Svetska čuda, njihove tajne i smisao
Idi na stranu
1, 2  Sledeci
Ovaj forum je zaključan i ne možete pisati, odgovoriti ili menjati teme   Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati
www.OBJAVE.com forum » OBJAVLJIVANJE SE NASTAVLJA
Pogledaj prethodnu temu :: G :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
Mystic_Storm
Hodočasnik


Pridružio: 01 Jun 2009
Poruke: 800
Lokacija: Kragujevac

 Poruka Poslao: 05 Avg, 2010 10:56 am    Naslov: Svetska čuda, njihove tajne i smisao
Odgovoriti sa citatom

Tema o mnogim svetskim čudima, pre svega građevinama ali i o neobičnim pojavama i pokušaj njihovog objašnjenja.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Mystic_Storm
Hodočasnik


Pridružio: 01 Jun 2009
Poruke: 800
Lokacija: Kragujevac

 Poruka Poslao: 05 Avg, 2010 10:58 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

TAJNA STOUNHENDŽA

Arheoastronomija

200000

Preistorijski čovek nije imao pismo, ali je ostavljao tragove svoga bitisanja. U informacionom smislu, to su bile i nehotične poruke potonjim generacijama. Kao i prastara pisma, ove poruke treba znati dešifrovati, dekodirati.

1.
Megalitski spomenici Evrope
:Članak je pisao prof. dr Petar Grujić
za Astronomiju broj 19

U okviru brojnog britanskog nasledja, okrug Viltšira (Wiltshire) posebno je bogat. Solzberijska ravnica se može pohvaliti najmanje dvama izuzetnim spomenicima. U Solzberiju se nalazi, prvo, katedrala (XIII v.) sa najvišim tornjem u Engleskoj (123 m) i drugo – Stounhendž (Stonehenge). Bukvalno značenje poslednjeg, svakako najznačajnijeg spomenika te vrste u Britaniji (i svetu) jeste “viseće kamenje”. Kako se može videti sa slike 1, današnji izgled strukture Stounhendža (u daljem Strukture) opravdava ovakvo ime (a posebno je opravdavao u ranija vremena, kada je bio mnogo očuvaniji) – poprečni megaliti (tzv linteli) kao da vise u vazduhu.. (Naravno, kako su ga zvali sami graditelji, nećemo nikada saznati). Nekih tridesetak kilometara severno od Stounhendža nalazi se Ejvberi (Avebury), sa najvećim megalitskom strukturom u Britaniji i najvećim veštačkim brdom (Silbery Hill) takodje. Nema sumnje da su oba ova spomenika bili deo neke civilizacijske celine, kao i da su na neki način bili povezani i sa Stounhendžom. No o tome se danas može samo nagadjati. Struktura megalitskog Ejberija još je složenija od one u Stounhendžu i, obzirom na Silberi Hil (preistorijska piramida, tačnije kupa) pretpostavlja se da se radi o neolitskoj metropoli. Ni na jednom od megalitskih struktura nije pronadjen nikakav pisani znak (ako se izuzmu tragovi najezde “civilizovanih” turističkih hordi, naravno), sa izuzetkom urezanih bodeža (kama) na jednom megalitu Stounhendža.. Ostali materijalni tragovi ovog društva (ili društava?) dozvoljavaju da se rekonstruiše mnogo toga iz njegovog života, ali namena megalitskih struktura ostaje tajna do danas. Nema sumnje da su igrali razne uloge u ritualima vezanim za autohtona verovanja, religijska i sl, ali takva opšta zapažanja ne pomažu nam mnogo, u otsustvu nekog pisma, makar i piktografskog. No da li se iz postojećih megalitskih konstrukcija može izvući nešto više? Rene Tom (Thom), poznati engleski istraživač, konstatovao je da mnoge strukture sadrže geometrijske poruke, najčešće tzv Pitagorinu teoremu. Za ovu poslednju zna se da je bila poznata mnogim tradicionalnim društvima širom sveta. Nema sumnje, takođe, da su ovakvi simboli imali magijsku ulogu, ali da li možemo očekivati nešto više od toga? Nauka je, kako znamo, iznikla iz magije. I tu dolazimo do najveće zagonetke evropskog čoveka (posle propasti Antlantide, naravno), do Stounhendža.
3. Stuktura Spomenike

Da bismo razgraničili dva osnovna aspekta Stounhendža, pod Spomenikom podrazumevaćemo njegov spoljašnji izgled, a pod Strukturom (skriveni) sadržaj, otprilike kao kompjuterski hardware i software. Naše Hojlovsko pitanje* pred Spomenikom sada glasi “Ima li ovo dušu?” To su se, uostalom, pitali svi koji su ga videli, od vremena Julija Cezara do danas. Istina, u vreme Kelta Spomenik je korišćen za druidske rituale, ali to nije moglo da zavara poznavaoce istorije i antropologije. I za ove keltske sveštenike, Spomenik je bio ostatak davne prošlosti i samo uzurpirani dekor za njihove religiozne predstave (upražnjavane i danas). (Taj “uzurpatorski sindrom” nije bio nepoznat srednjevekovnoj Evropi, uostalom – veliki broj hrišćanskih bogomolja podignut je na temeljima (često namerno srušenih) predhrišćanskih paganskih (sic) hramova). No pre nego što se pozabavimo Strukturom, pogledajmo kako izgleda današnji inventar Spomenika.

* Kada je vedeo Stounhendž Fred Hojl se zapitao „Čemu je sve to služilo“
3.1 Kratka povest Spomenika.

Kako izgleda projekcija Spomenika na tlo Stounhendža i na današnji istorijski trenutak prikazano je shematski na Slici 2. Kao i kod drugih arheoloških nalazišta, razlikuje se nekoliko podstruktura, strata, za koje se smatra da pripadaju različitim periodima. Kada krenemo od periferije ka centru, nailazimo prvo na jarak, zatim nasip, onda kružno pozicionirane tzv Obrijeve rupe, što čini zajedno sa tzv Nagnutim Kamenom (Heel Stone) Stounhendž I (SI). Zatim razlikujemo dva koncentrična kruga rupa, rupe Y i Z, tj Stounhendž II (SII). Najzad imamo kružno postavljene vertikalce (uprights - uspravljeni kamenovi) prebrodjene lintelima (u daljem Sarsenski prsten) i unutar toga ogromne trilitone (trokamenove) poredjane u obliku konjske potkovice (u daljem – Potkovica). Šta se danas može reći o datiranju ovih podstruktura? Korišćenjem raznih komplementarnih metoda, utvrđeno je da je Stounhendž I konstruisan u periodu (3.000. – 2.500.) p.n.e., a Stounhendž III (SIII) oko 1.000 g. kasnije. Od Stounhendža II (c. -1900, c. -1700) ostale su samo rupe i nije moguće danas “pronaći mu dušu” (ako je ikada i imao). Ovde treba obratiti pažnju na dužinu perioda proteklog vremena izmedju faze I i III. Tačnije, treba izbeći zamku “vremenske varke”, tačnije “istorijskog sažimanja”. Sa naše vremenske distance, to je sve “neka preistorija”. Za graditelje SIII struktura SI bila je, takođe “daleka preistorija”, gotovo zaboravljena. Po svoj prilici radilo se o potpuno drugom etnikumu, drugoj kulturi itd, koja sa SI nije imala neposrednog naslednog kontinuiteta. Za graditelje SII, SI je bio možda isto toliko misterija, kao za modernog čoveka sva tri stratuma i nije sigurno da su uopšte razumeli namenu Konstrukcije I (Mračni arhi-Srednji Vek?).

Ko je pronašao Stounhendž? Pitanje isto toliko suvislo kao i ono “Ko je pronašao Ameriku?” Azijski mongolski narodi, prvi put, pre nekih 30.000. godina, zatim Vikinzi, u VIII. veku, pa Portugalci (1492), Afrikanci u XVII. veku, itd.? Prve potvrdjene izvore o Stounhendžu imamo od Diodorusa Sikulusa (c. +50), koji piše, pozivajući se na Hekateosa (c. -500) o Hiperborejcima koji žive na severu, i koji su na svome ostrvu podigli sferni (sic) hram bogu Apolonu, koji svakih 19 godina silazi kod njih. Kada mu priredjuju svečane igre, koje se izvode od prolećne ravnodnevice do uzdizanja Plejada. Može li se ovome verovati? Otkud brojka19, u izobilju magijskih, mitoloških, 6, 7, 12, 40, …? O tome ćemo nešto kasnije. Sledeće značajno otkriće napravio je engleski antikvar Džon Obri (John Aubrey) 1666, koji je zapazio 56 udubljenja, kružno poređana oko centra Konstrukcije, kako se vidi na Slici 2. Nepublikovano, ovo otkriće biće ignorisano, da bi kasnije bili ponovo napravljeno. Ulegnuća su se tada ispostavila da kriju rupe, tzv Obrijeve rupe To je bilo poslednje otkriće vezano za Konstrukciju, tako da možemo da skicirmo današnji inventar Konstrukcije, kako je pokazano na Slici 2.

Obrijeve rupe bile su ispunjene izdrobljenim krečnjakom, pepelom spaljenih kostiju, kremenjem i ćumurom, iz čega je zaključeno da su bile namerno zatrpavane, odnosno da nisu bile ostaci neke druge konstrukcije, kao što su vertikalci (kameni ili drveni) i sl. Ove rupe pripadale su Strukturi, dakle SI, kako je pokazano na Slici 4. Za starost SI danas je prihvaćeno (c. –2750), dakle negde u vreme prvih piramida u Gizi, odnosno početka Mikenske civilizacije. One čine celinu sa Hil-Stoun (koji se zove i Kaludjerova peta), i četiri stanice, tzv Osmatrački stubovi (Post Stations). Hil-Stoun je visok 4.8 m, nagnut i udaljen od geometrijskog centra Strukture za 76.8 m. Samo ime sugeriše da su kumovi bili svesni da je prvobitno bio sasvim uspravan.
Slika 2. Tlocrt Stounhendža. Postojeći kamenovi označeni su crnim; Hilstoun je sasvim desno.


Kako se može videti na Slici 2, Konstrukcija ima razudjenu strukturu, sa mnogo podstruktura, od koje neke pripadaju približno istom dobu. Izgled Konstrukcije se menjao tokom vekova, kao su neki segmenti propadali, razgrađivani, preuređivani i dograđivani. Današnji izgled rezultat je rada vremena (sic), i rekonstrukcije ljudskim rukama. Ova pak rekonstrukcija zavisila je od shvatanja namene Strukture, kako je ovo shvatanje evoluiralo tokom vremena.

Ono što se danas zove SIII (c.-1700, c. –1350) sastoji se od tzv sarsenskih kamenova, uređenih u pod-Spomenike: (a) kružni red vertikalaca zasvođenih lintelima; (b) 5 parova megalita zasvođenih lintelima u obliku konjske potkovice; (c) 19 vertikalaca (ovaj broj smo već notirali ranije!), takođe u obliku potkovice; (d) prsten od 59 (61) vertikalaca (tačan broj originalnih kamenova nije izvestan). Podstrukture (c) i (d) su od tzv plavih kamenova, uzetih is SII, koji nikada.po svoj prilici nije bio kompletiran. Za megalite iz (a) i (b) utvrdjenoje da su dopremljeni iz okoline Ejvberija, a plavi kamenovi sa planine Preseli (Prescelly), u Velsu (c. 200 km).

Spoljašnji Sarsenski prsten ima 29.25 m u prečniku i sastoji se od grubo obrađenih megalita, težine oko 26 tona i visine 4 m. Još masivniji su megaliti u konjskoj potkovici, visine 6-7.5 m. i teški c. 40 tona.
3.2 Ko je i zašto podigao Spomenik?

Prema onome rečenom ranije, pitanje je deplasirano. Spomenik je podizan, i pitanje je da li su razne faze bile asocirane sa originalnom Strukturom. Da bi se dao odgovor, mora se, kao prvo, dekodirati Spomenik, tj “zaviriti u njegovu dušu”. Tek posle dekodiranja, možemo se upuštati u motivaciju, cileve i sredstva koja su zato korišćena. Kao prvo, treba znati šta je arhajski čovek: (a) mogao da zna, (b) verovatno znao, (c) želeo sa tim znanjem da postigne.

Ono što se danas gotovo izvesno zna, jeste da je originalna ideologija koja stoji iza Spomenika sadržana u najstarijoj strukturi, u SI. Graditelji SII ili nisu bili intimni sa ovom prvobitnom Konstrukcijom, ili nisu bili dorasli (tehnički, organizaciono) upotrebi Strukture. Što se SIII tiče, stvar je dosta složena. S jedne strane, pitanje, na koje treba prvo odgovoriti, jeste da li je gradjenje monumentalnog Spomenika imalo samo konstruisanje hadvera za (shvaćenu) ideološku pozadinu, ili je sama ideologija proširena novim elementima i kojim? Jedno je sigurno. Čak ako se radilo o čistoj megalomanskoj nadgradnji, sa ciljem da se impresionira, dakle o show-u, postojanje ove upečatljive Konstrukcije omogućilo je očuvanje svesti o postojanju SI, da bi danas mogli da se uopšte bavimo Stounhendžom kao takvim. Dakle, sujeta je sujeta, ali bez nje ne bismo danas imali ni Piramide. U vezi sa ovima, važna je sledeća paralela.

Piramide su Institucija, sa jasno definisanom strukturom i namenom, očuvanom istorijskim kontinuitetom i pisanom tradicijom. Stounhendž to nije. On može biti niz institucija, koje se sa ili bez istorijskog kontinuiteta nižu na istom lokalitetu, ali u sukcesivnim fazama, koje ne moraju biti ”ideološki sprezane”. Drugim rečima, možda se radi o čitavoj ”civilizaciji”, koja se ne može smestiti u jedinstven kalup. Naš zadatak je da iz njenog “snimka” (današnegi zgleda) rekonstruišemo “film”, istoriju nalazišta. Paralela sa Egiptom može, zato, biti instruktivna.

Egipat je c. –1500 (Novo Carstvo, c. –1576-1085) imao razvijenu državnu organizaciju, staru milenijumipo, sa razvijenom tehnologijom gradnje u kamenu, bogate resurse u ljudstvu i hrani. Piramide u Gizi su gradjene od lokalnog kamena, uz upotebu desetina hiljada radnika (tačnije - seljaka), u periodu poplave, kada se nije moglo raditi u polju, motivisanih verovanjem da se obezbeđenjem zagrobnog života faraona osigurava dobrobit Zemlje, koju je upravo izaslanik bogova, Faraon, osiguravao. Šta je moglo motivisati preistorijskog čoveka Britanije da kleše megalite teške 30, 45 tona, i dovlači ih sa rastojanja od preko 30 km, i podiže džinovske trilitone u Stounhendžu? Teško je poverovati da se radilo o hirovima kraljeva-poglavica samo, odnosno o hramu za verske rituale. Kako je mogao izgledati transport “plavih kamenova”, pokušao je da dočara BBC 1954, organizujući prenos betonskih replika suvim delom maršute od Preseli Planine do Stonhendža, koristeći tehniku kakvu su mogli da primenjuju graditelji Strukture. Ovaj transport mogao je da traje decenijama, a prenos trilitonskih megalita od Ejvberija možda vekovima.. Naravno, nisu u pitanju samo tehničke poteškoće, već i organizaciono-političke, jer se radilo o poduhvatu tipa osvajanja Meseca.

Drugo pitanje na koje treba odgovoriti jeste sama ideja koju je trebalo realizovati ovim džinovskim poduhvatima. Da li iza nje stoji um kapaciteta jednog Njutna (ili Hiparha), a u slučaju SIII još i organizatorski genije jednog Napoleona? Nije li, možda, Hilbery Hill u Avebury upravo grobnica tog preistorijksog Bonaparte, kako su mnogi pretpostavljali? To su sve pitanja koja su sama po sebi intrigirajuća, ali još više koja nam treba da pomognu da bismo rasvetlili “misteriju Stounhendža”.
4. Dekodiranje Strukture

Misterija Stounhedža intrigirale je svakog ko se susreo sa ovim fascinirajućim Spomenikom. Priča o njegovoj istoriografiji (sic) zanimljiva je sama po sebi, jer je to priča o civilizaciji, kako se oko Stounhendža menjala i evoluirala. Kao i obično, počinje se mitologijom.
4.1. Mitologija Stounhendža.

Jedan od prvih interpretatora Stounhendža bio je Džon Obri, koji u (posthumnom) Monumenta Britannia lansira tezu o druidskom svetilištu. Druidi su bili ketska sveštenička kasta, malo poznata i u svoje vreme, a pogotovo u kasnijuim vekovima, jer je njihovu religiju Rim zabranio već u doba Cezara. Ovu tezu, koja će se tokom sledećih vekova provlačiti kroz Stounhendž kao crvena nit, preuzima sledeći poznati antikvar, Vilijam Stakli (William Stukeley) 1740, u svome traktatu Stonehenge, a temple restored to the British Druids, u kojoj Feničani dolaze u Britaniju i grade svoj hram. Ovo je bio početak tzv difuzione teze, sa kojom ćemo se sretati kasnije takođe. Staklijev spis bio je od velikog značaja za istoriografiju Stounhendža, jer se u njemu prvi put spominje njegovo astronomsko značenje. Autor ističe da je glavna osa Spomenika upravljena prema severo-istoku i tački na horizontu gde sunce izgreva na dan letnje dugodnevice. Sledeći “Druidista”, Džon Smit (Smith) publikuje 1771 pamflet, u kojem iznosi tezu da je Spomenik funkcionisao kao kalendar. Trideset kamenova jednog od prstenova, pomnoženo sa brojem sazvežđa u Zodijaku, daje broj dana u (solarnoj) godini. Godine 1883 izvesni V. Blekit (W. Balcket) uvodi u igru davno očekivane Atlantidjane, obogaćujući difuzionu hipotezu teškom artiljerijom. Do 1896 broj hipoteza dostigao je zavidnu visinu, kako navodi H. Hačison (H. Hutchison) u Prehistoricn Man and Beast : (i) Hram Suncu, (ii) Hram zmiji; (iii) Hram Budi; (iv) Planetarijum; (vi) Gigantska vešala na koja su povešani britanske vođe u čast saksonskog boga Vodena; (vii) Memorijalni spomenik britanskim plemićima koje je mučki pobio Saksonac Hengist, na gozbi. Jedan od kasnijih difuzionista, Gordon Čajld (Childe), verovao je da postoji značajna sličnost Mikenske kulture i tzv (Wessex) kulture (rano Bronzano doba), i smatra da su upravo Mikenjani podgli Spomenik (ili bar odlučujuće uticali na ovo: gorepomenutiu klesani bodež tipičan je za Mikence).

Slika 3. Norman Lokjer (levo) i Džon Obri ( desno)

Jedan posleratni autor, pak, u knjizi Sphinx and Megalyths, Spomenik pripisuje Egipćanima, koji su, navodno, zbog izvesnih astronomskih teškoća u Egiptu, došli na Britansko ostrvo i podigli tu svoju opservatoriju. Danas je difuzionistička hipoteza, kao takva, uglavnom odbačena. Sada znamo da su se tokom milenijuma na tlu Evrope razvijale paralelno autohtone kulture i da je, na pr. Balkan u petom milenijumu p.n.e. bio isto toliko razvijen kao i drugde na Bliskom Istoku, na pr. (kao što Lepenski Vir potvrdjuje, na pr.) Difuziona hipoteza je samo specifični vid hipoteze monocentrizma, i ima isto ideološko uporište kao i mnogi savremeni kosmološki modeli, kao i neki lingvistički, u tom kontekstu..

No ime koje je u najvećoj meri vezano za Stonhendž bilo je Normana Lokjera (Lockyer), samoukog astronoma, koji je svoja istraživanja publikovao u delu Stonehenge and other British Monumnents (1906, 1909). Iako je bio zagovornik (hiper)difuzionizma, sa njime počinje moderna faza istraživanja Stounhendža, tzv teorija orijentacije.
4.2 Teorija orijentacije

Lokjer poklanja punu pažnju mogućim orijentacijama megalitskih spomenika uopšte, a posebno kod Stounhendža. Pri tome se trudi da uzmu u obzir sekularne promene na nebu, pre svega promene nagiba Ekliptike zbog precesije ekvinocija. Problem koji se ovde pojavljuje sličan onome kod kosmičke astronomije – uspostavljanje korelacije udaljenje-crveni pomak, u otsustvu pouzdanog (nezavisnog) određenja udaljenosti posmatranih objekata. U slučaju megalita, to se svodilo na pouzdanost datiranja, da bi se specifična orijentacija mogla asocirati nekom nebeskom objektu, zvezdi, na pr., kako su to mogli da vide tamošnji posmatrači. U ovom pogledu Lokjer utvrdjuje da je Stounhendž stariji od Kelta i Rimljana, što je bilo ranije osporavano od mnogih. On razvija izvanrednu aktivnost posvećenu megalitskoj kulturi u Evropi, sa posebnim naglaskom na Stounhendžu, koju niko pre njega ni posle njega nije ispoljio. Njegov interes ide od preistorije, antropologije, mitologije, pa do astronomije i arheologije. Svoja zapažanje publikuje u nizu knjiga, počevši sa 1906. Na njegovu inicijativu Kraljevsko društvo osniva komitet za astronomsko izučavanje antičkih spomenika Britanije. Umro je 1920. g.

Sledeća četvrt stoleća Stounhedžski džin spavao je neuznemiravan od astronomskog dela čovečanstva, sve dok Piter Njuhem (Petar Newham) nije 1957 posetio sajt sa svojom suprugom. Otada postaje zaražen “Stounhendžskom groznicom”, koja će ga pratiti do kraja života. Inženjer po profesiji, Njuhem stiče svoja astronomska znanja upravo baveći se “Zagonetkom Stounhendža”. Konsultuje profesionalne astronome u pogledu mogućih orijentacionih linija i dolazi na ideju da je linija Stanica 92 - ispupčenje G (videti sliku 4) istovremeno pravac najsevernijeg izlaska Meseca. Svoju ideju pokušava bezuspešno da plasira u tamošnji časopis Antiquity, da bi naučni korespondent dnevnika Yorkshire Post objavio članak pod naslovom “Tajna rupe G”, marta 1963, u kojem su izložene Njuhemove ideje. Budući da se radilo o provincijskom listu, Njumenovo zapažanje ostalo je nezapaženo. Slučaj je hteo da istog meseca padne jedan od sarcenskih blokova, ali ne kao ilustracija naše teze o “trci sa vremenom” (videti Sliku 1), već prosto “od starosti”.

Slučaj je hteo i da iste 1963. godine, u oktobru, prestižna Nature objavi članak Džeralda Hokinsa (Gerald Hawkins), naslovljenog “Dekodirani Stounhendž” (Stonehenge Decoded). U kratkom čkanku astronom Hokins pokazuje da mnogi pravci Stounhendža ukazuju na tačke izlaženja i zalaženja Meseca, kao i značajne tačke u vezi sa Suncem. Hokins je u tu svrhu angažovao tadašnju najtežu artiljeriju, IBM 7090, koji je obradio sve moguće korelacije značajnih linija Stounhendža s jedne strane i planeta, zvezda, Sunca i Meseca, s druge. Svoje rezultate objaviće uskoro u knjizi pod istim naslovom (1965), dok će Njuhem 1964. u knjižici naslovljenoj “Zagonetka Stounhendža i njegov astronomski i geometrijski značaj” sumirati svoje nalaze.

Slika 4. Orijentacione linije Spomenika prema Hokinsu. Ugao izmedju pravaca +24 ) i ( -29) iznosi 90º samo na geografskoj širini Stounhendža.

Naučna javnost primila je ponudjene interpretacije sa skepsom. Poznata istoričarka Žaketa Hoks (Jackuetta Hawkes), autoritet za preistoriju, nije uzimala ozbiljno ponudjene nalaze, izjavljujući da svako doba ima svoj Stounhedž, tj vidi u njemu ono što mu odgovara. Većina arheologa delila je sa njom takvo mišljenje, ali bilo je i onih koji su pokazivali simpatije za najnoviju interpretaciju Spomenika. Ono što je nedostajalo ponudjenoj interpretaciji structure Spomenika, tj sagledavanje njegove duše, bila je SVRHA. Toga se upravo poduhvatio Hokins, ispitujući mogućnost koršćenja structure kao prediktora značajnih nebeskih dogadjaja. A najznačajniji od ovih su, svakako, pomračenja Sunca i Meseca. Da li je Stounhendž bio preistorijske opservatorija za predvidjanje eklipsi?

Još su stari narodi zapazili izvesne pravilnosti u eklipsama, i vezivali neke periode za ove nebeske pojave, od kojih je pomračenje Sunca imalo razmere kosmičke katastrofe. Bio je poznat Sorosov ciklus od 18 godina (pripisivan Haldejcima), koji pokazuje da se pomračenja ponavljaju posle svakog perioda od 6.585 dana (18 godina, 10 dana, 7 časova i 42 minuta). No postojao je još jedan značajni astronomski period - Metonov ciklus. Grk Meton konstatuje u V.v.s.e. da po isteku 19 godina Mesečeve faze se ponavljaju na isti dan istog meseca (do na dva sata otstupanja). Istovremeno, 19 je najmanji broj godina kao proizvod sinodiskog meseca (kompletan period lunacije) i da ima približno 235 sinodičkih meseci u 19 Julijanskih godina (365.25 srednjih solarnih dana). Ovaj ciklus je vrlo precizan i tek po isteku 310 julijanskih godina predvidjeni novi mesec zaostaje jedan dan za dogadjajem. Ovo je upravo ciklus kojim se u judejskoj i hrišćansoj tradiciji odredjuju Pasha i Uskrs, respektivno.

Treba naglasiti, medjutim, da Metonov ciklus nije period eklipsi. Isto tako, veruje se da su druidski sveštenici znali za Metonov cikus pre dolaska Rimljana. U analizi Strukture kao prediktora Hokins je pokušao da prepozna mesečev nodalni period (precesija nodalne linije Mesečeve i Sunčeve ekliptike) od 18.64 goine, obzirom da je blizak Metonovom ciklusu. Za vreme ovog perioda zimski pun Mesec šetao se izmedju maksimalnog severnog otklona od +29° pravca kamena D kroz Hilstoun (Slika 4) do minimalne severne deklinacije pri kamenu F, i nazad. Detaljnija analiza pokazuje, medjutim, da celobrojni umnožak od 19 vodi značajnoj grešci. Najbolji fit dobija se kombinacijom 19+19+18 (=56). To bi trebalo da bude povezano sa ciklusom Mesečevih izlazaka pri Stounhendžu, odnosno sa mogućim opseracijama tadašnjih astronoma. I tu dolaze, naravno, Obrijeve rupe. Kako je funkcionisao ovaj prediktor, prema Hokinsu?

Šest kamenih belega postavljaju se u Obrijeve rupe u intervalima 9; 9;10;9; 9;10, i svaki se pomera za jednu rupu godišnje, suprotno kazaljki na satu (pretpostvalja se da nije korišćen digitronac). Sa 3 bela i 3 crna markera pokazuje se da se mogao prevideti svaki značajniji dogadjaj vezan za Mesec za stoleća unapred. Dva se pitanja, medjutim, postavljaju u vezi sa priloženom hipotezom (i bila su odmah i postavljena autoru). Kao prvo, da li je preistorijski “primitivac” posedovao “ takvu pamet”, i drugo, da li je mogao biti motivisan za ovakva pregnuća, (koja su reda putovanja na Mesec)? Odgovor na drugo pitanje je lak. Ako vam preti da neka aždaja proždere vaše sunce (“koje život daje”), nijedan napor nije suvišan. Pogotovo ako”zvezdočatci” priprete tako nečim (na vreme, naravno). Što se prvog pitanja tiče, potsetimo se da se evolucija homo sapiens sapiensa završila negde pre 100.000. godina. Zašto Hiparh ne bi imao svoga preteču medju Hiperborejcima, ili Aleksandrija pandan na Britanskim ostrvima? Ako je to zaista bio slučaj, danas samo možemo da se žalimo što nam graditelji ove fascinirajuće Konstrukcije nisu ostavili upustvo za upotrebu. S druge strane, ako smo toliko superiorni u znanju i inteligenciji, ne bi trebalo da nam bude nemoguće da dekodiramo ovu zagonetnu poruku iz bliske preistorije. To je upravo mislio Fred Hojl, veliki astronom i kosmolog prošlog veka (videti Astronomija br 9, str. 34). Ko god da je koncipirao Strukturu, On je u Hojlu dobio sagovornika “na ravnoj nozi”.


Nastavak u sledećem postu...
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Mystic_Storm
Hodočasnik


Pridružio: 01 Jun 2009
Poruke: 800
Lokacija: Kragujevac

 Poruka Poslao: 05 Avg, 2010 10:59 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom


Slika 5. Stounhendže I kao model Ekliptike, prema Hojlu.

U julu 1966 Hojl publikuje u Nature članak naslovljen “Stounhendž –Neolitska Opservatorija”, koji pobudjuje veliku pažnju arheoastronomskog dela čovečanstva, već i zbog samog autoriteta kosmologa. Hojl prihvata mnoge Hokinsove argumente, ali ide dalje od njega. On smatra da Obrijev krug nije računar za predikciju eklipsi , već da predstavlja samu Ekliptiku i. daje detaljni algoritam kako je mogao prediktor da fnkcioniše. Godine 1977 izlazi Hojlova knjiga “O Stounhendžu”, u kojoj su, pored tehničkih detalja, prezentirane i autorove ideje na temu socio-kulturoloških implikacija, koje se na osnovu sačuvanih ostataka Strukture mogu izvesti. Hojl pokazuje da se njegovim algoritmom mogu predvideti gotovo sva pomračenja, uključujući i ona koja nisu bila vidljiva sa sajta. Na slici 5 dat je shematski metod predikcije pomračenja Sunca i Meseca, pomoću Obrijevog kruga. Obrijeva rupa 14 uzima se za prvu tačku Ariesa, S označava Sunce, M projekciju Mesec na Ekliptiku, N’ označava silaznu nodu, sa posmatračem u centru C. Tako, dok Sunce napravi jedan obilazak za godinu, Mesec za (lunarni) mesec dana. Kada je Mesec u N (uzlazna noda) sunčevo pomračenje dešava se kada je približno udaljeno 15º od N, a lunarna eklipsa ako je Sunce u okviru 10º od N’. I obrnuto. Algoritam je tako:
1. Pomeriti S u pozitivnom smeru za dve rupe svakih 13 dana.
2. Pomeriti M u pozitivnom smeru za dve rupe svakog dana.
3. Pomeriti N i N’ u negativnom smeru za 3 rupe svakog dana.
Prema Hojlu, dizajneri su znali dovoljno precizno relevantne astronomske podatke da uspešno vrše predvđanja.

Da demonstrira da preistorijski čovek nije bio primitivniji od nas Hojl nastavlja svoju Egzegezu hipotezom da su Graditelji videli u S i M božanske atribute. Što se N tiče, rezonuje naš emancipovani kosmolog, ta nevidljiva linija ne može biti niša drugo do svemoćni, nevidljivi Bog, bog starozavetnog Isaije. Šta više, razvija tezu Hojl, triplet M, N, S nije ništa drugo do protoformulacija koncepta Svete Trojice. (Mnogi komentatori uzvratili su pitanjem: nisu li stari Kinezi tako došli na ideju “zmajevog meseca”?)

Mešanje sakralnog i profanog bilo je stalni pratilac astronoma, iz razumljivih razloga. Setimo se samo Keplera i njegove “Harmonije sfera”, sa Bogom na mestu Sunca (tj u centru ) i Hrista u poziciji spoljašnje, zvezdane sfere. (A Sveti Duh je, naravno, sila koja ih povezuje, tj gravitacija).
5. Post scriptum

Hojlova rekonstrukcija i interpretacija Konstrukcije predstavljale su apogej u pokušaju dekodiranja ove “megalitske poruke” iz preistorije. No posle apogeja dolazi relaksacija. Daleko od toga da je njegova interpretacija naišla na konsenzus kod arheoastronoma, a pogotovo kod arheologa. Glasovi neslaganja pojavili su se odmah, kako kod šire naučne i stručne javnosti, tako i medju samim istraživačima Stounhendža. Časopis Nature organizuje tribinu na svojim stranicama, gde publikuje reakcije zainteresovanih, od kojih se neki javljaju po prvi put, dok su neki i sami doprineli rasvetljavanju “Tajna Stounhendža”. Zamerke se mogu, uglavnom, podeliti u dve grupe. Prva se tiče tehničkih detalja, koje primedbe su bile uglavnom opravdane (tj ubedljive). Druga grupa ticala se socio-kulturoloških aspekata, o kojima smo već nešto govorili ranije. Uglavnom se sve svodilo na tezu da savremeni um pokušava da svojim precima implantira svoje sopstvene koncepcije i znanja, tj da se reflektuje u intelektu preistorijskog čoveka. Ovde je, kao i uvek, najgorljiviji kritičar bila Žaketa Hoks. Sa epistemološkog aspekta diskusija se pomerila iz ravni “čiste nauke” u sferu sociološke interpretacije naučnog znanja, kao skupa konvencija, odnosno kao intelektualnog koncenzusa. Prostim rečima, u nedostatku boljih dokaza, Stounhendž je ono kako se danas dogovorimo. Što nas vraća ponovo na tlo religioznog, i time se “krug oko Stounhendža” zatvara.

U “post-Hojlovskom periodu” pojavili su se neki novi faktografski momenti. Naš stari znanac, Njuhem, sumnja da su postojale i druge značajne rupe (kada se radi o Strukturi, rupa nikada dovoljno!), koje i pronalazi – na obližnjem parkiralištu. Ali, kada se radi o “ideološkom sukobu” materijalni podaci ne pomažu

Svojevrsno “posmrtno slovo” “Slučaju Stounhendža” dao je Obri Burl (Aubrey Burl, 1976), pišući: “Ovaj opustošeni kolos počiva kao skelet peskom ispranih rebara na obali večnosti, ali je meso izgubljeno zauvek”
6. Epilog

Kako smo videli, u prethodnom veku naša znanja o Stounhendžu radikalno su obogaćena, barem u tehničkoj sferi. Da li nas to dovodi do razrešenja njegove tajne, odnosto do definitivnog dekodiranja njegove originalne upotrebe? Da li se mogu očekivati novi momenti u pogledu materijalnih podataka, odnosno da li vreme radi za Strukturu? Mi to danas ne možemo znati. Postoji i drugi aspect ovog pitanja, a to je: Da li (treba da) želimo da dokučimo Njegovu tajnu? Ili još jedno, “Poperovsko pitanje”: da li smo uopšte na terenu “pozitivne nauke”, jer se dosadašnje interpretacije niti mogu dokazati, niti pobiti.

Postoji još jedan važan aspect čitave priče, ilustrovan pitanjem: Da li se može očekivati “rešenje zagonetke Stounhendža”, gledanjem u Strukturu? Nije li probitačnije očekivati da ćemo biti bliži “ rešenju “ (tačnije, konsenzusu), posmatrajući čitav kompleks megalitske “civilizacije”, na samo na tlu Britanskih ostrva (tzv holistički pristup)? Ovaj poslednji pristup nije bio zanemaren, ali mi se ovde ne možemo upuštati u to. Može se desiti da se “konačno rešenje” i ne nalazi u Strukturi, već oko nje, u mnoštvu megalitskih struktura rasutih na tlu Evrope. (U susednoj Rumuniji nalazi se, na pr., megalitska struktura slična, mada rudimentarna, Stounhendžu, kod Sarmizedjetuze).

Danas znamo da je Evropa doživela tri naučne revolu cije, (i) III – I v.p.n.e (Aleksandrijska škola), (ii) XVII. v.n.e, (iii) XX.v.n.e. (Prva revolucija bila je praktično zaboravljena, već u kasnoj Antici). Šta ako se uspostavi (konsenzus) da je ovima prethodila Nulta (0) revolucija, čije kamene ostatke nalazimo posvuda na Starom kontinentu?. Čiji su Hiparsi, Njutni, Darvini, Ajnštajni ostali zauvek u Hramu nauke u niši za Anonimuse.

Da li će ikada sadašnja preistorija postati Istorija?
Literatura

G. S. Hawkins, Stonehenge Decoded, Doubleday, New York, 1965.

F. Hoyle, On Stonehenge, Freeman, San Francisco, 1977.

P. L. Brown, Megaliths, Myths and Men: An Intoduction to Astro-Archeology,

Taplinger, New York, 1976

K. Brecher and M. Feirtag (Eds), Astronomy of the Ancients, MIT Press, 1981.




Izvor http://www.astronomija.co.rs/nauka/istorija/3031-tajna-stounhenda.html
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Vesna
Glavni urednik


Pridružio: 08 Jan 2008
Poruke: 4177
Lokacija: Beograd

 Poruka Poslao: 05 Avg, 2010 15:45 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

       
Mystic_Storm ::

Istina, u vreme Kelta, Stounhendž je korišćen za druidske rituale, ali to nije moglo da zavara poznavaoce istorije i antropologije.
I za ove keltske sveštenike, Spomenik je bio ostatak davne prošlosti i samo uzurpirani dekor za njihove religiozne predstave (upražnjavane i danas). (Taj “uzurpatorski sindrom” nije bio nepoznat srednjevekovnoj Evropi, uostalom – veliki broj hrišćanskih bogomolja podignut je na temeljima (često namerno srušenih) predhrišćanskih paganskih slovenskih hramova).
...
Prve potvrdjene izvore o Stounhendžu imamo od Diodorusa Sikulusa (c. +50), koji piše, pozivajući se na Hekateosa (c. -500) o Hiperborejcima koji žive na severu, i koji su na svome ostrvu podigli sferni (sic) hram bogu Apolonu, koji svakih 19 godina silazi kod njih. Kada mu priredjuju svečane igre, koje se izvode od prolećne ravnodnevice do uzdizanja Plejada.
Zašto Hiparh ne bi imao svoga preteču medju Hiperborejcima, ili Aleksandrija pandan na Britanskim ostrvima?
...
Sada znamo da su se tokom milenijuma na tlu Evrope razvijale paralelno autohtone kulture i da je, na pr. Balkan u petom milenijumu p.n.e. bio isto toliko razvijen kao i drugde na Bliskom Istoku, na pr. (kao što Lepenski Vir potvrdjuje, na pr.)
...
Nije li probitačnije očekivati da ćemo biti bliži “ rešenju “ (tačnije, konsenzusu), posmatrajući čitav kompleks megalitske “civilizacije”, na samo na tlu Britanskih ostrva (tzv holistički pristup)? Ovaj poslednji pristup nije bio zanemaren, ali mi se ovde ne možemo upuštati u to. Može se desiti da se “konačno rešenje” i ne nalazi u Strukturi, već oko nje, u mnoštvu megalitskih struktura rasutih na tlu Evrope. ( U susednoj Rumuniji nalazi se, na pr., megalitska struktura slična, mada rudimentarna, Stounhendžu, kod Sarmizedjetuze).


Ne samo u Rumuniji, koju su naseljavali drevni Srbi-Sarmati, već i na teritoriji današnje Srbije, osim Vinčanske i kulture Lepenskog Vira,
postoji i lokalitet Dupljaja kod Vršca (čuvena kamena ,,Dupljajska kolica'') a megalite pogledajte sami,
pa zaključite koja je to naraod izgradio sve te megalite širom Evrope, ako nisu stari Sloveni, s tim što u to vreme nije još postojao naziv Sloveni za drevna srpska plemena...

Dupljaja u Srbiji



I još nešto, za nezavisne istrašivače:

Ova drevna karta prikazuje jug Velike Britanije,
predeo zapadno od Londona (u vreme Kelta, iz plemena Belgi ).

Za pismenije, grad koji sam označila je Sorbiodunum ( ranije Old Sarum ).
Bukvalno prevedeno - Tvrđava Srba ili Stari srbski grad.
On se nalazi odmah pored čuvenog spomen područja megalita Stounhendž.




A treba pročitati i ovo, ne škodi :
http://66.7.221.86/~objave/phpBB2/viewtopic.php?p=85777#85777
Pametnom dovoljno.
.
_________________
Jednom se živi, ali večno...
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Mystic_Storm
Hodočasnik


Pridružio: 01 Jun 2009
Poruke: 800
Lokacija: Kragujevac

 Poruka Poslao: 05 Avg, 2010 22:30 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Hvala Vesna na pomoći, ponekad stvarno mislim da imaš nekoliko mozgova, kako sve postižeš da pratiš a i znaš.
Svaka čast, ako nemaš nekoliko mozgova onda mora da si neka Boginja.

Bravo za tvoje znanje. Very Happy
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Vesna
Glavni urednik


Pridružio: 08 Jan 2008
Poruke: 4177
Lokacija: Beograd

 Poruka Poslao: 06 Avg, 2010 01:37 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

       
Mystic_Storm ::
Hvala Vesna na pomoći, ponekad stvarno mislim da imaš nekoliko mozgova, kako sve postižeš da pratiš a i znaš.

Pa nemam baš nekoliko mozgova, ali nas je ,,dve'' jer mi je horoskopski znak Blizanci, he,he
Šalim se, samo malo čitam Herodota i Plinija, i istražujem stare mape.
Jer, kad mape progovore, istina izbija na videlo...
Žao mi je samo što nas to nisu učili u školama, a ni našu decu još uvek ne uče.

Evo, koga interesuje:

ORIGINALNE PTOLOMEJEVE MAPE ( iz II veka n.e.):
http://bdigital.sib.uc.pt/bg1/UCBG-R-55-15/UCBG-R-55-15_item1/P1.html

Ptolomejeva mapa Balkanskog poluostrva:
http://www.stormfront.org/forum/t692265/

Niko Župančič:
,,SRBI PLINIJA I PTOLOMEJA''
http://www.scribd.com/doc/21727581/Dr-Niko-Zupanic-Srbi-Plinija-i-Ptolomeja

HERODOT
http://www.4shared.com/document/Myy0jel9/HERODOT.html

.
_________________
Jednom se živi, ali večno...
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Mystic_Storm
Hodočasnik


Pridružio: 01 Jun 2009
Poruke: 800
Lokacija: Kragujevac

 Poruka Poslao: 07 Avg, 2010 23:14 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

http://putopisi.wordpress.com/europa/velika-britanija/misteriji/

Na linku iznad ima opisan dozivljaj obilzenja stun hendza. Ima i desetak slika a kako ne mogu da ih kopiram na ovaj forum, lakse mi je bilo da dam link. Zanimljiv dozivljaj neobicnog mesta...
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Mystic_Storm
Hodočasnik


Pridružio: 01 Jun 2009
Poruke: 800
Lokacija: Kragujevac

 Poruka Poslao: 07 Avg, 2010 23:18 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Kako je nastao i cemu sluzi, kratka rekonstrukcija misljenja naucnika.


Link


Link
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Mystic_Storm
Hodočasnik


Pridružio: 01 Jun 2009
Poruke: 800
Lokacija: Kragujevac

 Poruka Poslao: 10 Avg, 2010 10:06 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Dva britanska arheologa tvrde da su odgonetnuli svrhu jedne od najmisterioznijih građevina na planeti.


Dva britanska arheologa tvrde da su odgonetnuli svrhu jedne od najmisterioznijih građevina na planeti.

Kameni krug stoji u Stounhendžu već hiljadama godina, a stručnjaci beskrajno debatuju o mogućoj svrsi neobične konstrukcije - da li je to hram za drevne obožavatelje Sunca, sveto groblje, ili praistorijska astrološka računaljka.

Prema profesorima Džefriju Vejnrajtu i Timotiju Darvilu, sve ove teorije su netačne. Stounhendž je bio, tvrde oni, mistično mesto isceljenja.

"Pronašli smo nekoliko detalja koji dokazuju da je kamenje postavljeno u skladu sa verovanjima o isceljenju", rekli su oni.

Profesori Vejnrajt i Darvil prvi su arheolozi kojima je dozvoljeno da kopaju oko Stounhendža u poslednje četiri decenije.

"Mislimo da je ovo mesto bilo nešto kao Lurd", rekli su oni, pominjući mesto u Francuskoj, cilj čestih hodočašća.

"Praistorijski hodočasnici, u potrazi za isceljenjem, okupljali su se oko Stounhendža".

Vejnrajt i Darvil ne isključuju mogućnost religiozne svrhe kamenog kruga.

Oni tvrde da su odgonetnuli i kako je kamenje postavljeno na brdašce.

"Retki kamet, poznat kao pegavi dolomit, prebačen je iz Pembrokšira do Salisberi Plejna na splavovima, vodenim putem".

Tvrdnju o isceliteljskom svetom mestu podstiču i kosti pronađene u iskopinama.

"Otkrili smo gomilu kostiju u podnožju Stounhendža, i sve su pokazivale znake velikih oštećenja, bolesti ili povreda. Jasno je da su ljudi dolazili ovde po lek, po poslednju nadu", rekli su arheolozi.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Mystic_Storm
Hodočasnik


Pridružio: 01 Jun 2009
Poruke: 800
Lokacija: Kragujevac

 Poruka Poslao: 11 Avg, 2010 10:45 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Sada da vidimo koja su to još svetska čuda...


Novih sedam svetskih čuda - Veliki kineski zid, grad Petra, statua Hrista Spasitelja, Maču Pikču, piramida u Čičen Ici, Koloseum i Tadž Mahal
Veliki kineski zid, grad Petra u Jordanu, statua Hrista Spasitelja u Rio de Žaneiru, Maču Pikču u Peruu, piramida u Čičen Ici u Meksiku, Koloseum u Rimu i Tadž Mahal u Indiji proglašeni su novim svetskim čudima glasovima više od 100 miliona ljudi širom sveta.

Organizacija "Novih 7 čuda" Švajcarca Bernara Vebera organizovala je 1999. godine glasanje putem interneta i SMS poruka za izbor novih sedam svetskih čuda. Nova svetska čuda proglašena su na ceremoniji u Lisabonu.

Od glasanja se, međutim, distancirao UNESCO, organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu, koja redovno dopunjuje listu svetske baštine, uz ocenu da lista odražava mišljenje samo onih koji su glasali. Tradicionalnih sedam svetskih čuda su Viseći vrtovi u Vavilonu, statua Zavsa na Olimpu, hram Artemide u Efesu, Mauzolej iz Halikarnasa, Kolos sa Rodosa, Svetionik u Aleksandriji i piramide u Gizi.

VELIKI KINESKI ZID


Kada je Neil Armstrong, prvi čovek koji je kročio na mesec, pogledao prema našoj planeti zapazio je samo dve građevine napravljene ljudskom rukom - nasipe u Holandiji i Veliki kineski zid. Veliki zid je najveća odbrambena građevina stare Kine i jedan od svetskih arhitektonskih čuda. Izgradnja velikog zida je trajala više od 2000 godina, od perioda Proleća i Jeseni ( 770.-476. godine pre n.e.), perioda Zaraćenih država ( 475.-221. godine pre n.e.), pa sve do kraja perioda u kome je vladala dinastija Ming (1368.-1644. godine ). Protežući se od istoka na zapad Kine, Veliki zid se uzdiže i spušta preko planina, stepa i pustinja. Veličina Kineskog zida, nepristupačnost terena, i dužina vremena izgradnje, su retki, ne samo u Kini, nego i u celom svetu.

U to vreme države Yan, Zhao i Qin su često bile pustošene od strane moćnih nomadskih plemena sa severa, pa su bile prinuđene da izgrade odbrambene zidove sa stalnim vojnim posadama, duž svojih severnih granica. Tako je počela gradnja onoga što su Kinezi kasnije nazvali Veliki zid. U istoriji Kine bilo je i drugih velikih zidova osim onog izgrađenog u vreme dinastije Qin. Više od 20 državica i dinastija pre i posle dinastije Qin su izgradile odbrambene zidove u raznim oblastima. Veliki zidovi koje su podigle dinastije Han ( 206.p.n.e.-220.n.e.) i dinastija Ming, su bili dugi svaki preko 5000 km. Ipak je najduži zid podignut u vreme dianstije Han - više od 10.000 km.

Poslednji je izgrađen Veliki zid iz doba dinastije Ming i predstavlja najsavršeniju građevinu gledano sa tačke odbrambene arhitekture. Izgradnja je trajala više od 200 godina. Veliki zid koga danas možemo videti predstavlja ostatke upravo zida izgrađenog za vreme vladavine Minga. Antički arhitekti su se trudili da usavrše njegovu izgradnju kako bi uspešno služio svojoj svrsi. Glavno telo Velikog zida je dugo preko 5000 km, povezujući desetine hiljada kula. Osmatračke kule su nazivane i "dimni bežuljci". Građene su u sklopu zidova, obično na vrhovima planina, i tačkama koje se mogu dobro videti sa velikih daljina. U slučaju pojave neprijatelja signal - plamen i dim - su prenošeni do vojne uprave koja je dalje odlučivala o vojnoj akciji.

Veliki zid je građen i rušen deleći sudbinu kineskih dinastija tokom perioda od 2700 godina. Danas se ostaci zida mogu naći u 16 provincija i autonomnih pokrajina na severoistoku, severu i severozapadu Kine, a naročito duž toka reke Huanghe. Procenjuje se da je ukupna dužina svih ogranaka zida dugačka više od 50.000 km. Građevinski materijal ugrađen u zid bio bi dovoljan da se sazida zid širok jedan metar a visok pet metara, koji bi opasao planetu više od deset puta. Ljudska rasa ne može da se podiči većim poduhvatom od ovoga.

GRAD PETRA U JORDANU


Petra, nekadašnja prestonica Nabatajskog carstva, sada se tretira kao drevni grad na teritoriji Jordana. Kada su ga 106.pne pokorili Rimljani, postao je deo rimske provincije Arabije. Nekoliko vekova je bio veliki tgovinski centar, a kada su se trgovinski putevi preusmerili ka Eufratu i Persijskom zalivu, počeo je da gubi na značaju. U 7. veku zauzeli su ga Muslimani.

Ponovo se spominje tek 1812. godine, kada je njegove ruševine ugledao Švajcarac Johan Burkhart. Posle arheoloških iskopavanja otkriveni su mnogi spomenici - grobnice sa bogato ukrašenim fasadama od ljubičastog, crvenog i ružičastog klesanog peščara, kao i okolna brda od ljubičastog peščara. Oni koji su ga posetili, kažu da je praznik za oči.

STATUA HRISTA SPASITELJA


Na brdu Korkovadu (Corcovado-grba), u centralnom delu Rio de Žaneira, nalazi se statua Hrista Spasa, koja nadgleda ceo grad. Statua je visoka 38 m i izgrađena je 1931. godine. Dizajnirao je je francuski arhitekta Pol Landovski (Paul Landowski).

MAČU PIKČU


Maču Pikču nalazi se na vrhu litice usred džungle u Andima, oko 500 km jugoistočno od Lime i smatra se "izgubljenim gradom Inka". Smatra se da ga je izgradio Pačačuti, zbog Kuska, velikog središta carstva iz kojeg je vladao Inka. Maču Pikču je bio jedan od mnogobrojnih gradova-utvrđenja koji su okruživali prestonicu.

Na visini od dve hiljade i nešto više metara, iznad jednog granitnog vrha, okružen je uskom dolinom dubokom 500 m kojom teče bučna reka Urubamba. Ono je, kažu očevici, toliko usamljeno da se za njega nije znalo puna četiri veka. Sreća se osmehnula početkom dvadesetog veka, tačnije 1911. godine, kada ga je slučajno "otkrio" jedan Amerikanac, tragajući za ostacima prestonice poslednjih Inka. Grad naime nije bio unet ni u jednu domaću mapu, nije se mogao naći ni na jednoj geografskoj karti. Otkriće je objavljeno u poznatom časopisu National Geographic Magazine.

Kako Maču Pikču izgleda danas? Da bi se stiglo do njega treba krenuti stazom koja vodi do vrha planine i vijuga ivicama ponora nad kojim zastaje dah. Okolina je tipična za džunglu. Stigavši na visinu na kojoj se rastinje proređuje, prvi put se mogu videti, tri stotine metara iznad, ostaci drevnih građevina. Medutim, da bi se stiglo do njih, treba se popeti strmim stepenicama (i građevine ovog grada koji se uzdiže na vrhu planine rađene su stepenasto). Mada se danas može uči kroz zidine na više mesta, nekad se u ovaj grad-utvrđenje moglo dospeti samo kroz jednu kapiju iza koje je bilo stepenište uklješteno izmedu dva zida. Imalo je stotinak stepenika, delimično monolitnih. Zapravo isklesanih od jedne kamene ploče, a delimično od blokova četvorougaonog kamena. Takvo rešenje ulaza zaštićenog (ili bolje rečeno kontrolisanog) bočnim zidovima prilično je često, ali ne takvih dimenzija.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Mystic_Storm
Hodočasnik


Pridružio: 01 Jun 2009
Poruke: 800
Lokacija: Kragujevac

 Poruka Poslao: 11 Avg, 2010 10:47 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

PIRAMIDA U ČIČEN ICI U MEKSIKU

Čičen Ica je veliko arheološko nalazište na Jukatanu u Meksiku iz doba civilizacije Maja. Čičen Ica na jeziku Maja znači "Na izvoru naroda". Jukatan nije imao nadzemnih reka, a Čičen Ica je jedina imala tri izvora, pa je tako postala centar.

Centrom Čičen Ice dominira stepenasta piramida, koju su Maje zvale hram Kukulkan. Velika pernata zmija se spušta severnim stepeništem piramide. Zahvaljujući arheolozima pronađen je tunel, kojim se može ući u piramidu unutar piramide. To je bila česta praksa da se sve veći hramovi grade na starijim.

KOLOSEUM U RIMU

Koleseum je jedan od najznačajnih i najimpresivnijih antičkih rimskih spomenika. Podignut je na mestu gde se nalazilo ogromno jezero u kojem se nekada ogledala Neronova palata. Kako bi se zatro svaki trag vode, ali i izbrisano sećanje na velikog "razvratnika Nerona" podignuta je arena. Arena je nazvana Titov amfiteatar, ali će postati slavna kao Koloseum, jer je tu nekada stajao kolosalni Neronov kip.

Koloseum je građen 10 godina, visok je 160 stopa sa 4 sprata prozora, lukova i svodova i u njemu su se odigravale borbe gladijatora. Većina predstava u Koloseumu trajala je ceo dan.Predstave su počinjale životinjskim predstvama,a posle podne su počinjale borbe gladijatora. U većini igara, smrt je igrala glavnu ulogu.Profesionalni gladijatori borili su se protiv životinja ili jedni protiv drugih.Ponekad su se slobodni Rimljani prijavljivali za borbu zbog nekoliko momenata slave.

Osamdesetih godina naše ere u Koloseumu su održane igre koje su trajale 100 dana.Tada je poginulo oko 2.000 gladijatora i nekoliko stotina životinja.

TADŽ MAHAL

Car Šah Džahan je naredio izgradnju ovog mauzoleja za svoju omiljenu ženu, Ardžumand Bano Begum, koja je poznatija kao Mumtaz Mahal. Nalazi se u Indiji, a građen je u 17 veku.
Sastoji se od centralne oktagonalne građevine, krunisane lukovičastom kupolom, čija je ukupna visina oko 75 m i koja je skoro u potpunosti izgrađena od belog mermera, uz nju stoje dva simetrična zdanja od crvenog peščara.

Tadž je kraljevski mauzolej za velikog vladara i njegovu omiljenu ženu. Citati iz Kurana su rapoređeni na pažljivo odabrana mesta. Opšti plan i duhovni karakter ovog remek-dela zasnivaju se na idejama koje su razvili sufijski mistici. Ovaj "San u mermeru", kako ga nazivaju istoričari umetnosti, sagrađen je na obali reke Džamne za Ariumand Banu Began koju je šah Džahan odlikovao počasnim imenom Mumtaz Mahal, dragi kamen palate. Ona je nakon rođenja osmog deteta umrla 1629. godine, a mogul je naredio da se iznad njenog groba sazida grobnica kakvu svet nije video.

Stručnjak za konstrukciju kupole je verovatno iz Istanbula, zidari su dolazili iz Delhija i Kandahara, stručnajci za vrh kupole su dolazili iz Lahora i Samarkanda, kaligrafi za umetnute zapise iz Širaza i Bagdada, rezbari cveća iz Buhare, vrtne arhitekte iz Kašmira. Više od 20.000 radnika je radilo 17 godina na izgradnji ovog spomenika.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Mystic_Storm
Hodočasnik


Pridružio: 01 Jun 2009
Poruke: 800
Lokacija: Kragujevac

 Poruka Poslao: 01 Sep, 2010 10:33 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Kineski zid

Veliki kineski zid se na kineskom naziva Čang Čeng. Ovaj zid je najveće utvrdjenje sagradjeno u istoriji. Smatra se i jednim od najlepših arhitektonskih ostvarenja u daljoj istoriji svetske civilizacije. Ovo je odbrambeni zid koji su Kinezi sagradili oko 250. godine pre nove ere za odbranu od mandžurskih Tatara. Gradilo ga je više kineskih vladara i istorija njegovog nastanka je veoma duga.

Gradnju je zamislio i sproveo Čeng Cin, najistaknutiji vladar i „Prvi car“ dinastije Cin, koja je vladala u trećem veku pre nove ere Kinom. On je najpre ujedinio razjedinjenu Kinu, a potom i stvarao ostale pretpostavke za razvijenu državu. Njegov udeo u izgradnji je najveći, ali je gradnja zida postala tradicija ove dinastije, tako da je svaki naredni vladar nastavljao gradnju.

Gradnju su vršili robovi, seljaci, vojnici, zanatlije, gotovo cela tadašnja kineska država. Milioni kamenih blokova su bili prenošeni preko brda i ugradjivani u ovo utvrdjenje.

Današnji izgled, kineski zid je dobio tek za vreme vladavine Ming dinastije (od XIV do XVII veka nove ere). U tom periodu Kinezi su uništili Hune i zid je imao preventivnu ulogu u obezbedjivanju države od povratka i ponovnih napada Huna. Zid je tada bio ojačan, izgradjene su nove osmatračnice i kupljeni topovi iz Portugala, koji su postavljani na zid.
U blizini zida su napravljena mala skladišta u kojima su držane zalihe hrane za mnogobrojnu vojsku, koja se nalazila duž celog zida. Do vojnika hrana je bila doturana u mrežama i korpama, koje su podizane pomoću konopaca na zid sa kineske strane. Zalihe hrane su bile velike, jer u blizini nije bilo farmi, a i teren je bio teško pristupačan. Kada je doneta odluka da se povuče vojska sa zida, njegovo održavanje nije nastavljeno. Ubrzo su kineski seljaci počeli da izvlače kamen od koga je sagradjen zid i od njega prave kuće i farme. To je posle odredjenog vremena sprečeno, a deo oštećenih delova zida je popravljen.

Dužina ovog zida je oko 3.200 kilometara, visina oko 15 metara, a debljina oko 8 metara. Na zidu se i danas nalazi mnogo kula, koje su svojevremeno bile osmatračnice. Zid se prostire celom severnom granicom Kine prema Mongoliji, od Tibeta do iznad Pekinga i Tjencina. Danas je zid jedna od najvećih turističkih atrakcija Kine. Stotine hiljada ljudi je dolazilo da vidi ovaj prelep objekat i prošeta njime. Oko 200 kilometara zida, na različitim njegovim delovima, je dostupno za šetnju turistima.


Zašto je sagrađen Kineski zid?

Oko 221.g. prije nove ere moćni car Ši Huang TI je ujedinio razne dijelove Kine. Ali, severno od njegova carstva u pustinjama su živjela barbarska plemena nomada, i on je osjećao da oni predstavljaju opasnost za njegovo carstvo. Stoga je naredio da se podigne veiki zid koji će štititi sve sjeverne provincije Kine.
Kineski zid je zaista bio golem projekt, završen za samo 15godina. Kasnije je produljen, mnogo je puta dogrđivan, ali i djelimice uništavan. Usprkos tomu, još uvjek postoji veiki dio ovog zida.
Je li car uspio spriječiti upade nomada u Kinu. Na žalost, nije. Neki dio zida uvijek bi bio oštećen. Tako su barbari, zvani Mongoli, stalno upadali kroz oštećene dijeove zida. Ne samo to. Ni sami se Kinezi nisu držali svog zida. Kineski seljaci su ponekad obrađivali zemlju iizvan zida.
I pored toga, Kineski zid je služio (i još uvijek suži) kao granica između kineske i mongolske kulture, između poljoprivrednog i nomadskog načina života.
Kineski zid je najdulji zid na svjietu. Ako se uračunaju sva krivudanja, dugačak je preko tri tisuće kilometara. Budići da je to obrambeni zid, pruža se uzduž planinskih grebena i uskih kulisa.
Kineski zid je zidan od zemlje, kamena i opeke. Visok je između 5 i 10 metara, a u pravilnim razmacima se uzdižu stražarnice. Uzduž vrha zida sagrađena je staza široka 4,5 metara.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Mystic_Storm
Hodočasnik


Pridružio: 01 Jun 2009
Poruke: 800
Lokacija: Kragujevac

 Poruka Poslao: 21 Okt, 2010 11:17 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Tajna izdržljivosti Kineskog zida krije se u ljepljivoj riži koju su radnici za vrijeme vladavine dinastije Ming upotrebljavali kao malter, otkrili su kineski naučnici.
\"Veliki Kineski zid izgrađen je prije 600 godina, a za izgradnju se koristila mješavina paste od ljepljive riže i vapna\", kazao je Zhang Bingjian profesor hemije na Univerzitetu Hangzhou u istočnoj Kini.

Ljepljivi malter od riže učvrstio je cigle tako snažno da na nekim mjestima još uvijek ni korov ne može rasti.

\"Drevni malter je specijalna vrsta organske i neorganske mješavine. Organska smjesa je amilopektina, odnosno načinjena je od ljepljive riže, a neorganska smjesa je zapravo kalcijev karbonat\", objasnio je naučnik Zhang dodajući da je amilopektin pomogao u stvaranju kompaktne mikrostrukture koja je omogućila da Kineski zid bude stabilniji i da ima veću mehaničku čvrstoću.

Zhang je napomenuo i to da je upotreba ljepljive riže u vrijeme dinastije Ming predstavljala najveće tehničko dostignuće, a ljepljiva riža se koristila i u gradnji grobnica i zidova otpornih na zemljotrese i druge prirodne katastrofe, prenosi Daily Telegraph.

Međutim, u to vrijeme građani južne Kine negodovali su zbog izgradnje zida i drugih građevina jer im je zapljenivana sva riža kako bi se nahranili radnici i kako bi se gradio zid.


http://www.tuzla-x.com/forum/viewtopic.php?f=68&t=1396&start=0
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Mystic_Storm
Hodočasnik


Pridružio: 01 Jun 2009
Poruke: 800
Lokacija: Kragujevac

 Poruka Poslao: 02 Nov, 2010 23:12 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Inače mi posebno zanimljiva riža, gotovo bezukusna i tako krhka a na dalekom istoku je koriste u svemu i za sve.
Ali ovo za Kineski zid nisam očekivao ni u ludilu, da riža čini zidove čvršćim.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
zvoncica
Mesija


Pridružio: 09 Jan 2009
Poruke: 4073

 Poruka Poslao: 03 Nov, 2010 00:10 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Pa, to je valjda kao ona fora da žumanjak temperi daje jaču konzistenciju i dugovječnost.

----

Odlični tekstovi su ovdje.
slažem se da je loše to što nas nisu učili da čitamo karte, u biti kartografije nema skor niti na jednom faksu (izostavljam strojatski i pomorski, ali tu uči čitanje nautičkih karata, a njih znam čitat).

Primijetila sam da se jako dobro osjećam samo kad gledam Stone hange...a ne znam zašto, jednostavno se počnem jako dobro i mirno osjećat. i veselo.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
www.OBJAVE.com forum » OBJAVLJIVANJE SE NASTAVLJA
Ovaj forum je zaključan i ne možete pisati, odgovoriti ili menjati teme   Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu
1, 2  Sledeci
Strana 1 od 2

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu

Neke srodne teme
 Teme   Odgovori   Autor   Pogledano   Poslednja poruka 
Nema novih poruka ŠAUMBRA SIMPTOMI 73 Vakan Tanka 44594 13 Jul, 2011 00:09 am
one Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka Treća Tema 390 Petar iz Podgorice 85392 02 Jul, 2011 22:29 pm
Petar iz Podgorice Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka TAJNE BILJAKA 59 Vesna 65644 22 Jun, 2011 15:21 pm
5.element Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka Deset Božijih Zapovesti- PRVA ZAPOVEST 90 Vera Bojičić 35154 12 Apr, 2011 22:48 pm
Giba Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka F O T O G R A F I J E . . . 9 Dušan 9033 22 Mar, 2010 13:31 pm
Almsivi Pogledaj zadnje poruke
Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati ZNANJE NA DAR, onome ko hoće da zna. 2214 Vera Bojičić 751762 08 Jan, 2010 00:07 am
majstor Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka Tema o braku i o idealnom društvu 71 easy 21747 31 Dec, 2009 21:55 pm
divinesound Pogledaj zadnje poruke
 
 
Home | Add to Favorites | Mapa sajta
 
 




Solaris 1.11 phpBB theme/template © 2003 - 2005 Jakob Persson (readme)(forumthemes/bbstyles)

Powered by phpBB © 2001, 2002 phpBB Group
Prevod by CyberCom