je dodato 1,8 dana potiska. Kao rezultat, ulazak u orbitu Veste je pomeren za 15 sati ranije. Takva fleksibilnost još je jedna od mnogih razlika između misija koje koriste jonski pogon i onih konvencionalnih.

Međutim, pre nego što su nastavili let, tim je želeo da dozvoli „Dawnu“ da izvede prvo planirano snimanje Veste tokom jedne njene potpune rotacije oko ose (Vestin dan traje 5 sati i 20 minuta). Zahvaljujući velikom trudu i napotu ljudstva, to je obavljeno po planu 29-30 juna, i sve dobijene slike već su objavljene, neke čak i na našem sajtu. Izvršeno je i snimanje uz pomoć vidljivog i infracrvenog imidžing spektrometra za mapiranje[5] (VIR) radi dobijanja parametara za podešavanje instrumenata za naučna merenja sa istraživačke orbite. Nakon što je pribavio dva seta odličnih fotografija, interni kompjuter je detektovao neke neočekivane uslove, i nije dozvolio VIR-u dalje aktivnosti. Kada su 30. juna slike poslate na Zemlju, inženjeri su se uverili da je VIR u dobrom stanju, a oni su nastavili da proučavaju telemetriju i sprovode planve za važna merenja minerala koji čine Vestinu površinu.

Po originalnom planu, jonsko potiskivanje je trebalo da započne posle komunikacione sesije 30. juna. To se i dogodilo, iako je prethodnih dana bilo neplaniranih prekida u radu motora. „Dawn“ je nastavio da se približava Vesti blago guran mlazom jona iz motora #2, kao što to uostalom radi i danas.

Da bi video ono što vidi „Dawn“, postoji nekoliko načina. Jedan je da napraviš sopstvenu sondu, sedneš u nju i odeš tamo da gledaš. Koji bi to doživljaj bio! Može i jednostanije – samo klikneš ovde. Jeste da tu nema nekih bitnih objašnjenja fotografija ili nekih merenja, ali treba se setiti da podatke prikupljaju 4 različite zemlje, a da ih konačno distribuira samo NASA.

[img]http://imageshack.us/photo/my-images/4/vesta2011.jpg/[/img]

Slika Veste od pre 5 dana. Tada je protoplaneta bila udaljena oko 13.000 km, a „Dawn“ joj se približavao brzinom od samo 23 metra u sekundi.

Od 9-10 jula letilica je imala još jedan kratak prekid u radu motora. U to vreme, za koje je pravljen drugi set slika kompletne Vestine rotacije, „Dawn“ je fotografisao i kosmos koji okružuje Vestu u potrazi za njenim mesecom. Paralelna osmatranja Hablovim teleskopom i onima sa Zemlje nisu pronašla do danas ništa, ali to ne znači da meseci možda ne postoje. U pokušaju da ih otkrije, kamere su imale ekspoziciju od čitavih 4,5 minuta. Kamere su snimale prostor oko Veste i načinile ukupno 72 snimka. Tri sata kasnije slikane su iste lokacije, a 9 sati kasnije Jovo-nanovo. Slike su zatim pažljivo analizirane u potrazi za svetlim tačkama koje brzo menjaju svoj položaj, nagoveštavajući orbitno kretanje neke kamenčine koja bi bila Vestin pratioc.

Iako još nije zvanično objavljeno, ja sam doznao da Vesta ima satelit i da je već prozvan Dawn!

Trenutno, sonda „Dawn“ kruži na oko 11.000 km od Veste, što je bliže od mnogih veštačkih satelita na Zemlji. On je na 1,25 AJ od Zemlje, odn. 470 puta je dalji od Meseca i 1,23 puta je dalji od Sunca. Za kružni put, radio-signalu treba oko 21 minut.


LINK
_________________
Nikada nisam bio siromašan ali sam bio bez novca. Biti bez novca je prolazno stanje, biti siromašan je stanje duha.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Mystic_Storm
Hodočasnik


Pridružio: 01 Jun 2009
Poruke: 800
Lokacija: Kragujevac

 Poruka Poslao: 21 Jul, 2011 16:14 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Svemirski teleskop Hubble otkrio nepozat mjesec oko Plutona

Astronomi SETI Instituta iz Mountain View, Kalifornija, otkrili su dosad nepoznati mjesec u orbiti oko Plutona koristeći pri tomu Svemirski teleskop Hubble (HST). Novootkriveni mjesec najmanji je od tri dosad poznata (Charon, Nix i Hydra) a njegov se promjer procjenjuje na 13 do maksimalno 34km. Orbita mu je pozicionirana između orbita Nixa i Hydre a dobio je privremenu oznaku P4.
Slika 1
Opažačka kampanja SETI Instituta imala je primarni zadatak zapaziti eventualni prsten materije oko Plutona obzirom se smatra kako su njegovi poznati mjeseci nastali sudarom Plutona i nekog drugog nebeskog tijela u ranoj povijesti Sunčeva sustava. Prsten nije uočen ali je produženje ekspozicije fotografija HSTa jasno pokazalo kako se novootkriveno nebesko tijelo zaista tamo nalazi. Izračunom orbite pokušalo se P4 uočiti i na ranijim snimcima HSTa no to nije bilo moguće kako zbog fotografija kraće ekspozicije tako i iz razloga što je u vrijeme otkrića Nixa iHydre (2005.) P4 bio u nepovoljnom položaju ispred, odnosno iza Plutona te ne bi bio uočljiv ni ovakvim postavkama kamere i teleskopa na HSTu.
Slika 2
Mark Showalter iz SETI Instituta te Alan Stern iz Southwest Research Institute iz Bouldera, Colorado, kažu kako je ovo izvanredan uspjeh i astronoma i HSTa. Razgovjetno vidjeti ovako malo nebesko tijelo na udaljenosti od gotovo šest milijardi kilometara zaista je pravi pothvat. Ovo će otkriće poslužiti i planerima misije New Horizons za trasiranje putanje i plan istraživanja Plutonova sustava kada stigne do njega 2015. godine.

Slika 3

P4 najprije je uočen na fotografijama od 03. i 18. lipnja, njegovo je postojanje potvrđeno 03. srpnja. Konačni dokaz orbitalnog pomaka i nedvojbeno jasne „točkice“ pristigao je 18. srpnja. Otkriće je objavljeno dva dana nakon toga kada su svi parametri potrebni za siguran znanstveni dokaz prikupljeni i obrađeni te napravljene ilustracije za medije.
Slika 4
_________________
Nikada nisam bio siromašan ali sam bio bez novca. Biti bez novca je prolazno stanje, biti siromašan je stanje duha.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Mystic_Storm
Hodočasnik


Pridružio: 01 Jun 2009
Poruke: 800
Lokacija: Kragujevac

 Poruka Poslao: 21 Jul, 2011 16:15 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Slike nisam postavaljo jer bih morao mnogo da ih umanjim a tada se ne bi videli detalji.
Zato sam ostavio klik linkove za pune slike.
_________________
Nikada nisam bio siromašan ali sam bio bez novca. Biti bez novca je prolazno stanje, biti siromašan je stanje duha.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Vesna
Glavni urednik


Pridružio: 08 Jan 2008
Poruke: 4177
Lokacija: Beograd

 Poruka Poslao: 15 Avg, 2011 22:30 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom


_________________
Jednom se živi, ali večno...
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
5.element



Pridružio: 06 Feb 2009
Poruke: 1613
Lokacija: Zagreb

 Poruka Poslao: 21 Avg, 2011 16:35 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Mislim da bi ovo ..zlu ne trebalo..svak TREBAO pročitat..i to sve rubrike..

http://www.planetxelenin.com/odbrojavanje
_________________
..LJudsko srce nikad zadovoljno nije
( Stara narodna )
..I bolje da nije...
( 5.element )
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Giba
Mesija


Pridružio: 20 Sep 2008
Poruke: 4650

 Poruka Poslao: 21 Avg, 2011 20:37 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

       
5.element ::
Mislim da bi ovo ..zlu ne trebalo..svak TREBAO pročitat..i to sve rubrike..

http://www.planetxelenin.com/odbrojavanje


Kako su ljudi prsli od pojave interneta...

Svašta.

Kraj igre je tek kada dodjemo do kraja, a to neće biti nikakvim "spoljašnim" faktorom...

Zar iko može da misli da je ovako kompleksna igra prepuštena takvom slučaju... Da, da...
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
valen
Majstor


Pridružio: 11 Nov 2009
Poruke: 1113

 Poruka Poslao: 21 Avg, 2011 20:54 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

       
Giba ::
    

Zar iko može da misli da je ovako kompleksna igra prepuštena takvom slučaju...


Ne moze,dok se ne stimulise....a onda pocne kompleksno da misli... Smile
_________________
jedi ,moli ,voli .
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Yahoo Messenger
Giba
Mesija


Pridružio: 20 Sep 2008
Poruke: 4650

 Poruka Poslao: 22 Avg, 2011 16:52 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom


Link
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
filip
Tragalac


Pridružio: 05 Maj 2010
Poruke: 114

 Poruka Poslao: 22 Avg, 2011 17:39 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

       
5.element ::
Mislim da bi ovo ..zlu ne trebalo..svak TREBAO pročitat..i to sve rubrike..

http://www.planetxelenin.com/odbrojavanje


Iskreno mislim, da onaj (oni) ko pise ovakve baljezgarije, umire od smeha, dok gleda kako se neki primaju na sve to. Ako to nije slucaj, onda im treba zbrinjavanje u za to nadleznim institucijama.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
filip
Tragalac


Pridružio: 05 Maj 2010
Poruke: 114

 Poruka Poslao: 22 Avg, 2011 17:40 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

       
5.element ::
Mislim da bi ovo ..zlu ne trebalo..svak TREBAO pročitat..i to sve rubrike..

http://www.planetxelenin.com/odbrojavanje


Iskreno mislim, da onaj (oni) ko pise ovakve baljezgarije, umire od smeha, dok gleda kako se neki primaju na sve to. Ako to nije slucaj, onda im treba zbrinjavanje u za to nadleznim institucijama.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
www.OBJAVE.com forum » OBJAVLJIVANJE SE NASTAVLJA
Ovaj forum je zaključan i ne možete pisati, odgovoriti ili menjati teme   Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu Prethodni  
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20,
21, 22  Sledeci
Strana 21 od 22

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu

Neke srodne teme
 Teme   Odgovori   Autor   Pogledano   Poslednja poruka 
Nema novih poruka NAJDELOTVORNIJE TEHNIKE KOJE KORISTITE... 188 Aleksandra-Caca 200544 18 Jul, 2011 22:36 pm
Aleksandra-Caca Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka NOVO NA SAJTU 69 adminfob 118376 27 Mar, 2011 09:52 am
adminfob Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka PUT SRCA... 89 Vakan Tanka 149810 23 Dec, 2010 05:49 am
Vesna Pogledaj zadnje poruke
Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati ZORAN IZ ZEMUNA - Čitaocima koje to zanima (2008.) 2294 Vesna 1702297 08 Nov, 2010 01:48 am
Vesna Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka OSHO - citati 40 Akasha 98919 16 Nov, 2009 16:00 pm
Akasha Pogledaj zadnje poruke
Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati ČITAOCIMA KOJE TO ZANIMA - Sezona proleće/leto 2009. 2184 Starcy 1412786 08 Okt, 2009 02:46 am
Vesna Pogledaj zadnje poruke
Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati ČITAOCIMA KOJE TO ZANIMA - 2009. 2462 Aleksandra-Caca 1634846 27 Mar, 2009 11:34 am
Vera Bojičić Pogledaj zadnje poruke
 
 
Home | Add to Favorites | Mapa sajta
 
 




Solaris 1.11 phpBB theme/template © 2003 - 2005 Jakob Persson (readme)(forumthemes/bbstyles)

Powered by phpBB © 2001, 2002 phpBB Group
Prevod by CyberCom