BLISKI SUSRETI OPSEDAČKE VRSTE-William J. Baldwin, Ph.D.
Ovaj forum je zaključan i ne možete pisati, odgovoriti ili menjati teme   Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati
www.OBJAVE.com forum » ČUDESNA BIĆA I SVETOVI
Pogledaj prethodnu temu :: G :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
Bojan71
Tragalac


Pridružio: 30 Apr 2011
Poruke: 127
Lokacija: 7D

 Poruka Poslao: 03 Jun, 2011 12:59 pm    Naslov: BLISKI SUSRETI OPSEDAČKE VRSTE-William J. Baldwin, Ph.D.
Odgovoriti sa citatom

Deo prvi

BLISKI SUSRETI OPSEDAČKE VRSTE

BS-VI

-Drukčija vrsta interferencije onostranih bića-

Napisao: William J. Baldwin, Ph.D.

Prevod: Heaven i langolijer

INTERFERENCIJA OD STRANE VANZEMALJACA MEĐU NAMA


POSVETA

Ovaj rad je posvećen ŽIVOTU u svim njegovim oblicima na ovoj planeti ili bilo gde drugde.

2.

„Najlepša stvar koju možemo iskusiti je misterija; ona je izvor sve istinske umetnosti i znanosti. Onomu, kome je ova emocija strana, koji više ne može zastati da bi se čudio i ushićen stajati sa strahopoštovanjem, isto je kao da je mrtav; njegove oči su zatvorene“
Albert Einstein


S a d r ž a j
Uvodna reč.....................................................................................................................5
Predgovor.........................................................................................................................6
Zahvale........................................................................................................................10
Uvod............................................................................................................................11
Poglavlje 1
OPSEDNUTOST I VANZEMALJCI MEĐU NAMA
Poglavlje 2
REGRESIJSKA TERAPIJA
Poglavlje 3
DUHOVNA OSLOBAĐAJUĆA TERAPIJA
Poglavlje 4
NLO I OTMICE OD STRANE VANZEMALJACA
Poglavlje 5
HIBRIDI
Poglavlje 6
BLISKI SUSRETI OPSEDAČKE VRSTE
Poglavlje 7
VANZEMALJSKI KOLONISTI
Poglavlje 8
VANZEMALJSKI ZNANSTVENICI
Poglavlje 9
PREGOVORI SA SILAMA TAME
Poglavlje 10
DUHOVNA OSLOBAĐAJUĆA TERAPIJA I DFE/EST (the dark force entities/entiteti sile tame)
Poglavlje 11
SNAGA UMA, KONTROLA UMA
Poglavlje 12
ARMAGEDON ILI KOsMIČKI ŠAH
Zaključak/epilog
Dodatak
Bibliografija
Beleške
Popis


3.

UVODNA REČ

Knjiga Dr. Williama Baldwina, BS-VI: Bliski susreti opsedačke vrste, sustavno pokazuje čitatelju različite vrste duhovnih prilepaka, uključujući entitete tamne sile i zemaljski ograničene izgubljene duše. Kako god, on ide iza svega što je opisano pre jasnim istraživanjem povesnih slučajeva u kojima su kvačenja, ili preuzimanja, od strane tuđinaca(aliens) ili vanzemaljaca(ETs). Ne samo to, on pokazuje kako neki nametnici vanzemaljci bivaju manipulisani intervencijom tamnih sila. Osim pokazivanja čitatelju šta se dogodilo, on prikazuje/demonstrira učinkovitost svoje oslobađajuće terapije u uklanjanju/eliminaciji svih tipova nametnika. Njegov zapanjujući slučaj povesno ga prikazuje u radu na rešavanju i onih u otežanim uvetima, daje čitatelju ne samo informaciju, nego i nadu. Znanje da se ne mora biti opterećen s tom, životnom pretnjom, nametanjem. Njegova knjiga je također vodič za svakog radnika na mentalnom zdravlju dovoljno otvorenog uma da pretpostavi dobrobit klijenta ranije usvojenim verovanjima ili onome što je trenutno prihvaćeno kao uobičajena/konvencionalna terapija. On pokazuje da ova stanja zaista postoje, i , najbolje od svega, mogu biti rešena u ljubavi, humanosti, na učinkovit način.
Rad dr.Baldwina je još jedan njegov doprinos razumevanju i oslobađanju od ljudske patnje. Bravo! Dr.Baldwin
Edith Fiore, Ph.D.

PREDGOVOR
Znakovi neidentifikovanih letećih objekata, ili NLO-a (UFO), i nasilne otmice od strane tuđinaca (aliens) izvešćivani su naširoko više od 50 godina u raznim zemljama na svetu. Istražitelji imaju nepokrivena izvešća ili slične posete koje su se dogodile deset, stotinu, čak hiljadu godina pre. To nisu nikakva nova događanja.

Kroz moje kliničko iskustvo s hiljadama klijenata, došao sam do prihvaćanja ne samo postojanja bestelesnih entiteta i energija, i njihovog uticaja na živuće ljude, nego i mogućnosti postojanja ETs (extraterrestrials/vanzemaljci), najmanje u nekim formama. Ne na način o kojem sam čitao u materijalima znanstvene fantastike ili knjigama o NLOs i otmicama od strane tuđinca (alien), nego u takvom obliku/formi da mogu komunicirati s istima, čak iako ih ne mogu videti. Oni imaju uticaj na našu stvarnost i oni mogu uticati na individualno ljudsko biće, uobičajeno sa nepoželjnim rezultatima.
Kroz glasove klijenata u izmenjenom stanju svesti ova tuđinska/alien bića otkrivaju svoju svrhu boravka ovdje, opisuju svoj civilizacijski svet, i mnogi izražavaju želju da idu „kući“. U nekim slučajevima, vanzemaljac zapovednik na obližnjem svemirskom brodu, ili čak vođa/lider vladajućeg Visokog Veća njihovog sveta, će govoriti kroz glas klijenta.

ETs/vanzemaljci nude mnogo razloga za njihovu nazočnost ovde. Mnogi su ovde da bi skupili podatke i informacije o obliku ljudskog života. Oni su tehničari i znanstvenici. Izgleda da je u toku odvijanje neke vrste dugotrajnog genetskog eksperimenta i manipulacije. Neki ETs mogu biti sposobni pomoći ljudima u problemima. Nekoliko njih očevidno imaju sposobnost izlečiti fizičko oboljenje. Neki ljudi tvrde da su duhovno promenjeni/transformisani kao rezultat otmice i interakcije/međudelovanja sa tuđincima/aliens.

U drugim slučajevima ETs oglašavaju da su ovde zbog preuzimanja kontrole, da jednostavno zavladaju nad ljudskom rasom, počevši sa našim klijentom. Oni često prete da ćemo mi biti sledeći. Takve pretnje jasno ukazuju na uticaj DFE (dark force entity/entitet tamnih sila).

4.

Ove kanalizirane informacije mogu biti potpuno proizvedene od strane klijenta, svesno ili nesvesno. To može biti produkt kolektivnog nesvesnog uma, „okinut“ od strane podsvesne masovne histerije a zbog urbanog mita o dominaciji tuđinaca/aliens. Zlokobnija mogućnost reflektuje strahove teoretičara zavere; otmice od strane tuđinaca/aliens mogu obuhvatiti elemente naše vlastite vlade koja je sklopila nekakvo savezništvo sa vanzemaljcima/ETs, bićima sa drugih svetova i iz drugih dimenzija. Jednako odvratna mogućnost je da je cela UFO/ETs zagonetka ništa drugo ili više, nego polje testiranja tehnologije kontrole uma od strane zemaljskih obaveštajnih agencija ili vojnog personala.

Kako god, ovo može biti tačno kao što i izgleda da jeste: stvarna komunikacija sa jednom stranom/alien rasom . Što je god slučaj, informacije su, izražene kroz oblik konzistentnog tela klijenta, saznanje o tuđinskim/alien bićima i njihovom motivu za dolazak na našu planetu.

Terapeuti rade s problemima i situacijama koje uzrokuju nemir kod ljudi. Većina terapeuta rade u zemaljskim, uvetima današnjeg vremena: emotivna uzrujanost, osobna neuravnoteženost, nedostatan karakter, odnosi u sukobu, i slični problemi. Psihijatri često tretiraju znakove i simptome mentalne bolesti sa lekovima spravljenima da kontrolišu simptome. Nekoliko praktikanata ulaze u duhovne stvari/pitanja, mada je tu nevoljno ali rastuće prihvaćanje i prepoznavanje religioznih ili duhovnih problema na polju mentalnog zdravlja.

Većina profesionalaca zdravstvene struke UFOs i ETs smatraju kao imaginaciju i halucinaciju, proizvod neuravnoteženog ili poremećenog uma, ili potpunom varkom, i izvešća o tome se ne uzimaju zaozbiljno. Opsedanje i egzorcizam se još uvek „progone“ u domenu fantazije i halucinacije, i ne smatraju se vrednim ozbiljnog razmatranja. Čak i većina sveštenstva poriče i izbegava ovu oblast. Nekoliko država zakonski izričito zabranjuju licenciranim zdravstvenim praktikantima sudelovanje u bilo kojoj vrsti procedure egzorcizma.

I još k tome, možda milioni ljudi pate od efekata ne-fizičkih ili drugo-dimenzijskih inteligentnih bića koja se mešaju ili spajaju s njima na neki način. Ljudski i ne-ljudski entiteti su otkriveni u izmenjenom stanju sjedinjenja, uzrokujući mnoge probleme i sukobe koji motivišu ljude na traženje profesionalne pomoći. Mnogi od ovih entiteta i energija nastoje preuzeti mentalnu i psihološku kontrolu nad ljudskim domaćinom. Neki jednostavno hoće mesto za „živeti“, telo koje će zvati svojim. Drugi tipovi nastoje nauditi ili uništiti domaćina.

Sva ova lutajuća bića žele nešto za sebe, nezavisno o željama, potrebama, planovima, ili duhovnim stazama nesretnog domaćina. Ovo je užasno nasilje nad individualnom slobodnom voljom. Duhovni vodiči, anđeli čuvari, uzašli majstori, istinski dobronamerni i visoko razvijeni ETs, pravi duhovni učitelji i druga svetlosna bića niti posedaju niti kontrolišu ljude i ne obmanjuju svoje poslanje, svoj program rada.

Ova knjiga opisuje sukobe koji su, kako izgleda, proizvedeni od nametljivih, sebičnih, prilagodljivih, ponekad zbunjenih, često zlonamernih entiteta i energija koji se prožimaju/interferiraju sa živućim ljudima. Ljudi su suverena bića, i imaju pravo živeti bez takvog mešanja od strane tuđinaca/aliens, entiteta, drugih ljudskih bića, ili vladinih agencija bilo koje vrste.
Povest i dijalozi većine slučajeva u ovoj knjizi su uzeti iz aktualnih sesija s ljudima u našoj savetodavnoj praksi i tečajevima vežbi. Opšte informacije su deo po deo spajane iz kliničkih sesija sa mnogim klijentima. Postoji konzistentnost u osobnim pričama, uzorak koji ne može biti zanijekan niti ignorisan.
5.

Materijal je ovde organizovan u koherentnu sliku; detalji nisu ukrašeni ni na kakav način. Moji osobni zaključci, pretpostavke i nagađanja su naznačeni kao takvi.

Materijal u ovoj knjizi nije ponuđen kao apsolutna istina. Nema načina dokazivanja validnosti priča koje dolaze kroz glasove klijenata u sesijama izmenjenog stanja. Niti se ova iskustva mogu interpretirati na bilo kakav suvisao način. Subjektivno iskustvo nekoliko hiljada ljudi je prikazano ovde kao deo spektra ljudskog stanja. Stvarni ljudi su imali ova iskustva; sećanja/memorija su skriveni u dubokom nesvesnom umu. U jednom izmenjenom stanju svesti, koje također razumemo kao hipnotički trans, oni do nas donose ono što im se dogodilo. Ovo je to o čemu je izvešteno. Molim te čitaj otvorenog uma. Ovo srednja America govori. Ovo može biti bilo ko od nas. To JESTE neko od nas.

Mnoge kolege iz različitih delova zemlje izveštavaju o sličnim evidencijama tuđinskih/aliens bića, ET nametljivaca/intruders sa sličnim „misijama“. Nekoliko njih su pridoneli slučajevima za ovu knjigu. Imena i identifikacijski detalji su promenjeni zbog osiguravanja anonimnosti uključenih ljudi. Zanemarivo uređivanje je učinjeno u nekim opisima i transkriptima slučajeva i to samo u svrhu jasnoće.

Svrha ove knjige je povećati svesnost javnosti, ne izazivanje straha. U kliničkoj praksi našli smo više od pola naših klijenata kako očigledno nose breme zakačenih ETs i pate zbog njihovog uticaja. Ako je ovaj fenomen stvaran, mora biti temeljito ispitan i istražen, dokumentovan i dan javnosti na znanje. I samo razmotrite mogućnosti ako se pokaže da je istina!

Ne možemo ignorisati misteriju ne-fizičke realnosti, nesvesne razine uma, imaginarnog carstva, duhovne razine bića. Dublje razine svesti nisu temeljito istražene. Ovo je terra incognita (nepoznata zemlja), neotkrivena teritorija, nepoznata oblast. Švajcarski psihijatar Carl Jung, u svojoj autobiografiji, Memories, Dreams, Reflections, dao je svoj iskaz o nesvesnom umu:
Godine kad sam sledio svoje unutarnje slike su bile najvažnije u mom životu-u njima sve esencijalno je bilo odlučeno. . Sve je počelo tada; kasniji detalji su samo dopune i objašnjenje materijala koji je eruptirao vani iz nesvesnog, i na početku me utopio. To je bila prima materia/primarna materija za životnog veka rad.

To je ova ne-iscrtana/ne-mapirana teritorija koju istražujemo i hoćemo razumeti našim ograničenim ljudskim intelektom. Na ovim stranicama naći ćete neke od rezultata našeg proučavanja.

ZAHVALE
Moji klijenti i druge inteligencije koje govore kroz njihove glasove nastavljaju biti moji najtemeljitiji/najmudriji učitelji. Moja zahvalnost je nadmašena jedino mojom znatiželjom za fenomenom koji zajednički istražujemo u privatnim sesijama. Izvor znanja će, kako izgleda, teći bez znakova presušivanja.

Bobi i Cathy Teets, moji urednici i izdavači, također zaslužuju moju duboku i iskrenu zahvalnost za njihovo beskrajno ohrabrivanje i potporu, njihove blage upravljačke ispravke mog spisateljskog putovanja, i njihove profesionalne sposobnosti u ovoj oblasti. Bobov veseli glas u mom telefonu uvek potiče obnavljanje entuzijazma za projekte kad bih se našao pred dosadom. „Napred i gore,“ veselo bi pozdravljao, i dalje idemo!

6.

I mojoj voljenoj Judith, mom životnom partneru, u našoj ljubavi, i u radu, ja se ponovo zavetujem svojoj večnoj ljubavi. Ti uvek podupireš moja zemaljska nastojanja, ti si svetionik na mojoj duhovnoj stazi, i tvoja blistava osobnost i smisao za humor osvetljavaju moj život onda kad mi je najpotrebnije. Hvala ti iz srca i duše.

UVOD
Program SETI, Search for Extra-Terrestrial Intelligence4/Potraga za Izvan-Zemaljskom Inteligencijom, sponzorisan od vlade, možda je fokusiran u pogrešnom pravcu. Radio signali su poslani u svemir, a divovski prijemni tanjiri čekaju povratak signala od nekih inteligentnih bića „tamo negde vani.“ Njihov rad se temelji na najmanje dve pretpostavke:

1. Tuđinci/aliens postoje u trodimenzionalnom prostor-vremenu kao i ljudi.
2. Oni još nisu stigli na zemlju.
Ovo može biti pogrešno razmišljanje!
Ako možemo izvući zaključke iz ljudskog iskustva, onda su tuđinci/aliens već ovde. Milioni ljudi su možda imali susrete s alienima na nekoj vrsti „svemirskog borda.“ Mnogi su opisali traumu od otmice protiv njihove volje, uzeti na letelicu ili na neku nepoznatu lokaciju, i podvrgnuti nametnutim i često bolnim fizičkim postupcima. Za vreme nekih od iskustava „oteti“ tvrde da su prepoznali ljude u vojnim odorama.

„Svemirska braća“ isporučuju količine informacija do Zemlje kanaliziranjem kroz senzitivne/prihvatljive osobe. Dali su nekoliko velikodušnih obećanja: zaustaviti nuklearne ratove; podići našu populaciju s planete dok se prorokovane kataklizmičke promene zemlje ne završe; ili zaustaviti promene zemlje pre nego se dogode. (Kako možemo znati da su bili uspešni?) Nagovaraju/potiču ljude na zaustavljanje međusobnog ratovanja i na ljubav jednih prema drugima. (Dobar savet, kakav je god izvor.) Obznanili su izvesne datume njihovog dolaska kroz masovno sletanje na površinu širom planete. Do sada, nisu ostvarili ove kontakte.

U mojoj mladosti, moj najbliži susret sa svemirskim bićima je bio kroz stranice Astounding Science Fiction (Zapanjujuća Znanstvena Fantastika)časopis. Autori kao Heinlein, Asimov, i Ray Bradbury su bili moji literarni avanturistički heroji. Još sam bio u srednjoj školi kad sam pročitao knjigu Donalda Keyhoesa, The Flying Saucers Are Real (Leteći Tanjiri Su Stvarni), objavljen 1950 g. Zbog te knjige moje mišljenje se zaokrenulo, moj um se otvorio prema mogućnosti postojanja oblika stranog života negde drugde. Nikad ponovo je beskrajni prostor bio ispunjen sa zamišljenim stvorenjima znanstvene fantastike. Prema Keyhou, oni su bili stvarni i oni su posećivali Zemlju.

Godine fakulteta, stomatološkog, i doktorski program psihologije su mi dali čvrstu znanstvenu podlogu. Ja razmišljam kao znanstvenik. Ja sam odan rigoroznim znanstvenim standardima istrage i objektivnog zapažanja kad razmatram i istražujem prirodni fenomen. Znanstvena metoda istražiteljskog rada, je najmanje za uski domet fizički prepoznatljivog fenomena. I još znanstvena metoda teži biti jedna nesavladiva, neizbežna kutija koja isključuje sve osim „tvrdog“ fizičkog dokaza.
Osobno istraživanje prirodnog fenomena je također validan ispit. Bilo kako bilo, subjektivne ocene normalno nisu prihvaćene kao deo znanstvenog metoda istraživanja. Kroz moje godine edukacije, treninga, promatranja i istrage, također sam iskusio vođeno oslikavanje (slike predložene od strane poticatelja), rebirthing/ponovno rođenje (vežba dubokog, brzog disanja koja ponekad potiče sećanja na iskustvo rođenja), terapija regresije/povratka prošlog života (razotkrivanje sećanja koja izgledaju da su iz prethodnog životnog veka,
7.

duhovno oslobađanje (uklanjanje upletenih svesnih energija), i ozdravljenje unutrašnjeg deteta (tretiranje ranjenih subpersonalities/pod-osobnosti). Iz ovih osobnih iskustava ja znam šta klijent oseća tokom sesije.
Kao terapeut osetljiv sam na ljudske osećaje, sećanja, i iskustva, bez obzira koliko su daleko od svesne stvarnosti, koliko se razlikuju od usvojenih standarda moguće/nemoguće. Video sam i slušao ljudsku bol, i ona je vrlo stvarna. Naučio sam da istraživanje ljudske svesti može otkriti bilo šta. I pored toga što je mnogo toga otkrivenog odbijeno od strane objektivne znanosti; izgleda da veliki deo ljudskih doživljaja leži izvan parametara znanstvenog metoda.

Francis Bacon smatra znanje samo po sebi kao svojstvo koje treba iskoristiti za ovladavanje nad prirodom, za vođenje prema dužem, zdravijem i sretnijem ljudskom životu. Galileo naglašava vrednost promatranja iznad apstraktnih nagađanja. On je napustio baštinu ideja o astronomiji koje su zauvek promenile pojmove čovečanstva o fizičkom univerzumu.
Isaac Newton je rođen 1642 godine, iste godine kad je Galileo umro. U 1687oj, Newton je objavio svoju Principia Mathematica, možda najveće znanstveno delo ikad napisano. Ono dominira u znanosti više od 200 godina. Newtonian-Cartesianska paradigma je još uvek vladajući model znanstvenog mišljenja, lišena filozofskih razmatranja.

Znanost naposletku deli društvo sa duhovnom stvarnošću između sredine 19og i početka 20og stoleća, posebno u Zapadnoj civilizaciji. Metafizički i duhovni fenomeni su, budući nedokazivi, preraspoređeni na margine religije. Ovo je bio ogroman gubitak za ljudsku rasu. Međutim, ljudi i dalje nastavljaju imati mistične i duhovne doživljaje. Može li ovo sve biti mašta ili masovna zabluda? Deja vu (već viđeno), sećanja prošlog života, van telesno iskustvo, iskustva tik do smrti, posednutost od strane drugih bića ili entiteta, kanaliziranje, psihičke sposobnosti, prekognicijska spoznaja, UFO kontakt i otmica, i mnogi drugi ne-znanstveni događaji nastavljaju biti izveštavani od strane inteligentnih, verodostojnih ljudi.

Nekoliko znanstvenika su bili dovoljno hrabri da proučavaju i dokumentuju takve fenomene, i onda objavljuju svoje nalaze o ovoj kontroverznoj oblasti. Neki su bili ismijani od strane matične znanstvene ustanove, od onih ljudi koji ne žele znati za postojanje bilo čega drugog osim fizičkog univerzuma. Kako god, svest o ne-fizičkom univerzumu se nastavlja širiti, i u opštoj populaciji i u nekim znanstvenim krugovima. Ljudsko iskustvo ne može biti zanijekano niti izdaleka objašnjeno. Inteligentna znatiželja zahteva ozbiljnu istragu ne-fizičkih, ili duhovnih realnosti. Vreme sad.

Znanstvena metoda nikad neće biti dovoljna za propisno i potpuno istraživanje bogatstva i dubine ljudske svesti. Potraga mora uključiti smisao duhovnog. Subjektivni ljudski doživljaji/iskustva ne mogu biti izvagani, izmereni i duplicirani po zahtevu. I pored toga, ljudski doživljaji/iskustva su odgovarajući podatak za kompletnu znanost. William James, od mnogih smatran ocem američke psihologije, upozorio da znanost treba biti temeljena jedino na iskustvu/doživljaju, i da ništa od celokupnog ljudskog iskustva/doživljenog ne treba biti isključeno mogućnosti da bude tema znanstvenog istraživanja. U svojim Essays in Radical Empiricism (Eseji o Radikalnom Empirizmu), James definiše ovaj pojam:
Da bi bio radikalan, jedan empirist ne sme prihvatiti u svoju konstrukciju bilo kakav element koji nije izravno doživljen/iskušan, niti isključiti bilo koji element koji jeste izravno doživljen/iskušan.
Godine 1981, godinu i pol pre nego sam napustio svoju zubarsku profesiju, i posle više od 10 godina proučavanja u metafizici, parapsihologiji, i daljnjim dosezanjem ljudske svesti uključujući tik do smrti, nakon smrti, i van telesna iskustva, prošle živote, duhovna zaposedanja (possesion) i napuštanja (depossesion), kanaliziranje, i druga duhovna učenja,
8.

počinjem skraćenim radnim vremenom sprovoditi privatnu praksu terapiju povratka/regresije prošlog života (PLT – past life therapy).9 U to vreme je postojalo samo nekoliko knjiga o PLT tehnikama, napisnih od strane profesionalnih praktikanata.

Na celom svetu, hiljade terapeuta različitih orijentacija sada koriste tehnike ovog kontroverznog pristupa pomaganja ljudima. Klijent se vodi u jedno izmenjeno stanje svesti, ponekad nazvanim hipnotički trans. Emotivno okruženje situacije sadašnjeg života može inicirati sećanja koja izgledaju kao događaji iz drugih života. U teoriji, drugi životni vekovi sadrže izvor većine problema i sukoba u sadašnjem životu. Sećanja na traumatične događaje iz bivših života mogu biti opozvana, procesuirana u terapijskoj sesiji, i olakšati probleme ili učiniti potpuno nestajanje problema u sadašnjem životu.
Kada prvi put čujem nešto neobično u regresijskoj sesiji, na primer o prošlom životu u Atlantidi ili na udaljenoj planeti, detalje jedne tuđinske/alien otmice ili o implantiranom sredstvu, ili o posebnom tipu zakačenog entiteta i njegovog uticaja na klijenta, jednostavno zabeležim to, bez prosudbe. Mnogi klijenti su opisali arhetipske scene kao što je sukob između ratnika bogova svetlosti i bića tame kako bi zauzeli zemlju. Kad u dve, tri sesije na površinu izbiju slični opisi, ja sam zainteresovan. Ako puno klijenata izveste o istom iskustvu, tada prihvatim to iskustvo kao deo ljudskih okolnosti unutar duhovne stvarnosti.

Na moje iznenađenje, nakon samo nekoliko meseci sesija izvođenja regresije prošlog života, prepoznao sam znakove i simptome koji izgleda da su bestelesno upletanje u rastućem broju mojih klijenata. Kao većina ljudi, arogantno sam prihvaćao ova stanja kao maštu, izmišljanja, rezultat paranoje i obmanjujuće razmišljanje. Kao znanstveni istraživač, promatrao sam, prepoznavao, proučavao ovaj fenomen, i oblikovao hipotezu koja nije drugačija od povesnih opisa stanja duhovnog opsednuća.

Iz informacija sakupljenih tokom kliničkih sesija, mapa duhovne teritorije polagano se otkrila i bila je slična drevnim opisima duhovnog carstva. Iz ovog radnog modela, počeo sam razvijati racionalnu metodologiju tretmana ovih stanja. Problem sam isključio iz oblasti mašte i obmane. Većina pogođenih ljudi nisu svesni uplitanja dok to nisu otkrili u terapijskoj sesiji; većina mojih privatnih klijenata otkriju ove nepoželjne nametnike. Većina ljudi koji veruju i tvrde da su opsednuti obično to nisu.

Sve kroz povest, ovo nepoželjno, nedragovoljno stanje, označavano je kao duhovna opsednutost ili demonsku opsednutost. U primitivnim kulturama, smatra se da su duhovi svugde, i sve je prekriveno nevidljivom inteligencijom. Ovo verovanje se naziva animizam (animism). Tipična religijska literatura oslikava ne-fizičke entitete kao demone, miljenike Lucifera, i sve duhovne opsednutosti su shvaćene kao demonske opsednutosti. Sledbenici filozofije Spiritualizma, koja počinje sredinom 19og stoleća, veruju da su takvi entiteti duše pokojnih voljenih, vraćenih iz „Zemlje sunca“ carstva mrtvih.

Retko je živo ljudsko biće preuzeto i potpuno kontrolisano od ne-fizičkog entiteta, iako su i ovakva stanja izveštena. Osoba u ovakvom stanju verovatno ne bi tražila terapijsku sesiju zbog problema.
Kako sam promatrao svoje klijente u kliničkim sesijama pažljivo i racionalno, izgledalo je jasno kako je postojao određen uticaj ovih očito razdvojenih entiteta. Postoje metode razlikovanja delova sebe, ili pod-osobnosti (subpersonalities), i odvojenih bića različitih vrsta. Prepoznao sam spoj između čoveka i entiteta kao parazitsko stanje, i počeo sam koristiti termin „duhovni prilepak“ („spirit attachment“) umesto duhovna opsednutost.
9.

Moji klijenti su bili moji učitelji duž puta, kao što su to bili i očito zakačeni entiteti različitih vrsta. U svojoj znatiželji pitao sam tako da je moralo izgledati kao beskonačnost pitanja za entitete. Oni su odgovorili kroz glas klijenta. Naučio sam veliki deo o mehanizmu „duhovnog dodatka“, razloge privlačenja i kvačenja, identifikaciju puno različitih tipova zakačenih entiteta, i mentalna, emotivna, i fizička delovanja na domaćina. Pokazalo se, na stranu sujeverje, neka antička i klasična literatura o ovoj temi je, u najmanju ruku, delimično validna za kliničku upotrebu(setting), i nije puko filozofsko i teološko verovanje nametnuto ljudskom razmišljanju.

Pišući preko rastućeg tela empirijskog znanja, razvio sam racionalne tehnike za primereno otpuštanje ovih nametnika na način koji je isključivao bilo kakvu mogućnost njihovog povratka. U toku terapije, osoba može naučiti osnažiti „duhovni imunološki sastav“ i početi učiti kako odbiti buduća uplitanja takvih prilagodljivih entiteta.

Kratko sam probao različite egzorcizme i isporučene tehnike ispisane u mnogim svescima o ovom predmetu. Rezultati su bili mešoviti. Moje vlastite tehnike razvijene iskustveno, na pokušajima i greškama, sa puno ispravaka; koje su delovale, ostavljene su, koje nisu odbačene su. Paralelno opisnom terminu „duhovni dodatak“, skovao sam oznaku Duhovne Terapije Otpuštanja (SRT – Spirit Releasment Therapy) da opišem metode tretmana koje sam razvio. Potrošio sam većinu svojih budnih sati tokom 1990te pišući knjigu, Spirit Releasment Therapy: A Technique Manual (Duhovna Terapija Otpuštanja: Tehnički priručnik), koja je skicirala tehnike terapije prošlog života, obnavljanje duševne rascepkanosti, i metodologiju za čišćenje zakačenih entiteta.
U kliničkoj upotrebi, cilj je pomoći klijentu nalaženje odgovora unutar njega ili nje koji oslovljavaju i olakšavaju osobne sukobe ili problematične uvete zbog kojih pate. U kliničkoj praksi, kroz godine istraživanja ovog fenomena bestelesnih uplitanja, klijenti su mi pomogli razumeti da bez obzira na znanstvenu krutost udruženih pretraga, podloga njima je to da terapija deluje. Ukratko, bilo koje, sve, ili nijedno od ovoga što čitate, ako je istina u strogom znanstvenom smislu, može biti ponovljeno u kliničkoj postavci. Ponavljanje je jedan od temeljnih elemenata znanstvene metode.

Masa skupljenog straha i sujevjerja okružuje fenomen nevidljivog mešanja duhova sa živim ljudima, stolećima naveliko širenih od strane Crkve. U lekcijama, seminarima, radionicama, treninzima, knjigama i artiklima, moj cilj je bio olakšati strah, izbrisati sujeverje, racionalno opisati stvarni fenomen, i povećati svest javnosti o ovoj zajedničkoj okolnosti.

Kako se moje iskustvo proširilo u kliničkom radu i razvivši metodologiju SRT (Spirit Releasment Therapy), moje znanje o duhovnoj realnosti se također proširilo. Tehnike su delotvorne u praksi i ja sam počeo trenirati druge za rad. Do danas, više od 500 ljudi je kompletiralo Temeljni SRT Trening, i hiljade drugih su pročitali moj Tehnički Priručnik (Tehnique Manual) ili ga proučili s nekim drugim. Mnogi od ovih ljudi sprovode sesije duhovnog otpuštanja sa sličnim rezultatima.

U 1989, sreo sam i oženio Judith. Ona je talentovan slikar, briljantno kreativna, i duboko duhovno ljudsko biće. Ona je odličan instruktor i nadaren duhovni savetnik. Mi prezentujemo profesionalne treninge zajedno i radimo kao ko-terapeuti u kliničkim sesijama. Njena nazočnost je veliki dar za mene osobno i profesionalno.
Kroz godine kliničkog iskustva otkrio sam da se pojavljuju tri glavna tipa nametljivih, prilepljivih entiteta: takozvani zemljoomeđeni (earthbound) duhovi (EB) umrlih ljudi koji su ograničeni ili zaglavljeni na zemaljskoj ravni i nesposobni ili nevoljni ići u viša carstva; entiteti tamne sile (DFE), koji uključuju klasične demone; i tuđinci/alieni ili vanzemaljci (ET).
10.

Ova knjiga je fokusirana primarno na ET i DFE, iako postoje mnoge druge uplivne energije.

Ovi različiti nametljivci izgleda prouzrokuju sve vrste mentalnih, emotivnih, fizičkih problema i probleme u međuodnosima kod ljudi. Zemljoomeđeni ljudski duhovi, EB, nameću ljudska stanja i slabosti kod domaćina koji ništa ne sumnja, kao što su njegovi običaji, ponašanje, zavisnosti, neprikladne emocije, seksualna izopačenja, i fizički simptomi bolesti. DFE nastoji blokirati svaki aspekt ljudskog napretka, potkopati ljubav u bilo kojem obliku ili situaciji, kao što su samopoštovanje, osobni odnosi, obiteljske zajednice, i uopšteno prouzrokovati haos i raskid u svakoj prilici. Oni često tvrde da samo „rade svoj posao.“ Izjave ETa je da su „izdaleka,“ i Svetlo u njihovom „univerzumu“ je boja pre nego zlatno-bela . Oni ne nameću probleme ljudima, i oni su često ovde na specifičnoj „znanstvenoj misiji“-osim onih na koje je uticao DFE.

Što je god možda istina u pogledu drugih civilizacija, ljudi su uvek imali znatiželju o tome šta je „tamo vani.“ Mnogi su izrazili mišljenje da smo mi ljudi došli iz „tamo vani.“ Ideja o „nebeskim ljudima“ je „zapaprila“ ljudsko razmišljanje, kao što je vidljivo u nekim ranim pećinskim crtežima i petroglifima, svetim skriptama, fantastičnim izvješćima svemirskih putovanja, i znanstveno-fantastičnim filmovima. Znanstvena fantastika još zadržava fascinaciju mnogih miliona ljudi. Star Trek: The Next Generation (Zvezdane staze: Sledeća Generacija) je bio najuspješnija nedeljna zabava u povesti sindikalne televizije. Opsjednutost je bila česta tema Star Trek serija. Opstanak svesti nakon fizičke smrti i duhovne opsednutosti je bilo tema brojnih popularnih filmova kao što su Ghost, All Of Me, Maxie, i naravno, The Exorcist.

Opsednutost ili kontrola od drugog bića ide protiv naših temeljnih ljudskih i duhovnih prava. Tu je mogućnost i užasa i opačine. Psujemo(rail) protiv političke i policijske moći. Imamo zakone protiv nametnika koji povređuju našu fizičku osobu ili svojinu. Medicinska znanost je razvila lekove za mnoge mikroorganizme koji zauzimaju naša tela i uzrokuju bolest. Postoje delotvorne metode suočavanja sa nevidljivim silama koje nam se nameću. U ovoj knjizi, čitat ćete o stvarnim slučajevima ovih bliskih susreta sa svesnim stranim/alien bićima: uzroke, delovanja, i tretman.

Postoji aluzija na to u Bibliji (Efežani 6:12):

...borimo se ne protiv mesa i krvi, nego protiv poglavarstva, protiv moći, protiv vladara tame ovoga sveta, protiv duhova zla iz najviših mesta.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Bojan71
Tragalac


Pridružio: 30 Apr 2011
Poruke: 127
Lokacija: 7D

 Poruka Poslao: 03 Jun, 2011 13:02 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Deo drugi

11.

P o g l a v lj e 1

OPSEDNUTOST I VANZEMALJCI MEĐU NAMA

DUHOVNA OPSEDNUTOST

Mogućnost duhovne opsednutosti, koja je potpuno ili delimično preuzimanje živućeg čoveka od strane bestelesnog ili ne-fizičkog bića, bila je prepoznata, ili u najmanju ruku teorijski obrađivana, u svakom vremenu i gotovo svakoj kulturi. Izgleda da se neutelovljena svesnost, duh, duša, entitet, može pridružiti ili zakačiti, i stopivši se potpuno ili delimično s podsvesnim umom živuće osobe, preuzeti, u određenoj meri, kontrolu nad mentalnim funkcijama, emocijama i ponašanjem. Jedan zakačeni entitet može proizvesti dojmove i simptome u fizičkom telu domaćina/gostoprimca koji ništa ne sumnja.

Ljudi, širom sveta, opisuju ove opsedačke entitete kao bogove, demone, božanstva, pretke, duhovne vodiče, ozdravljujuće duhove neke vrste, sjajne učitelje, a u poslednje vreme i kao putnike i učitelje iz drugih zvezdanih sastava poput Plejada (Pleiades), Arkturusa (Arcturus), Oriona, Andromede , Lire (Lyra), Vege, ili Siriusa. Duhovna opsednutost je jedan prastari, još živući koncept, naširoko osporavan i ignorisan od sveštenstva i profesionalaca koji skrbe o mentalnom zdravlju u našem materijalističkom zapadnom društvu. Posljednjih godina, unatoč svemu, raste broj terapeuta otvorenog uma koji počinju primećivati ovo stanje i prihvaćati mogućnost postojanja ne-fizičke svesnosti i njenog uticaja na žive ljude.

U kliničkim psihoterapijskim sesijama klijenti opisuju sukobe, probleme i područja nelagode u njihovim životima. Dok opisuju mučne i neprijatne situacije, obično izbiju emocije kao što su gnjev i frustracija, krivnja i kajanje, čak i tuga i suze. Oni obično počinju osećati ove emocije kao senzacije fizičkog tela: mučninu, nalete vrućine ili hladnoće, zategnutost ili napetost u mišićima, ili glavobolju. Opisi problema često su metaforičke fraze, kao: „To je da ti se smuči“, ili „On je takav davež“, ili „Osećaj je kao kad ti zabodu nož leđa“ ili „Osećam se kao da mi nešto glavu steže“

Klijent je vođen kako bi locirao izvor ovih osećaja, kako emocionalnih tako i telesnih senzacija, i vratio u sećanje trenutak kad se prvi put pojavljuju. Poticani su na ponavljanje fraza. Usmeravani su da se fokusiraju u nutrinu i opišu šta vide, osećaju, čuju. Ove sugestije obično vode klijenta u srce problema, izvor sukoba u sadašnjem životu, obično traumatski događaj, često odigran u prošlom životu. Ukoliko je u pitanju prošli život klijenta, onda će terapija prošlog života pomoći olakšati problem. Međutim, uzrok problema može bitii i zakačeni entitet. Postoje metode pomoću kojih se može razlikovati klijentova prisećanja ranijih traumatičnih doživljaja od sećanja jednog zakačenog entiteta. Postoje specifične tehnike za otpuštanje različitih tipova zakačenih entiteta.

Zemaljski duhovi (eng. earthbound spirits), ili EB-i, preživele svesnosti preminulih ljudi, su najčešće otkrivani entiteti koji opsedaju, proganjaju, ili se kače. Emocije i osećaji povezani sa iznenadnom, traumatičnom smrti, mogu zadržati duh na zemaljskoj razini, obično u okolini u kojoj je osoba živela i umrla. Gnev, strah, ljubomora, jad, krivnja, kajanje, čak i snažne ljubavne veze, mogu se uplesti u normalnu tranziciju u Svetlo. Bolna tuga preživelih može zadržati njihove voljene, nakon smrti fizičkog tela, da ostanu vezani za Zemlju. Novo preminuli duhovi mogu pratiti, a ponekad se i prilepiti za živućeg čoveka.

12.

U sesiji klijent često otkriva i drukčiji tip ne-fizičkog uticaja: to je mračan, arogantan, neprijateljski, zloćudan, rušilački, destruktivan entitet koji tvrdi da je sledbenik Lucifera, Mračnog, Zlog, Veličanstvenog, ili nekih sličnih imena. Ono tvrdi da nikad nije živelo u vlastitom ljudskom telu. Ovaj opis odgovara klasičnom portretu demona u literaturi hrišćanstva i drugih religija. Ove smo nazvali entiteti tamnih sila (eng. – dark force entities), ili DFE-i.

Još jedan oblik ne-fizičkih entiteta koje često otkrivamo s našim klijentima su tuđinci/alieni, vanzemaljci ili ET-i, svesna, osetilna bića. U pravilu nikad nisu bili ljudi, iako su neki svedočili o bivšoj inkarnaciji u ljudskom telu na Zemlji. Ovo nije duh preminulog aliena; čini se kako je njihov normalan oblik ne-fizički. Nisu ni neprijateljski niti ratoborni, a ni razorni ili destruktivni kao što su DFE-i. Poneki su izjavljivali da su izgubljeni ili namerno dovedeni i ostavljeni ovde. Mnogi tvrde kako su došli prikupljati informacije. Drugi pak izvode eksperimente na ljudima utičući na emocije na neki način i promatrajući rezultate. Neki tvrde da su ovde da pomognu ljudskim stanovnicima Zemlje u njihovoj duhovnoj evoluciji, možda čak da pruže pomoć našim ljudima u prolasku kroz davno-prorečene katastrofalne zemaljske promene.

Neki od njih su tehnološki napredniji nego ljudi, neki više prosvetljeni u njihovoj duhovnoj evoluciji. Bilo kako bilo, većina ovih aliena koji su govorili kroz glasove klijenata nisu duhovno osvešteni, u najmanju ruku. Kao putnici kroz vreme/prostor/dimenzije, oni operišu u svom vlastitom interesu, bez ikakvog obzira prema stanovnicima neke planete koju istražuju i iskorištavaju, a to, među stanovnicima zemlje, može izazvati pustoš.

Samo nekolicina ovih nametnika tvrdi da su se infiltrirali među živuće ljude s namerom sakupljanja znanstvenih podataka ili drugih informacija i nemaju nameru uplitati se. Oni se ispričaju i povuku kad im pojasnimo situaciju. Drugi ET „znanstvenici“ odbijaju otići, odbijaju razgovarati s nama, i smatraju da su ljudi ništa više od laboratorijskih štakora koji se koriste u njihovim eksperimentima. Ovo ukazuje na DFE kontrolu nad vanzemaljcima, i otkriva zlokobniju svrhu njihove nazočnosti.

Drugi čak arogantno objavljuju da su ovde zbog osvajanja čovečanstva i preuzimanja planete za svoju vlastitu korist i niko s tim u vezi ne može išta učiniti. Ovaj element moći i kontrole nad drugima signalizira uticaj DFE-a. U ovim slučajevima, ET-i sami su kontrolisani, čak opsednuti, od strane demonskih bića. Nema stvarne vremenske skale za takva preuzimanja, i neki od ovih aliena izjavljuju da su, sa svojim ljudskim domaćinom, proveli nebrojeno životnih vekova.

Neki od NLO-a i alienskih bića mogu biti opaženi u fizičkom obliku, iako mogu promeniti vibraciju i opet postati ne-fizički, očigledno po volji, i stoga nevidljivi, kako za ljudske oči, tako i za radare. Mogu uticati na ljude na zastrašujuće šarenolike načine.


Carla i njen ET brat

Carla je jecala. Jedva da je mogla govoriti od plača. Bila je duboko potresena nakon što je svedočila otpuštanju jednog zemaljskog duha sa starijeg čoveka iz grupe koji se dragovoljno prijavio biti subjektom demonstracije. U ovom slučaju, entitet je bio duh umrlog deteta koji je bio s čovekom od njegovih ranih bračnih godina. Ono je htelo biti rođeno kod ovog para. Ostalo je vrlo malo suvih očiju nakon što je mali duh izrekao reči oproštaja svom htio-sam-da-mi-bude roditelju i otišao u Svetlo.

13.

Carla je toliko plakala da nije mogla videti izlaz iz zgrade i odvesti se kući. Ovo nije neobična reakcija nakon promatranja jedne emocionalno nabijene sesije otpuštanja duha. Ponudio sam joj pomoć u njenom istraživanju izvora suza i tuge koju je osećala. Sumnjao sam na zakvačeni entitet. Njene suze se napokon smanjiše i entitetu je bio omogućen govor kroz Carlin glas. Entitet je tvrdio kako je njezin brat u drugom postojanju na drugoj planeti u različitom sunčevom sustavu. Pratio ju je do ovog sastava kad je izabrala doći na planetu Zemlju inkarnirati se. Nije hteo podneti celi proces postajanja čovekom u vlastitom telu kao što je ona učinila. On je preskočio taj korak. Sad je hteo da se ona povuče kako bi on mogao živeti kroz njeno telo, ili da se barem skloni sa strane kako bi on mogao preuzeti kormilo.

Uz vrlo malo objašnjavanja shvatio je koju štetu nanosi svojoj sestri, koju je voleo, a ipak želeo dominirati nad njom na ovakav šovinistički način. Kako je pripovedao o njihovom životu na njihovoj matičnoj planeti u udaljenom svemiru i vremenu, Carla se također prisetila ljubavi koju su delili tamo i ponovo počela ridati, ovaj put od radosti zbog prisećanja i žalosti zbog gubitka. Ovo je, u biti, dvostruka regresija prošlog života, oba bića se prisećaju istog prethodnog postojanja na drugoj planeti.

Pristao je otići, a ona je pristala otpustiti ga, iako ih je povezivala snažna ljubav. Nakon nešto više od godine dana uzbuđeno je izvestila o značajnim promenama u njenom životu kao rezultat otpuštanja svog ET brata.


Janet i alienska sonda
Janet je bila intuitivni iscelitelj, vrstan stručnjak u svom radu i svom životu. Tokom sesije je otkrila sondu u svojoj trećoj čakri, solarnom pleksusu. Opisala je tanku, crnu uzicu koja se, prema njenoj percepciji, uzdizala gore kroz dve dimenzije. Bila je spojena s laboratorijom na svemirskoj letelici. Kad je Janet vizualizovala lokaciju, pozvao sam jednog od glavnih u toj laboratoriji. Janet je opisala neku vrstu humanoidne forme koja je stvarno odgovorila na moja pitanja. Mogla je ponoviti njegove reči. Ova komunikacijska veza na daljinu, ovaj tip kanaliziranja, kroz godine je pokazao neke fascinantne rezultate.

Da, ovaj alienski znanstvenik je priznao, postoji ubačena sonda na razini njenog solarnog pleksusa. Njena je svrha prikupljanje informacija o pripadnicima ljudske vrste.

Dr. Baldwin: „Koliko ovakvih članova ljudske rase ste obrađivali na ovaj način?“
Janet: „Oko 3.000.“
Dr. B.: „Ovo je vršenje nasilja nad jednom inteligentnom vrstom. Nemate pravo uplitati se na ovakav način.“
J.: „Nismo znali da se petljamo.“
Crpeći iz područja znanstvene fantastike, pokušao sam zamisliti organizaciju takve grupe bića. Koristeći priliku, zaronio sam dublje.
Dr. B.: Prespojite nas na vaš zapovednički stožer. Želimo razgovarati sa vašim Vrhovnim Zapovedništvom.“
Nekoliko trenutaka je prošlo, i Janet se izravnala u naslonjaču. Njen glas promeni ton; stav je bio gotovo imperijalistički.
Vrhovno Zapovedništvo kroz Janet: „Da, šta želite?“
Dr. B.: „Vaši znanstvenici su ugradili sonde u 3000 ljudskih bića bez njihovog pristanka.“
V.Z.: „Da. Prikupljaju podatke.“

14.

Dr. B.: „Prikupljate podatke od subjekata bez njihovog pristanka. Jeste li svesni koncepta ne-mešanja? Nebi se trebalo petljati u druge osetilne vrste.“
V.Z.: „Da, svesni smo. Nismo se mislili uplitati, samo prikupljati podatke.“
Dr. B.: „Mi smo osetilna vrsta. Protestujemo protiv ovakvog nametanja.“
V.Z.: „Šta biste želeli da učinimo?“
Dr. B.: „Molimo da povučete vaše sonde iz svakog ljudskog bića na ovoj planeti.“

Ovo je bila molba, ne zahtjev. Nisam imao ništa čime bih podupro takav zahtev. Postojala je nekakva neodlučnost, kao da se odvijala rasprava u pozadini svega.
Moj skeptični um zapita: „Ako je išta od ovoga istina, zašto oni to meni govore i zašto bi udovoljili mojoj molbi?“ Ova pitanja su me uvek pratila u sesijama izmijenjenog stanja svesti. Moj skepticizam ostao je živ i u dobroj kondiciji.

V.Z.: „Mi ćemo povući sonde. Prikupili smo dovoljno informacija.“
Dr. B.: „Hvala vam.“
V.Z.: „ Nema na čemu. Pozdrav.“
Dr. B.: „Pozdrav.“

Zapovjednik je već otišao. Alienski znanstvenik se ispričao i skupio svoju opremu, uključujući i sondu, i pozavršavao štogod da mu je ostalo. Ubrzo je i on također otišao.

Janet je izišla iz izmenjenog stanja zbunjena kao i ja. Jesu li ove slike bile validne? Je li ovo bilo ništa više nego imaginacija? Jesu li ljudi doživljavani od strane razvijenijih bića kao ništa više nego biološke jedinke, subjekti za nasumično sondiranje, ispitivanje, testiranje, slično kao laboratorijske životinje korištene od strane zemaljskih znanstvenika? Implantiram li ja ove pojmove? Ne mislim tako; ovo je bio moj prvi susret s takvom situacijom, i nisam otpre raspolagao takvim pojmovima.

Na stotine klijenata je, od onda, doživelo i opisalo takve upade/intruzije sa sondama, implantima, i napravama za testiranje, promatranje i nadziranje/kontrolisanje. Kao terapeut, kakve god informacije da isplivaju iz klijenta na površinu, moram s njima raditi kao da su stvarne. Na nekim razinama svesti, za klijenta one i jesu stvarnost.

Šta se zbilja ovde događa? Da li dolazimo sa zvezda? Da li se možda spremamo ponovo tamo vratiti? Možemo li, putem ljudske sposobnosti kanaliziranja u jednom izmenjenom stanju svesti, zaista razgovarati s alienima? Zašto oni slušaju? Zašto se gnjave sa onim što mi, kao terapeuti, molimo/tražimo? No, sad već trčim pred rudu. Vratimo se unazad i počnimo od početka: s iskustvom rođenja.

15.

P o g l a v lj e 2

REGRESIJSKA TERAPIJA

Regresijska terapija, u poslednjih nekoliko desetleća, uživala je u obnovljenom interesu. Mišljenje kako odrasli mogu biti pod uticajem događaja iz detinjstva, često traumatičnih, nije novo. Sigmund Freud promicao je teoriju kako potisnuta sećanja potiču i utiču na ponašanje odraslog čoveka. Freud je tvrdio kako sećanja na događaje koji su se zbili pre dobi od pet ili šest godina, a pogotovo iz dojenačke dobi, ne mogu biti povraćena i odgovarajuće izražena zbog ograničenih verbalnih sposobnosti deteta i novorođenčeta.

Međutim, vođena od dobro uvežbanog terapeuta, osoba u izmenjenom stanju svesti može otkriti i prizvati u sećanje potisnute i zaboravljene događaje iz detinjstva, dojenačke dobi, trenutka rođenja, vremena provedenog u materici, iskustva pre začeća, pa čak i drugih života. Dosta otkrivenog materijala može biti potvrđeno kao validna sećanja na stvarne događaje. Ali ne sve. Neki od ovih zapamćenih događaja mogu biti deo iskustava zakačenog entiteta.

Sećanje može biti sve samo ne stvarno, a nekoliko prošlih događaja može se početi spajati u jedno sećanje. Scene iz filmova, priče, sugestije prijatelja i terapeuta, čak i snovi, mogu postati delom toka sećanja.To se naziva „konfabulacija“ memorije. Zbog ovog razloga, za događaje vraćene u sećanje pod hipnozom, ne može se pretpostavljati da su potpuno stvarni i deo klijentovog života. U terapiji, mi nastojimo olakšati emocionalni efekt u sećanje vraćenih događaja iz ovog života ili drugog vremena. Radimo kao da su istiniti. Za klijenta, na određenoj razini i jesu istiniti. Emocionalni efekt je potpuno stvaran i može nastaviti vršiti uticaj na osobu dugo nakon samog događaja, štogod da je on možda bio.

Regresija rođenja
Izgleda kako su mnogi ljudi fiksirani ili su zapeli na traumi rođenja. Ljudsko ponašanje ima tendenciju ka reprodukovanju iskustva rođenja. Mnogi ljudi ne mogu podneti da im išta bude stegnuto oko vrata, bilo da je to kravata, džemper s okovratnikom, ili štogod drugo. Većina ljudi je plitkog daha. Poriv ka disanju i otporu prema svemu što tomu smeta je najmoćniji pogon za čoveka; potreba za zrakom je primarna glad.

Razmislite o svom disanju. Kako dišete upravo sada? Plitkim, kratkim udasima ili duboko uzimate zrak istezanjem trbuha?? Većina ljudi se zatekne kako vrlo plitko udišu, kao da se boje disati, ili još gore, da su sprečeni.

Za vreme terapijske sesije, ovo često može biti praćeno do sećanja na stvarno iskustvo rođenja. Detalji rođenja i svih 9 meseci prenatalnog perioda, a i pre toga, uključujući tu i trenutak začeća, dostupni su unutar podsvesnog uma. Ova sećanja mogu biti otkrivena i opisana rečima odraslog klijenta. Nema prereke do sećanja na ove događaje.

Kako novorođenče prolazi kroz porođajni kanal, pupčana vrpca je stisnuta, prekidajući tako opskrbu hranjivim tvarima i vazduhom. Kad je beba rođena, usta su očišćena od tečnosti i pluća se mogu početi širiti i puniti zrakom. Ako se pupčana vrpca preseče pre nego je ovaj proces završen, nastupa vremenski period kad vazduh ne dolazi. Novorođenče ovo doživljava kao gušenje. Klijent je vođen tragom ovog osećaja nazad do njegovog izvora. Često bude otkriven prethodni život u kojem je smrt prouzrokovana davljenjem, vešanjem, ili gušenjem. Terapija iskustva smrti iz prošlog života olakšati će nelagodu koju izazivaju stvari svezane oko vrata.
16.

Istraživanje iskustva rođenja na ovaj način često će olakšati problem plitkog disanja. To je temeljni princip Frojdovske psihodinamičke teorije „ponovno proživljavanje (reliving) je oslobađajuće.“ Donošenje podsvesnih sećanja na svesnu razinu može olakšati ili rešiti problem ili konflikt, iako mnogi problemi za potpuno rešavanje zahtevaju dalje procesuiranje. Ovo je suština regresijske terapije.

Jeff

Obrasci međusobnih odnosa mogu biti ustanovljeni za vreme iskustva rođenja. Jeff je opisao svoj ljubavni život kao seriju vrlo kratkih afera, obično s plavušama raskošnih grudi. U sesiji je otkrio kako je bio oduzet od majke odmah nakon rođenja, što je prekinulo suštinsko majka-novorođenče vezivanje. Umotan je u pokrivač, te nošen i redovito njegovan od krupne, stasite, brižne, plavokose medicinske sestre. Mirisala je dobro, pružala dobar osećaj, negovala i hranila ga. Njegova majka je bila udaljena i nesposobna brinuti se o njemu jer se oporavljala od teškog iskušenja njegovog rođenja. Od tog trenutka nadalje on je podsvesno tražio veliku medicinsku sestru, plavušu.

Povratak izgubljenih fragmenata duše
Oporavak od fragmentacije duše (Recovery of Soul Fragmentation/RSF) je klinički pristup ponovnog prikupljanja duše, tradicionalna šamanska metoda ozdravljenja. U kulturama američkih Indijanaca, smatrano je da je bolest uzrokovana gubitkom nečije duše, ili nekog njenog dela. Šamani bi putovali u podzemni svet, u viši svet, ili gdegod da je deo duše otišao, kako bi ponovo okupili dušu i vratili je bolesnoj osobi, obnavljajući tako njenu celovitost i zdravlje.

Ovo je više nego primitivno razmišljanje. U kliničkoj praksi nalazimo kako su stanja disocijacije, ili fragmentacije svesti vrlo česta kod ljudi. Zavisno o ozbiljnosti traume koja je dovela do disocijacije rezultati se mogu kretati od promena raspoloženja do, često vrlo iscrpljujućeg stanja, poremećaja višestrukih osobnosti (multiple personality disorder/MPD), sad nazvanog disocijativni poremećaj identiteta (dissociative identity disorder/DID). DID je često rezultat seksualnog zlostavljanja u detinjstvu.

Ovo stanje se reflektuje kroz naše izražavanje, ukazujući tako na unutarnju svesnost o istom:

„To je bilo prelamajuće iskustvo.“
„Taj dečko ne igra s celim špilom.“
„Halo, ima koga kod kuće?“
„Jednostavno se raspadam.“
„Osećam se napola mrtav.“
„Ostavio sam srce u San Franciscu.“

Termin „Oporavak od fragmentacije duše“ (RSF) koristi se za opisivanje kliničke metode prikupljanja razbacanih fragmenata duše ili uma. Ozdravljenje stanja je također poznato unutrašnjem umu, unutrašnjem znalcu. Ono bude izraženo sledećim izjavama:

„Saberi se“
„On je stvarno sabran momak.“
„Zbrajam dva i dva.“

17.

Gotovo svako ima pomešane osećaje, promene raspoloženja, svesnost o postojanju delova osobnosti s različitim željama, ulogama, pa čak i funkcijama. Mi često delujemo različito u različitim okolnostima: oholi uredski nadglednik može biti ponizni muž u kući; sposobna, osveštena, strpljiva i brižna majka može biti vrišteći, zahtevan, nerazumni kupac u robnoj kući. Ova različita sebstva (selves) su označena kao pod-osobnosti (subpersonalities). Mnogi ljudi prolaze kroz izmenu mnogih pod-osobnosti neopaženo, jednostavno podešavanjem u skladu s okružujućim okolnostima. Očiglednije promene osobnosti mogu poticati iz nekih ranijih bolnih iskustava.

Ova deljenja svesti mogu nastati kao rezultat ozbiljne ili minorne, stvarne ili izmišljene, emocionalne ili fizičke traume. Većina ovih fragmenata osobnosti ostaju s osobom, utičući na ponašanja, apetite, i stavove. Postoje mnoge terapeutske tehnike za lečenje ovog stanja: terapija stanja ega, lečenje unutrašnjeg deteta, terapija pod-osobnosti, terapija delova.

U kliničkoj praksi smo otkrili kako su, neki od ovih odsečaka ili fragmenata, zaista odvojeni od osobe, slično iskustvu odvajanja od tela (out-of-body experience/OOBE). Svaki fragment s jezgrom svesti u fizičkom telu ostaje spojen srebrnom niti, delom srebrnog konopca koji spaja dušu s telom. Mnogi klijenti u izmijenjenom stanju svesti mogu opaziti ovu povezujuću srebrnu nit. U nekim izvještajima o slučajevima van-telesnog iskustva, ljudi su mogli videti „svetlosni konopac“ koji spaja njihovo fizičko telo s lokacijom njihove svesti.

Fragment može biti odvojen od osobe i kao balon na uzici jednostavno je pratiti. Fragment uma živuće osobe može ostati s drugom živom osobom kao zakvačeni entitet. Može ostati na lokaciji traume ili posebno radosnog događaja. Ponekad može biti pronađen na nekom udaljenom mestu. Ako se fragmentacija dogodila u prethodnom životu, fragment može još uvek biti tamo/tada. Gotovo svi ovi fragmenti, u terapijskoj sesiji, mogu biti locirani i povraćeni.

U literaturi koja se bavi višestrukim osobnostima/podeljenim ličnostima, žrtve, puno češće žene nego muškarci, opisuju fizičko odvajanje, oni su zaista napustili telo za vreme seksualnog zlostavljanja. Ratni veterani često pretrpe ozbiljna deljenja/fragmentacije za vreme po život opasnih pucnjava. Ozbiljne prometne nesreće, čak i umalo izbegnuti sudari, mogu izazvati odvajanje fragmenta i kretanje istog, jer pretpostavlja kako je umro, prema Svetlu. Šok, emocionalni udarac, psihička trauma, sve to može dovesti do fragmentacije svesti, esencije duše.

Emotivno nasilje može izazvati fragmentaciju jednako brzo kao i fizička bol. Dete koje veruje roditelju ili baki/dedu može biti emocionalno slomljeno ako taj voljeni seksualno ozledi dete. Sposobnost da se nekom veruje otići će s fragmentom. Dete ili mlađi adolescent može biti devastiran ako mu roditelj umre. Tu se javlja nedostatak razumevanja, a često postoji i osećaj samooptuživanja za smrt. Sposobnost voljenja može biti skršena i fragment će biti luka za tu osakaćenu sposobnost. Osoba više ne poseduje sposobnost da voli.
Kad otkrijemo fragmentiranost, klijent bude vođen da locira poreklo traume i obnovi izgubljeni deo. Mi asistiramo u procesuiranju emotivne boli ka mirnom razrešavanju, i fragment duše, ili pod-osobnost, biva prihvaćen nazad u prostor tela/uma, poput dela slagalice koji je seo na pravo mesto.
Kad fragment bude obnovljen i izlečen od njegovog emocionalnog bola, to će vratiti sposobnost verovanja, ili voljenja, ili neke druge emocije ili sposobnosti poput kreativne mašte ili razigranosti, koja je bila izgubljena skupa s fragmentom.

18.

Na ovaj način, vraćanje fragmenta uvek ima „dar“ za klijenta, često u vidu suštinske emocionalne sposobnosti ili transpersonalne kvalitete poput odanosti, čestitosti, pa čak i vidovitosti ili drugih psi-sposobnosti. S fragmentom, sigurno vraćenim u okrilje doma, klijent će nas izvestiti o osećajima topline, mira, i nove vlastite celovitosti.

Fragmentacija predstavlja širom otvorena vrata za bilo kakav entitet u prolazu. Ako postoji, doslovno, komad koji nedostaje iz suštine duše individue, entitet lako može ući i zakačiti se. U sesiji često otkrijemo kako je ova ranjivost prva dozvolila prikapčanje. Fragmenti duše se obnove i objedine nakon otpuštanja zakačenog entiteta. Ovo je deo zaštite od budućih intruzija/nasilnih ulazaka.

William James je pisao i predavao o višestrukoj osobnosti i duhovnom opsedanju. Ovo su bile profesionalno prihvatljive teme istraživanja ranije u ovom stoleću. U Jamesovim danima bilo je „... dosta alarmirajućeg pisanja u okviru psihopatije o degeneraciji,“ i sugerisao je „.. .ako tu ima vragova, ako su tu natprirodne snage, onda su, kroz napuklo i fragmentisano sebstvo ušle.“

Otkrili smo određeni stupanj fragmentacije kod skoro svakog klijenta kojeg smo videli u našoj privatnoj savetodavnoj praksi. Ko od nas nije propatio barem neku lakšu trauma u životu? Fragmentacija kao izvor bolesti je u tradicionalnom indijanskom isceljivanju važan koncept. Ovo bi se moglo pokazati kao jedna važna nit u bogatoj tapiseriji holističkog isceljivanja.

Izelica kolačića sa čokoladnim mrvicama
Jedna od mojih pod-osobnosti je bila „izelica kolačića sa čokoladnim mrvicama.“ Kad sam bio oko 9 godina star, moja tetka mi je napravila čokoladne kolačiće. Topli, čudesno mirisni kolačići bili su naslagani na tepsiji od hleba. Mirisali su veličanstveno! Dohvatio sam kolačić. Ona me pljesnula po ruci! To je bio šok! Nisam razumeo. Ponovo sam posegnuo za kolačem. Ona me ponovo pljesnula po ruci! A-HA! Shvatio sam! Nema kolačića! Ona je imala nekakvu tetka-pekarsku ideju kako kolačići moraju biti hladni pre nego se mogu jesti.

Međutim, moja usta su slinila i ja sam hteo jedan od MOJIH kolačića SADA. Nema šanse. I tako sam slinio i čeznuo za kolačićima dok su se hladili. Ta smešna mala uznemirenost, minorna emocionalna trauma, uzrokovala je odvajanje osobnosti koje je uticalo na moje običaje jedenja kolačića godinama nakon toga. Na kraju sam na tomu poradio u terapijskoj sesiji.

Izvor traume je izgleda bio prošli život u kojem sam umro od gladi u dobi od 9 godina. Epizoda s kolačićima je ponovo potaknula tu veću traumu. Način na koji sam pokušavao izaći na kraj sa zakopanim strahom od smrti, bio je kupovanje sveže pečenih čokoladnih kolačića, po tuce ili dva odjednom, u ovom životu. Vrlo minorna trauma, ali primerno prikazuje stanje i efekte pod-osobnosti. Posle te sesije, moja konzumacija čokoladnih kolačića poprimila je „normalne“ razmjere.

Terapija prošlog života
Mnogi ljudi odbijaju ideju traženja problema u prošlom životu, tvrdeći kako imaju dovoljno problema i u sadašnjem. Ovo zvuči razumno. Međutim, u kliničkoj praksi klijenti otkrivaju kako sukobi i problemi sadašnjeg života često potiču od traumatičnih događaja iz prošlih života. Sećanja iz prošlog života mogu doći do nas u mnogo različitih formi: kao deja vu (već viđeno) iskustvo; ponavljajući snovi specifične lokacije ili zastrašujućeg događaja; neobjašnjiv, neosnovan strah, ili kao fobija od sakaćenja.

19.

Ljudi koji se boje vode, javnog govorenja, ili visine (nabrojit ću samo nekoliko uobičajenih fobija) često otkrivaju sećanje na smrt utapanjem, vešanjem ili spaljivanjem na lomači pred svetinom, ili padanjem sa visokog mesta. Kad se ove traume iz prošlog života istraže i reše u terapijskim sesijama, fobije prestanu postojati kod klijenta.

Proces terapije prošlog života (PLT) se vrlo učinkovito primenjuje od strane profesionalaca iz oblasti mentalnog zdravlja u mnogim zemljama. Kroz emotivne osećaje i osete tela povezane s prepoznatim problemom sadašnjeg života, klijent je potican locirati izvor ili uzrok ili poreklo problema. Ovo obično vodi do otkrivanja bolom ispunjenog sećanja iz postojanja u prošlom životnom veku. Klijent je, u osobnosti lika iz prošlog života, vođen do rešavanja traumatične životne epizode, a u konačnici i kroz trenutak smrti.

Iz ove tačke, upravo preminula duša može pregledati život, lako se prisetiti izvora ljutnje, straha, ozlojeđenosti, i bilo kojeg drugog nerešenog konflikta u životnom veku. Ovo iskustvo nakon-smrti može biti bogati font za ozdravljenje klijenta. Terapeut asistira klijentu u rešavanju bilo kojih zaostalih emocionalnih problema, bilo kojih nezavršenih poslova u tom životu, sve do tačke kad se postaje voljnim oprostiti pojedincima uključenim u incidente iz prošlog života, uključujući tu i samog sebe. Opraštanje sebi može se pokazati najteže prihvatljivim. S ovim rešavanjem i isceljivanjem boli iz prošlosti, klijent može ostaviti iza sebe traumu iz tog prošlog životnog veka i integrisati lekcije izlečenog iskustva u situaciju iz sadašnjeg života.

Jednom kad je lik iz prošlog života odvojen od fizičkog tela i oslobođen od bilo kakvih fizičkih ograničenja ili emocionalnih spona s tim životnim vekom, on može biti odmaknut od tela i scene smrti i učiniti potpunu tranziciju u Svetlo. Ovaj deo priče je sličan opisima iskustva tik do smrti (near-death experience/NDE), za vrijeme kojih se bića vraćaju s praga Svetla i ponovo sjedinjuju s fizičkim telom.

Osobnost prošlog života, u biti sav prošli život i osobnosti potencijalnog budućeg života, su sadržani unutar suštine duše, zajedno sa sećanjima i životnim skriptama svih životnih vekova. Cela panorama prošlih, i budućih života, na ovoj planeti ili negde drugo, dostupna je klijentu u jednom izmenjenom stanju svesti. Linearni tok vremena je artefakt fizičkog univerzuma, koji bude iskušen jedino inkarnacijom u fizičkoj formi.

Mnogi emocionalni problemi i konflikti brzo su i učinkovito rešeni kroz PLT, obično u daleko manje sesija nego što bi to bilo s konvencionalnom terapijom. Mnoge fizičke bolesti su shvaćene kao psihosomatske, i ova stanja se mogu početi smanjivati ili prekidati sva zajedno. Sa znanjem i mudrošću dobivenim kroz regresijsku terapiju prošlog života i snagom opraštanja, nezavršeni poslovi, nerešeni problemi, emocionalni ostatci prošlih vremena mogu biti izlečeni. Tada osoba može potpunije živeti i voleti u sadašnjem trenutku. Postoji ogroman lekoviti potencijal u terapiji prošlog života.

Terapija prošlog života, kad je sprovedena od strane dobro obučenih profesionalnih terapeuta, moćan je, siguran, brz, izravan pristup psihoterapiji, i rezultati su često trenutni i dugotrajni. Neverojatan uspeh terapije prošlog života ne zavisi o verovanju ili neverovanju, bilo terapeuta ili klijenta. Reinkarnacija, kao jedan drevni filozofski koncept i teoretska stvarnost, duhovno je učenje; terapija prošlog života je dobro uspostavljena psihoterapeutska tehnika koja djeluje.

20.

Pete i Marian

Pete je bio 35-ogodišnji TV producent. Patio je od dijabetesa koji je zahtevao dnevno uzimanje 12 jedinica insulina injekcijom. Ovo nije velika doza ali je značajna. Pete je izgubio vid na jednom oku, i patio je od oslabljene cirkulacije u nogama što je u konačnici moglo dovesti do amputacije. Njegovo telo je doslovno otkazivalo pod njim. Bio je duboko uronjen u bespomoćni bes.

TV predstava je bila u formatu intervjua, i bio sam pozvan kako bi raspravljali o terapiji prošlog života. Marian, hostesa, u pripremi za predstavu, nevoljko je volontirala da prođe sesiju izmenjenog stanja. Verovatno jedini način kako bi novinar/anketar mogao formulisati inteligentna pitanja o slabo-poznatoj temi poput terapije prošlog života, jeste da stvarno iskusi sesiju.

Marian je izabrala istražiti uznemirujući san koji se ponavljao dva ili tri puta nedeljno, sve od unazad dokle je njeno sećanje sezalo. U snu, ona je osećala samu sebe kako gleda doje na mali, starinski gradić. Lebdela je duž ciglenog puta do ruba gradića i to je bilo to, san bi završio. Nekoliko puta nedeljno, nedelja za nedeljom, ona bi se budila sa osećajem tuge. Ne najbolji način sučeljavanja sa životom svaki dan!

Zatražio sam od Marian da dozove u sećanje i opiše san. Ona je povezala kratak segment i ja sam je terao da nastavi i opiše šta je sledeće doživela. Iznenađena zbog nastavljanja njenog „sna“, ona je videla kako taj cigleni put produžuje dole do obale male reke. Scena je tu završila.

Prema mojoj sugestiji, ona je počela pripovijedati san ponovo. Ovaj put, napravio sam kliničku pretpostavku kako je „san“ potisnut, emotivno natovarenom memorijom, možda iz prošlog životnog veka. Na kraju pripovedanja, usmerio sam Marian da locira vreme kad je bila u svom telu u gradiću. Trenutno je prizvala jedan događaj i počela ga opisivati. Pretpostavka je izgledala ispravna. Ono što je sledilo, međutim, nije bilo rezultat bilo kakve sugestije.

Bila je zaručena. Stajala je ispred zadimljenih ostataka kuće svog zaručnika i njegovih roditelja, osećajući očaj i zbunjenost. Oni su svi umrli u požaru. Policajac malog gradića pretpostavljao je da je ona kriva za podmetanje vatre i pokušao je odvesti u pritvor. Ona je pobegla i otrčala u šumu koja okružuje oblast, gde je ostala, neprimećena, nekoliko sati.

Čula je buku u obližnjem žbunju. Tri „muškarca s autoputa“, kako ih je ona nazvala, otkrili su je, silovali, i prerezali joj vrat. Ona je lebdela iznad vrhova drveća, sad odvojena od svog tela i slobodna-od-boli, još uvek duboko ožalošćena zbog smrti njenog zaručnika i vrlo zbunjena.

U duhovnom, vreme nije prepreka istraživanju. Mogla je ići nazad i napred i promatrati, poprilično isto kao brzo premotavanje video trake napred i nazad. Istražila je okolnosti oko požara i otkrila kako je njen zaručnik podmetnuo plamen, planirajući smrt svojih roditelja, računajući na njihovo mršavo bogatstvo kao svoje nasleđe. Na njegov užas, bio je uhvaćen u zamku u kući, i umro je uz njih. Bila je strahovito razočarana njegovim ponašanjem i svojom jadnom prosudbom njegovog karaktera. Njena naivna slepa zaljubljenost u njega brzo je nestala.
Skrenula je preko svog gradića, duž ciglene ceste, preko tekuće reke, i počela se uspinjati prema približavajućem Svetlu. Ovo novo razumevanje oslobodilo ju je zbunjenosti i olakšalo njenu tugu. Marian je izišla iz izmenjenog stanja osećajući se nekako rasterećeno.
21.

Morala je požuriti popraviti svoju šminku kako bi bila spremna za javni nastup.

Pete je htio istražiti svoj dijabetes kroz regresijsku terapiju. Bilo je 11 sati navečer i predstava je bila predviđena s početkom u ponoć. Pristao sam odraditi sesiju, čak iako je morala biti kratka.

Otišao je direktno u doživljaj.
Dr. B.: „Kako osećate to što se događa vašem telu?“
Počeo je osećati gnev. Oči su mu se zatvorile kad je dao oduška svojim emocijama i opisao fizičke osete.
Dr. B.: „Dobro, dozvoli tim osećajima da te odnesu do drugog vremena kad si se istovetno osećao. Lociraj izvor osećaja gneva. Opozovi poreklo tih oseta u svom telu. Neka te ti osećaji odnesu ravno nazad.“

Našao je sebe kao Indijanca lovca sa lukom i strelom; prikradao se medvedu. Pogodio je medveda. To nije bio smrtni pogodak. Medved se okrenuo, dograbio ga, oborio, rasporio ga, rastvorio njegovo telo, otkinuo mu creva i unutrašnje organe, uključujući i gušteraču, organ koji loše funkcioniše u stanju dijabetesa.

Dok se ne-fizičko telo, eterično tijelo, uzdizalo iz fizičkog tela, rekoh, „Pogledaj u svoj oblik sada. Kako izgleda?“

Pete: „Sve je rasparano otvoreno, sve je iscepano, širom otvoreno, rasparano je, pocepano.“
Već se penjao prema prilazećem Svetlu.

Imali smo samo oko 15 minuta pre nastupa. Uputio sam Peta da popuni raskinute delove u eteričnom telu sa svetlom. Sugerisao sam mu da počine zamišljati ulazak svetla koje dolazi iz sjaja iznad njega, tačno ulivajući svetlo unutar svakog dela u njegov eterični oblik. Ovo je bio pogodan trenutak za korištenje vođene imaginacije.

Eterično telo izgleda sadrži obrasce budućeg fizičkog tela, uključujući zametke bolesti. Ako je potpuno izlečeno u tom trenutku, onda u budućoj inkarnaciji neće biti mogućnosti za takvu bolest. Ako je izlečeno u prošlosti, fizičko stanje u sadašnjem životu se može poboljšati, simptomi bolesti se mogu povući.

Dr. B.: „Vidiš li svetlo koje ulazi?
P.: „Da, ulieva se.“
Dr. B.: „Kakav je osećaj?“
P.: „Izvrstan, toplo je.“
Dr. B.: „Je li već popunjeno?“
P.: „Ne.“
Dr. B.: „Nastavi ulivati ga unutra.“ Što je radio dobrih deset minuta. Proveravao sam svoj sat najmanje dvaput u minuti. Bili smo vrlo blizu vremenu nastupa.
P.: „Ispunjeno je.“ Rekao je ovo vrlo mirnim glasom.
Dr.: „Kakav je taj osjećaj?“
P.: „ Izvrstan!“ bio je njegov iskren odgovor.

Duh ovog Indijanca uzdigao se u Svetlo u takvom mirnom, isceljenom stanju. Regresija je bila potpuna. Imali smo 5 minuta viška i Pete je požurio s ulepšavanjem.

22.

Jedan asistent napuderisao mi je čelo i otpraćen sam u studio.

Kad je predstava počela, Marian je rekla par reči o hipnotičkoj i regresijskoj terapiji. Podelila je ono što je upravo doživela. Još uvek pomalo grogi, nije bila uobičajeno „hladnokrvna“ kad je predstava počela i publika je to volela. Pete se obično nije pojavljivao u predstavi. Tog dana, međutim, također je hteo podeliti svoje regresijsko iskustvo. Pete je bio duboko svestan kako se nešto promenilo unutar njegovog tela. Sa strahopoštovanjem u svom glasu rekao je, „ Ići ću uzeti nešto za pojesti,. Moje telo počinje proizvoditi insulin.“

Tri meseca kasnije ponovo sam pozvan pojaviti se u predstavi. Ljudi iz publike pitali su o regresijskoj terapiji i snovima. Marian je ispripovedala svoje regresijsko iskustvo. Od vremena sesije više nije imala snove. Jednostavno su otišli!

Pete je izvestio kako mu je potrebna samo četvrtina količine insulina koju je uzimao pre svoje kratke sesije. Godinu kasnije, smanjio je do jedne desetine svoje bivše doze. Njegov lečnik nije imao objašnjenje, iako nije negirao rezultate. Potvrdio je kako je um vrlo moćan, i kako se ovakve stvari ponekad dogode. Pete je bio oduševljen.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Bojan71
Tragalac


Pridružio: 30 Apr 2011
Poruke: 127
Lokacija: 7D

 Poruka Poslao: 03 Jun, 2011 13:05 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Deo treći

Iskre svesti
Terapija prošlog života je temeljena na filozofiji kako je ljudski duh, u svojoj suštini, individualno biće, nepodeljiva iskra svesti s potpunom memorijom na svoja iskustva još od odvajanja iz Izvora, Boga, Boginje, Svega Što Jeste. Ova iskra proizlazi, uz nebrojeno drugih individualnih bića, iz neizrecivog Izvora Kreacije, najsjajnijeg Svetla Univerzuma svih Univerzuma. Svaki deo, ili iskra originalne Sveukupnosti, označen ja kao „ monada“. Kao delovi holograma, svaki fragment celine, kad je u svom perfektnom stanju, sadrži potpunu repliku Sveukupnosti. Svaka monada je obdarena porivom ka povratku ovomu perfektnom stanju, koji je drži u večnom kretanju prema mogućem sedinjenju s Bogom.

Ima možda milijarde zvezdanih sistema i milijarde planeta u univerzumu gde ove pojedinačne iskre svesti mogu postojati u nekom obliku „života.“ Neke od njih izgleda idu od jedne planete do druge. Mali deo ovih svesnih bića izabere planetu Zemlju za njihovu destinaciju.

Izgleda da postoji portal ili ulazni put u zemljin ciklus postojanja. Posle prolaska kroz ovaj portal, postoji Dvorana za Učenje gde duh počinje biti pripreman za zemaljski život pre odlaska u Etapu Planiranja.

U Etapi Planiranja, baš pre ulaska u ciklus fizičkog života i spajanja s fizičkim telom, obrazac duhovnog ugovora je zasnovan što uključuje biranje okolnosti za nadolazeći život. Ovo sadrži detalje kao što su: pol, geografska lokacija, roditeljska i obiteljska situacija uključujući i materijal o zdravlju, uopšteno, zdravlje planiranog fizičkog tela, ljubavni partneri, supružnici, deca, prilike za duhovni razvoj, učenje opraštanja, ciljevi i svrha života, i balansiranje prošlih „karmičkih dugova“. Postoji nekoliko vodiča ili duhovnih savetnika koji asistiraju u planiranju Životnih Skripta.

Pojedinačna bića uzastopno uzimaju fizički oblik u seriji životnih vekova, ili inkarnacija, svaki put u vlastitom ljudskom telu. Ovo je deo plana, ugovor, Životna Skripta; jedna duša, jedno telo. Druga bića nemaju pravo nastaniti ugovoreno telo. Kad telo ode u smrt, duhovno biće se vraća na posebnu razinu Svetla, ili duhovnog prostora, mesto vrlo visoke svesnosti. Ovo mesto je nazvano Nebo ili Svetlo. (Kroz knjigu, izraz „Svetlo“ će biti korišten u ovom smislu.)
23.

U Svetlu je Etapa Obnavljanja gde se biće može osvrnuti na upravo prošli život, proceniti razvoj, učenje, iskorištene prilike, nezavršene poslove, i bilo koje nanovo nastale neravnoteže ili karmičke dugove. Tu su također duhovni savetnici koji asistiraju u ovom procesu. Iz tog stanja, biće ide u Dvoranu za Učenje i proces se ponavlja. Ovo je Točak Života, proces ponovnog kruženja/recikliranja za ljudske duhove.

Istraživanje daljnjih dometa uma kroz regresijsku terapiju je fascinantno putovanje. Mi uopšte nismo ograničeni na život na Zemlji. Neki klijenti su vratili u sećanje odlaženje tamo i natrag na relaciji ova planeta - neki „matični svet“, kojeg se sećaju kao svog prvog odredišta nakon napuštanja Svetla Izvora Kreacije. Oni opisuju dolazak ovde iz različitih razloga, i povratak „kući,“ ili čežnju za povratkom.

Prisjećanje na prošli život u ulozi vanzemaljca
Terapeutske sugestije da se „Priseti...“ ili „Locira...“ moćne su zapovedi za podsvesni um. Ako ove razine uma odrede podsvest i ne-svest da zadrže sećanja duše na prošle života, prostor između života, i postojanje drugih svetova, tada su ova sećanja dostupna i lako ih je otkriti kroz regresijsku terapiju u izmenjenom stanju svesti.

U proteklih 16 godina provodili smo eksperimentalne seminare o istraživanju prošlog života. Seminar sadrži nekoliko grupnih regresija: locirati izvor sadašnjih emocija gneva, straha, tuge, i krivnje; istražiti nečiju glavnu ljubavnu vezu; iznova otkriti svrhu u životu; i razumeti spoznatu odvojenost od Boga. Uputa za regresiju nečije svrhe je izravna i učinkovita.

„Priseti se prvog puta kad si izabrao doći na planetu Zemlju.“

Nakon nekoliko trenutaka tišine, uputa je neznatno preinačena i ponovljena da izazove sećanje od tamo umesto iz ovde.

„Priseti se iskustva biranja po prvi put odlaska na planetu zvana Zemlja.“

Godinama, mi i drugi terapeuti i voditelji seminara koji provode slične regresije, nalazili smo kako će se između 50 i 70% od svake grupe prisetiti iskustva biranja dolaska na planetu Zemlju od negdje drugde. Takve koji nađu takvo sećanje, vodimo u otkrivanju svrhe dolaska. To je duboko sećanje i iznenadno saznanje za većinu ljudi.

Skoro svatko izvesti kako je originalna namera dolaska bila doneti svetlo, ljubav, lečenje, duhovno učenje, i buđenje svesti kod stanovnika Zemlje. Ljudi opisuju ovo mesto kao vrlo gustu, tešku planetu i ovu tešku nejasnu svesnost i maglovito sećanje. Oni koji su došli ranije zaboravili su svoj pravi identitet i otkud su došli. I mnoga bića među valovima pomagača koji su došli sa istom namerom su također zaboravila. Ova era je nazvana vreme velikog buđenja. Možda su neki od naše „svemirske braće“ došli u istu misiju ponovo. Na žalost, neki od „aliena“ su izgleda ovde kako bi iskoristili prednosti konfuzije. Većinu puta ih je teško razlikovati.

Kathy

Kathy se prisetila životnog veka na drugom svetu. Opisala je to kao „povratak kući zbog daljnjih uputa“ pre nastavljanja dugačke serije zemaljskih životnih vekova. Ona je bila učitelj i lečnik, i njen posao je bio donijeti tu energiju do ovog planeta.

24.

Sam
Sam, visoko inteligentni mladić, bio je ozbiljno depresivan, čak suicidalan, i osećao se kao da je izgubio svoj pravac i svrhu u životu. U sesiji, prisetio se svog porekla s druge planete. Bio je iz grupe studenata koji su tamo pohađali visokoobrazovnu instituciju, i putovanje na zemlju za ljudsku inkarnaciju je bilo ništa više nego terenska nastava njegove grupe. Izgubio je kontakt s njima i osetio samoću u svojoj misiji. Kad je dotakao svest svoje grupe, naučio je kako su mnogi koji su došli, također zaboravili njihovu misiju, izgubili iz vidokruga svoju nameru, i više njih je počinilo samoubistvo. S ovom regresijom, Samova depresija je smanjena, povratio je svoj entuzijazam za praćenje duhovne staze učenja, i pretpostavljam, da će se vratiti ispunjavanju svojih zaduženja iz ovog putovanja-misije na Zemlji.

Ted
Ted je pohađao naš Temeljni SRT (Terapija Duhovnog Otpuštanja) Trening Tečaj. Kao hipno-terapeut, hteo je proširiti svoje znanje i veštine. Volontirao je kao subjekt za demonstriranje. Priča koja je isplivala nije neuobičajena, ali je svejedno prilično uznemirila Teda.

Otkrili smo zakačenog ET-a koji je bio tu dugo vremena. Ništa neobično. On (ET) je obznanio da je svrha bila prikupljanje podataka o ljudskoj životinji u normalnom životnom okruženju. Ponovo vrlo česta situacija. Ono što se sledeće pokazalo bilo je donekle neobično, iako smo to čuli u drugim sesijama. Uputio sam Teda da locira poreklo ove ET poveznice. On je bio vrlo iznenađen onime što su njegov vlastiti podsvesni um i zakačeni ET otkrili.

Pre sadašnjeg životnog veka, biće koje se sada manifestira kao Ted, bilo je saradnik zakačenog ET! Oni su poznavali jedan drugoga! Oni su bili prijatelji sugrađani na drugoj planeti, u drugom denzitetu; Ted je bio ET! Njegovi prošli životi su bili na drugoj planeti. Ovaj komadić spoznaje je njemu bio težak za prihvatiti, iako je bio tu, došao iz njegove banke memorije.

Kao deo „znanstvenog tima“ u drugom mestu, Ted je pristao doći u Zemljin ciklus kao vrsta zamorca za eksperiment. Kao ljudsko biće, on bi bio živuća laboratorija za njegove kolege za proučavanje bez neprijateljstva ili otpora koji izvorni zemljini stanovnici mogu pokazati prema nametljivim vanzemaljcima.

Pratili su ga do Zemlje, ušli u njegovo fizičko telo dok je Ted još bio vrlo mlad, i ugradili svoju opremu. Bez obzira na efekte, on se na to navikao sa obzirom da su tu bili gotovo celi njegov život.

Ted je izabrao otpustiti ET-a i otarasiti se opreme, komunikacijskih i kontrolnih sredstava koja su bila implantirana. To što je otkrio o svojoj vlastitoj prošlosti nije mu se svidelo, i sad je izabrao drukčiji pravac. Doslovno je napustio alienski projekt i izabrao ljudski život. ET-ima se to nije dopalo, ali su poštovali njegov izbor. Oduvek su znali kako to jeste jedan od mogućih ishoda takvog eksperimenta, ukoliko ih Ted otkrije.


Nordijski Tip

Jedan tip aliena o kome se često izveštavalo proteklih godina bio je identifikovan kao „Nordijski“ tip. Plavokos, plavook, ljubazan i rado pomaže. Očigledno ovi tipovi dolaze na Zemlju već hiljade godinama.

25.

Nekoliko klijenata su imali vezane prošle živote sa Središnjom Amerikom za vreme kojih su imali ulogu sveštenika ili sveštenica, nastojeći učiti i voditi „primitivne“ ljude do više duhovne svesnosti. Sebe su opisali kao visoke, plavokose, svetle puti, Nordijskog izgleda. Upamtili su upute koje su primali povremeno iz njihovog matičnog sveta, bilo izravnim komuniciranjem ili putovanjem tamo i vraćanjem na zemlju. Oni su bili vanzemaljci koji su došli pomoći zemaljskim ljudima. Sad su ostali tu kao ljudi.

Određeno vreme lokalni stanovnici su slušali mudrost ovih nebeskih ljudi, onda se konačno pobunili i poklali te „drugačije“. Nakon iskorenjivanja ET uticaja i vođenja, domaće poglavice i sveštenici iskrivili su duhovno učenje i prakse.

S greškom u razumevanju sveštenićkih rituala i bajanja kao komunikacije sa matičnim svetom njihovih bivših duhovnih vođa, ceremonije su počele biti isprazni rituali zamišljenim „bogovima“ koji nisu odgovarali njihovim moliteljima, nisu ispunili njihove potrebe. U konačnici, poglavice su počele praktikovati ljudsko žrtvovanje u jednom nastojanju slanja „poruka“ bogovima sa molitvama za pomoć.

Krvavo žrtvovanje, uzimanje ljudskog života u takvom ritualu, bilo je neučinkovito, ipak je postala zajednička rutina za one ljude koji su prisvojili moć u upravljačkoj poziciji. Ljudsko žrtvovanje je postalo instrument straha, način održavanja kontrole nad ljudima. Ovo je bila golema zloupotreba moći i užasno iskrivljenje značenja rituala i bajanja, što su bili originalna sredstva komunikacije između „Nordijskih“ vanzemaljaca i njihovog matičnog sveta.

Kad istražujemo ovu vrstu situacije kroz udaljeno sećanje klijenta koji je bio žrtva u takvom ritualu u prošlom životnom veku, otkrivamo DFE kontrolisanje sveštenika i izvršitelja. Ovaj tip ljudskog delovanja uvek izgleda da je motivisan, kontrolisan, i ovekovečen od strane tamnih sila.

Muka „glasnika“ zbog žrtvovanja je energija koja može biti sakupljena od strane DFE. Energija od straha stanovnika, isto kao krvna požuda kod promatrača kad gomila prisustvuje žrtvovanju, može također biti požnjevena i korištena kao „hrana“ za DFE i njihove pretpostavljene. Ovaj mehanizam žetve energije dobiva na većem značaju kako budemo istraživali ET/DFE vezu u kasnijim poglavljima.

Kad klijent otkrije takvo uznemirujuće sećanje, to može biti osobnost prošlog života, iako je često samo traumatično mrtvo sećanje na jednog zakačenog entiteta. Ako je to entitet, daljinsko otpuštanje tamnog bića iz te prošle scene, i čišćenje ostataka tamne energije koja još uvek prianja uz zemaljski omeđen duh žrtvovanog stradalnika, omogućit će ovoj ometenoj duši odlazak kući u Svetlo. Razumevanje grešaka počinjenih u tom životnom veku će voditi do slobode. Mir i ozdravljenje mogu doći na kraju.

Kad čujemo detalje o životu žrtvovanog stradalnika, to je skoro uvek isto jadikovanje. Ceremonija ljudskog žrtvovanja je bila s ciljem zadovoljenja bogova, ili za iznošenje zahteva za pomoć, molitva bogovima za toliko potrebnu pomoć, kao što je kiša za useve, ili lečenje ljudi od neke vrste zaraze.

Nositelj hitne poruke može čak dragovoljno, iz čiste odanosti i ljubavi prema svom narodu, pristupiti toj dužnosti. Tečni napitak, uvek gorkog okusa prema prisećanju, dat je „glasniku“ i on bi ubrzo osetio divnu euforiju. Iza toga bi nastupili fizička ukočenost i paraliza.
26.

Disanje i otkucaji srca bi stali, duh bi se podigao van fizičkog tela i počeo bi tražiti bogove, željan da isporuči poruku. Ono što je sledilo je nezadovoljstvo, razočarenje, i bes. Glasnik bi tražio u nižim astralnim područjima, i „bogovi“ ne bi bili nađeni tamo; poruka ne bi mogla biti isporučena. Misija je bila besmislena, odanost i ljubav izgubljene u ništavilu, a takav entitet, prekriven frustracijama, osećajima izdaje, razočarenjem i besom, često zakačen za obližnju živuću osobu.

Ako je odabrani glasnik bila vestalska devica, proces je često uključivao seksualni susret s muškim sveštenikom ili sveštenicima, obično protivno volji žrtvovane stradalnice. Nije bilo odbrane protiv takvog nasilja.

Iza Smrti
Nakon smrtne scene u regresiji prošlog života, novopreminuli duh obično ide prema Svetlu. Ovde u Zemljinom ciklusu, Svetlo je uvek zlatno-belo, toplo, i vrlo sjajno. Opis je sličan izveštajima iskustva tik do smrti, NDE, osim ako je duh pridružen drugim bićima koja dolaze odvesti pridošlicu potpuno unutar Svetla. Samo kad novopreminuli duh ide potpuno unutar Svetla, prošli život je stvarno završio. Ali to je samo jedna moguća opcija za novopreminulog duha. Istražit ćemo i neke od drugih mogućnosti.

27.

P o g l a v lj e 3

TERAPIJA DUHOVNOG OTPUŠTANJA

Regresijska terapija se proširila i razvila daleko iza procesa otkrivanja potisnutih sećanja iz detinjstva. Oporavak fragmentacije duše je integralni deo kliničke prakse regresijske terapije. Terapija Duhovnog Otpuštanja i terapija prošlih života u kliničkoj sesiji ne mogu biti odvojene. U praksi, terapeut obučen u Terapiji Prošlog Života (PLT) i Terapiji Duhovnog Otpuštanja (SRT) može odrediti razliku između osobnosti iz prošlog života i zakačenog duha preminulog ljudskog bića. Postoje posebne metode razlikovanja ovo dvoje, i tretman je različit za dve situacije. Drugi tipovi zakačenih entiteta i energija mogu također biti prepoznati, imenovani, i otpušteni.

Duhovni priljepak
Ideja duhovnog opsedanja, unutar konteksta savremenog znanstvenog mišljenja i tradicionalne prakse mentalnog lečenja, može izgledati besmislena. Međutim, kad sam počeo čitati savremenu literaturu o ovoj temi, bio sam zaintrigiran i vrlo radoznao oko mogućnosti kako to može biti istina na neki način. Znakovi i simptomi ovog stanja su izbijali na površinu kod mnogih od mojih klijenata; bilo bi blesavo ignorisati ovaj fenomen. I još k tomu, bilo bi znanstveno i profesionalno neodgovorno nijekati činjenice. Ignoranciji i nijekanju nema mesta u potrazi za istinom, posebno unutar znanstvene metode.

Nastavio sam promatrati i beležiti, zaprepašten onime što sam otkrivao kroz moje klijente u izmenjenim stanjima. Temeljna pretpostavka koja mora biti uzeta u obzir pri istraživanju svesti je kako je svest odvojena od fizičkog tela i stoga sposobna preživeti smrt tela. Tradicionalno, ova svest je nazvana duh ili duša. U svojoj kliničkoj praksi, istraživao sam duhovnu stvarnost.

Proždirao sam literaturu o temi opsedanja i egzorcizma. Ovo uključuje i tradicionalne religijske tekstove, duhovno orijentisane sveske, neke od njih kanalizirane, radove prizašle od Spiritističkog pokreta (Spiritualist movement), znanstvene radove, i neke novije knjige pisane od gorljivih religijskih poslanika izbavljenja. Vekovima je patnja bila naširoko prepoznata i prihvaćena od većine ljudi na Zemlji. Mišljenja o specifičnim detaljima stanja značajno variraju u zavisnosti od autorovih filozofskih pogleda, znanstvenih i obrazovnih pozadina, te religijskih verovanja. Nisam imao unapred stvorenih ideja, niti limitirajućih sastava verovanja koji bi ometali moj projekt otkrića u kliničkom okruženju.

Pitajući mnoga pitanja za vreme privatnih sesija s klijentima, poprilično sam naučio o ovoj duhovnoj patnji. Pripovedači su bili dosledni, inteligentni, logični, i ni na jedan način klijenti nisu pokazali bilo kakav znak psihotičnih ili paranoidnih deluzija. Nastavio sam promatrati i pitati, postupno stvarajući temeljnu hipotezu, klinički model za objašnjavanje fenomena duhovnog prilepka, i racionalni model tretmana. Vrlo malo ljudi je izgleda imuno na takvo nametanje/intruziju. Međutim, izgleda kako je skoro svako, u određenom trenutku svog života, iskusio neku vrstu mešanja/interferencije od strane bestelesnih entiteta ili energija.

Bilo koji broj entiteta se može zakačiti za bilo koji deo fizičkog tela: glavu, vrat i grlo, prsa, abdomen ili karlicu, polne organe ili udove. Entitet može biti zakačen za bilo koji organ, posebice ako tamo postoji fizička slabost ili oštećenje. Primatelj transplantovanog organa može dobiti srce i dušu preminulog donatora. Ovo stanje nije neuobičajeno.

28.

Entitet može biti uhvaćen u auri, energetskom polju koje okružuje fizičko telo. Entitet može obitavati u jednoj od čakri, energetskom sustavu tela, i uticati na organe i ponašanje povezane s tom čakrom.

U jednom slučaju, mlada žena se požalila kako je njen šestogodišnji sin počeo prema njoj ispoljavati seksualno agresivne napade. Za vreme duhovnog otpuštanja na daljinu na njenom sinu, provođenim kroz nju kao posrednika, otkrili smo kako zemljo-omeđena duša odraslog muškarca utiče na njegovu drugu čakru. Ovo je središte seksualne energije. Entitet je otpušten i nepoželjna ponašanja su prekinuta.

U idealnom slučaju, nakon što osoba umre, duša se diže prema sjaju, Svetlu, Nebeskom mestu. Međutim, ljudi s velikim egom znaju zakomplikovati stvari, i ovaj prolaz nije uvek tako lak ili direktan. Strah, bes, tuga, krivnja, potreba za biti u pravu, pa čak i znatiželja, često mogu novo-umrlu dušu odvratiti od kretanja u pravom smeru. Želja za osvetom nakon nasilne i nepravedne smrti može zadržati dušu, fokusiranu na ovu nerazumnu želju, na zemaljskoj ravni. Osveta je signal, otvoreni poziv za DFE-e.

Osoba koja oseća krivnju zbog svog ponašanja tokom života može se bojati kazne u Svetlu. Osoba koja ima kruta verovanja o životu, smrti, i nebu, može biti pomalo zbunjena onim što je susrela nakon napuštanja fizičkog tijela. U jednom slučaju je duh baptističkog sveštenika bio zakačen na njegovog sina. On, po Bogu, nije išao do neba dok to ne bude put za koji je on znao da treba biti! Posle kratke edukacije o duhovnoj stvarnosti, promenio je svoje mišljenje. Poželio je zbogom voljenom sinu i otišao u Svetlo.

Žrtve vatre, ili gore, atomske eksplozije, izbegavati će Svetlo, koje je vrlo sjajno, zbog sećanja na smrt povezanog sa sjajnim svetlom. Našli smo grupu japanske školske dece, duša, doslovno stopljenih zajedno eksplozijom A-bombe koja je bačena na Hiroshimu. Mlada majka koja umre može ostati s njenom malom dečicom iz dužnosti, ljubavi, i krivnje zbog napuštanja njih tako mladih. Ljubomoran, posesivni muž može odlučiti ostati sa svojom suprugom. Tuga obitelji i prijatelja može zadržati novo-umrli duh da ne ode.

Olivia
Neko ko umre gladan hrane, ili u potrebi za drogama, često se, kako bi ispunio tu potrebu, lepi za domaćina koji ništa ne sluti. Olivia je bila rastavljena i živela je s majkom, i dobila je blizu 14 kilograma u jednoj godini. Njen otac je, ne mogavši se oporaviti od operacije raka želuca, bio umro početkom godine. Bio je hranjen intravenozno. Umro je gladan. Njena majka je kraće vreme nakon njegove smrti osećala njegovu prisutnost, a onda je izgleda samo otišao. Pripojio se svojoj kćerki i otad se ona počela prejedati. Nije shvatila opseg debljanja sve do posete njene sestre blizanke, još uvek mršave i lepe, u vreme Božića. Nezasitna glad njenog oca je bila ta koja ju je dovela do prejedanja i dobivanja nepotrebne težine.

Novo-umrli duh se odmah nakon svoje smrti može prilepiti drugom živućem čoveku. Ovo se redovito događa u bolnicama, posebno u jaslicama gde se čuva novorođenčad. To je slično kupcu novog auta koji ide kroz izlog trgovine proveravajući nove modele. Novo-umrli duh može ostati u omiljenom prostoru kao što je kuća, što tu kuću čini zaposednutom. Svest duše umrlog vojnika može ostati na dužnosti na dodeljenoj lokaciji kao što su bojna polja Građanskog Rata, ili Vijetnama, ili utvrda poput Alama, ili brodova poput bojnog broda Arizona, potopljenog u Pearl Harboru.

29.

Ukoliko osoba umre sa zakačenim entitetom, postoji nekoliko stvari koje se mogu dogoditi. Ako je novo-umrla duša dovoljno jaka, ponet će zakačeni entitet, ili entitete, do Svetla. Prilepak se može otkinuti i zakačiti nekom drugom, ili ostati čekati u sivoj zoni, jednoj među-etapi unutar niže astralne ravni između zemaljske ravni i Svetla. On će prepoznati bivšeg domaćina i može se ponovo zakvačiti u sledećoj reinkarnaciji. Ovo se može nastaviti kroz mnogo životnih vekova domaćina.

Novo-umrla duša može ne biti dovoljno jaka za odlazak do Svetla sa zakačenim entitetom. Duša tada postaje zemaljski duh sa zakačenim entitetom. Ovo se zove ugniježđeni entitet. Ovo gniježđenje može se produžiti na desetine ili stotine slojeva duboko. U mnogim slučajevima gniježđenje unutar osobe započelo je pre mnogo životnih vekova, možda stolećima unazad. Ugniježđeni entitet se otkači, sačeka u sivoj zoni, i ponovo zakvači kad osoba opet dođe u zemaljski život. Često iznađemo kako je onaj koji je najdublje, DFE. Ovo je posebice istinito u većini slučajeva kod živućih ljudi sa zakvačenim ETom; otkrijemo DFEe ugniježđene unutar ETa.

Prilepak kod bilo koje date osobe može biti potpuno nasumičan, čak slučajan. Prilepak može biti dobronamjeran po prirodi, okrenut prema sebi za ispunjenje osobnih potreba duha, zlonameran po nakani, ili potpuno neutralan. Neki istražitelji na ovom polju procenjuju kako je između 70 i 100% populacije, u nekoj tačci života, pogođeno, ili pod uticajem, jednog ili više bestelesnih entiteta.

Naše izražavanje/jezik reflektira unutrašnje poznavanje ovih stanja:

„Šta je ušlo u tebe?“

„Šta me zaposelo da to učinim?“

„Šta me to preuzelo?“

„Danas baš nisam sav svoj.“

Popularni komičar, Flip Wilson, izrazio je taj koncept u rečenici: „Đavo me naterao da to uradim.“

Mrzovolja
Jedan 62-godišnji muški klijent je otkrio i otpustio zakačenog ženskog entiteta koji je umro od neke trbušne infekcije. Ona mu se pridružila u bolnici nakon njegove operacije slepog creva u dobi od 6 godina. Fizička sličnost trbušne infekcije je bila kao magnet za ženski duh. U njegovoj obitelji kružila je priča kako se nakon operacije više nikad nije nasmejao. Izgleda da je žena bila poprilično mrzovoljna, i ta osobina, od tog vremena pa nadalje, uticala je na klijentovu osobnost.

Ragbijaški heroj i demon
Jedna od funkcija DFEa je potkopati ljubav u bilo kojoj formi, vremenu, mestu, u bilo kojoj situaciji koja uključuje ljude, zaljubljene parove, obitelji, grupe ljudi, ili ustanove koje služe ljudima. Individualno, zdrava samo-ljubav može biti izjednačena sa samopoštovanjem. Evo šta se dogodilo jednom mladiću, ragbijaškom srednjoškolskom heroju.
Tommy je bio okužen ne-verovanjem u svoje vlastite sposobnosti. Patio je od strašnog pomanjkanja samopoštovanja.
30.

Čak iako je bio izvrstan igrač i vrstan strelac na ragbijaškom igralištu, odbijao je tvrdnje drugih ljudi u pogledu njegovog uspeha. Uz asistenciju, otkrio je zakačenog DFEa. Mračni entitet bio je taj koji je potkopavao njegovu samouverenost i samopoštovanje. On ga je također nagovorio da počini samoubistvo. Tommy je umro u automobilskoj nesreći, bezobzirno i namerno. Kao duh, zadržan je od strane DFEa u zemaljskim granicama, te se zakačio drugom studentu, Bennettu.

Tommy je otkriven u sesiji sa Bennettom, 37-godišnjakom koji je u proseku jednom nedeljno trpio kompleksne epileptičke napade više od desetak godina, često tokom vožnje automobila. Njegovi napadi su počeli otprilike u dobi od 9 godina nakon što je pao s bicikla i udario glavom o betonski ivičnjak. Tad se Tommy zakačio. Napadi su se nastavili još približno 7 godina, onda su nestali. Ponovo su počeli kad je Bennett bio u srednjim dvadesetim, kratko nakon rođenja njegovog prvog sina.

Tommy se prilepio Bennettu jer je ovaj maltretirao Tommyjevog mlađeg brata na školskom igralištu. Motiv je bila osveta. DFEu nije bilo teško stimulisati osvetu kad je mladić već bio kivan na Bennetta zbog načina na koji je ovaj tretirao njegovog malog brata.


DFE je otpušten na odgovarajući način. Određene radnje sa Tommyjem su bile završene, a u svezi pogrešnih verovanja o svojoj sposobnosti i uspehu. DFE je ozbiljno distorzirao njegovo mišljenje o samom sebi. Shvatio je svoje pogrešne percepcije i svoj štetni uticaj na Bennetta. Također je oplakao i svoj izbor samoubistva. Ispričao se Bennettu i zahvalno otišao u Svetlo.

Osam meseci nakon procedure otpuštanja, Bennett je doživio samo tri napada. Za njega je ovo bilo ništa manje od čuda.

Poslovni savetnik i alien
Paul je bio poslovni savetnik i bio je prilično uspešan. Čudno, no kvaliteta njegovih poslovnih saveta poboljšala se nakon njegovog iskustva tik-do-smrti (NDE). Za vreme sesije, Paul je prizvao u sećanja svoj NDE posle operacije u bolnici. Bio je svestan udaljavanja od svog tela, a onda sporog povratka nazad. Kod kuće, nakon što je otpušten iz bolnice, često se budio oko 4 h pred zoru, njegov um je bio vrlo aktivan, s nadolazećim idejama. Ove nadošle ideje su se odnosile na njegove klijente i informacije su bile briljantne.

Paul se prisetio svog NDEa do u detalje. Kad je objašnjavao svoje kretanje nazad prema telu, vodio sam ga da pažljivo istraži kako bi vidio jeli nešto drugo ušlo u njegovo telo za vreme njegovog odsustva. Preneražen onim što je otkrio, opisao je jednu energetsku formu koja, kako je rekao, izgleda kao „Gumby“, lik iz crtanog filma od plastelina. Kad je on potpuno ušao u svoje telo, energetska forma se spljoštila u vrlo tanak sloj.

Energetska forma je tvrdila (kroz Paulov glas) kako je iz drugog mesta. Nikad nije bila čovek u svome vlastitom telu ovde na Zemlji, i nije nametala/izazivala ljudske bolesti. Nije imala ništa od zlonamernih osobina DFEa. To je bio jedan alien koji je došao eksperimentisati s mentalnim funkcioniranjem ovog čoveka. Ono je zapravo nudilo dobre ideje za ljudsko ponašanje u okviru zemaljskih aktivnosti. Paul je odbio otpustiti aliena; bio je dobar za biznis. Ovo je uvek klijentov izbor.
Nekoliko meseci kasnije, Paul nas je telefonski izvestio kako je odlučio otpustiti aliena. Shvatio je kako mu se ne sviđa da mu misli budu pod kontrolom aliena, makar to pomagalo njegovom poslu savetodavca.
31.

Zavisnost o ne-fizičkom biću, dokazalo se, može predstavljati otvorena vrata za duhovne prilepke destruktivnijih duhova.

Opsednutost i egzorcizam
Termin duhovna opsednutost sugeriše potpuno preuzimanje živućeg čoveka od strane ne-fizičkog entiteta neke vrste, što se retko događa. U radu s klijentima, došao sam do razumevanja stanja kao duhovnog uplitanja/interferencije ili duhovnog prilepka, pre nego opsednutosti. Duhovni prilepak implicira povezanost, prijanjanje, držanje, parazitsku invaziju na domaćina, a to je dosta precizniji opis stanja.

Povesno, zadatak uklanjanja duha nametljivca se davao šamanu, svetom čoveku, iscelitelju, ili svešteniku, kako kod civilizovanih, tako i kod urođeničkih populacija. Stariji termini, egzorcizam, od-opsedanje (depossession), dis-opsesija, isterivanje, i oslobađanje, indiciraju malu, ili nikakvu brigu, ili suosećanje za zakačenog entiteta, koji je također od boga stvoreno biće, pa bio on i „demon“.

Religijski tekstovi pretpostavljaju unapred stvorene ideje o demonima, i klasični savetodavni pristupi ritualima egzorcizma su potopljeni u sujeverje i strah. Tradicionalne metode egzorcizma izgledaju nasilno i bez suosećanja. Razvijen kroz dugi vremenski period, Rimski Ritual nastavlja biti model egzorcizma u okviru Katoličke crkve. Ovaj koncept egzorcizma je temeljen na eksplicitnoj zapovedi i primeru Isusa kako bi se „isteralo đavle“, iako crkva do danas nije uspela razlikovati demone, Luciferove miljenike, od, za Zemlju vezanih duša preminulih ljudi. A pogotovo ne priznaju/prepoznaju ETe.

Ministarstvo oslobađanja je rastući deo harizmatskog hrišćanstva. Istjerivanje demona u ime Isusa postiže se u visoko emotivno nabijenom okruženju, i rezultati mogu biti dramatični i traumatični. To je „oružani“ pristup problemu, često vrlo učinkovit, iz straha osmišljen i uređen prema unapred stvorenim verovanjima o duhovnim carstvima. Ponovo, tu nedostaje prepoznavanje zemljo-ograničenih ljudskih duša ili ETa.

Negde sredinom prošlog stoleća rođena je filozofija Duhovnosti. Pokret je bio popularan u Sjedinjenim Državama, i uskoro se proširio do Europe kao Spiritizam (Spiritism). Dva primarna načela filozofije Duhovnosti su:

1. Preživljavanje svesti nakon fizičke smrti.

2. Mogućnost komunikacije između živih ljudi i duhova „umrlih“ kroz glas medija.

Medij je osoba sa psi-nadarenošću, tačnije sa sposobnošću omogućavanja drugoj svesti da govori kroz njen glasovni mehanizam. Medij postaje kanal povezivanja, „telefon“ između ljudskog subjekta i bestelesnog entiteta. Na ovaj način, komunikacija je moguća, i zemljo-ograničena duša može biti spojena na vezu. Jednom kad ove problematične duše imaju priliku izraziti ljutnju, tugu, zahtev za pravdom, glad za hranom, pićem ili drogom, ili čak predati poslednju poruku voljenom, mogu biti otpuštene do sledećeg koraka duhovne evolucije: Svetla. Izgleda kako je ovo prvi suosećajni pristup otpuštanju ovih zbunjenih duša. Nebrojene izgubljene duše ispraćene su kući do Svetla.
U Brazilu, duhovno otpuštanje na daljinu se provodi rutinski u zdravstvenom centru vođenom od Medical Spiritist Association of Sao Paulo. Dis-opsesiju (disobsession), kako je to nazvano, provodi grupa od šest medija. Četiri čoveka sede u krugu okrenuti prema petom u središtu.
32.

Šesta osoba deluje kao onaj koji omogućuje/facilitator. Facilitator doziva duha koji se spetljao sa identifikovanim pacijentom. Taj duh se pripaja sa, ili ulazi u medija u središtu kruga. U konačnici, duh je izbačen i na očigled vođen do njemu odgovarajućeg odredišta. Ovo je velikodušna i suosećajna usluga, izvršena besplatno.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Bojan71
Tragalac


Pridružio: 30 Apr 2011
Poruke: 127
Lokacija: 7D

 Poruka Poslao: 03 Jun, 2011 13:08 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Deo četvrti

Terapija duhovog otpuštanja
Razvijanje metoda tretmana za stanja duhovnog prilepka pokrivalo je nekoliko godina. Skovao sam termin Terapija Duhovnog Otpuštanja (SRT) za opisivanje kliničkih (ne-ritualnih) tehnika. Entitet i klijent su otpušteni jedan od drugog i entitet je praćen od strane duhovnih pomagača do njegovog punopravnog mesta u Svetlu, gdegod to bilo.

Riječ „otpustiti“ znači učiniti slobodnim od obuzdavanja, ograničenja ili robovanja; izbavljenje od nečega što ograničava, opterećuje, ili pritišće. To također označava oslobađanje ili olakšanje od žalosti, patnje, ili problema; otkazivanje obaveze ili odgovornosti; odricanje prava ili potraživanja; delo oslobađanja ili postajanja nezavisnim, kao od obuzdavanja. Dodavanjem sufiksa „ment“ („release-ment“ op.prev.) pokazuje proces otpuštanja.

Svaki drugačiji tip entiteta mora biti vođen do njemu odgovarajućeg odredišta. To je ono što Terapija Duhovnog Otpuštanja otprilike i jest: otkrivanje, identifikovanje, i otpuštanje „dodatka“ koji su se pridružili vožnji. To je nežan, ali čvrst, metodičan i logičan, racionalan pristup bavljenja s duhovima, ili drugim ne-fizičkim bićima. Uspeva sa EB, DFE, i ET! Ili sa bilo kojom kombinacijom!
SRT se sastoji od šest delova. Prvi korak je otkriti bilo kojeg, ili sve (nikad nije samo jedan) zakačene entitete. Postoje mnogi pokazatelji koji pomažu u otkrivanju zakačenog entiteta.

Drugi korak je identifikacija zakačenih entiteta. Postoje mnogi tipovi bestelesnih i ne-fizičkih energija koje mogu i čine kvačenja. Klijenti su opisali nekoliko tipova skoro ljudskih duhova, „mali ljudi“ kao što su trolovi, đavolčići, gnomi, devasi (duhovi prirode povezani s biljkama koji su nađeni u slučajevima zavisnosti o kokainu ili marihuani, na primer), oštećene duše žrtava genetičkih eksperimentisanja, kristali, bezoblične grudice (blob) i sene, misaone forme, implanti različitih vrsta i druge neidentifikovane energije koje se opiru klasifikaciji.Međutim, većina zakačenih entiteta spada u jednu od tri kategorije:
1. EB: zemljo-ograničene duše preminulih ljudi, uključujući prekinute trudnoće i fragmente uma živućih osoba
2. DFE: entiteti tamnih sila, povesno nazvani demoni
3. ET: vanzemaljci, tuđinci, to jest, bića iz drugih svetova, dimenzija ili denziteta.

Treći korak je dijalog sa entitetom (kroz glas klijenta) kako bi shvatili zašto je on ovde i šta želi, te započinjanje specifičnog tretmana koji će dovesti do svojevoljnog otpuštanja od klijenta.

Četvrti korak je samo otpuštanje zakačenog entiteta; svaki tip zahteva različit proces otpuštanja i svaki je odveden do različitog, specifičnog odredišta.

Peti korak je vođena imaginacija svetla za klijenta. Važno je metaforički ispuniti prostor ostao nakon odlaska entiteta.

Šesti korak je nastupajuća terapija za klijenta. Više entiteta može biti nađeno i otpušteno u naknadnim sesijama. Terapija prošlog života je vrlo učinkovita u rešavanju trenutnih životnih problema.
33.

Oporavak izgubljenih fragmenata duše ključan je za klijenta kako bi pojačao unutrašnju snagu, „duhovni imuni sustav“. Lečenje unutrašnjeg deteta je vitalno za obnovu ravnoteže života klijenta. Ključno je rešiti konflikte i izlečiti emotivnu ranjivost koja je prva dozvolila duhovno kačenje. Ovo može sprečiti povratak duhovnih prilepaka u budućnosti, iako ne postoji potpuno preventivna mera, nema imunosti na priepljive entitete.

Identifikacija entiteta
Stanje duhovne opsednutosti, ili duhovnog prilepka, ne uključuje svetlosna bića. Anđeli, duhovni vodiči, anđeli čuvari i druga takva bića ne postaju zakačeni i oni ne koriste energiju osobe. Oni su ovde da pomognu, ne teraju ljude na nikakve agende; vrlo su strpljivi. Ne odlučuju za osobe, niti ih pokušavaju kontrolisati na bilo koji način. Oni su prisutni kako bi pomogli ljudskim bićima, a ne da bi uticali, manipulisali, iskorištavali ih, ili zlostavljali.

Postoji nekoliko načina detektovanja zakačenog entiteta i njegovog razlikovanja od osobnosti iz prošlog života, ili fragmenta svesti. Ovo je osnovno pitanje:

Dr.B.: „Jesi li ti deo __________(ime klijenta), ili si neko drugi?“

Lik iz prošlog života, pod-osobnost, ili alter-ličnost u osobi sa višestrukim osobnostima će odmah izjaviti kako je ono definitivno deo osobe. Jedan zakačeni ljudski entitet obično će reći ono što je.

Jednom kad je entitet otkriven, ovo je sledeće pitanje:
Dr.B.: „Jesi li ikada bio živ u svom vlastitom ljudskom telu? Jesi li ikada bio čovek u svom vlastitom fizičkom telu na ovoj planeti?“

Zemaljski duh će odmah odgovoriti potvrdno. Duh iz prekinute trudnoće je također svestan kako je ljudsko biće, iako nema iskustva bivanja rođenim. Fragment uma živuće osobe zna da njegovo telo živi upravo sada. Ne-ljudski entiteti, DFE, i ET, obično će odgovoriti sa naglašenim „NE!“

Skeniranje tela je učinkovita metoda otkrivanja zakačenih entiteta. Klijent je usmeren da se fokusira unutra i promatranjem i/ili osećanjem, skenira telo i opisuje sve što je prisutno.

Dr. B.: „Fokusiraj se prema unutra. Uoči bilo kakve oblike ili sene, lica ili forme, stegnutosti ili napetosti, bol ili druge senzacije, ikakvo emocionalno suzdržavanje, prekid energije, bilo kakve rupe ili prazne prostore, bilo šta, bilo gde u telu. Veruj u ono što se pojavi i opiši to jasno i glasno.“

Klijent odlazi dublje u izmenjeno stanje kad se fokus okrene prema unutra. Senzacije i slike obično nadolaze i jasno su opisane. Sledeći primeri su tipični:“bol u donjem delu mojih leđa“, „stegnutost u vratu“, „crna grudica u trbuhu“, ili „metalni obruč stegnut oko moje glave malo iznad očiju“. Terapeut se u pitanjima služi tačnim rečima klijenta.

Ljudska duša
Dr. B.: „Ako bi taj bol u donjem delu tvojih leđa hteo govoriti, šta bi rekao upravo sada?“
Dr. B.: „Kad bi ta stegnutost u vratu mogla govoriti, šta bi jasno i glasno rekla?“
Dr. B.: „Kad se fokusiraš na taj osećaj, kakva slika se pojavljuje, šta doživljavaš?“

34.

Reči koje dolaze mogu biti opisi emocionalnih osećaja kao što su ljutnja ili strah, fraza može biti povezana sa slikom, ili scenom, traumatičnog incidenta u ovom životu, ili drugoj inkarnaciji, za vreme kojeg su donji deo leđa, ili vrat, bili ozleđeni. Terapeut mora biti senzitivan prema svakoj informaciji koja ispliva tada, i ne kritikovati, ili negirati to što klijent doživljava, bez obzira na osobna uverenja.

Ako je to scena smrti klijenta iz prošlog života, to bude obrađeno do završetka i razrešenja sa tehnikama terapije prošlog života. Sve preostale emocije su, posebno sram i krivnja, razrešene jer je ova trauma otpuštena. Dođe do opraštanja, ako je neophodno, i novo-preminula duša u tom životnom veku otpraćena je do Svetla od bića koja normalno dolaze pomoći. Ovo obično olakšava, ili otklanja, fizičke simptome u sadašnjem telu uzrokovane od strane preostale emocionalne prtljage iz ranijeg životnog veka.

Ako je to sećanje na traumu smrti nametnuto od strane zakačenog entiteta, događaj se obrađuje samo do tačke otpuštanja entiteta. Nije pošteno niti primereno da klijent iskusi entitetov bol umiranja i emocionalna sećanja dok ovaj prolazi kroz celi proces rešavanja svih uključenih problema. On (entitet) će imati drugu priliku u budućoj inkarnaciji za rešavanje vlastitih poslova iz prošlih postojanja. Jednom kad je entitet voljan otići, on je pažljivo otpraćen u Svetlo od strane drugog duha, često je to voljeni i poverljivi član obitelji ili prijatelj.

Ako je stegnutost u vratu, ili bol u donjem delu leđa, deo sećanja na smrt nekog entiteta, onda trauma koju klijent nosi i trpi od nje, i fizički, i u memorijskim bankama podsvesnog uma, nije nikad njegova/njena, nego nametnuta od strane zakačenog entiteta. Nema načina znati sve kumulativne učinke na domaćinove fizičke i emocionalne vremenske staze kroz ovaj život, i svaki drugi, od smrti entiteta i kvačenja za domaćina. Interferencija je neizračunjiva. I ovo se odnosi samo na jednog jedinog prilepka. Nikad nismo pronašli samo jednog zakačenog entiteta.

Različite vrste entiteta će dati iznenađujuće specifične i dosledne odgovore na upite kao što su ovi. Obično je moguće identifikovati tip zakačenog entiteta prema načinu na koji odgovara. Daljnja pitanja čvrsto ustanovljuju identifikaciju.

Pitanja se nastavljaju:
Dr. B.: „Jesi li muško ili žensko?“
EB se obično priseti svog spola. Entitet iz prekinute trudnoće zna svoj pol.
Dr. B.: „Koliko si star?“
Odgovor je obično trenutačan. EB će izreći svoju dob. Entitet prekinute trudnoće nema dobi izražene u godinama. Ova duša zna koliko meseci je bila unutar majke.
Dr. B.: „Koja je to tebi godina?“
EB je fiksiran na godinu svoje smrti. Nema prolaska vremena u duhovnom. Entitet iz prekinute trudnoće nije svestan nikakvog datuma.
Dr. B.: „Kako se zoveš?“
EB obično zna svoje ime. Entitet iz prekinute trudnoće nema imena. Bebe nisu imenovane do posle prolaza obreda rođenja. Terapeut ovoj duši nudi priliku da izabere ime za sebe. Mališan može uzeti ime kao Beli Oblak, ili Roza Ruža, ili Mir.
Dr. B.: „Gde si bio pre nego što si se pripojio ____________(ime klijenta)?“
EB će imati jasno sećanje svog vlastitog života, svoje smrti i događaja između tog momenta i kvačenja za domaćina. Entitet iz prekinute trudnoće će obično opisati bivstvovanje u Svetlu.

35.

Prekinuta trudnoća
Naravno, većina duhova iz prekinute trudnoće idu Svetlu. Oni koji ne nađu Svetlo obično ostanu s majkom ili se mogu zakačiti sledećem fetusu kad majka ponovo postane trudna. Nije neuobičajeno da se novorođenče rodi sa zakačenim trebao-sam-ti-biti-brat duhom. Jedna klijentica pratila je i tešila svoju odraslu ćerku za vreme pobačaja. Duh ubijenog fetusa zakačio se za svoju baku. Tokom skeniranja prošlih života otkriveno je kako je ona trebala biti njegova majka u prošlom životnom veku, a ona ga je tada pobacila. On se, na ovaj način, pokušao vratiti svojoj obitelji.

U mnogim slučajevima blizanaca, jedan fetus može umreti u nekoj tačci ranije u trudnoći. Tkivo ploda se ukloni i svi tragovi trudnoće nestaju. Duh preminulog blizanca često bude otkriven sa preživjelim blizancem i odlučno tvrdi kako je telo njegovo, bez obzira na dob preživeloga. Ovaj entitet će biti ljut na domaćina, odbrambenog stava prema terapeutu, i insistirati na ostajanju. Ovo nije opcija. S ljubavlju, oni budu nežno otpušteni u Svetlo.

U poslednje vreme osvetljeni su mnogi slučajevi „Fenomena Iščezlog Blizanca“ („Vanishing Twin Phenomenum“/VTP). Dvoje od svakih 75 ljudi rođeni su kao blizanci. Prema medicinskim statistikama, između 75 i 85% žena s ranom dijagnozom trudnoće s blizancima rodit će samo jednu bebu. U većini slučajeva kad su blizanci otkriveni nakon što su 15 nedelja proveli u maternici, oba fetusa će rasti normalno i biti rođena.“

Spisateljica i istražitelj, Caryl Dennis sugeriše da je fetus posle prvog tromesečja prevelik za re-apsorpciju. Ona tvrdi kako je čula izvešća o VTP kroz celi period trudnoće, uključujući jedan slučaj koji se dogodio samo dva sata pre poroda. Jedna od pupčanih vrpci jednostavno je došla do kraja! Nema validnih medicinskih objašnjenja za mnoge od ovih slučajeva.

Dennis, koja tvrdi kako ima blizanca na jednom alienskom svemirskom brodu, sugeriše da su ovi blizanci možda razdvojeni i izvađeni od strane ETa s namerom proučavanja rasta i razvoja ove blisko povezane dece u različitim okruženjima: na Zemlji i u svemirskom brodu. Mogući su isto tako i drugi razlozi. Njen rad je otkrio neke, koliko fascinantne, toliko i zlokobne prizvuke.

U svetlu VTPa i nakon susretanja s tolikim slučajevima duhovnih priepaka nakon prekinute trudnoće, bili smo bolje osposobljeni u razumevanju i pomaganju ljudsko/alienskim hibridima kad smo ih počeli otkrivati kao zakačene entitete.

Fragmenti uma živućih osoba
Nije neobično pronaći fragment uma druge živuće osobe sa klijentom. Prvo izgleda kao zakačeni entitet, ali kroz daljnje upite to se preokrene i pokaže se da se radi o fragmentu koji se odcepio od tela/uma druge osobe. On onda može ići van-tela i može se zakačiti drugoj živućoj osobi.

Fragment uma zna aktuelni datum, budući da je on jedan integralni deo nekoga ko živi u ovoj stvarnosti, u svom vlastitom ljudskom telu. Zna svoje ime i pol iz nekog razloga. U svom vlastitom umu ima jasnu, logičnu svrhu zašto je zakačen. Ovakva intruzija nije primerena, i fragment uma se šalje nazad u njegovo vlastito telo/um.

Često se pokaže kako fragment uma dolazi od roditelja klijenta, obično od majke, koja je bila vrlo posesivna tokom detinjstva. Posesivna majka može postati opsedajuća majka. Osoba s bolešću može biti parazit na zdravoj osobi. Ovo je vrsta psihičkog vampirizma.
36.

U praksi veštičarenja i crne magije, koji uvek uključuju DFE, bacanje uroka može uključivati i fragment praktikantove svesti koji može biti prenesen do žrtve.

Sestra, brat i...
Sesija s mladom ženom otkrila je jedan interesantan obrt. Gwen, klijentica, bila je jako dobro svesna prisutnosti Richija, njenog brata, koji je preminuo u automobilskoj nesreći nekoliko meseci ranije. Nesreća sa samo jednim autom često je samoubojstvo. Richie je priznao kako je ovo bio takav slučaj: on je odabrao umreti. Ona ga je volela duboko i svesno ga je pozvala da joj se pridruži nakon njegove smrti. Skeniranje prošlih života otkrilo je kako su bili ljubavnici u drugom vremenu.

Uz vrlo malo objašnjenja njegove situacije i učinaka koje je imao na svoju voljenu sestru, Richie je izrazio svoju ljubav prema Gwen i bio spreman osloboditi se od nje i otići u Svetlo, ali ono se pokazalo kao previše daleko. Sa obzirom kako ni od jednog od njih nije bilo otpora otpuštanju, to je bio znak neke vrste upletanja/interferencije. Ispalo je kako je jedan drugi entitet zakačen za Richia. Kad je istraživao unutar svog vlastitog bića, otkrio je entiteta, ali ga nije mogao identifikovati.

Pitanja su bila upućena ovome dubljem entitetu.
Dr. B.: “Ti, koji si unutar Richia, unutar Gwen, istupi i govori. Ti koji si u interferenciji s ovim ljudima, govori.“
Gwen: „Da, šta hoćeš?“
Dr. B.: „Ko si ti i šta radiš ovde?“
G.: „Ja sam njihova majka.“

Otkrila je kako zbilja jest njihova majka u ovom životnom veku, a zakačila se svom sinu kad mu je bilo oko dve godine. Kako je majka bila još uvek živa, ovo je bio odvojeni fragment njene svesti. Njena posesivna i prejaka ljubav, zajedno s njenim strahom od nedoraslosti za posao odgajanja deteta, uzrokovali su njenu fragmentaciju i kvačenje za njenog malog dečačića.

U klasičnom opisu duhovnog kvačenja ili opsedanja, živuća osoba je opsednuta od duha preminule osobe. Ovde je bila obrnuta situacija, u kojoj je preminuli duh bio opsednut od živuće osobe.

Ne-ljudski entiteti
Neki od entiteta tvrde kako nikad nisu bili živi u njihovim vlastitim ljudskim telima. Neprijateljstvo, arogancija, i razaračko ponašanja signalizuju entitete tamnih sila, ili DFE, istinski demonska bića koja nikad nisu bila čovek. Iako postoji hijerarhija bića tamnih sila raširenih preko tkanja vremena, prostora, dimenzija, i univerzuma univerzuma, većina priseže na odanost Luciferovoj energiji. Boje se kazne za neuspeh i slepo slušaju zapovedi njihovih nadređenih.

Postojala je špekulacija kako je demon projekcija ljudske sene, eksternalizacija tamnije strane naših osobnosti, kako je opisano od Carl Junga. U 17 godina kliničkog iskustva u ovoj oblasti, svedočio sam oskudnim dokazima takve korelacije. DFE nisu sena.

Kad klijent otkrije takve entitete, reakcija je često strah i gađenje. Ovi sebe ne zovu „demoni“, oni sebe zovu tama. „Demon“ je oznaka dodeljena od ljudi. Mi koristimo srodan termin „entiteti tamnih sila“ kako bi preciznije opisali te zabludele entitete. DFE ima se može asistirati pri njihovoj vlastitoj transformaciji i otpustiti na odgovarajući način u njihovo vlastito mesto u Svetlu.
37.

Entiteti tamnih sila

Ponovo, opisi iz skeniranog tela:
Dr. B.: „Ako bi ta crna grudica (blob) u tvom želucu imala lice, kako bi ono izgledalo?“
C: „Stvarno ružno. Očnjaci i crvene oči.“

Crno i crveno su signalne boje DFE. Crvene oči su ono što ih odmah odaje. Demonski entiteti u većini slučajeva imaju crvene oči. Ređe oči mogu biti preteći crne, vatreno narančaste, bolesno žute, ili uljeno, zlokobno zelene. Ovi menjači-oblika (shape-shifters) mogu oponašati voljenog, pomažućeg anđela, čak Hristovu figuru, ali oči, ogledala duše, ih odaju. U ovim lažnim oblicima, DFE može zadržati normalnu boju manje od minute, onda se crveno počinje pokazivati.
Dr. B.: „Ako ta crna grudica u tvom crevu imala zvuk, kakav bi bio?“
Crna grudica će napraviti zvuk, koji će klijent pokušati oponašati, poput režanja, gunđanja, ili piskutanja. Ovo je najverojatnije DFE. Terapeut upućuje drugo pitanje, koristeći specifični zvuk kao opis i ime.
Dr. B.: „Ti, gunđač, kad bi mogao govoriti, što bi jasno i glasno rekao?“
Ovaj entitet zna kako je otkriven. Ovo je temelj za kaznu u mračnim ravnima. Entitet je ljut, neprijateljski, ratoboran, arogantan, strašan, i ogorčen na terapeuta. Postoji jedan tipičan odgovor koji gotovo da je sigurna dijagnoza sam po sebi.
C.: „J__i se!“
Sa ovim odgovorom, mi smo poprilično sigurni kako imamo posla s DFE. Još jedno pitanje može biti postavljeno za konačnu potvrdu identifikacije DFEa.
Dr. B.: „Koje je boje svetlo odakle dolaziš?“
C: „Tamo nema svetla.“ Ili, „Sve je samo crno.“

Ovo potvrđuje prisustvo DFEa.

Mnogi klijenti su opisali osećaj bivanja blokiranim u životu. Tamno biće će opisati svoj dodeljeni posao kao zaustavljanje ili blokiranje klijenta. Nakon što je DFE otpušten, klijent se više ne oseća blokirano.

DFE pokušava prisvojiti vlasništvo nad drugim bićima. Oni su potpuno kontrolisani od strane njihovih nadređenih i oni tvrde kako imaju istu kontrolu nad osobom koju muče. Obrambenog su stava prema terapeutu koji ih namerava izbaciti.

C. „Odstupi, ja neću otići. Ona je moja!“

Dijagnoza je jasna: ovo je entitet tamne sile, DFE, povesno nazvan „demon“, kod kojih postoje mnoge razine i jakosti. Procedura za rad s DFE je čvrsta, specifična, žurna, i učinkovita. Mi pozivamo Ratničke Anđele Svetla da okruže i zaštite sve i svakoga u zoni gde radimo, te obitelji i voljene svih nas koji sudelujemo, da ustanu protiv tame kao bastioni svetla. Ratnički anđeli svetla ne bore se sa DFEom. A DFEi se ne upuštaju u direktan sukob sa svetlosnim bićima.
Mi zahtevamo pomoć od tima vrlo moćnih bića po imenu Svetlosni duhovi spasitelji koji prvo smeste DFEa u kapsulu od svetla iz koje se ne može uteći. Vodimo zarobljenog DFEa u otkrivanje njegove vlastite iskre svetlosti u njegovom središtu. (Svako od Boga kreirano biće ima tu iskru, monadu) Njegova tama nestane, njegovi stavovi se potpuno promene, i on se odluči za Svetlo. Ovo je transformacija DFEa. Svetlosni duhovi spasitelji transportuju svako od ovih preobraženih bića tame do njegovog vlastitog mesta u Svetlu. Rezultati su konzistentni i trajni.

38.

ETi i alieni
Drugi tip zakačenog entiteta je ne-ljudski i ne-demonski, obično visoko inteligentno biće koje tvrdi kako je iz „daleka“, i samo je u poseti ovde na nekoj vrsti misije. Retko se prisete svog bivanja čovekom u njihovom vlastitom fizičkom telu ovde na zemlji, iako neki terapeuti na ovo češće nailaze. Ovo nije duh preminulog ET, niti je DFE, nego jedan alien u svom normalnom obliku: ne-fizički. Alieni, ili ETi, nisu DFEi! Demoni ne moraju putovati u svemirskim brodovima.

Ponovo, iz skeniranja tela:
Dr. B.: „Kad bi mogao proširiti svoju svesnost u vezi tog metalnog obruča stegnutog oko tvoje glave malo iznad očiju, šta bi vidio?“

Metalni obruč stegnut oko glave malo iznad očiju gotovo uvek je uređaj aliena, postavljen od strane vanzemaljaca u svrhu promatranja, komunikacije sa, i kontrolisanja ljudskog bića. Obruč nije čvrst, fizički metal kako mi to poznajemo, nego jedan eterični, ne-fizički, energetski oblik koji izgleda metalan klijentu u izmenjenom stanju svesti. Postoje mnoge vrste implantata, i te sprave, kad budu otkrivene tokom sesije uzrokuju bol.

Dr. B.: „Proširi svoju svest. Opiši obruč.“

To obično bude opisano kao grubi komad opreme. Može postojati jedna ili više antena koje se protežu iz toga. Tu su često žice ili konektori koji izlazeći iz sprave vode na mnogo različitih mesta u telu, i druge žice koje vode gore do „letelice“. Klijent u ovoj tački shvaća kako je ovo jedan ET uređaj. Strah i nemoćan bes često izbiju na površinu. Ovo može voditi u sećanje na neku otmicu od strane aliena, ali namera ove sesije je otkriti i ukloniti uređaj i tehničara(e) aliene koji time rukuju, i sve ostalo uključeno. Mogućnost doživljene otmice može biti istražena u sledećoj sesiji.

Za jedan takav izum opisan od strane klijenta pravimo proizvoljnu pretpostavku da je to alienski uređaj. Ovo pitanje direktno je upućeno onome za koga pretpostavljamo da je prisutan. U većini slučajeva odgovore.
Dr B: „Za vas, koji upravljate ovim uređajem, da li ste ikada bili živi u svom sopstvenom ljudskom telu?“
C: „Ne.“ Jednostavan odgovor.
Dr B: „Koja je prva stvar koju biste nam rekli?“
C: „ Zašto se uplićete? Šta želite? Ja imam svoj posao koji trebam obaviti. Mi sakupljamo informacije.“
Govor je odsečan, spretan i bez emocija. Oni su ovde poslom i ozbiljni su u vezi toga.
Dr B: „Odakle ste?“
C: „Iz daleka“
Dr B: „ Koje je boje svetlost u vašoj dalekoj zemlji?“
Svetlost u njihovom svetu ili univerzumu je uvijek drugačije boje od zlatno žute svetlosti opisane u NDE i iskustvima prošlih života u ljudskom realitetu.
Alieni opisuju svoju svetlost kao zelenu, plavu, ružičastu, narančastu, limun–srebrnu, boje lavande, tamno ljubičastu, plavo–crnu, sivu ili nekih drugih boja.
Neki izbivaju daleko od „kuće“ već dugo vremena i ne znaju kako da se vrate.
Oni nisu ratoborni ili otvoreno neprijateljski raspoloženi kao što su to DFEi. Odgovori često pokazuju nestrpljenje, nisku toleranciju za ljude, čak i snishodljiv stav kao prema nižima od sebe. Pokazuje se slika belog pacova i laboratorijskog tehničara u belom koji obavlja eksperiment s lavirintom. Obično odbijaju daljnje razgovare.
39.

Identifikacija je jasna; ova serija odgovora indicira da entiteta prepoznamo kao aliena, ETa.

Prispajanje aliena
U demonstracijskoj sesiji SRT treninga, Brenda je brzo upala u izmenjeno stanje. Osetila je blagi pritisak oko glave i otkrila tipični metalni obruč. Nije imala ranijih iskustava s vanzemaljskim uplitanjima, otmicama, niti bilo kakvih sećanja na izgubljeno vreme. Ovo je bilo potpuno iznenađenje za nju.

Što smo duže radili s njom bol se više povećavala. Pozvali smo tehničare zadužene za upravljanje ovim uređajem i brzo su odgovorili. Tražili smo da razgovaramo s njemu nadređenim, i čvrsto zahtevali da uspostavimo kontakt s najvišim autoritetom zaduženim za tu operaciju. To je konačno dovelo do veća u njihovoj domovini. Bili su voljni da odgovore na naša pitanja. Da, oni su vrlo dobro upoznati sa uređajima koji su prikačeni za mnoge ljude kao kod ove žene. Da, oni samo prikupljaju informacije, naučne podatke. A zbog čega se mi mešamo u njihove aktivnosti? Ovakvi tipični odgovori identifikuju uljeze, a posebno onog s njom koji upravlja uređajem - kao ETe.

Bili su neprijateljski raspoloženi i odbijali su da uklone uređaj. Tvrdili su kako imaju pravo da ljude uzimaju nasumice, bez obzira na povrede i štetu koje može doživeti domaćin/žrtva ovakvog napada. Ovakav stav potvrđuje uticaj DFEa. To su očigledno bili članovi alienske civilizacije koju kontroliše DFE.

Završili smo proces otkrivanja i oslobađanja od DFEa, od malog tamnog koji je bio prikačen i kontrolisao operatera, do visokog tamnog bića koje upravljalo domovinskim većem. Stav ETa se uvek promijeni nakon takvog otpuštanja. Operater koji se dosađivao je umoran i spreman na povratak kući, a domovinsko veće zahvalno za oslobađanje od tiranskog diktatorskog vođstva i totalnog ropstva koje su iskusili pod vladavinom tamnih gospodara.

ETi su se složili da uklone uređaje iz klijenta i iz svih ostalih ljudskih bića kojima su ih nametnuli na ovaj način. Bol je prestao i Brendi je uveliko laknulo, zapanjena onim što je otkrila i iskusila. Shvatila je na koji način su uticali na nju i mogla je osetiti da su određene stvari unutar nje drugačije. Njen muž je kasnije rekao da bi platio i 1000 dolara da dobije ovakvu pomoć za nju, samo da je znao da tako nešto postoji. Bio je prezadovoljan promenama koje su se dešavale unutar njegove žene.

ETi i studentica
Varijacija metalnog obruča je metalna kapica. Ona se prostire preko cele glave i spušta se na isti nivo iznad očiju kao i obruč. Otkrili smo takav uređaj kod jedne mlade žene tokom sesije oslobađanja na daljinu koju je zahtevao njen otac. Elena je bila student i tokom zadnje godine fakulteta njeno ponašanje se ozbiljno iskvarilo. Tokom godine koja je prethodila sesiji ona je postajala sve više buntovna i devijantnija. Napustila je porodičnu kuću i počela živeti sa drugaricom drugačijih svetonazora nego njena porodica, te počela koristiti alkohol, učestalo je posećivala studentske barove, posećivala je rok koncerte i družila se sa „jezivim“ prijateljima. Proživljavala je velike promene raspoloženja i ponašala se veoma neprijateljski u danima u kojim bi se njeni roditelji molili za nju.
U ovoj sesiji, otac je odmah primetio uređaj u obliku kape i opisao dve antene koje se pružaju iz njega. Tehničar je bio otkriven, ali kada smo se fokusirali na vodećeg u hijerarhiji osetio je bića iz „drugog sveta“, no locirana negde na planeti Zemlji.
Zapitali smo se u vezi toga, ali i nastavili posmatrati.
40.

On je „video“ visoko-tehnološku instalaciju gde su mnoga od ovih bića, uključujući i ljude u vojnim uniformama, činilo se – radila. Ova bića iz „drugog sveta“ bila su prozirna, a opet kvazi-fizička, visoko inteligentna i nimalo zaplašena našim otkrićem njihove prisutnosti. I da, oni su se nalazili na ovoj planeti.

Ova bića su sprovodila neku vrstu eksperimenta kontrole uma nad mnogim ljudima, za to su dobili dozvole od nekih ljudskih autoriteta i apsolutno su odbijali ideju da prestanu s takvim radom. Kao terapeut i onaj koji usmerava sesiju, u ovakvim slučajevima obično zahtevam da se klijentu vrati vlast nad njegovom individuom i pravo da koristi svoju slobodnu volju. To obično funkcioniše, no ponekad baš i ne najbolje. Ova bića su se nadmeno složila da se iz projekta isključi samo ova mlada žena, ali niko drugi.
Ovo mi je probudilo žnatiželju, pa sam ih upitao:
Dr. B.: „Na koliko ljudskih bića na ovoj planeti vi utičete na ovaj način?“
Odgovor je bio trenutan, bezpogovoran i zloslutan:
C: „Pitajte svoju vladu:“

Otac je primijetio da je pažnja i usmerenost tog bića sa nas skrenula na nešto drugo. Mi smo mu bili nevažni, kao i ova jedna mlada žena koju je upravo isključio iz projekta.

Ostao je nepogrešiv osećaj zlonamernosti i lične pretnje. To je bilo sasvim dovoljno. U periodu dok se nisam slagao s teoretičarima zavere u pogledu povezanosti ETa i vlade, verovao sam da su obavještajne agencije sposobne da prikriju zle aktivnosti koje se obavljaju na građanima. Takođe verujem da su psi-sposobnosti i kontrola uma istražene i da se u tom pogledu došlo do visokog praktičnog nivoa. Mi nećemo nastavljati s istraživanjem ove situacije, bez obzira na našu radoznalost. Ovo je bio moj lični izbor.

Usmerili smo se na sledeći aspekt ove sesije na daljinu, oporavku fragmentacije duše. Ovde je bio visok stepen fragmentacije, ili gubitka duše. Šta je moglo da bude uzrok takvom stanju u dvadesetim godinama života? Uspeli smo da povratimo neke fragmente. Ovaj deo terapije je mnogo efektniji ako se radi direktno s klijentom. Uprkos tome, činilo se da smo uspeli dostići dosta dobra poboljšanja u ukupnom stanju ove mlade žene.

Njen otac je nazvao ubrzo nakon naše kratke sesije na daljinu. Počeo je uviđati promene u ponašanju i stavovima kod svoje ćerke i bio je zahvalen za sesiju. Neizmerno je bolno izgubiti dete zbog bilo čega. Nezamislivo je nasilje izgubiti dete od strane entiteta kao što su DFEi i ETi u nekoj vrsti eksperimenta kontrole uma. Ali od strane naše sopstvene vlade? Ovo je nezamislivo skrnavljenje. Mogućnost preklinje daljnja istraživanja i otkrivanja.

Duhovno otpuštanje na daljinu
Terapija duhovnog otpuštanja se obično izvodi direktno, s klijentom i terapeutom zajedno u istom prostoru. Posao takođe može biti urađen i na daljinu, s klijentom ili ciljanom osobom koja je distancirana, čak i kada ta osoba ne zna da se taj posao odrađuje za nju. Mi posmatramo rad na daljinu kao vrstu molitve za pomoć. Rezultati rada u otpuštanju na daljinu potvrđuju ne samo klinički okvir tehnike SRTa, nego i koncept ne-lokalne realnosti i povezanosti svih svesti.

Duhovno otpuštanje na daljinu zahteva posrednika, surogat koji bi delovao kao medium, ili kao poveznica. Čini se kako je, u izmenjenom stanju svesti, većina nas sposobna spojiti se s umovima drugih bića, pa čak i sa samim sobom iz prošlih ili budućih vremena. Možemo se spojiti s drugima koji su napustili svoja fizička tela nakon smrti.
41.

Možemo vizualizovati udaljene lokacije i tačno osetiti šta se tamo događa. U primitivnim vremenima u mnogim urođeničkim kulturama, šamani su bili ti koji su ulazili u izmenjena stanja svesti i odlazili na „puteve“ koji su imali različite svrhe, na primer da provere kako su članovi familije ili prijatelji koji žive na udaljenim lokacijama ili da pronađu stada stoke.

U sesijama s klijentima, obično rutinski obavimo i duhovno otpuštanje na daljinu na deci, buntovnim tinejdžerima, muževima alkoholičarima koji nisu želeli doći na sesiju, ostarelim roditeljima ili ostalim članovima porodice koji žive na udaljenim mestima, ili na nekome ko je u komi. U terapijskoj sesiji radimo na porodičnom sistemu. Šta god da utiče na jednog člana porodice može da utiče i na ostale. To je vrlo važan deo bilo koje privatne sesije. Rezultati nekad mogu biti viđeni momentalno.

Klijent je usmeren da vizualizuje ili oseti ciljanu osobu. Zatim se klijent spoji tako da sve doživljava očima drugog. Postoji mala sumnja kada je to povezivanje u potpunosti napravljeno. Sledeće što radimo je traženje dozvole od Višeg Sebstva pre započinjanja rada sa ciljanom osobom. Klijent opisuje dozvolu kao osmeh na licu te druge osobe, klimanje glavom, otvorenu molbu za pomoć, crveni neonski signal „DA“ ili neki drugi definitivni odgovor. Retko je odgovor „NE“. Ako ipak dobijemo takav odgovor, odmah prekidamo sesiju.

Onda kada smo dobili dozvolu Višeg Sebstva, proces je isti kao i kod bilo kojeg direktnog duhovnog otpuštanja. Klijent postaje kanal, komunikacijska veza s ciljanom osobom, ili osobama, u slučaju potrebe za duhovnim otpuštanjem na više članova iste porodice. To je hrabro delo i veliki dar ljubavi za sve ostale koji su uključeni u taj proces.

Ne-lokalna konekcija
Fenomen kanalisanja ili dopuštanja drugoj svesti da govori kroz nekog je dobro dokumentovan. Gledanje na daljinu, ili percepcija mesta ili aktivnosti na udaljenim mestima ili vremenima, je proučavana i potvrđena u pažljivim eksperimentima. Moć molitve da leči na daljinu potvrđena je u mnogim studijama. Ova sposobnost povezivanja mogla bi se opisati kao psi-nadarenost, iako većina klijenata to može postići u izmenjenom stanju svesti. Ovo je opisano kao „ne-lokalna konekcija“. Ona se takođe može razmatrati kao dokaz Univerzalnog Jedinstva, osnovnog duhovnog principa, povezanosti svega svugde i svagda.

Komunikacija na daljinu je moguća na ovaj način s bićima koja su u odnosu na nas iza ili ispred u vremenu, daleko u svemiru, živa ili preminula, a očigledno i u drugim dimenzijama (šta god to značilo). Čini se da ne postoje prepreke za takva viđenja, ili komunikacije na daljinu, pa prema tome, nema prepreka ni za duhovno otpuštanje na daljinu.
Kada se klijent, u izmenjenom stanju svesti, priseća i ponovo preživljava iskustvo alienske otmice, čini se da je konekcija sa samim događajem ne-lokalna, a opet vrlo stvarna. Mi možemo koristiti tehnike komunikacije na daljinu i pričati s ETom koji obavlja fizičke pretrage ili implantaciju komunikacijskog/nadzornog uređaja. Vreme kakvo postoji na zemaljskoj ravni, izgleda nije isto za aliene. Čini se da je dimenzija koju nazivamo vreme ETima potpuno rastegljiva. Ne pretvaram se da razumem sve ovo, no posmatrao sam uspehe tehnika terapije prošlih života, terapije duhovnog otpuštanja i terapije duhovnog otpuštanja na daljinu. Ekstrapoliranjem ovih uspeha došao sam do prihvatanja validnosti ovih ne-lokalnih konekcija i verujem da je kroz rad na daljinu nešto vredno postignuto u vezi s alienima i njihovim civilizacijama. Intuitivno znam da ovakav rad dovodi do izlečenja mnogih duša u tim udaljenim mestima, a možda čak i u drugim dimenzijama.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Bojan71
Tragalac


Pridružio: 30 Apr 2011
Poruke: 127
Lokacija: 7D

 Poruka Poslao: 03 Jun, 2011 13:10 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Deo peti

P o g l a v lj e 4

NLOi I ALIENSKA OTMICA

Naše Sunce je mala zvezda u blizini vanjskog oboda jednog kraka spiralne galaksije koju zovemo Mlečni put. Najbliže zvezde u galaksiji su Alpha i Proxima Centauri, i čestici (ili talasu) svetlosti potrebno je oko 4 godine da s tih zvijezda stigne do nas putujući brzinom od skoro 300 000 kilometara u sekundi. Mnoge od zvezda koje vidimo na noćnom nebu nisu zvezde kao naše Sunce nego cele galaksije, neke mnogo veće nego naša, koje su toliko udaljene da izgledaju kao male svetlosne tačke.

Sa svim tim zvezdama tamo vani skoro je sigurno da više nego par njih, slično našem solarnom sistemu, u svojoj orbiti ima planete. Nezamislivo je da život ne postoji nigde drugo osim na planeti Zemlji. Mnogi ljudi su špekulisali o mogućnostima razvoja inteligentnog života negde u univerzumu u nekom vremenu tokom 15 milijardi godina od kad je nastao. Naučnici su procenili da je naša planeta stara oko 5 milijardi godina i pogledajte šta se ovde desilo!

Objava iz 1996. godine, o mogućnosti postojanja oblika života, mada primitivnog, detektovana na steni koja potiče s planete Mars, izazvala je buru špekulacija i uzbuđenja među naučnicima i u javnosti. Misli se kako je stena morala biti izbačena milionima godina ranije, moguće u vulkanskoj erupciji, i potisnuta van Marsove gravitacije, te u konačnici uhvaćena Zemljinim gravitacionim poljem. Otkrivena je na Arktiku, gde su pronađene i druge stene sličnog porekla. Istraživanje Marsa i proučavanje njegove istorije nastavljeno je sa serijom od 10 svemirskih vozila nazvanih „Mars Pathfinder“ (Marsov pronalazač puta). Ubrzo nakon sletanja Pathfindera, rover sa šest kotača veličine tetrapaka od mleka, spušta rampu na površinu crvene planete da ispita, analizira i sakupi sastav tla i stena za povratak na Zemlju. Planirano je da se ovaj projekt protegne u 2005. godinu.

Pisci naučno-fantastičnih priča poklonili su nam nebrojene skice vanzemaljskih civilizacija s udaljenih planeta i njihovih poseta planeti Zemlji. U ovim maštovitim pričama, vanzemaljci prilaze Zemlji i njenim stanovnicima iz mnogih razloga: da podele svoju naprednu tehnologiju i znanje s primitivnim zemljanima; da pokore i preuzmu našu populaciju koristeći tehnološki mnogo razvijenije oružje protiv našeg sirovog oružanog sistema (slično načinu na koji su evropljani očistili populaciju domorodaca u Americi koristeći vatreno oružje protiv lukova i strela); zbog prijateljske komercijalne razmene dobara i usluga; da porobe ljude i koriste ih kao radnike na svojim planetima; da sakupe ljude za hranu kao što i mi radimo s „nižim oblicima života“ na Zemlji; možda zbog naseljavanja na Zemlji jer je njihova rodna planeta uništena.

Izveštaji o misterioznim letelicama i nezemaljskim bićima delom su Zemljine istorije. Crteži na kamenju i u pećinama portrerišu humanoidnu figuru s loptastim oblikom oko glave, slično našim astronautima i njihovim svemirskim kacigama. Sirijusov sistem sa dve zvezde otkriven je u skorije vreme upotrebom velikih teleskopa, a opet, pećinski crteži u Africi detaljno opisuju takav sistem sa dve zvezde, a narod Dogona opisuje tačno mesto na kojem je sistem lociran na noćnom nebu. Njihova usmeno prenošena istorija sadrži izveštaje o bićima: s tog mesta stiglima na Zemlju. U Bibliji, prorok Ezekiel dao je opis nečega što bi moglo biti interpretirano kao visokotehnološko svemirsko vozilo i njegovi stanovnici. Tokom svog putovanja u novi svet, Kristofer Kolumbo je opisao sjajnu napravu koja preleće preko pramca njegovog broda i zaranja u ocean.

43.

U moderno doba, broj viđenja NLO, i sa zemlje i iz letelica, i izveštaja o navodnim aktivnostima aliena, uključujući sakaćenje životinja i otmice ljudi, dramatično se povećao. U vremenu nakon drugog svetskog rata avijacija SADa istražuje NLO pojavljivanja, zaključujući da je četvrtina viđenja ostala nerazjašnjena, da fenomen NLO–a nije pretnja za nacionalnu sigurnost. Tako da od 1969. godine vazdukoplovstvo tvrdi kako nemaju službenog interesa u vezi ove teme. Očigledno je pak, da je vojska još uvek zainteresovana za ovo polje.

Da li su NLO–i stvarni ili imaginarni? Mnoga, očigledno fizička vozila, vidljiva golim okom i radarom, iznenada su nestala s ekrana. Šta se desilo s takvom letelicom koja je prisutna u jednom trenutku, a nestane u sledećem? Tu su dokazi kao što je radarski kontakt, video snimci tobože neidentifikovanih letećih objekata, fizički ožiljci na ljudskim telima, no samo neosnovani izveštaji o tanjirima ili alienskim telima. Bar je vrlo malo takvih informacija javno objavljeno.

Mesta udesa koja su dospela na naslovnice brzo su, od zakonodavnih agencija, proglašena zabranjenim zonama. Vojnim i civilnim pilotima, kao i astronautima, koji su izveštavali o NLO-ima, naređivano je, i priprećeno da ćute o takvim susretima. Neki autori tvrde da postoji i zakon protiv kontakta s alienskim bićima. Ako je tako, to će izazvati ćutnju onih koji su kontakt ostvarili.

Tajnost vlada! Iz te tajnosti izrasle su mnoge glasine, preterivanja sa detaljima i strah od vladine urote da sakriju i zataškaju informacije. Federalna vlada je optužena za propagiranje dezinformacija, prezentovanje namernih laži i „činjenica“ koje navode na krivi put u vezi viđenja NLO – a, sletanja i otkrivenih alienskih tela. Za sada nema konkretnih odgovora javnom mnijenju.

Moguće je da niko na Zemlji stvarno ne zna istinu o NLOima i vanzemaljskim bićima. Vlada je pogodan žrtveni jarac za strah i paranoju. Mnogi ljudi su prihvatili mogućnost opšteg NLO zataškavanja od strane vlade SADa, a i drugih svetskih vlada. Teorija zavere je narasla u visoko emotivno nabijen problem među NLO vernicima.

Eminentni švajcarski psihijatar, Karl Jung, imenovao je problem „letećih tanjira“. U pismu za ciriške novine, Weltwoche, on je izjavio: „Za sada samo jedna stvar je sigurna; ne radi se isključivo o glasinama, nešto je viđeno“. Jung je predložio mogućnost individualnih, ili grupnih halucinacija, možda kao odgovor „na strah nastao usled očigledno nerešive političke situacije koja u svakom trenutku može dovesti do univerzalne katastrofe“. Ovo je napisano 1954. godine, u vreme kada je pretnja od nuklearne katastrofe bila veoma realna. „U takvim vremenima ljudske oči se okreću nebu za pomoć, i veličanstveni znakovi se pojavljuju sa visine, preteće ili ohrabrujuće prirode.“ Nepoznati objekti viđeni na nebu mogli bi zapravo biti oblikovani od strane naših psihičkih projekcija.

Iako je priznao fizičke dokaze NLO–a viđenih kao treptanje radara, Jung se fokusirao na psihičku, duhovnu i arhetipsku dimenziju fenomena. Disk ili sferni oblik je, kako je predložio, analogan mandali, reči koja na sanskritu označava krug, skoro univerzalan simbol jedinstva, zaštite, moderni simbol reda, koji organizuje i obuhvata psihičku celokupnost. Što bi Jung mislio o trokutastim oblicima opisanim u skorašnjim susretima (viđenjima)?
Razmišljanja Junga vezana za arhetipske slike i psihičke projekcije odjekuje u radu autora Keitha Tomphsona i Jacquesa Valeea. Mitovi o vilama, vilenjacima, trolovima, gnomima, anđelima i demonima zastupljeni su kroz milenije u bogatstvu ljudskih legendi. Neki savremeni istražitelji dodali su NLOe ovoj mitologiji.
44.

Iskustvo alienske otmice

Ljudi koji su prijavili iskustva otmica prezentuju zametno konzistentnu sliku redosleda događaja. Izgleda kao da su uspostavljeni pojedini obrasci i da postoji neka standardna procedura tokom alienske otmice. Ovo je prijavljivano širom sveta. Iskustva otmica mogu biti zbunjujuća, traumatična i užasno remetilačka u privatnom životu. Ako su oni koji su ih doživeli izabrali da pričaju o njima, često su ismejavani od strane prijatelja i porodice, osim ako nisu bili oteti i drugi članovi porodice. Čak i tada neki ljudi radije ne priznaju događaje. U nekim slučajevima, članovi porodice su postali otuđeni jedni od drugih nakon iskustva otmice.

Većina stručnjaka za mentalno zdravlje su skeptični kada se spomenu priče o NLO i alienskoj otmici, a mnogi od njih iskazuju uvredljive stavove prema onima koji su to iskusili. Ovo pokazuje žalosno nepoznavanje oblasti i neprofesionalni nedostatak suosećanja za osobu koja treba pomoć u sortiranju i integrisanju takvog uznemirujućeg iskustva. U nekim slučajevima, otmica je dovela do iskustva lične duhovne transformacije. Ako osoba može prodreti iza emotivne i psihičke traume, možda pronađe neku poruku ili izazov koji se treba prepoznati.

Kao i druge emotivne i fizičke traume i invazije ličnosti, ovakvo iskustvo za mnoge ljude mora ostati tajna, a stres izazvan ovim događajima i sećanja na njega mogu godinama uticati na ličnost. Post-traumatski stresni poremećaj iz bitke i ratnog iskustva, silovanja i otmice, ili alienske abdukcije veoma je stvarno stanje. To što toliki broj ljudi prijavljuje i opisuje takva iskustva, zastrašujuća je realnost, tako otvoreno oprečna kosenzus stvarnosti da prkosi objašnjenju, i na to moramo obratiti pažnju otvorenog uma. Ukoliko postoji veća stvarnost od materijalnog, mehaničkog, redukcionističkog, Njutn–Dekartovskog modela zapadne nauke, ona mora biti istražena. Može biti da nam je sam opstanak na kocki, pogotovo ako preživimo vlastite zločine i ekscese protiv nas samih i vlastite planete.

Prema nekim slučajevima prijavljenih otmica ljudi su uzimani iz automobila. Ovakvi slučajevi su tipično počinjali s pojavom NLO–a. Osoba (ili osobe) zaustave auto da bolje vide, a onda shvate da ne mogu da se pomere, postanu paralizovani i mozak im postane prazan. Kada opet postanu svesni okruženja, jedan vremenski period je prošao, obično oko 2 sata i više, i oni ili sede u autu, ili pored puta, ili se voze po putu na određenoj distanci od mesta gde se viđenje odigralo.

Neki od onih koji su ovo doživeli izveštavaju kako su videli malecke „ljude“ da stoje pored letelice. Ukrcavaju se u pratnji malih bića. Nekoliko ljudi je možda upleteno i oni ušeću, ili budu podignuti, u letelicu. U nekoliko prijavljenih slučajeva, čitavi automobili zajedno sa svim putnicima ukrcani su na brod.
Otmica se može desiti noću dok osoba spava. Ako se tu nalazi partner onda je on tokom epizode „isključen“ i ne može biti probuđen. Otmica nekada počinje kao vrlo živ san, a detalji mogu ostati zamagljeni ili nestvarni. Osoba može biti probuđena malim bićima u spavaćoj sobi. Alieni, čini se, uđu kroz prozor u jarkoj (svetloj) zraci, a izveštavano je da dolaze i kroz plafon, zidove ili zatvorena vrata. Često je tu i jarki svetlosni izvor, ili u sobi, ili van nje. Osoba odlebdi sa kreveta kroz zid, ili zatvorena vrata, ili prozor, pa gore do letelice koja ga čeka. U nekim slučajevima dvoje, ili više članova porodice su podignuti u isto vreme. Žene koje vide svoju decu istovremeno podignutu posebno su potresene svojom nemoći. Prema nekim izvještajima, otmice su se desile kada je osoba uključena u grupu ljudi sa kojom se bavi istom vanjskom aktivnošću. Ostali u grupi možda postanu fokusirani na nešto drugo, ili možda budu „isključeni“, dok ciljana osoba odlazi od grupe i otkriva brod i mala bića koja je čekaju.
45.

Otmica se može odigrati i usred bela dana, dok je osoba sama. Oni opisuju bljesak svetlosti, vrtložni prekid neke vrste, a onda period izgubljenog vremena, opet oko 2 sata i više. Tu je obično i amnezija koja se odnosi na taj kraći period. U opuštenom i izmenjenom stanju svesti tokom sesije, osoba se obično može prisetiti šta se desilo u periodu gubitka vremena. Neki istražitelji koriste jedan vid hipnotičke regresije da istraže sećanja.

Mnogi ljudi s ovakvim iskustvima se sećaju da su bili podignuti na brod, ili letelicu, i odvedeni u jarko osvetljenu sobu. Svetlost je izbijala iz zidova i površina u sobi; nema fiksnog izvora svetlosti kao takvog. Oni vide opremu duž zidova i sto za ispitivanje. Uz strah i zbunjenost koju osoba oseća u tom trenutku, ova sećanja će možda izgledati nejasna. Osoba će možda biti zadržana u čekaonici neko vreme, a onda ispraćena od strane nekoliko malih bića duž zakrivljenih hodnika, ili koridora, do jarko osvetljene sobe. Scena liči na moderne hirurške sale u bolnicama: čisto, sterilno, osoblje učinkovito i impersonalno.

U ovakvom scenariju obično je prisutno nekoliko malih bića koja rukuju sa opremom i jedan koji pažljivo razodeva osobu. Oteti ne može da se pomeri sa hladnog metalnog stola; prisutna je mentalna tromost i fizička paraliza. Mala bića mogu izvoditi jednostavne procedure pregleda: uzimati uzorke kože, krvi i tkiva s različitih delova tela. U mnogim slučajevima otmica ljudi su viđali ulaženje višeg bića u sobu, očigledno nekog nadležnog kome se manja bića pokoravaju. Kada se ovaj pojavi, manja bića se često udalje od stola, dopuštajući potpun pristup pregledavanoj osobi.

Oteti oseća autoritet i zapovednu poziciju ovog višeg bića. Neki ljudi opisuju to biće kao „doktora“, čak i pre nego što izvede „medicinske“ zahvate. Neki oteti su osetili kako bi manja bića možda mogla biti neka vrsta inteligentnih robota, androida, pre nego živa bića.

Više biće nastavlja fizičku proceduru uključujući ekstrakciju jajnih ćelija od žena i sperme od muškarca. Mnoge žene su zatrudnele tokom otmice. Kroz nekoliko meseci ove žene su ponovo transportovane na brod i rastući fetus je odstranjen. Ove „nestajuće trudnoće“ izazvale su velike emocionalne traume mnogim ženama. Mnogi NLO istražitelji sugerišu da se od strane aliena provodi neka vrsta programa razmnožavanja.

Pred kraj ovog iskušenja, više biće, ili ona manja, mogu ukloniti, ili implantirati mali metalni uređaj, obično unutar uha, nosa ili sinusnog otvora. Postoje spekulacije da ovi uređaji imaju svrhu lociranja, praćenja, kontrole ili neke vrste komunikacije.

Većina otetih bude vraćena u svoje krevete. Neki budu bačeni na otvorena polja, ili travnata područja, izvan njihovih domova. Oni onda lebdeći dođu do svojih kreveta, s lišćem ili travom zakačenom za noćnu odeću. Prijavljeno je da su neke ženske spavaćice bile obučene naopako! Neki ljudi otkriju nove modrice ili ožiljke na svojim telima, ili krv na plahtama i jastucima.

Krvarenja iz nosa nisu neuobičajena nakon abdukcija. Neki od ovih metalnih implantata ispadnu ili budu odstranjeni od strane lekara. Nekoliko ih se pojavilo na rengenskim snimkama, ili MRI skenerima, na različitim lokacijama u glavi. Za ovo ne postoje medicinska objašnjenja.
Neki slučajevi abdukcija uključuju čitave porodice, a također i njihove prijatelje. Dr. Karla Turner opisuje užase koje su njena porodica i ona trpjeli kada su otkrili sumnjive signale i simptome tipičnih alienskih abdukcija. Također je opisala neprijatne posete svojoj kući od strane ljudi u vojnim uniformama, što može predstavljati alternativno objašnjenje.
Ovo nije objašnjeno.
46.

Karla Turner završava svoju knjigu izjavom o veoma stvarnom prisustvu aliena. I izjavom da, ukoliko ne naučimo šta je svrha ovih alienskih upada, ostat ćemo njihove bespomoćne žrtve. Tragično, dr. Karla Turner preminula je od raka početkom 1996. godine.

Pojavila se intrigantna korelacija između NLO abdukcija i NDE. U dvema knjigama Raymonda Flowera, „Promatrači“ i „Promatrači II“ (The Watchers), Betty Andreasson Luca slikovito opisuje njena iskustva otmica. Ona je vođena od strane aliena kroz prolaz na čijem kraju su Velika vrata, sa svrhom sretanja Jednog. Mesto gde Jedan živi zove se Dom. Ovo je veličanstveno iskustvo, za razliku od nekih opisa NDEa. U drugoj knjizi, Flower uspoređuje razlike i sličnosti između NDE i NLO otmica.

U „Omega projektu“, Ken Ring opisuje na nekom nivou paralele između NLO abdukcija i NDEa. Neki koji su imali NDE iskustvo vraćaju se sa detaljnim opisom tipične NLO otmice. Ring predlaže treći realitet, između fizičkog realiteta i čiste mašte, pod nazivom imaginarni realitet, u kojem se takvi događaji pojavljuju. Čini se da je ovaj realitet, ili nivo svesti, dostupan kada se osoba nalazi u izmenjenom stanju svesti.

Abdukcija s preokretom
Laura je nedavno napustila 20godišnji brak. Prožimala ju je lagana krivnja zbog odlaska, ali bilo je to nešto što je osećala da mora uraditi. Otpočela je proces samopotvrđivanja u svetu na vlastiti način. Studirala je hipnoterapiju kao novi poziv i upravo je završila naš kurs SRTa. Shvatila je da i sama mora nešto odraditi u privatnoj sesiji.
U nastavi su obuhvaćene razne vrste zakačenih entiteta. Prošli smo kroz kratak opis ETa, ali ne i abdukcija. Taj predmet se obrađuje na Intermedijarnom SRT tečaju (SRT Intermediate Course). (ìntermedijāran fil. - koji istovremeno sudeluje u inteligibilnom i senzibilnom svetu (Platon)- op.prev. )

Bili smo u sesiji oko sat vremena, i ona je upravo završila važan deo u radu na otpuštanju entiteta. Tokom pauze koja je usledila, Judith je dobila snažan utisak da je Laura mogla biti otimana kao mala. Direktno pitanje o takvom događaju ne može biti postavljeno. Mi smo uvek oprezni kod postavljanja bitnih pitanja. Klijenti u izmenjenom stanju ponekad mogu biti vrlo lako navođeni; lažna sećanja mogu biti ugrađena ili generisana. To bi bila velika medveđa usluga klijentu.

Laura nije imala saznanja o temama kao što su ETi, NLOi, ili naučna fantastika. Imala je samo nejasno interesovanje i nije pročitala nijedan izveštaj o otmicama niti bilo šta povezano sa tim. Iako se čini da pitanja kao ova mogu navoditi na odgovor, ništa iz ispitivanja ne opisuje ili sugestuje ono što je ona kasnije ispričala.

Judith je započela s pitanjima:
Judith: „Laura, da li ste imali rupe u pamćenju ili rupe u vremenu?“
Laura: “Da“
Odgovorila je brzo, čvrsto i sa sigurnošću.
J.: „Koliko to traje?“
L.: „Ja... ja ne mogu... ne sećam se svog detinjstva. Imam neke slike o tome... u zadnje vreme mi ih je dolazilo sve više. Ulivaju se na neki način. Setim se stvari.“
J.: „Kada ste zadnji put u vašem životu imali rupe u vremenu ili u memoriji?“
L.: „Jednostavno nemam jasnih sećanja.“

47.

J.: „U redu. Da li su i vaša razmišljanja zbunjujuća?“
L.: „Da.“
J.: „Koliko dugo se to događa?“
L.: „Zadnjih dve ili tri godine. Ne znam. Neko vreme.“
J.: „Kada čujete priče o ET- energijama, o stvarima koje se dešavaju s ETima, šta se dešava u vašem srcu, u stomaku, unutar vas?“
L.: „Ništa.“
J.:“Jeste li ikada videli neku sliku ETa?“
L.:“Ne. Hmm-m.“
Judith mi je mahnula da nastavim.
Bill:“Jesi li ikada čitala neku knjigu kao što je Whitley Streiberova „Communion“, ili neke druge knjige?“
L.:“Ne.“
Dr. B.:“Jeli te ikad privlačilo pročitati neku od tih priča?“
L.:“Ne.“
Dr. B.:“Postoji li averzija prema tome?“
L.:“Ne. Jednostavno nisam. Ja jesam zainteresovana, to je zanimljivo, ali... jednostavno nisam.“
Dr. B.:“Jesi li ikada videla slike s naslovnice Whitley Streiberove knjige, sa bićem velike glave i tamnih očiju? Tamne kose oči?“
L.:“Je, to zvuči poznato. Ne sećam se da sam videla neke slike toga.“
J.:“Dok trenutno razgovaramo o tome, da li se unutra išta događa? Ikakve senzacije? Ikakva komešanja?
L.:“Mmm. Osećam težinu na prsima, upravo ovde. Mmm. Kao da su opterečena. Kao da je teško.“
Dr. B.:“Kad bi se mogli fokusirati na tu težinu tačno tu gde je opterečenje, kakva slika dolazi?“
L.: „Blještavo svetlo.“
Dr. B.: „Fokusirajte se na to blještavo svetlo i slušajte. Ima li zvuka? U toj težini u vašim grudima?“
L.: „Lupanje. Tu je lupanje...udaljeno lupanje.“
Dr. B.: „Nastavite slušati, nastavite promatrati. Šta se sledeće događa?“
L.: „To je blještava soba. I to je svetlo. Puno svetla. To je...To je kao operacijska soba. Kao, uh... pločice svuda okolo, kao, ne znam, beli zidovi, posvuda belina, posvuda belina, posvuda belina. Svetlo.“
Dr. B.: „Sterilno, kao operacijska soba, belo.“
L.: „Da. Svetla svuda. Svetlo, samo svetlo. Svetlo.“
Dr. B.: „Oprema u toj operacijskoj sobi?“
L.: „Daleko. Ne mogu...Osećam je, ali ne mogu videti zato jer je tako blještavo.“
Dr. B.: „Mmm. (pauza) Šta se događa u toj sobi?“
L.: „Osećam kao da sam na nečemu hladnom, i ne mogu se pomaknuti.“
Dr. B.: „Sedeći, ležeći?“
L.: „Ležim, na leđima sam.“
Dr.B.: „Znači okrenuta si prema gore, možeš videti svetlo?“
L.: „Tu je blještavilo svud naokolo, (pauza) A tu su i stvari, ljudi, nešto se kreće uokolo, ali ne mogu videti jer je tako blještavo. I ne mogu se pomaknuti.“
Laurin glas je postajao glasniji, indicirajući na određenu uznemirenost.
Dr. B.: „I ti možeš osetiti njihovu prisutnost?“
L.: „Nešto, da.“
Dr. B.: „Čak i u blještavilu, možeš li osetiti kojeg su oblika kad se kreću uokolo?“

48.

L.: „Ne. Ne mogu...Ovo nije stvarno...“
Ton njenog glasa izražavao je njenu nevericu u ono što je doživljavala i opisivala.
Dr. B.: (nežno) „Veruj u to što dolazi.“
L.: „Tu su te stvari, kreću se svuda uokolo i imaju... A ja se ne mogu pomaknuti. A oni imaju...ruke, nešto, oni mogu dohvaćati.“
Laura ispusti mali uznemireni uzdah.
Dr. B.: „Šta?“
L.: „Nešto miluje moje čelo.“
Dr. B.: „Je li ugodno, ili nešto drugo?“
L.: „Ne. To želi biti ugodno, ali oset je čudan. Hladno je, i grubo, i lepljivo, kao da me neko miluje oznojenom rukom, samo što je hladna.“
Dr. B.: „Da. Oni se trude biti ugodni.“
L.: „Da.“
J.: „Koliko je stara Laura dok tu leži i dok je milovana?“
L.: „Trinaest.“
J.: „Nastavi. Šta se događa. Milovanje čela.“
L.: „Da. Mmm. Ja mislim da se oni pojavljuju i... pipkaju me.“
Dr.: B.: „Pipkaju te?“
L.: „Baš kao da posežu za mnom i pipaju me kao da sam nešto na oset vrlo čudno. Kao da sam nešto novo za pipkati i dodirnuti, i videti koji je osećaj. Osećam se kao buba! Kao da su znatiželjni. Dotrče i pipnu me, moje ruke na primer, i onda pobegnu. Kao da im je, također, i zabavno to učiniti. Ne osećam strah. Ali je čudno. I vrlo je blještavo. Blještavo svetlo jednostavno je posvuda uokolo. I ustvari ništa ne mogu videti, samo neku vrst slika, i ja znam to da su oni tu.“
J.: „Ima li i drugih ljudi na tom blještavom mestu s tobom?“
L.: „Ne, samo su ove stvari uokolo.“
Dr. B.: „Blještavilo, svetlo, da li dolazi od rasvete, lampi ili žarulja, možeš li reći?“
L.: „Izgleda da je tako, iz svih uglova sobe i ponad mog tela i oko stvari na kojoj ležim.“
Laura je bila visoko podložna hipnozi, pa isto tako, sumnjao sam, i sugestiji. Pitanja o žaruljama, lampama, i opremi u sobi su trebala testirati njenu podložnost sugestijama. Kratko smo je propitali o njenom znanju o NLOima, literaturi o otmicama, i slikama aliena kako bi odredili ima li nekih pozadinskih informacija ili unapred stvorenih mišljenja o temi. Očigledno, nije imala. Oni koji su to doživjeli nisu izveštavali o lampama ili žaruljama.
J.: „Šta je na tvom telu?“
L.: „Ništa.“
Ovo otkriće je uznemirilo Lauru. Bila je nepokrivena i ove stvari su je tretirale kao neku vrstu laboratorijskog primerka.
Dr. B.: „Da li te još uvek dodiruju, pipkaju?“
L.: „Ne. Zauzeti su, rade stvari, nešto. Od sada svako od njih ima mali zadatak za uraditi. Štogod to bilo. Ne mogu reći. Ne mogu se pomaknuti.“
Laura je brzo udahnula i brzo ispustila uzdah.
J.: „Šta se upravo sad dogodilo? Šta se dogodilo?“
L.: „Vrata su se otvorila. Nekakvo otvaranje. Nešto je ušlo unutra. Strašno je.“
Njen glas je utihnuo.
Dr.: B.: „Nije kao ostali?“
L.: „Ne, ne, ono ima nešto, (šapat) Ali šta? Šta? Šta je to?“
Dr. B.: „Šta taj neko radi? Šta je to što ima?“
L.: „To je... Ostali se vrte uokolo sada. Spremaju su. Ne znam. Ne mogu reći što ono radi.“

49.

Dr. B.: „Ovaj nije poput ostalih, je li?“
L.: „Ne, ovo je, kao, glavni. Svi... (pauza) ja znam da je ono glavno. Ono je taj. To ja kao kad si u zubnoj ordinaciji i čekaš zubara da uđe. Tako to izgleda, (naglašeno) kao kad čekaš da zubar uđe!“
J.: „Kako se ti osećaš kad ono uđe?“
L.: „Sada prestrašeno. Stvarno nervozno.“
J.: „Šta se dalje događa?“
L.: (šapat) „Ne znam. Sve je zamagljeno.“
J.: „Što je sledeća stvar koju si zapamtila? Prva sledeća stvar koju si zapamtila?
L.: (glasnije) „Hej gospođice, jeste li u redu? Hej gospođice, jeste li dobro?“
Dr. B.: „Ko govori ovo?“
L.: (u suzama) „Mali dečak.“ (jecanje) „Ja sam na pločniku. Onesvestila sam se ili nešto tako. Tu se ovaj mali dečak naginje, oh, dva mala dečaka se naginju nada mnom i jedan od njih govori „Hej gospođice, jesi li u redu?“
Dr. B.: „I jesi li u redu?“
L.: „Ja...ja ne znam. Mislim da jesam. Ja sam...pala sam. Onesvestila sam se. Ne znam što sam uradila. Pala sam u nesvest, srušila se, hodala sam kroz polje i došavši do ruba samo se... srušila sam se. I tu je to blještavo svetlo iznad mene i vruće je, vruće je kao sunčeva stvarna vrućina i stvarni znoj. I povraćati ću, mučno mi je u trbuhu, i plačem, a ovaj dečak govori „Hej gospođice, jesi li u redu?“ Ovi mali dečaci me se boje.“
Dr. : „Oni se boje tebe?“
L.: „Pa, ležim tu na tlu i oni ne znaju što to ne valja sa mnom. Oni su mali, oko šeste, mali dečaci. I oni su me pronašli.“
Dr. B.: „Šta si radila u polju.“
L.: „Hodala sam preko njega. Ja sam na putu do lečnika.“
Dr. B.: „Da li često hodaš preko tog polja“
L.: „Ne, obično ne pešačim. Ali moja majka je radila, nije me mogla voziti.“ (plakanje)
Dr. B.: „Hajdemo preskočiti unazad do trenutka kad si napustila kuću i krenula preko polja pre nego si se onesvestila. Je li normalan dan?“
L.: „Da.“
Dr. B.: „Da li se osećaš normalno?“
L.: „Da.“
Laura je bila na putu do lečnika zbog fizičkog pregleda. Ponekad je hodala stazom kroz polje. Na ovaj vrući letni dan primetila je kako je iznenada postalo vetrovito. Ne normalan vetar, nego vrtložni koji podiže prašinu. Kao mali „prašnjavi vrag,“ rekla je. Mlatio je prašinom naviše oko njenih nogu. Veći nego prašnjavi vrag. Dolazilo je otpozadi nje i morala se okrenuti da pogleda i videla je kako je čudno to bilo.
Dr. B.: „Šta se sledeće događa?“
L.: „Ohh...Ovo je...“
Dr. B.: „Veruj tome što dolazi. Veruj slikama koje dolaze.“
L.: „Vruće je. Stvarno mi je vruće. I tu je ovo...stvarno blještavo svetlo oko mene. Odjednom, kao bljeskanje, kao, kao da neko svetli ogledalom u moje oči ili nešto takvo.“
Dr. B.: „Drugačije od sunca?“
L.: „Je, ne mogu...i stvarno je vetrovito, i prašina mlati oko mene i ne mogu stvarno videti, i...i stavljam ruku preko očiju.“
Dr. B.: „Da?“
L.: „I...onda sam u toj... sobi.“ Njen glas iznenada postade vrlo miran, obuzdan.
Laura je polagano hodala duž krivudavog hodnika s ispruženim rukama. Bila je zanemela i nije ništa mogla osetiti, iako je bila svesna ruku na svojim leđima koje su je požurivale napred.
50.

Neko joj je držao zapešća, i njihov dodir je bio osetno čvrst. Ona iznenada dahnu. Odvodili su je u sobu. Bilo je vrlo blještavo i oni su je položili na hladnu ploču. Nije se mogla pomaknuti. Nešto slično ljudima se kretalo po sobi, radeći nešto. Nešto je počelo milovati njeno čelo.

U toj vrlo blještavoj sobi otvorila su se vrata. Laura je mogla pomaknuti oči taman dovoljno da bi videla tamu u prostoru gde su se vrata otvorila. Stenke sobe emanirale su svetlo. Zidovi su bili svetli, pa je tako sve bilo blještavo bez sena. Nije bilo žarulja ili bilo kakvih pričvršćenih stvari. Njen um nije prihvatio moju raniju sugestiju o rasvetnim sredstvima u sobi. Vrata su zatvorena i ponovo je sve svetlilo.
Biće je ušlo u sobu. Izgledalo je više od drugih, i manja bića su mu se sklanjala s puta; očito je on bio glavni. Nosio je nešto što nije mogla identifikovati. Mislila je o njemu kao o „lečniku“. Zaustavio se s leve strane stola. Onaj koji joj je milovao čelo, odstupio je, ali i zadržao ruke lagano sa strana dodirujući Laurinu glavu.
Dr. B.: „Šta se sledeće događa?“
L.: „On stavlja nešto u moja usta. Koristi neku vrstu alata, ili nečega. Otvorio mi je usta. Kao zubar, koristi neku vrstu alata. Ne mogu ništa osetiti, ali gura me s time. Mogu ga osetiti kao neko, bodenje, ili štipanje, ili pikanje, ili kao da radi nešto tu unutra. Osećam se kao da dobivam plombu.“
Dr. B.: „To te podseća na zubara koji stavlja plombu u tvoja usta. Radi li se zaista o zubu, možeš li reći? Ili o nekom drugom delu tvojih usta koji ne možeš osetiti?“
L.: „Ne, to je dublje u mojoj vilici. On stavlja nešto dublje u moju vilicu. U kost, unutra.“
Laura je iskusila i opisala postavljanje implantata u kost blizu levog uha, kroz njena usta. To je bila tipična scena otmice: bljesak svetla; nesvestica; osećaj nemosti kad su je bića pratila duž krivudavog hodnika; blještavo osvetljena soba s hladnim stolom; manja bića pripremaju je i možda je anesteziraju; „lečnik“ implantira napravu. Njeno sećanje je prazno od trenutka kad je mali vihor podigao prašinu, i blještavog, vrućeg svetla, do trenutka kad je pogledala gore i mali dečaci su upitali: „Hej gospođice, jeste li u redu?“
Nastavila je ići do svog liječnika gdje je imala zakazan pregled za 1 sat popodne. Stigla je oko 5 sati. Nazvala je kući. Sestra ju je izgrdila, majka joj je bila ljuta i odvezla se do lečnika. Laura se nije mogla izjasniti o izgubljenom vremenu, i niko joj nije verovao. Stavili su je na stol za preglede i usmerili na nju blještavu svetiljku. Pala je sa stola na pod i umalo se onesvestila. Tada je povratila. Lečnik je mislio da je pretrpila lagani toplotni udar. Njena je majka mislila kako je slaba i omamljena zbog ne jedenja.

U okviru SRT treninga, naučavamo proces duhovnog otpuštanja na daljinu, komunicirajući s drugim distanciranim bićima. Sugerisali smo Lauri mogućnost razgovora s „lečnikom“ iz operacijske sale kanaliziranjem njegovih reči kroz njen glasovni mehanizam. Nikad ovo nismo pre pokušali, u stvari, bio je to naš prvi slučaj otmice. Nismo znali što sada može biti urađeno u vezi implanta, ali smo hteli otkriti. To nije spadalo u Laurinu lobanju. Ona se složila iskušati daljinski proces.

Laura je brzo locirala trenutak kad je lečnik ušao u sobu i stao pored njenog levog ramena. Ovaj put ona nije izražavala strah.
Dr. B.: „Možeš li mu uopšte vidjeti lice? Možeš li videti njegove oči?“
L.: „Da, one su velike, one su velike...One izgledaju skoro ljudski, ali nemaju nikakve boje. Crne su, nema beloga.“
Dr. B.: „Postavljene nasuprotno jedno drugome kao ljudske oči?“
L.: „Da.“

51

Dr. B.: „Kakvog je oblika svako oko?“
L.: „Poput badema.“
Dr. B.: „Koje je boje njegova koža, možeš li reći?“
L.: „Ona je boje mesa, ali poput voska.“
Dr. B.: „Ova pitanja uputit ću njemu.“ (čvršće) „Tebi, Lečniče, ti si ovo radio i pre, nisi li? Sa ljudima?“ (mekše) „Šta on kaže?“
L.: „Da.“ Njen glas je bio mekši, odmereniji, ravan.
Dr. B.: „U koliko ljudi si, Lečniče, ugradio ovakve naprave?“
L.: „ Na hiljade.“
Dr. B.: „U koju svrhu?“
L.: „Informacije, čuti, slušati, pratiti.“

Informacije su prikupljane, proučavane i pohranjene. Ovo je bio njegov posao, ništa drugo. On ništa više od ovoga nije znao o operaciji. On je izvodi jedino ovu proceduru.

Lečnik je na ljudima izvodio jedino ovaj postupak. Ovo je zvučalo kao snimak s automatske telefonske sekretarice. Pitao sam jesmo li bili u kontaktu s lečnikom. Odgovor je bio ne, to je bio snimak. Zatražio sam prisustvovanje lečnika. Posle otprilike 30 sekundi, Laura progovori mekšim glasom; neko drugi je došao na vezu. Ovaj je imao malo više informacija.

Da, odgovorio je, ovo je bio njegov posao, i on nije imao veze s informacijama nakon što su prikupljene. Drugi radnik šalje informacije do zapovedne postaje. Lečnik je ustvrdio kako su stotine pod-stanica, kako je nazvao svoju letelicu, bile iznad zemlje, iznad svake zemlje, svakog ljudskog naselja.
Ljude bi transformisali svetlosnim česticama, na molekularnoj razini, i prebacivali na letelicu. Tamo bi bili reintegrisani u fizičku formu, implantirani, onda na isti način vraćeni do njihove prethodne lokacije. Da, fizičko telo je bilo to koje je otimano na ovakav način.

Ova grupa je radila samo sa polno zrelim ljudima. Ova grupa nije smeštala implantate u nos ili sinuse. Oni su sprovodili samo ovu proceduru posle koje bi promatrali da skupe informacije. To je bila njihova svrha, njihov posao, i lečnik nije trebao znati, niti je imao veze sa nekom drugom razinom posla ili nekom višom svrhom.

Zatražili smo od lečnika da kontaktira višu zapovjednu razinu, ali s te razine nije bilo odgovora. Ta veza očigledno je za nas bila blokirana. Zahtevali smo da ova procedura koja je ozledila toliko mnogo ljudi bude obustavljena. Iznenađujuće, lečnik se složio, rekao je kako uviđa da je to povreda slobodne volje, iako on to do ovog trenurka nije smatrao takovim.

Složio se deaktivirati napravu ugrađenu u Lauru s mesta gde je se on nalazio. Napravu je mogao ukloniti jedino kad bi ona opet bila doneta na letelicu. Odluka o tome, u nekom budućem vremenu, ostavljena je njoj. Mi u toj sesiji nismo mogli uraditi ništa više od toga.

Laura se otkopčala od lečnika i događaja. Vizualizovala je svoje telo ispunjeno svetlošću, i potpuno se vratila u svesnost sadašnjeg trenutka, u potpunosti kontrolišući svoje telo i um. Sesija je bila završena.

Otmica i Transformacija
Dr. John Mack, harvardski psihijatar i autor „Abdukcije“ (Abduction) piše o 13 slučaja otmica od strane aliena u kojima je sprovedena tipična intruzivna procedura.
52.

Tu je bio boli, trauma, izvađenih fetusa, slično drugim izveštenim slučajevima. A opet su neki od njegovih pacijenata znali doživeli duhovnu preobrazbu kao rezultat iskustva otmice. Ova ideja o potencijalnoj duhovnoj preobrazbi počela se pojavljivati u nekim izveštajima otmica.

Ako postoji ikakva mogućnost više svrhe u ovoj osvedočenoj alienskoj invaziji na naš suverenitet, moramo održavati našu prijemčivost za nove ideje i koncepte moguće evolucije ljudske svesti. Zapleteni u teror i bol traume, većina ljudi videli su nazočnost i delovanje aliena kao nametanje i osobno nasilje. Malo ljudi je pogledalo iza viktimizacije kako bi potražili bilo što vredno.

Postoji li uistinu neka nadoknađujuća vrednost u iskustvima, ili je tu neki suptilni uticaj koji izobličava percepciju i interpretaciju onoga koji prolazi kroz iskustvo? Je li to stvarno, ili je to kontrola uma? Neki istraživači čvrsto vjeruju kako su scene „alienskih otmica“ implantirane u ljudsku podsvest i postaju paravan sećanja, ili prekrivena sećanja, skrivajući stvarna sećanje na iskustva izvođenja eksperimenata s polja kontrole uma od strane ljudskih znanstvenika. Ove optužujuće špekulacije često upiru prstom u CIA-ine (Central Intelligence Agency) tajne operacije.

Prema definiciji, paravan sećanje, ili prekriveno sećanje, stvarno je sećanje ili misao, ne fantazija, koja se koristi kao štit za skrivanje srodne memorije koja može biti previše bolna ili emotivno neprihvatljiva. Ako takva implantirana sećanja sadrže ne samo slike, nego također psihološke i fizičke komponente, to je zbilja neverojatan podvig hipnoze, projekcije misli, ili elektromagnetne radijacije.
Jedan istražitelj, koji tvrdi da ima vezu sa višom razinom uprave i vojnim izvorima u nekoliko država, sugeriše kako su nasilne, bolne, intruzivne alienske otmice zbilja povezane s ljudskim agencijama. On špekuliše kako su, kontakti s alienskim bićima koja savetuju oprez ljudskoj rasi, proizvode ozdravljenja za one koji su bili u kontaktu, i nadahnjuju iskustva duhovne transformacije, upravo to što i izgleda da jesu. Možda je stvarna slika puno šira i složenija nego što bilo ko može zamisliti.
Nedavno su se pojavila izvešća određenog broja onih koji su doživeli traume otmice, a koji su iznenada promenili svoj stav prema otmičarima i celom iskustvu otmice. Oni sada izvešćuju o duhovnom razvoju i preobrazbi. Nema objašnjenja za ovu iznenadnu promenu. To je kao da je postojao vremenski tempiran signal prekidač koji je ugasivši se u njihovom umu, odjednom aktivirao ovu reakciju. Dok oni sami mogu opisati logično opravdanje za promenu, to ostaje misterija za mnoge promatrače.
Zasigurno postoji paralela između intruzivnih alienskih aktivnosti i ponašanja klasičnih sila tame, Lucifera i njegove legije demona, koji su proterani na Zemlju i nastavljaju okuživati ljude. Obeležja nisu identična, ali su slična: upad bez dozvole; nasilje bez obzira na fizičku i mentalnu patnju; preuzimanje kontrole s apsolutnim nepostojanjem obzira na osobni suverenitet i slobodu.
Međutim, kad pronađemo ETe pod uticajem entiteta tamnih sila, nema sumnje o razlikovanju između ETa i DFEa. Izvlačeći iz priča hiljada klijenata u izmenjenom stanju, izgleda kako su legije demona pod zapovedništvom Lucifera razbacane nadaleko i naširoko u univerzumu i nisu ograničene na planetu Zemlju. Ova tamna bića okužuju i druge životne forme istom nametljivošću, arogancijom, i bezobzirnošću za osobni integritet koje nameću ljudskim bićima.
Oni uzrokuju toliko prekida, haosa, konfuzije, i destrukcije, i daju ista obećanja o zdravlju, moći, kontroli, i dominaciji. I bića širom univerzuma veruju, i prihvaćaju ova lažna obećanja, i pate zbog posledica.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Bojan71
Tragalac


Pridružio: 30 Apr 2011
Poruke: 127
Lokacija: 7D

 Poruka Poslao: 03 Jun, 2011 13:13 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Deo šesti


53.

P o g l a v lj e 5

HIBRIDI

Ljudsko-alienski hibrid
Strašno uznemirujući element fenomena NLO otmica predstavlja prijavljivani program genetskog eksperimentisanja i uzgoja. Mnoge žene prizvale su u sećanje kako su bile sondirane kroz abdomen i vaginu, očigledno sa svrhom ekstrakcije jajnih ćelija. Muškarci su se prisećali kako su bili stimulisani na ejakulaciju raznoraznim sredstvima, od usisavajućih cevi do prisilnih odnosa s ljudskim ženama i alienskim bićima koja su naizgled bila “ženska”. Nekoliko muškaraca je prijavilo da su bili zavođeni, ili čak prisiljeni na seksualne odnose, s nečim što je na početku izgledalo kao ljudska žena, a zatim videli kako se menja u nešto definitivno aliensko i odbojno. Ljudi su prijavljivali te seksualne agresivnosti „menolikih“ (shape shifters) i u vlastitim spavaonicama.

Mnogim ženama je ginekološki utvrđena trudnoća da bi iznenada, nakon otprilike 10 do 12 sedmica, saznale da više nisu u drugom stanju. Do takve promene je došlo bez bola, krvarenja ili bilo kakvog vidljivog odbacivanja ploda. Trudnoća je jednostavno nestala. Neke od žena koje su prijavile ovakvu situaciju tvrdile su da nisu bile s muškarcem. Takva misteriozna je-nije trudna situacija događala im se godinama.

Neka od iskustava žena, također vraćena u sećanje pod hipnozom, govore i o „inkubatorima“ koji sadrže staklene kontejnere punjene tečnošću. U toj tečnosti videle su nešto što je izgledalo poput ne potpuno ljudskih plutajućih embrijona, spojenih na žice i cevčice. Nalazila su se tu isto tako i obdaništa u kojima su ženama pokazivali i nagovarali ih da dodirnu, pa čak i zagrle, mališane koji su izgledali kao da im je između dve i 5 ili 6 godina. Ta deca su vitka s velikim glavama i očima, ni alieni, a niti potpuno ljudska. Opisana su kao ravnodušna i krhka, te da reaguju na ljudski dodir. Činilo se kako alieni koji su upravljali ovim obdaništima nisu bili sposobni podizati/odgajati ovu decu.

Ova deca su hibridi, rezultat genetske manipulacije za koju neki ljudi smatraju da je deo naše vlastite planetarne, galaktičke, pa čak i duhovne evolucije. Ovakve informacije navode na neke alarmantne špekulacije. Da li je ovo sledeća “karika koja nedostaje” u ljudskoj evoluciji? Da li su alieni manipulisali naš genetski kod u drevnim vremenima? Da li je moguće da su ljudi ovde zasejani od strane neke vanzemaljske civilizacije pre više miliona godina? Da li je fenomen otmica, prijavljivan širom sveta, deo ljudske evolucije i transformacije svesti? Ili, da li će s razvijanjem savršenog „hibrida“ ljudska rasa u budućnosti biti iskorenjena iz postojanja?

Da li je moguće da su alienski polni susreti iznedrili prethrišćansko verovanje u inkube i sukube, demone za koje se mislilo da nasilno stupaju u seksualne odnose s ljudima? Oni su optuživani za silovanja žena i uzimanja sperme od muškaraca. U razvoju rane teološke misli, ljudi su verovali, mada je to verovanje kasnije izbačeno iz crkvene doktrine, da iz takvih sjedinjavanja mogu nastati deca. Takve su bile teme filmova kao što suPredskazanje (Damien) i Rozmerina beba (Rosemary's Baby). Kao i kod bilo kojih eksperimenata koji uključuju biološki materijal, neka od ove dece genetskog inženjeringa prežive, a neka ne. Šta se događa sa “dušom” ne-fizičkog, ili kvazi-fizičkog bića kada se odvoji od svoje kvazi-telesne forme? U koju Svetlost ona odlazi, u zlatno–belu našeg vlastitog reinkarnacijskog ciklusa, ili u plavu, ili zelenu, matičnog sveta alienskih eksperimentatora? Mnoge od njih uopšte ne pronađu svoj put kući, nego se zakače za živuće ljude.
54.

Kada pronađemo entitete dece tih neuspjelih hibridiziranja, obično budu u malim grupama, povezani zajedno strahom, izolacijom i konfuzijom. Oni pate od istih emocija kao i svi mešanci kroz istoriju. Plaše se da će biti odbačeni od obe strane njihovih predaka, slično kao i podmlaci belaca i američkih domorodaca u ranim danima ove zemlje, belaca i crnaca, ili američkih vojnika i Vijetnamskih žena tokom i nakon Vijetnamskog rata. Mešanci su bili metom mržnje, predrasuda i odbacivanja, te žrtveni jarci ljudskih projekcija kroz mnoga vremena.

Kao i svaki drugi entitet koji je vezan za Zemlju, oni zadržavaju obeležja osobnosti mešanca, ljudsko-alienskog hibrida, koji su bili i kada su bili „živi“. Oni sebe i dalje vide kao takve. Svetlosna bića su uopšteno istovetna, celovita su i kompletna, netaknuta i bez mana. Poprimanje karakternih slabosti prožima biće emocijama kao što su strah, unapred zamišljene predrasude i zbunjenost.

Čak i kao zakačeni duhovni entiteti, oni, klijentu koji ih je otkrio, izgledaju boležljivo, ranjivo i stidljivo. Neodlučni su i oklevaju projicirati svoje misli koje bi klijent naglas izgovarao. U toku sesije, s ovim se bićima mora postupati izuzetno nežno. Molili smo Svetlost za svu pomoć koju nam može pružiti kako bi ispratili ova bića njihovom domu. Izražavaju sumnju u vezi toga da će biti prihvaćeni u našu zlatno–belu svetlost. U svakom slučaju, kada osete anđeoska bića koja im prilaze i šireći energiju ljubavi, reaguju s radošću. Sretni su što su prihvaćeni u Svetlost.

Aliensko-alienski hibrid
Nakon čitanja nekoliko knjiga koje iznose detalje o situaciji ljudsko-alienskih hibrida, nije bilo iznenađujuće naići na entitete dece neuspelog hibridiziranja. Tada smo počeli pronalaziti i nešto drugo. Opisi koje su klijenti davali jednostavno se nisu poklapali s onim što smo pročitali o hibridima. Aliensko-alienski hibridi bili su iznenađujuće otkriće.
U jednom slučaju ”roditelji” su bili iz sasvim oprećnih grupa: Bela (ne belci) ET bića opisana su kao profinjena, duhovno evoluirana i dobronamerna; Sivkasta (ne tipični Grejsi) ET bića bila su prosta, nimalo duhovno evoluirana, i dosta neotesana, ako ne i brutalna. Hibridno potomstvo nastalo iz ovakvih sparivanja bilo je providno, povišene vibracije i nevidljivo Sivkastim alienima, a ipak odbačeno i od Belih. Poput gubavaca, nemaju gde otići.
U sesiji ponekad dolazi do improvizacije. Bilo to čisto fantaziranje ili nadahnuto maštanje, takav način rada često upali za klijenta. Džudit je osetila da tamo negde postoji mesto svetlosti i ljubavi koje je stvoreno za ova odbačena bića i pozvala je Čuvara Svetlosti iz tog mesta. Nakon što je to uradila, klijent je osetio Čuvara dok se približavao. Mališani su ubrzo poverovali Čuvaru Svetlosti koji je srdaćno i s ljubavlju prigrlio aliensko-alienske hibride povevši ih kući, do njihovog mesta u Svetlosti.
Možemo biti sigurni da ništa nije toliko jednostavno kao što se možda čini na prvi pogled. Prvi izveštaji o hibridnoj deci bili su veliki šok za ljude. Sada su majice s crtežima slatkih, malih hibrida dostupne na bilo kojoj NLO konferenciji. Čini se da su mnogi ljudi izgradili imunitet na implikacije koje leže u pozadini ovog fenomena. Pogled na ovu krhku decu slama naša srca na isti način kao što su to činila deca velikih očiju na slikama Waltera Keana koje su bile popularne pre nekoliko godina. Malo je ljudi koji ostaju nedirnuti patnjama dece u današnjem svetu; tolika su gladna, zlostavljana i bez roditelja. Prihvaćanje ove dece hibrida otvorena srca moglo bi otupiti naš oprez prema onima koji su odgovorni za njihovo stvaranje i zamagliti memoriju na sve ono što je i dovelo do ove tačke u njihovom projektu. Ukoliko ova iskustva reflektuju istinsku stvarnost, i ovakvi hibridi budu uvedeni u ljudsku civilizaciju, šta će s njima biti? Da li će biti odbačeni, kao i ostali ljudsko-ljudski hibridi tokom naše istorije? Da li će ih ljudska bića prihvatiti i učiniti ih delom tkiva ljudske vrste? S ovim teškim pitanjima bi se mogli konfrontirati mnogo brže nego što se mi tome nadamo.
55.

P o g l a v lj e 6

BLISKI SUSRETI OPSJEDAČKE VRSTE

Različiti tipovi bliskih susreta s alienima obilježeni su rimskim brojevima.

CE-I, blisko viđenje NLOa.
CE-II, fizički i mentalni uticaji na ljude, čudni i neobični tragovi na tlu, i navodni fizički artefakti alienskih letelica.
CE-III, vizualni kontakt sa alienskim bićima.
CE-IV, nepozvane, nasilne otmice od strane aliena.
CE-V, namerni poziv alienima na kontakt (na način kako je to razvijeno od CSETI grupe100)101

Ja predlažem CE-VI kao oznaku za stanje koje smo našli tako učestalim u sesijama izmenjenog stanja sa klijentima: intruzivno i parazitsko kačenje od strane ne-ljudskih bića iz nekog drugog mesta, alienskih bića, ili ETa. Povesno, ovo stanje je nazvano opsedanje. U ovim slučajevima, entitet koji opseda nije demon, nego biće iz drugog sveta ili druge dimenzije.

Postoji popularno romantično mišljenje, možda više frenetično nego romantično, kako prijateljski ETi, naša „svemirska braća,“ staloženo čekaju kako bi nam pomogli, ili, staloženo čekaju već neko vreme, mi ih samo moramo pozvati. Na auto-nalepnicama čitamo: „Podigni me Skoti“ ("Beam me up Scotty"). U popularnom filmu, Dan Neovisnosti, rulja moleći i pozivajući stoji na krovovima visokih zgrada s natpisima: „ODNESI ME KUĆI“, „DOBRO DOŠLI NA ZEMLJU“, „UZMITE ME SA SOBOM“, „POZDRAV BRATE“, „ZAPAMTI ME“, i takvim sličnim dobrodošlicama i zahtevima.

Mnogi ljudi zazivaju posetu vanzemaljaca, naših „rođaka“ iz ostalih planetarnih komšiluka. Motivacija može biti znatiželja, ili stvarni poziv za pomoć ovoj raspadajućoj civilizaciji. ETi mogu doći na poziv, i za osobu koja je zvala je bolje da ima nešto važno za reći. Vanzemaljci su ozbiljni i imaju svoje vlastite misije za ispuniti. Poziv za pomoć može biti shvaćen kao odobrenje za interakciju s ljudskim bićima u obliku otmice ili priepka. Ovakav prilepak može biti enormno destruktivan za bespomoćnog domaćina/žrtvu.

Neki ljudi su pozvali „svemirsku braću“ na kanaliziranje kroz njih, na korištenje njihovog glasovnog mehanizma kako bi širili reči mudrosti. Neki oportunistički bestelesni duh, astralni entitet, ili obližnji alien može iskoristiti svakoga ko se tako otvoreno pozivajući nudi. Kanaliziranje ili posredništvo definisano je kao privremeno opsedanje, s dozvolom domaćina, od drugog bića, sa specifičnom svrhom i ograničenim trajanjem. U mnogim slučajevima kanaliziranja, biće koje ulazi i govori kroz glasovni aparat ljudskog dragovoljca, po završetku sesije kanaliziranja odbija otići. Ovo postaje permanentno duhovno opsednuće, ili kačenje od strane nekog vanzemaljca, nekog alienskog bića.

Izgleda kako su se ovi ne-fizički alieni nekako infiltrirali u podsvesni um velikog broja ljudi, sa ili bez poziva. Prema izveštajima, bića mogu telepatski projektovati reči, vršiti mentalnu kontrolu, pa čak i, za vreme otmice, pobuditi fizičku i emocionalnu ugodu. Moguće je da alieni projektuju sve emocije koje osoba oseća, čak i slike i doživljaje neke otmice. Većina naših klijenata su voljni, u kliničkoj sesiji, izgovarati reči, ili misli, koje im upravo iskoče kao odgovor na naša pitanja, štagod one bile. Oni opisuju sve fizičke senzacije koje izranjaju za vreme našeg dijaloga. Mi ih ohrabrujemo da veruju tome što dolazi u um i da to jasno i glasno kažu.
56.

Za vreme terapijske sesije razgovarali smo s alter-osobnostima kod ljudi s dijagnozom DID-a, ili disocijativnog poremećaja ličnosti (nekada zvanog MPD, ili poremećaj višestrukih ličnosti). Obično postoji jedan alter koji zna koji su (alteri) među njima kreirani unutar sistema ličnosti, koji su osobnost iz prošlog života „probuđena“ usled traumatičnog događaja, te koji su izvana pozvani, to jest, zakačeni entiteti raznih tipova.

Klijenti bez ikakvog znaka DIDa (MPDa) također otkrivaju druge osobnosti koje determinisano nisu njihove vlastite. Ovi drugi govore kroz glas klijenta. Razgovarali smo s osobnostima koje su tvrdile da su drugi ljudi, neki mrtvi, neki živi. Ovi entiteti su zakačene duše, ili fragmenti duša, ljudskih bića.

Klijentu koji traži pomoć za osobne, emotivne, fizičke, i ponekad duhovne probleme, neprijatno je iznenađenje otkriti kako probleme uzrokuje neki zemaljski ljudski entitet. To može ostaviti osobu u osećanju bespomoćnosti i nesposobnosti zaštititi samu sebe od takve vrste povrede osobnih granica. Ipak, većini ljudi je pojam duhovnog sveta gde se događaju takve stvari, u najmanju ruku, poznat. To je popularna tema fantastike, kako književne, tako i filmske.

U filmu, Maxie, Glenn Close glumi mladu ženu pod invazijom duha neke glumice koja je u njenom stanu u San Franciscu živela desetlećima ranije. Kad je shvatila situaciju, iznela je izvrstan filmski citat: „Ja sam žena, a ne jeftino svratište!“

U terapijskim sesijama smo znali biti izazivani od bića koja su tvrdila su miljenici Lucifera. (Oni sebe ne nazivaju demonima, to je ime uvedeno od ljudi.) Ovo često, kod ljudi koji odbijaju prihvatiti postojanje demona i đavla, uzrokuje nevericu i neprihvaćanje. Kod ljudi koji vjeruju u religijsko mišljenje o postojanju takvih bića, uzrokuje strah.

Najčešća reakcija klijenata koji otkriju ET-prebivaoca je neverovanje. To je tako strana ideja. Međutim, nakon nekoliko minuta istraživanja i ispitivanja klijent nema sumnje o tome šta je to. Sa obzirom da većina ljudi nosi dva, ponekad sva tri tipa entiteta, klijent lako može prepoznati razliku između različitih tipova koji su nazočni.

Većina ljudi je pre sesije potpuno nesvesna neke takve prisutnosti. U nekim slučajevima osoba zna kako nešto nije u redu, bilo emocionalno ili fizički, i to je nekako neopisivo. Kako drugo biće odgovara na otkrivajuća pitanja, klijent čuje pripovedača u svom vlastitom glasu. Ovo nije jedan prikaz njegovog vlastitog iskustva; to očito neko, ili nešto, drugi opisuje nešto sasvim drugo. Što, međutim, uključuje njegovo vlastito telo i um.

Njima je nakon slušanja (i govorenja) ovog dijaloga jasno kako su preuzeti od strane neke alienske svesti, nekog vanzemaljca. To je potresno, neverojatno, to se ne uklapa u nikakvo unapred stvoreno poimanje stvarnosti. A ipak, ovde je, u njihovim vlastitim mislima, u njihovim vlastitim rečima, i u njihovom vlastitom iskustvu.

Kroz glasove naših klijenata, susretali smo se s alienima koji su tvrdili da su iz daleka, iz drugih svetova. Oni opisuju nekoliko različitih misija, funkcija, ili ciljeva zbog kojih su ovde: oni su kolonisti, ekspanzionisti, znanstvenici, hibridi, osvajači, i gore stvari.
Glavnina naših klijenata u izmenjenom stanju svesti, istražujući dublje dosege podsvesnih razina svojih vlastitih umova, otkriva ove druge osobnosti, druga bića ili entitete, druge glasove. Neki od ovih drugih su prijateljski, čak korisni, neki neutralni, neki su oportunisti i koriste energiju i resurse domaćina, dok su neki neprijateljski i stvarno štetni.
57.

Svi ovi parazitski uljezi iznuđuju korist od domaćina. (exact a cost from the host)

U današnje vreme, više od pola naših klijenata za vreme sesije otkriva zakačenog ETa, a i drugi terapeuti koji koriste SRT tehnike također otkrivaju uljeze. Vanzemaljci opisuju različite razloge zašto su ovde, ali većina nema grižnju savesti zbog invazije, nema neodlučnosti što se tiče kršenja slobodne volje pogođenog čoveka. U osnovi, nema pomoći za naš individualni suverenitet kao osećajne vrste.

Ovi uljezi mogu biti izgubljeni, napušteni ili umirovljeni (penzionisani) ovde na Zemlji. Neki tvrde kako koriste oči i uši ljudi jer oni sami nemaju propisnu aparaturu za percepciju ove realnosti, dimenzije, ili ravni. Tvrde kako ne mogu protumačiti dijapazon elektro-magnetskog spektra koji mi vidimo kao boje, niti mogu interpretirati zvučne valove. Neki od ETa deklarišu se kako su ovde na znanstvenim ekspedicijama, dosta slično kao kad ljudski znanstvenici istražuju džungle, oceane, i udaljena mesta na ovom globusu.

Normalno, zakačeni ETi nisu neprijateljski ni agresivni kad budu otkriveni, niti su preteći. Oni su intruzivni, pritajeni, i ne vole biti ometani u svom radu. Kad su upitani, govoriti će i neće oklevati da otkriju svoju svrhu bivanja s klijentom. Oni misle da nema ničega što bi mi mogli učiniti kako bi ih omeli, ili se umešali u njihove aktivnosti.

Mnogi od zakačenih ETa tvrde kako su oni bili s klijentom ne samo od ranog detinjstva, nego također i u prošlim životnim vekovima ovde na Zemlji. U nekoliko slučajeva, tvrdili su kako dolaze iz istog matičnog sveta kao i klijent, i da su tamo bili prijatelji, obitelj, ili kolege. Ove veze idu vremenski daleko unazad! Nekoliko klijenata je oklevalo osloboditi se bića s kojima dele toliko isprepletenu istoriju.

Neki alieni, kroz glas klijenta u izmenjenom stanju, glatko izjavljuju da na ovaj način zauzimaju svet. Oni planiraju jednostavno potisnuti ljudsku volju, kontrolisati ljudska tela i preuzeti boravište ovde u ovim fizičkim biološkim vozilima. Daljnje sondiranje otkriva entitete tamnih sila, ili DFEe, koji kontrolišu ili utiču na ETe. Ovo agresivno, invazivno, premoćno ponašanje je jedan gotovo univerzalan znak infestacije DFEa.

U nekim slučajevima, intruzivni ETi tvrdi kako deluje pod duhovnim principima Univerzalne Jednosti, i sa obzirom da su oni deo Jednog, a i ljudi su također deo Jednog, oni se ne upliću u poslove nekog drugoga, samo istražuju šire dimenzije Jednog Sebstva. Ovo je distorziranje duhovnih principa u provedbi sebičnih i intruzivnih ciljeva.

Može postojati mnogo inteligentnih vrsta u univerzumu. Ako prihvatimo mogućnost da je informacija koja dolazi kroz svest i glas naših klijenata validna, onda možemo pretpostaviti kako je veliki broj vanzemaljaca već sad ovde među našom populacijom. I mnogi od njih se pačaju s živućim ljudima na prilično isti način kao i bestelesni EBi i DFEi remeteći normalan smer ljudskog života.

Poprilično ekipe ima čudan „spasi me“ stav prema pretpostavljeno višim bićima s drugih mesta. Nekoj ET grupi pozivnica može dovesti posetitelje, a opet, ako nisu spasili čovečanstvo pre toga, zašto bi to učinili sada? Pozivnica „svemirskoj braći“ može dovesti tamne ETe, i to bi bio početak sužanjstva koje bi moglo potrajati jedno duže vreme. SRT tehnike su nežne premda čvrste. Svaki tip zakačenog bića vođen je do pravljenja izbora odlaska i prekida pačanja s ljudskim domaćinom.
58.

Klijent uči prepoznati i isceliti ranjivost, osigurati otvorenosti, i poništiti poziv kojim je bilo dozvoljeno kačenje u sadašnjem životu, ili u vremenu nekog drugog postojanja. Nije neobično iznaći kako je klijent, vrlo znatiželjan u nekom vremenu svog života, zapravo pozvao nekoga s nebesa da dođe k njemu. Odaziv se može pokazati kao veliko iznenađenje!

Čak i kada ljudsko biće ne poziva aliene, oni ionako, od negde „tamo vani“, dolaze. To su oni izgubljeni, kolonisti i osvajači, znanstvenici, ili ETi koji su kontrolisani od strane DFEa. Sa svetlije strane, neki od tih koji dođu mogu biti učitelji, čak i neki aspekti nas samih iz nekog budućeg vremena, ili alternativne dimenzije, ili možda ulaze u tkanje našeg vreme-prostor kontinuuma kako bi nam doneli nadu u našu budućnost.

Svejedno da li su pripovijedači validni ili ne, kod većine naših klijenata, kao rezultat regresijske terapije, oporavka fragmentacije duše, terapije duhovnog otpuštanja, te terapije otpuštanja ETa, događa se određeni stupanj emocionalnog, a ponekad i fizičkog isceljenja. Kao terapeutu, ovo je moj prvenstveni cilj. Kao istražitelj, nastavljam biti enormno znatiželjan. Još uvek nema načina za dokazati, ili opovrgnuti, ove situacije. Međutim, konzistentnost takvih pripovedača kod mnogih stotina klijenata, izgleda da ukazuje na stvarno i široko rasprostranjeno stanje, koje pak opravdava daljnje, ozbiljno i nepristrano istraživanje.

Samozaštita

S osveščenošću i razumevanjem, klijent može naučiti obraćati pažnju na znakove prilaska uljeza. Osoba može naučiti reći „NE!“ nekom oportunističkom entitetu. Ovo zasigurno pomaže obnavljanju osećaja osobne moći i sposobnosti zaštite samoga sebe. Sugerisano je i u nekoliko novijih knjiga. Neki koji su ovo već iskusili tvrde da su bili sposobni prekinuti i zaustaviti otmicu koristeći se različitim strategijama: recitovanjem Molitve Gospodnje; osećanjem i izražavanjem pravedničkog gneva; vizualizacijom fontane svetla koje se izliva iz njihovog tela; širenjem energije ljubavi radije nego straha. Prilazeći ETi izgleda kao da oklevaju, a onda jednostavno iščeznu.

59.

P o g l a v lj e 7

ALIENI KOLONISTI

U kliničkim sesijama mi slušamo i zapisujemo informacije koje iz klijenata u izmenjenom stanju svesti, isplivaju na površinu. Pripovedači opisuju aliene, razloge koje ovi navode zašto su ovde, metode delovanja i eventualne ciljeve. I drugi terapeuti širom zemlje otkrivaju slične informacije. Postoji, nezavisno sakupljena, uznemirujuća doslednost u ovim izveštajima, koja potvrđuje validnost iskustava. Evo šta smo otkrili.

Neke su alienske grupe izgleda usredotočene na širenje njihovog uticaja u univerzumu i uspostavljanje kolonijalnih ispostava na drugim planetama. Ovo svakako nije nova ideja; kolonijalizam ima dugu i bolnu istoriju upravo ovde na Zemlji. Ove grupe su obično pod uticajem DFEa. SRT tehnike su veoma učinkovite u otpuštanju tih uljeza.

Ovi invazivni ETi izabrali su koristiti se živućim telima stanovnika Zemlje. Njima je skroz zgodno da se jednostavno uvuku u umove ljudi i preuzmu kontrolu. To nije ništa drugačije od teme filma od pre par godina s naslovom Invazija telokradica (Invasion of the Body Snatchers).

Skloni su preuzimanju uspostavljanjem „skvoterskih prava“ (zaposedanje nekorištenog prostora bez dozvole vlasnika, kod nas poznato kao bespravno useljenje. Najčešće se skvotovi koriste kao javni prostori tj. kao društveni centri koje mogu svi da koriste – op.prev.) nad muškarcima, ženama i decom ove planete. Kada su otkriveni, mogu, ali i ne moraju, biti neprijateljski raspoloženi. Oni su arogantni i sigurni u njihovu superiornost. Ovde su i mi u vezi toga ništa ne možemo uraditi. Ili se barem tako hvališu.

Kada se čini da nijedna od osnovnih SRT tehnika ne deluje dovoljno brzo, obratim se njihovim sećanjima na njihovu sopstvenu istoriju. Uradim kratku regresiju prošlih života aliena zakačenog za um i telo mog klijenta. Prijemčivi su i sarađuju u ovoj aktivnosti jer misle da ne postoji ništa što bi bilo dovoljno osposobljeno da ih se otarasi.

Evo primera jedne takve interakcije. Pravio sam jasne zabeleške u odnosu na to koji glas pripada klijentu, a koji su glasovi „drugih“.

Dr. B.: „Priseti se, iz istorije tvog matičnog sveta, vremena invazije superiornije vrste. Nekih sa drugog mesta. Konsultuj vaš kompjuter, vaše biblioteke, sećanja vaših mudrih. (U tom trenutku koristim bilo koju ideju koja mi se pojavi u glavi). Priseti se još nekog vremena u kojem je tvoj narod bio preuzet od nekog drugoga. Lociraj taj događaj. Šta se desilo?“

Obično, u ovoj tački gde proces tek započinje, postoji mala neodlučnost. Instrukcije „Priseti se“ i „Lociraj“ veoma su moćne komande za podsvestan um. To ih doslovno zaustavi na trenutak. I oni se sete takve invazije! Da li je to stvarno? Da li sam ja u tim trenucima inspirisan nekim višim aspektima svesnosti da pitam za takvo sećanje? Da li sam i ja do tog stepena u izmenjenom stanju na kojem mogu ući u alienovu banku sećanja? Ili je sve samo sugestija i mašta, moja i klijentova? Ja samo znam da deluje; tu je gotovo uvek odgovor i proces se nastavlja do kraja, to jest, „drugi“ odu, a klijent se oseća bolje.
Kroz klijentov glas, počet će otkrivati priču o drevnom vremenu u kojem se upravo takva invazija dogodila. Nastavljam ispipavati. Pitam šta se dešavalo, kako je njihov narod reagovao na neželjenu i nepozvanu intruziju, i šta su uradili da se odbrane.
60.

I oni mi kažu! Daju mi rešenje za sadašnju situaciju! I onda se slože da odu!

Dr. B.: „Sada znate kako se mi osećamo po pitanju vaše invazije ovde. Uporedite vaše reakcije i osećaje sa našim kad ste ovde stigli nepozvani. Možete li razumeti naš otpor vašem nametanju?“

Duboko u sebi mora da imaju osećaj pristojnosti, pravde, dobrote i jednakosti, jer je ovaj pristup opetovano palio. Slože se da se odvoje od klijenta i da pozovu sve ostale pripadnike svoje vrste koji su u tom trenutku spojeni s drugim ljudima. Saglase se da zajedno odu, i još jedna horda osvajača bude poslana na pakovanje.

Dualni identitet - čovek/alien

Neki prikačeni ETi tvrdili su da se kriju, neki da su izgubljeni, napušteni, ili umirovljeni. Oni su, ili došli ovde da izbegnu kaznu za neki zločin ili grešku, ili su samo odlutali s kursa tokom putovanja i sasvim slučajno pronašli Zemlju. Neke od njih su njihovi komandujući ostavili iza sebe kao kaznu za neke prekršaje na brodu, drugi pak Zemlju opisuju kao umirovljenički dom. U nekoliko slučajeva alien više nije bio u svom telu, ostvario je prelaz analogan ljudskoj smrti. Kao i mnogi zemaljski duhovi (EBi) koji ne znaju da su mrtvi, ni ovi ETi ne znaju da su „umrli“.

Dosta aliena priznaje intruziju, ali tvrde da nemaju gde drugo da odu. Neki od njih tvrde da matični svet iz kojeg su došli više ne postoji, da je spaljen, ili uništen od strane neke sile. Te planete su bile anihilirane, ili prirodnim događajima, ili ratnim ludilom.

Ovo nisu memorije prošlih života klijenta koji se priseća svoje alienske egzistencije, već uporedna iskustva – sadašnji život čoveka i sadašnje iskustvo ETa. ET može opisati matični svet i šta mu se desilo, putovanje ovamo (čini se da ne možemo dobiti čistu sliku pogonske tehnologije, mehanizma translacije, ili načina putovanja), dolazak na planetu Zemlju, te proces lociranja i kačenja na klijenta.

Ova vrst ET kačenja se isprva može manifestovati kao „dualni identitet“, ljudsko/alienska mešavina. Osoba može imati čitavo sećanje aktuelnog ljudskog života, a takođe i iskustvo bivanja alienom, zajedno sa saznanjima o sopstvenom narodu, sećanjima na matični svet, svemirski brod i skorije aktivnostima na njemu. U slučajevima u kojima sumnjamo na dualni identitet, prikačeni ET može biti otkriven i identifikovan pomoću posebnih pitanja postavljenih od strane terapeuta.

U nekim su slučajevima čovek i ET razvili prijateljsku, čak i ljubavnu interakciju. Ovo može biti i istinska priroda veze. Međutim, videli smo da alieni mogu, u ljudima koje otmu ili kontaktiraju, inducirati osećaje ljubavi i mira. U mnogo više slučajeva, koje smo videli u kliničkoj praksi, ETi za dobrobit čoveka nisu marili ni koliko je crnog pod noktom. Oni imaju cilj/svrhu i tom cilju marljivo teže, manipulišući ljudskog domaćina da toj svrsi posluži.
Prikačeni alien telo domaćina prisvaja kao njegovo sopstveno. Ili barem preuzima vlasništvo i kontrolu. Jednostavno ignoriše ljudski duh i poriče bilo kakvu ideju invazije ili interferencije. Na kraju krajeva, ET sebe smatra superiornijim od tih ljudi; slično kao i na Zemlji, superiorne vrste se ne brinu oko toga šta se čini sa inferiornima.

Specifična pitanja otkrivaju vezu između prikačenog entiteta i domaćina, u ovom slučaju aliena i čoveka, i razotkrivaju iluziju „dualnog identiteta“.
61.

Dr. B.: „Priseti se iskustva pridruživanja ovom telu, (pauza) Da li je neko već tamo? Da li je zakoniti duh već u telu?“

Odgovor je uvek iznenađeno „Da“.
Kad bi sa mnom ustvari pričao duh zakonitog vlasnika tog tela, to pitanje bi bilo besmisleno. Prikačeno biće, kojeg god tipa, očito, u ovoj tački, da je uljez.

Dr. B.: „Koliko je stara bila ta osoba kada si im se pridružio?“
Odgovor se daje kao starost u godinama, obično veoma mlada, često i u trenutku rođenja.

Dr. B.: „Gde si bio pre nego što si se pridružio ovoj osobi?“
Istinski ugovoreni duh je pre začeća i trudnoće bio u zlatno–belom Svetlu. Prikačeni ET opisuje da je bio u letelici, ili matičnom brodu, ili u mestu drugačije obojenog svetla.

Dr. B.: „Ko te poslao ovde? ko te odredio za ovo telo?“
Komandant matičnog broda, upoznat s ljudskim običajima i ponašanjem, dodelio je ETa ljudskom domaćinu, obično u trenutku rođenja znajući da će intruzija tada biti najmanje primetna. Gledano iz drugog ugla, ovo bi se moglo posmatrati kao saosećajan, čak herojski čin komandanta, koji pokušava pomoći svojim ljudima da prežive očajnu situaciju koristeći živuće ljude kao spremnike za svest ETa. S druge strane, gledano iz perspektive ljudskog domaćina, to nije ništa drugo nego pokušaj opsedanja od strane nefizičke svesti, alienskog bića. Ovo je nasilje, i nešto može i mora biti učinjeno da okonča ovu invaziju.

Večina ljudi nisu svesni ovih pripajanja jer su bilo koji efekti ili vanjski znakovi koji bi se pripisali tako nečemu prisutni od rođenja. Iz istog razloga, članovi porodice posmatraju bilo kakvo neobično ponašanje osobe kao normalno. Samo bi u terapijskoj sesiji izmenjenog stanja takav prikačen entitet bio otkriven. Obično je poprilično iznenađenje za klijenta otkriće prisutnosti alienskog bića koje, u takvoj jednoj vezi, koegzistira unutar njegovog fizičkog tela i podsvesnog uma.

Kao i kod bilo kojieg drugog prikačenog entiteta, čini se da se svesne misli i sećanja ETa i čoveka u trenutku pripajanja stope. Tako čovek može imati znanje i sećanje na letelicu, aliensku rasu i njihov matični svet. On ili ona takođe imaju i normalna sećanja na ljudsko odrastanje i život u našoj kulturi. Kako su potpuno isprepleteni za vreme čitavog života, ljudi obično osećaju emocionalnu povezanost, čak i zavisnost od prikačenog aliena. Za klijenta je odluka da se konačno oslobode prikačenog ETa ponekad teška i bolna.

U svojoj knjizi, Susreti (Encounters), dr. psihologije Edith Fiore opisuje slučaj prikapčanja od strane ETa. Njezin klijent, čovek srednjih 40-tih, u vreme prikapčanja bio je malen dečak u šetnji po poljskom putu, u državi Vašington. Ne-fizički alien obrušio se na Zemlju, otkrio dečaka, i jednostavno ušao na potiljak. Dečak nije bio svetan intruzije. Čini se da je alien došao na Zamlju, kao i mnogi drugi njegove vrste, kao u utočište za umirovljene. Nasumično je izabrao ovog dečaka kao svoje mesto odmora, njegovo gnezdo.

U izmenjenom stanju, klijent je opisao svoj život i svoje uspomene, pre i posle vremena kačenja. Također je opisao i, u prvom licu kao da je zaista tamo, unutrašnjost alienske letelice, dobro naoružane borbene krstarice, njihova putovanja i borbene obaveze, te njegovo konačno penzionisanje od aktivne dužnosti. Ovo nije bio slučaj dualnog identiteta, to je bila još jedna posebna, idividualna svest koja se zakačila za podsvesni um i telo ovog deteta.
62.

Alien je izrazio čežnju da se vrati na dužnosti sa svojom starom posadom. Narativ njegovih avantura je šokantno otkrovenje. Izgleda da alienska grupa prvo otkrije planetu koju su hteli, a zatim „skoknu“ do gusto naseljenog područja. Ovo bi značilo donošenje totalnog razaranja gradu, ili primarnom populacijskom središtu. Onda bi kontaktirali vođe ili vladare i objavili im da oni preuzimaju planetu. Ima li primedbi? Ako postoji bilo kakav otpor, alieni će još negde “skoknuti“. Kraj primjedbi; nema više otpora; preuzmi planetu.

U popularnom filmu, Dan nezavisnosti (Independence Day), razvio se sličan zaplet. Super oružje s alienske letelice opustošilo je ogromna područja nekoliko glavnih gradova i drugih lokacija. Svetska vojna sila je bila desetkovana. Zahvaljujući brzom razmišljanju i hrabrom delovanju nekolicine dobrih ljudi, alieni su uništeni i Zemlja je spašena. Svakako da je ovo jedan od načina da se ujedine narodi Zemlje! Zajednički neprijatelj. Čak je i bivši predsednik Regan ovo predložio u govoru tokom svog drugog mandata.
Iako su priče o životu aliena fascinantne, nismo prvenstveno fokusirani na njihove okolnosti, ili detalje o brodu, naša je namera usmerena na otpuštanje ovih nametnika sa njihovih domaćina. Te stvari nisu zabavne, i mogu napraviti pustoš u ljudskom životu.

U nekoliko slučajeva smo otkrili da ET može preuzeti kontrolu svesti do te mere da klentov glas proizvodi nerazumljive zvuke. Očigledno je ovo bila neka vrsta jezika, s infleksijama, ponavljajućim zvučnim obrascem, i prepoznatljivim pauzama, te izmenama za strukturu rečenice ili pitanja, ali ljudskom uhu zvuči kao totalna besmislica i brbljanje. U procesu svake Terapije Otpuštanja, mora da postoji smisleni razgovor između terapeuta i zakačenog entiteta. U nekoliko slučajeva, alien nije otišao. U jednom takvom slučaju, porodica klijentice se zapravo vezala za biće koje je koegzistiralo u telu njihove kćerke, i zaista naučila značenje nekih njegovih fraza. S takvom vrstom dozvole i prihvatanja, nije bilo šanse da ga ubedimo da ode.

Za ono malo aliena koji izgleda nisu imali vezu s obližnjom letelicom ili posadom, nego su zaista izgubljeni ili su zalutali, ili pokojni, pozivamo Svetlosne Duhove Spasioce iz njihovog univerzuma (boje) svetlosti, koristeći boje koje su nam oni opisali. Funkcioniše! Zakačeni ET prepoznaje i opisuje šarena bića koja dolaze da mu pomognu na putovanju kući. Kako odlaze, ponudi im se poslednja šansa da izgovore svoje oproštajne pozdrave domaćinu kojeg napuštaju. Obično je to izvinjenje za intruziju i zbrku, te iskreno „Hvala“ za asistenciju u pronalaženju puta kući.

U svojoj knjizi Otmice (Abductions), dr. Džon Mek opisuje nekoliko slučajeva „dualnog identiteta“, to jest, smešanu ljudsko/aliensku svest u kojoj klijent/ica ima svoje uspomene, a opet može da opiše unutrašnjost letelice, značenje i svrhu misije, te detalje života aliena. Mek tumači ovaj fenomen kao da je viši nivo svesti postao znan nižem (ljudskom) aspektu. Neki klijenti imaju osećaj da su most između dve ravni, ljudske i alienske.

Terapeut sa širokom svesnošću duhovne stvarnosti i radnim znanjem o konceptima SRTa bi ukazao na drugačije objašnjenje. Ovo nije dvojni identitet, nego kačenje i pokušaj posedanja živućih ljudi od strane alienskih bića. Nažalost, ova situacija je sasvim uobičajena.
Možda postoji viši cilj u prisilnim otmicama i traumama koje su mnogi oteti iskusili. Mada nekoliko klijenata dr. Meka tvrdi da su imali duhovno uzdizanje zbog iskustva, većina ljudi koja su otrpila nedobrovoljnu zaplenu, eksperimetisanje, i seksualno povređivanje, ne bi se složila. Neki iskušenici su zaista uživali u ličnoj ekspanziji i, onome što bi mogli nazvati, duhovnom transformacijom usled alienske otmice, mada je obično potrebno mnogo meseci za ovu svesnost da se razvije.
63.

Neki od klijenata Dr.Meka osećaju da su na kraju profitirali od traumatskog iskustva. Međutim velika većina ljudi koji su se prisetili i prijavili svoje iskustvo otmice, oseća srdžbu, strah od povratka aliena, kao i osećaj gnušanja što su bili tako napastvovani.

Kada naši klijenti otkriju aliena rezidenta, bez obzira na bilo koju navedenu svrhu njegovog boravka, bilo kao kolonista čiji svet više ne postoji, kao naučnika koji prikuplja podatke, ili kao osvajača koji pokušava da preuzme čovečanstvo osobu po osobu, reakcija je da se oslobodi uljeza. To je parazitski odnos, koji uvek uzima mentalni ili fizički danak od domaćina, i parazit nema pravo da bude ovde. Čovek ima suvereno pravo da bude slobodan, da odredi šta će se desiti telu i umu. U ovom životu, međutim, postoje mnogi koji bi hteli narušiti to pravo, u rasponu od ljudi s političkom moći, preko mikroskopskih organizama koji uzrokuju bolesti, sve do ne-fizičkih bića koja bi koristila energiju domaćina, koji ništa ne sluti.

Srećom, postoje tehnike za uklanjanje većine ovih parazita koji se besplatno nastanjuju, kao i metode za vraćanje lične slobode.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Bojan71
Tragalac


Pridružio: 30 Apr 2011
Poruke: 127
Lokacija: 7D

 Poruka Poslao: 03 Jun, 2011 13:15 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Deo sedmi

64.

P o g l a v lj e 8

ALIENI ZNANSTVENICI

Nakon otkrivanja i identifikacije zakačenog ETa, moguće je odrediiti specifične detalje vezane uz njegovo prisustvo. Oni koji tvrde kako skupljaju podatke ili eksperimentišu sa domaćinom klasifikovani su kao znanstvenici, istraživači, ili tehničari. Obično su vrlo fokusirani na svoj zadatak i na naša inicijalna pitanja nakon otkrića daju samo površne odgovore. A onda skrenu pažnju sa nas.

Pitanja koja osporavaju istraživački projekt, bacaju sumnju na napor uložen u prikupljanje informacija, ili vređaju tehničara i njegove nadređene, obično će isprovocirati tog entiteta da odgovori. Oni u pravilu imaju snažan ego-priključak na svoje projekte.

Dr. B.: „Koliko podataka vi trebate? Koliko ćete još ostati ovde? Koliko dugo već sakupljate informacije ovde? Zar niste svesni duhovnog principa ne-interferencije s osetilnim vrstama? Zar niste svesni „eksperimentator efekta“ (uticaj eksperimentatorovog ponašanja, osobina ličnosti, ili očekivanja na rezultat vlastitog istraživanja – op.prev.) ovde? Vi odsedate u subjektu eksperimenta. Vi utičete na rezultat. Vaš celi istraživački projekt je promašaj. Vaši podaci su beznačajni. Vaša grupa je beskorisno trošila resurse. Vaša otkrića su sprdnja. Šta će vaš recenzijski odbor reći o ovom defektnom nacrtu i uzaludnom trudu? Gde je vaš časnik za znanost? Ko je odgovoran za ovu farsu?“

Oni obično nisu upoznati s krajnjom tačkom eksperimenta, samo su marljivo nastavljali istraživati, često kroz nekoliko života ljudskog domaćina. Postaje očito kako su zakačeni ET istraživači tehničari bez autoriteta i ne trebaju znati ništa više od svog konkretnog posla.

Nastavljam im papriti s bilo kojim pitanjima koja mi padnu na um. Podsećam ih na znanstvene metode zemaljskih znanstvenika i recenzijski odbor, izazivajući ih s idejom o tome ko će objaviti prvi, (Bolje je zaustaviti posao i požuriti kući!) i bilo čime drugim što mi padne na pamet reći.

ET tehničar će obično reagovati na ova pitanja i braneći projekt prkosno odgovoriti. U vrlo malo slučajeva, umesto prkosa, ET se može složiti s ovim „laboratorijski štakorom“ koji ispituje „belu kutu“. Ovakve misli možda nikad nisu pale na pamet ovom marljivom (a koji se i počesto krajnje dosađuje) tehničaru. Celi projekt je iznenada viđen kao beskoristan, besmislen utrošak vremena, energije i resursa. Obično jedva čekaju prestati s ovim jalovim naporom. U ovoj tački, tehničar je spreman izići.

Uklanjanje jednog zakačenog ETa vežbanje je uzaludnosti. To bi, sa obzirom da bi taj jedan odmah bio zamenjen, domaćinu priskrbilo vrlo malo ili ništa. Kroz svest i glas klijenta fokus dijaloga prebacuje se na zapovednu hijerarhiju, počevši s onima koji zapovedaju obližnjom svemirskom letelicom. Može postojati puno takvih tehničara i istraživačkih timova, s bazom na istom brodu, koji na isti intruzivni način nadgledaju ili prikupljaju informacije od hiljada živućih ljudi.

U ovom procesu, uvek tražimo kontakt s najviše rangiranim vođom, zapovednikom stožera. Svemirski zapovednik, vođa posade, ili časnik za znanost može biti dozvan, i on će odgovoriti. To me uvek iznenadi. Zašto se zamaraju odgovaranjem na moja pitanja?

65.

Komunikacijske linije izgleda da postoje između svih članova ove alienske birokratije. Kako oni govore, klijent na našem jeziku može ponoviti njihove reči. Oni mogu otkriti kako su pod zapovednom odgovornošću i da su deo flote od nekoliko takvih letelica na sličnim misijama diljem Zemlje. Mogu se unakrsno povezati sa stanicama u dubokom svemiru, zapovednim bazama u matičnom svetu, te s njihovim vladajućim telom, bez obzira bila to vojna klika ili civilno veće. Klijent može ponoviti reči alienskih vođa kad oni odgovore. U izmenjenom stanju je lako postići ovaj način kanaliziranja.

U malom broju ovih slučajeva, zapovednik baze je prepoznao intruziju i složio se ukloniti tehničare, opremu, sonde, komunikacijske naprave, svaki implantat, i kakav god invazivni mehanizam da je bio postavljen. Oni ponekad tvrde kako su samo vršili istraživanja, slično kao zemaljski znanstvenici, i nisu shvaćali da bi ljudi mogli biti svesni intruzije ili da bi se mogli protiviti projektu. Odaju dojam suosećajnosti i brzo sarađuju sukladno zahtevu za odvajanje.

Mi zahtevamo da tehničar, iz subjekta istraživanja, to jest, našeg klijenta, ukloni svu opremu, aparate, implantirane naprave, žice, te svaki i najmanji trag eksperimentisanja, ili ostatak njegove vlastite nazočnosti. Oni izgledaju voljni to učiniti i nude izvinjenje zbog interferencije, često i molbu za oprost, te od srca iskreno „Hvala“ za novu svesnost u pogledu njihovih neplodnih istraživačkih napora. Otpravi ih se kući stamenim Zbogom. Klijent može osetiti podizanje tereta s postojanja, i vrlo je svestan odsustva, unutarnjeg osećaja povećanja mesta za esenciju njegove vlastite duše. To je golemo olakšanje.

Jedan izvanjski promatrač takve sesije može prosuditi ovakvu vrstu interakcije vrlo bizarnom, čak čistom fantazijom. Međutim, jednom kada nas prođu početna neverica i zapanjenost mogućnošću dijaloga između ljudi u terapijskoj sesiji i vanzemaljskih aliena u drugoj dimenziji koji proučavaju ljudski život na Zemlji, ovaj proces postaje fascinantna studija svesti.


Tamna strana ET istraživanja

Kao što naši ljudski znanstvenici sondiraju i rasecaju životinje kako bi naučili tajne života na Zemlji, isto tako i neki od vanzemaljskih znanstvenika tvrde da provode eksperimente s ljudskim bićima. Implantirali su u ljude fizičke i ne-fizičke sonde i različite tipove komunikacijskih i nadzornih naprava u svrhu prikupljanja informacija, i više od toga.

Izgleda kako alieni kroz neke od ovih ugrađenih naprava mogu kontrolisati emocije; kroz druge pak kontrolišu apetit za hranu, alkohol ili seksualne aktivnosti. U nekim slučajevima funkcija gneva je pojačana. U drugima, intenzivira se strah. A onda eksperimentatori promatraju šta se događa s ljudskim ponašanjem u okviru ličnih interakcija. Izgleda kako su sposobni mešati se u, ili kontrolisati, bilo koji aspekt uma, ili deo fizičkog tela.


Mona i ET kontrolori
Mona je izrazila strah zbog svog neuobičajeno visokog seksualnog apetita i promiskuiteta. Ovo stanje je postojalo u njenom životu od kasne adolescencije. Teško je održavala monogamne veze i to je uzrokovalo njenu duboku tugu i zbunjenost. U sesiji je otkrila ET grupu koja je eksperimentisala s njenom seksualnošću. ET istraživači bi pojačavali njenu seksualnu želju slično pojačavanju zvuka na televizoru, a zatim promatrali njeno ponašanje i njene reakcije na to ponašanje.
66.

Otkrili smo široku mrežu DFEa različitih razina koji su kontrolisali ETe u ovoj aktivnosti. Ovo konkretno eksperimentisanje uključivalo je širok segment ljudske populacije, i Mona je bila samo jedna od mnogih pogođenih ljudi. ET tehničari su otkrili ovu informacije, te dublje razotkrili prljavu sliku intruzije. Neki od ETa, pod uticajem DFEa, postali su osobno uključeni u ljudsku seksualnost, namerno potičući razuzdane i izopačene seksualne aktivnosti. Ne samo da su oni bili distorzovani u znanstvenom promatranju, nego su i sudelovali u eksperimentima.

Moni se smučilo od otkrića ove informacije. Znala je kako je nešto vrlo pogrešno u njenom životu, i sumnjala je na uticaj entiteta, ali ni sanjala nije ovakvu vrstu ekstenzivne upletenosti, posebno ETa. Duboko je odahnula napokon se oslobodivši ovog strašno intruzivnog i vrlo osobnog nasilja.

Ljudska bića su od detinjstva, pa kroz adolescenciju i sve do odraslog doba, a čak i u starosti kad senilnost nastupa, tako strašno uhvaćena u seksualne probleme. Celi problem sastoji se od mešavine društvenih pitanja koja se odnose na spolnost; braka, monogamije, preljuba, promiskuiteta, religijskih tabua i nametnute krivnje, vrlo stvarnih problema neželjene trudnoće i abortusa, bolesti, ljudske posesivnosti i ljubomore, i drugih. To je plodno tlo za interferenciju entiteta tamnih sila.

Ovi eksperimenti na emocijama i seksualnosti tobože su dizajnirani za proučavanje ljudskih osećaja i ponašanja. Tehničar jednostavno pojača snagu nekog aspekta emocija, ili ponašanja, i beleži šta se događa s ljudskim subjektom. Takvo ponašanje, ili izliv emocija, u čoveku uzrokuje muku. To je željeni rezultat. Upravo ta muka osnovni je cilj projekta.

Energetska emanacija muke ljudske patnje bude požnjevena od strane DFEa. Koristi se kao energija, živež, hrana. U većini takvih slučajeva iznašli smo, a i drugi terapeuti izvešćuju istu situaciju, da je, čini se, eksperiment krinka za aktivnost DFEa. To je stvarna svrha „istraživanja“ koje provode alieni.

U većini slučajeva ET prilepka gde je operativna takva grupa, kapetan broda, ili zapovednik baze, može eskivirati, biti pretvoran, čak i prgav, i odbiti ukloniti intruzivne naprave i alienska bića. Obično će izbrbljati informaciju kako se tu nalazi visoko tamno biće koje kontroliše njihove ljude. Klijent će ponekad opisati zlokobnu i preteću tamnu figuru na letelici, koja očito vrši snažnu kontrolu, i uvek se nalazi u neposrednoj blizini kapetana broda.

ET tehničar je obično nesvestan tamnog uticaja. Zapovednik svemirske letelice je svestan tamne prisutnosti u oko pola takvih slučajeva. Članovi vladajućeg veća na matičnom svetu na različitim su razinama svesni vladavine tamnih gospodara. Priznaju kako su oni, ili njihovi prethodnici u veću, davno pre utvrdili savez s tamnim silama u svrhu zadobivanja osobne i političke moći. Međutim, jednom kad je tamni ugovor utemeljen, DFEi su preuzeli moć nad većem. DFEi su prisvojili „vlasništvo“ nad alienskom civilizacijom, i u vezi toga se ništa ne može poduzeti.

Članovi veća, obično u sastavu brojnosti između tri do jedanaest (iako je jednom izvešteno o senatu od 1800 članova), zahvalni su za asistenciju u odvajanju njih samih i njihovih građana od DFEa. Uz asistenciju mnogih svetlosnih bića, omogučujemo potpuno uklanjanje entiteta tamnih sila, sve od najnižih DFEa zakačenih ET tehničarima preko tamnih lordova na letelici do visoko rangiranih tamnih bića u vlasti nad članovima veća, te nadglednika i silnika skrivenih iza zastora.
67.

Nakon otpuštanja DFEa iz njihove civilizacije, veće rado zapoveda uklanjanje implantata, monitora, komunikacijskih naprava, širokog asortimana poveza i kapica za glavu, i ET tehničara. Zapovede povratak svih letjelica koje su u orbiti oko ovog i svih drugih svetova, te svemirskih stanica uključenih u ovaj odvratni projekt. Golemi deo posla obavljen je u vrlo kratkom vremenu. Učinak na svest nije moguće izmeriti.

Klijenti su otkrivali, ne samo ove zakačene ET tehničare i njihovu opremu, nego također i automatske sonde i druga sredstva u različitim delovima anatomije i u čakrama, ili energetskim centrima tela, i na samima sebi, a i na drugim članovima svojih obitelji. Ove sonde su ne-fizičke po prirodi, a opet spojene na način koji omogućuje slanje informacija do lokacije ET znanstvenika. Sonda, ili konektor, može također omogućiti ETu da daljinski kontroliše neke aspekte psihološkog, ili mentalno/emocionalnog, funkcioniranja osobe.

U jednom izmenjenom stanju klijent može vizualizovati sondu, često crni konopac, kako vodi do ET laboratorije. Mi upućujemo pitanja alienu istraživaču. Ova komunikacija izravno se, duž zakačenog konektora, prenosi do ETa, i iznenađeni ET će, kroz glasovni mehanizam klijenta, odgovoriti. Ovo može biti iznenađujuće i stresno za klijenta, ali s našim jamstvom kako je kontrola samo privremena, i kako su mnogi ljudi prevladali ovu intruziju, većina klijenata nastavlja s dijalogom.


DFE tankovi

U jednom je slučaju žena srednjih godina otkrila nešto što je izgledalo poput cevovoda zakačenog u području baze njene kralježnice. Tu nije bilo hinjenja istraživanja; ovo je bio energetski cevovod koji je iz nje isisavao životnu silu. Kada je u svojoj unutarnjoj imaginaciji krenula pratiti cevovod, otkrila je kako se nastavlja daleko van u „svemir“ do druge lokacije, male planete. Radnici na tom mestu bila su glupava, nerazborita bića koja su se brinula o sakupljanju i skladišnoj stanici za ovu životnu energiju, ogromnim „tankovima“ sličnim onima naših naftnih rafinerija. To je bio njihov jedini posao.

Slični cevovodi, iz nebrojenih bića koja žive na mnogim svetovima, sa svih strana su dolazili do ovog skladišnog postrojenja. Ovi radnici su, od moćne grupe viših bića s druge planete koja su kontrolisala operaciju, kao kompenzaciju primali mali postotak energije životne sile prikupljene na ovaj način. Nisu izgledali svesni bilo čega drugoga.

Pozvali smo vođu viših bića. Javio se. Da, njegovi ljudi su ustrojili ovu mrežu prikupljanja i skladištenja energije životne sile. Da, ovi radnici obavljaju tu dužnost za njih. Da, DFEi su oni koji vode njegove ljude, i to već dugo vremena. Da, DFEi su zapovedili polaganje celog ovog sastava za prikupljanje energije životne sile. Da, DFEi su energiju životne sile uzimali za njihove vlastite potrebe. Da, njegovi ljudi su zapravo robovi DFEima. Ne, nije bilo ničega što bi oni mogli učiniti oko toga. Da, oni bi cenili bilo kakvu asistenciju da se oslobode.

U ime Svetla, zahtevali smo razgovor s tamnim zapovednikom koji kontroliše ovu operaciju. Za nekoliko se trenutaka, kroz glas klijenta, ovaj i javio. Bio je iznenađen i iznerviran ovim prekidanjem. Da, njegovi tamni saradnici koriste nešto energije, ali većina bude odnešena do jedne još više razine u tamnom realitetu. On o toj razini ništa nije znao.

68.

Pozvali smo Svetlosne duhove spasitelje da okruže ovog tamnog zapovednika mrežom svetla, svetlosnom stupicom, kapsulom svetla, da poviju ovoga u svetlo. Zamolili smo Svetlosne duhove spasitelje da prođu kroz skupinu tamnih na toj planeti, ma gde se u tom trenutku nalazili, i poviju u svjetlo svakog od njih.

Uputili smo zapovednika da se fokusira unutar samoga sebe. Prva obmana u tamnom realitetu je kako nema svetla unutar individualnog bića. Jednom kad to poveruju, oni su pod potpunim jarmom njihovih tamnih nadređenih. Kontrolisani su pretnjom anihilacije. Druga obmana je kako oni mogu biti anihilirani, mogu biti uništeni, prestat će postojati. Treća obmana je da će ih svetlo ozlediti, spalit ih, uništiti. Tako da bi oni, naravno, izbegavali svetlo. DFEi su, kroz ove tri obmane, potpuno kontrolisani pretnjom i strahom.

Zapovednik je bio zapanjen kad smo otkrili njegovu vlastitu iskru svetla. Njegov celi fokus je bio na iskri kad se proširila. Bila je topla. Prisetio se Svetla i topline iz svoje davne memorije. Prisetio se svog porekla od Svetla, i trenutačno odbacio tri kontrolišuće obmane. Nanovo je odabrao Svetlo. Ovo je transformacija demona.

Kad je ponovo razmotrio projekt prikupljanja i skladištenja, shvatio je strašnu invazivnost, opačinu kršenja slobodne volje nebrojenih od boga stvorenih bića. Složio se početi demolirati sustav. Također se složio pomoći u okupljanju i transformaciji legija DFEa pod njegovim zapovedništvom. Kroz linije komunikacije sa svim podređenima dozvao ih je iz udaljenih ispostava i uputio na fokusiranje unutra, kako je i on uradio. Svetlosni duhovi spasitelji skupljali su ih kad bi došli, svakog u njegovu vlastitu kapsulu svetla. Ovo je u usporedbi s prolaženjem kroz proces sa svakim pojedinačnim demonom jako učinkovita metoda otpuštanja DFEa. Prema tvrdnjama klijenata iz hiljada sesija kroz sve ove godine, to deluje.

Kad ovi DFEi navale, klijenti opišu scenu poput poplave tame, kao reku lave ili gustog, crnog ulja, koje teče prema Svetlu. Svaki DFE je učauren u svetlu; svaki otkriva svoju iskru; svaki se transformiše u setlo. Svetlosni duhovi spasitelji transportuju ih do njihovog vlastitog mesta u Svetlu. Ovo je klijentu u izmenjenom stanju svesti jedan impresivan vizualni prikaz.

Javivši se ponovo vođi bića više razine, nalazimo njega i njegove ljude u proslavi njihove nanovo uspostavljene slobode. Bili su zahvalni za pomoć. Napustili su sve aspekte projekta prikupljanja energije. „Oprema“ je bila rastavljana. Ovo bi oslobodilo mnoge ljude i nebrojene druge tog energetskog odvoda.

Uputili smo klijenticu da pretraži područje na kojem je prvi put otkrila cevovod. Čak i nakon ovog otpuštanja mnoštva DFEa, još je bio na mestu! Ponovo prateći cevovod, pronašla je skladišnu planetu. Jedno od glupavih bića je izgradilo neke svoje vlastite zamisli. On je ovaj projekt video kao vrlo dobar posao, čak je razmatrao i neke potencijalne komercijalne mogućnosti ovde. Ovaj i nije bio tako glupav. On je sad razmišljao kao poslovni čovek, i imao je crvene oči. Ovo je jasno pokazalo pravac koji smo trebali pratiti u sesiji. U klijentovoj imginaciji, crvene oči na bilo kojem ljudskom biću, ETu, životinji ili crnoj grudici, ukazuju na DFE energiju.

Kad je transformisani tamni zapovjednik na drugoj planeti počeo okupljati svoje trupe, ovaj možebitni poduzetnik se odcepio i prekinuo vezu, obe, i komunikacijske linije i cevovode do tog mesta. On je odlučio sistem prikupljanja energije životne sile sačuvati za sebe i svoje ljude. Naravno, drugi DFEi su upravljali njegovim razmišljanjem i pokušavali smanjiti vlastite gubitke.

69.


Ponovo smo, u ime Svetla, pozvali glavnog u ovoj grupi. Odcepljeni tamni zapovednik istupio je gunđajući, i odao svoju pobunu protiv zapovednikovog pozivanja. Svetlosni duhovi spasitelji ponovo su uradili svoj posao, DFEi su prošli kroz transformaciju, a oni glupavi su se složili rastaviti njihov deo sistema.

Cevovod je nestao iz baze kralježnice klijentice. Ona je osetila olakšanje, iako pre sesije nije bila svesna intruzivne naprave niti energetskog odvoda. Tada je samo znala kako nešto nije uredu. Nakon pohađanja predavanja o SRTu, osetila je unutrašnji poriv da s nama u privatnoj sesiji to istraži. Bila je zaprepaštena time što je otkrila, i oduševljena rezultatima.


Žetva Energije

U drugom slučaju žena je htela proći terapiju prošlog života. Nije bilo specifičnog problematičnog područja, ona je jednostavno htela iskusiti rad. Znala je jedino da radimo regresijske terapije. Objasnili smo kako je unutrašnje poznavanje sebe to što upravlja sesijom, i da mi ne vodimo klijenta u prošle živote. Bila je voljna istražiti štogod isplivalo. Kad je skenirala svoe telo, otkrila je prekid energije u abdomenu, u području solarnog pleksusa. Izgledalo je kao da je stegnuta, i osetila je laganu mučninu.
Dr. B.: „Ako bi taj osećaj stegnutosti mogao govoriti, šta bi on upravo sada rekao?“
C: „Šta hoćeš?“
Dr. B.: „Šta ti radiš ovde?“
C: „Uzimam njenu energiju.“
Vrlo neposredno, bez okolišanja, bez prikrivenih priča.
Dr. B.: „Jesi li ikada bio čovek u svom vlastitom telu?“
C: „Ne.“
Dr. B.: „Koje je boje svetlo u tvom univerzumu?“
C: „Narančaste“.
Dr. B.: „Šta radiš s energijom?“
C: „Šaljem je gore do Velikog Tamnog.“

Nije bilo letelice. Nije bilo matične planete. Nije bilo pokorene ET civilizacije. Nema posrednika. To je bio DFE koji crpi energiju viseći samo u jednom mestu narančastog svetla. Našli smo kako su lokacije crvenog, narančastog, crnog, i ponekad tamno-ljubičastog svetla, izgleda domene DFEa. Ova banda uljeza je jednostavno isisavala energiju iz ove žene i mnogih drugih ljudi. DFEi su odgovorili na proces transformacije i bili otpušteni.

Nastavili smo sesiju s oporavkom fragmentacije duše. Njena esencija je bila polagano isisavana. Većina je povraćena i reintegrisana. Žena se osećala umorno, ali i mirno i nekako potpunije.Pokojni Robert Monroe, bivši izvršni korporativni direktor, bio je pionir u opisivanju i objavljivanju osobnog iskustva i istraživanja u okviru van-telesnih iskustava, OOBE (out-of-body experience). Detaljizirao je bitke s entitetima koje je on zvao „demoni.“ U nekim od njegovih van-telesnih ekskurzija, shvatio je da postoje „entiteti“ koji ga jašu kao što dete razigrano jaše konjića na leđima odraslih. Opisuje i jedan OOBE u kojem je opsluživao drevnu crpnu stanicu s ogromnim cevima koje transportuju nešto od puno veće energetske vrednosti nego nafta, vredno i vitalno potrebno drugde. Je li to energija životne sile ispumpana od ljudi transportovana do drugih mesta za korištenje od strane oportunističkih bića? Našli smo puno takvih slučajeva u kliničkoj praksi.
70.

Vampiri

DFEi veruju kako oni nemaju iskru svetla u svom središtu. To je prva obmana u tamnom realitetu. Oni veruju kako nemaju svoj vlastiti izvor energije. Nema svetla, nema energije, nema ishrane. Oni moraju krasti energiju od najboljeg izvora na planet: ljudskih bića koja ništa ne sumnjaju. Njihovi nadređeni veruju istu stvar. Njihov posao je ućutkati svetlo u ciljanim ljudima i požnjeti toliko energije od domaćina koliko je moguće transportovati do viših ravni tame. Oni od domaćina doslovno kradu životnu silu ili energiju duše. Ovo vodi do svih vrsta ljudskih oboljenja i simptoma bolesti. Ovo nije novost u ljudskoj povesti.

U starosedilačkim kulturama, iscelitelj se zvao šaman. U šamanskoj literaturi, smatrano je kako je bolest uzrokovana gubitkom duše. Krađa duše se često događa zato što je jedna osoba stekla premoć nad drugom osobom. Oni koji su preživeli seksualno napastovanje često opisuju osećaj kao da je zločinac (otac, očuh, ded, ujak) ukrao njihovu dušu. U svakom slučaju seksualnog zlostavljanje koji smo videli u kliničkoj praksi, bili su uključeni DFEi.

Krađa duše može biti rezultat kletve, uroka ili čini bačene od veštice, crnog magičara ili čarobnjaka. Crna magija uvek uključuje DFEe. Ovakav tip kletve i fragmentacija duše ponekad budu otkriveni u prošlim životima, a kletva može još uvek uticati na klijenta u sadašnjem životu.

Mnoge žene izveštavaju o ljubavnim aferama s muškarcima koji su bili posesivni, čak i nasilni. Ove afere često završavaju gorčinom. U nekim slučajevima, muškarci su se zavetovali držati žene pod svojom kontrolom i posedovati njihova srca i duše. U sesijama s ovim ženama, kada smo te muškarce mogli istražiti na daljinu, iznalazili smo kako su delimično ili potpuno pod kontrolom DFEa.

Vampirizam je kulturni mit koji je stariji od Hrišćanstva. Odnosi se na izvlačenje krvi ili životne sile iz živućih ljudi bez da ih se usmrti. Stvorenja iz mita uzimaju mnoge forme: demoni; inkubi i sukubi; zgodni muškarci, lepe žene, od kojih su i jedni i drugi menoliki; crni magičari; noćno-leteče astralne krvopije; duhovi neumrlih i drugi.4DFEi su integralni deo ovakve vrste aktivnosti.

Za vreme katastrofe kao što je zemljotres, vulkan, rat, ili pad aviona koji rezultiraju smrću, DFEi nastoje osvojiti koliko god više mogu zbunjenih duša. Ljudi koji umru s emocijom krivnje prijemčivi su za DFEe. U filmuDuh (Ghost), dva loša momka su umrli i odmah bili ščepani od strane tamnih entiteta. Fragmenti uma živućih ljudi mogu biti zarobljeni od DFEa.

Ovo su aktivnosti DFEa: potkopati snagu ljubavi; haos i destrukcija u ljudskim životima; kontrola i moć nad drugima; krađa duše; isisavanje životne sile; ščepati duše i fragmente uma tokom traumatičnih i zbunjujućih događaja. Ovo je istinito, kako na ovoj planeti tako i u drugim svetovima, drugim realitetima, drugim ravnima i dimenzijama.

U ljudskoj interakciji, DFEi pokušavaju izazvati haosa i destrukcije, prekida i razdora između ljudi koliko god mogu. Individualno se ovo manifestuje kao nisko samopoštovanje. U ljubavnoj vezi između dvoje ljudi, ova interferencija može voditi do uzrujanosti, odvajanja i razvoda, a čak i do obiteljskog nasilja i ubistva. Skupine ljudskih duša vraćaju se nazad život za životom da bude zajedno u isceljujućim i ljubavnim interakcijama. Ljubav je isceljujuća energija i na ovom svetu i onkraj njega. DFEi se nastoje mešati u iscijeljujuću snagu Svetla/Ljubavi gde god i kad god mogu. Oni tvrde kako je to samo njihov posao.

71.

P o g l a v lj e 9

PREGOVARANJE SA SILAMA TAME

Pakt s đavolom, dogovor sa sotonom, udruživanje s Luciferom, građa su horor filmova i gotskih romana torture s radnjom u srednjovjekovnim dvorcima. Odjeci dr. Fausta! Samo spominjanje Inkvizicije, noćne more kakva je bila, evocira scene divljih progona veštica i optužbi za saradnju s đavolom, te strašnih mučenja koja su im u vidu kazni odmerena. Spaljivanje na lomači, smrt na spravama za mučenje i druge nehumane torture, podstakle su mnoge potrebite nesretnike na čin prizivanja sila tame koje bi im pomogle u osveti. U ovim groteskno ključnim trenucima u postojanju bića, lična duhovna evolucija, sa obzirom na izbor učinjen u korist sila tame, napravila je korak unazad.

Kroz čitavu istoriju oružanih sukoba, ratnici su jurišajući u bitku prizivali mračne sile. Molitve Bogu u tom momentu, kažu oni, ne donose ništa dobra. Bog ne pomaže jednom vojniku u ubijanju drugoga. Duhovi umrlih u bitkama mogu, zarobljeni od strane DFEa koji su došli u trenutku strahom potaknute zamolbe, vekovima ostati vezani za Zemlju. DFEi ne mogu da pružaju zaštitu od smrtnih rana. Vojnici koji tako u zadnji čas sklope pogodbu s mračnim silama uživaju u osećaju nepovredivosti. Neprijatno su iznenađeni svojom smrću kao ishodom i potonjom vezanošću za tamu.

Nebrojeni su ljudi iz miliona različitih sebičnih pobuda, ili za zdravlje ili sigurnost najmilijih, u ovom ili u prethodnom životu sklopili pogodbe sa đavolom. U nekim slučajevima pogodbe su namerno sklopljene, u drugima pak, veza je nastala nesmotrenim prihvatanjem poziva, prikrivenog ili otvorenog, od strane onih tamnih. Tamna strana ne pregovara u dobroj veri; nema vremenskog roka isteka ugovora. Ljudi misle samo u okvirima ovog života. Mračne sile razmišljaju u okvirima večnosti, ali tu činjenicu ne istaknu. Jednom kada se dogovor uspostavi, DFE je dodeljen. Osoba je pod kontrolom mračnih sila na dugo, dugo vreme. To se pretvori u strašno mračno ropstvo.

U mnogim primerima dogovor je svesni čin namernog traženja. Najozbiljniji oblik prizivanja Sotone je onaj s izričitim ciljem stvaranja formalnog pakta. Pakt obično garantuje neke zemaljske koristi poput lične ili političke moći, tajnih znanja i psi-sposobnosti, materijalnog bogatstva, ili obezbeđivanja usluga od strane željenih žena ili muškaraca. Oni Tamni, uživaju nuditi takve kratkotrajne nagrade u zamenu za večnu dušu osobe s kojom se pogađaju.

Nakon smrti žrtve takvog ugovora, nesrećni duh može da prođe kroz ciklus Svetlosti i inkarnira se ponovo, a ugovor će se reaktivirati odmah po rođenju; DFEi se ponovo dodele. Ovo zarobljeno ljudsko biće, kroz svoje fizičko telo, iz života u život nastavlja s perverznim rabotama tame u sužanjstvu i potpuno pod kontrolom mračnih sila.

Isto tako često, upravo preminuli duh, ostane vezan za Zemlju (zajedno s ugnježdenim DFEom koji ga kontroliše) i nastavlja služiti mračnim silama na način da se prikači za drugo ljudsko biće. Kada ovakav EB bude otkriven u sesiji, on ispoljava ponašanje DFEa, kako svojom reakcijom na razotkrivajuća pitanja, tako i pri otkrivanju njegove svrhe. No s druge strane, tvrdi da je živeo u svom telu. Ovi EBi obično su raspoređeni u zapovednike nižeg ili srednjeg ranga. Nisu oni najniži koji mrmljaju, sikću ili reže.
U sesiji, klijentu koji je u ovom ili prethodnom životu, ili s prikačenim entitetom koji je podlegao iskušenju, formirao takav pakt, predlažem:
72.

Dr. B.: „Priseti se trenutka u kojem si izabrao tamu.“
Ova će se jadna duša odmah prisetiti sudbonosnog trenutka: kao ratnik ide u bitku, kao veštica biva spaljena na lomači, kao političar žudi za većom moći, ili neke druge podjednako bitne tačke izbora. Čim se počnu sećati svog iskustva od tog trenutka nadalje, ne da su voljni, oni ne mogu dočekati da okončaju ropstvo, da očiste svoj um od distorzija i odreknu se opakog pakta. Vodili smo ga da izgovori Odricanje od tame, frazu tog trenutka. Entitet daje izjavu kroz glasovni mehanizam klijenta.
Dr. B.: „Ponovi ove reči. Napravi ih svojima. Ne činim ništa dobro ako ih ja kažem umesto tebe. Moraš ih ponoviti kao da su tvoje sopstvene.“
Terapeut mora biti osetljiv na verske stavove klijenta. Za one koji se ne protive imenu Isusa Hrista, to sveto ime se koristi. Za one koji su osetljivi iz bilo kog razloga, termin „Svetlost“ je zamena.
„U ime Svetlosti, neka te Bog odvrati, Tamo.“
Entitet/klijent ponavlja ovu rečenicu, kao i svaku od sledećih.
„Odričem se svih aktivnosti tame.“
„Opozivam sve ugovore i sporazume, pozivnice i prizivanja, rituale i inicijacije u tamu.“
„Kroz vječnost, sve dok moja duša postoji.“
„Jer u ime Svetlosti, tako tomu jest.“
Entitet/klijent ponavlja. Nakon 20 ili 30 sekundi tišine, ja tiho pitam:
Dr. B.: „Koji osjećaj to izaziva?“
Normalno bude prisutan duboki osećaj olakšanja, kako kod prikačenog entiteta tako i kod klijenta. Kada je osoba preplavljena DFEima postoji mogućnost da je bilo nekih poziva ili prihvatanja u ovom ili prethodnom životu. Davanje izjave na ovaj način ima dvostruku funkciju, prikačeni EB s ugnježdenim DFEom, a i klijent, oslobođeni su njihovih pojedinačnih ugovora s tamom. Oni Tamni tada bez muke mogu biti otpušteni od klijenta, kao i od zbunjenog i zavedenog duha vezanog za Zemlju (EBa).

Ista izjava se koristi kod bilo kojeg klijenta koji se prisetio prošlog života u kojem je, na bilo koji način, bio u interakciji s mračnim silama, bilo da su se petljali u čarobnjaštvo, crnu magiju, vračanje, tamna bratstva ili sveštenstva, ili bilo kakve vrste aktivnosti satanskog kulta.

Energija sila tame distorzira razmišljanje taman toliko koliko treba da osoba veruje kako je ono što ona čini, upravo ono što ona i želi činiti. Bez neke intervencije kao što je SRT, ovakvo ponašanje će se nastaviti nesmanjenim tempom, čak i kroz mnoge živote, čineći bezglavo razmišljanje dobro ukorenjenim.

Formalni i obavezujući odnos s Bogom iziskuje veru u Boga, posvećenost dužnosti i služenje čovečanstvu. To su monaški i religijski zaveti. Bog ne želi ništa drugo za sebe, samo ono što je u najboljem interesu ljudi. Pakt s đavolom je sasvim drugačiji u suštini i formi. Đavo zahteva nešto za sebe dok daje malo dragocenosti čoveku koji je tražio pakt. Bog se pogađa s ljudima ili s čovečanstvom. Đavo se isključivo dogovara individualno s osobom. Tradicionalno, pakt s đavolom potpisan je ljudskom krvlju, a čuvan od đavola.

Slični paktovi i dogovori su očigledno sklapani i između lidera alienskih civilizacija i Sila tame. Ovi zlonamerni dogovori donose strašne represije alienskim građanima i često imaju štetne i dalekosežne posledice po planetu Zemlju i njene ljudske stanovnike.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Bojan71
Tragalac


Pridružio: 30 Apr 2011
Poruke: 127
Lokacija: 7D

 Poruka Poslao: 03 Jun, 2011 13:18 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Deo osmi

73.

Tamni reptili

Charles je bio aktivni hipnoterapeut. Takođe je imao izražene vidovnjačke sposobnosti. Volontirao je pri demonstraciji u okviru nastave osposobljavanja za SRT. Osim ako nešto nije već isplivalo na površinu ili bilo otkriveno kod te osobe, u ovim demonstracionim sesijama ne određujemo predmet niti pravac ispitivanja. Volonteru je dana instrukcija da skenira svoje telo u potrazi za emocionalnim osećanjima ili fizičkim senzacijama. Tu uvek postoji nešto. Nastavili smo sa razotkrivajućim pitanjima:
„Ako bi imalo veličinu ili oblik, kakva bi bila?“
„Da ima boju, koja bi bila?“
„Da ima zvuk, kakav bi on bio?“
„Da ima reči, koje bi one bile?“
„Da može pričati, šta bi upravo sada govorilo?“

Poslije svakog pitanja napravi se pauza za mogući odgovor. Ako tu postoji entitet, obično je izazvan ovim pitanjima i vrlo verovatno je da će, do vremena postavljanja poslednjeg, imati nešto da nam kaže. Duh vezan za Zemlju će biti uplašen i zbunjen, ili ratoboran i defenzivan. DFE će biti neprijateljski raspoložen, prkosan i arogantan. ET će biti iznenađen što ga gnjavimo dok on, ili prikuplja podatke „naučne“ prirode, skuplja energiju za svoje kontrolore, ili se bavi preuzimanjem. On obično izaziva naše pravo da ometamo njegove aktivnosti ili propituje svoje pravo da bude prisutan. Kroz razotkrivajuća pitanja, onaj kod Charleasa identifikovan je kao ET pod DFE uticajem.

Još jednom, povezali smo se sa Vladajućim savetom, liderima ove alienske civilizacije. Priznali su bivšu vezu s mračnim silama. Pozdravili su našu pomoć. Imao sam intuitivni bljesak da tamni visoki komandant nije sa drugima u odajama saveta. Moja pitanja bila su usmerena lideru Saveta.

Dr. B.: „ Pogledaj oko sebe po vašoj odaji. Da li je on tu? Možda je u predsoblju, negde iza scene, u susednoj sobi. Je li iza zidova, sakriven od tvoga pogleda.“

Charlesova percepcija prebacila se do sobe blizu odaja Saveta i on je opisao mračnog kontrolora. U prvi mah se Charlesu učinilo da vidi uspravljenu veliku reptilsku figuru koja je bila iznenađena što je otkrivena. Ovaj tip je često opisivan u NLO literaturi. Reptoidi imaju lošu reputaciju.

Pozvao sam Svetlosne duhove spasioce da opkole ovo reptiliansko biće kapsulom svetlosti. Zahtevao sam, u ime Svetlosti, da pokaže svoju pravu formu. Odmah je promenio oblik u tamnu grudicu. Bilo je to pretvorno prerušavanje. Visoki komandant tame preuzeo je lik loše reputiranih reptiliana.

Brzo je prošao kroz svoju transformaciju i za sebe izabrao Svetlost. Počeo je da pomaže pozivajući svoje podređene, celu grupu DFEa koji su preplavili ovu skupinu aliena. Odvedeni su u odgovarajuće mesto u Svetlosti, i još je jedna alienska civilizacija oslobođena ropstva u tami.

Postoje planete, možda i univerzumi, gde Svjetlost Univerzalnog Uma, ili Hristova Svest kako se često naziva, nije još prodrla. Luciferova energija je tamo stigla prva i na nekim od ovih lokacija štovana je poput Boga. Kada ih otkrijemo, oni mračni budu tretirani standardnim SRT procedurama i transportovani u Svetlost.
74.

„Kraljevstvo nebesko je u vama; i svak onaj koji poznaje sebe naći će ga.“ U jezgri svakog od Boga stvorenog bića nalazi se iskra Svetlosti, iskra Božije svesnosti. Poricanje i prkošenje ovom duhovnom nasleđu, poricanje i prkošenje Bogu. U najdubljem jezgru, svako biće zna istinu o svom identitetu. To se ne može poreći. To je put Kući, put ponovnog spajanja s Bogom, Stvaralačkim Izvorom.

75.

P o g l a v lj e 10

TERAPIJA DUHOVNOG OTPUŠTANJA I DFEi

Egzorcizam

Procedura katoličkog egzorcizma, Rimski Ritual, ima dugu povest razvoja i svoj sadašnji format konačno doseže u sedamnaestom stoleću. Sveštenici Katoličke Crkve još uvek se njome koriste u slučajevima svečanog egzorcizma. Između 1970. i 1980., samo je u Sjedinjenim Državama obavljeno više od 600 svečanih egzorcizama. Ta je procedura u okvirima Crkve i dalje vrlo živa, premda je to retko objavljivano. U osnovi, interakcija između opsedajućeg demona i sveštenika-egzorciste je suparnička; demon bude isteran van u ime Isusa Hrista, bez specifikacije odredišta. Procedura ne nudi nikakvu ljubav, nikakvo saosećanje, nikakav obzir prema entitetu, kao da pali anđeo nije od Boga stvoreno biće.

Ovakav oblik egzorcizma je neodgovoran u pogledu tretmana i disponiranja entiteta. Demon se može vratiti istoj osobi. Može pronaći drugu nesvesnu žrtvu, ili se zakačiti svešteniku-egzorcisti. To je kao uklanjanje čavla iz automobilske gume i bacanje istoga na ulicu. Osoba koja ga je bacila, ili bilo koji drugi vozač, može ga svojom gumom ponovo pokupiti.


Otpuštanje demonskog entiteta

Temelj Terapije Duhovnog Otpuštanja znanje je kako sva od Boga stvorena bića sadrže monadu, neuništivu, večnu iskru Božje svesti. Sve ostalo je iluzorno i prolazno, deo dualnosti koji tvori ovu fizičku stvarnost, koja obuhvaća dobro i zlo, svetlo i tamu, ispravno i pogrešno, i druge polaritete. Knjiga Otkrivenja naglašava početak igre, čin biranja strana: Svetlo ili tama. Svaka Božja iskra će se vratiti, i naposletku će se svi združiti u Jednosti. Ovo uključuje i Lucifera, krajnjeg sina rasipnoga, i njegove legije demona, „Snage Tame.“

Proces duhovnog otpuštanja DFEa zahteva sposobnost zamišljanja, vizualnog dočaravanja, te prihvaćanje izvesnih duhovnih figura. To nije religijska vežba i ne zahteva odanost ni jednom religijskom verovanju ili praksi. Ovo bude objašnjeno klijentu pre početka sesije. Izvesna imena mogu biti korištena u sesiji, i određena bića, poput Arhanđela Mihaela i Hristove Svesti, biti pozivana u pomoć,.

Jednom kada zakačeni entitet bude prepoznat kao DFE, terapeut poziva Ratničke Anđele Svetla da formiraju bedem od svetla oko cele lokacije sesije, domova svih kojih se to tiče, svih prijatelja, obitelji, i voljenih koji su uključeni. Ova moćna bića svetla stoje nasuprot svake tame koja bi se umešala u rad sesije.

Terapeut zahteva od Svetlosnih Duhova Spasitelja da vežu DFEa u mrežu svetla, stupicu svetla, kapsulu svetla, nepropusno, neprobojno i neizbeživo. Kako se svetlosna kapsula steže, tamno biće počinje osećati pritisak i njegove ivice počinju bledeti.

Bića svetla koja pomažu u ovom procesu moguće su arhetipska ili potpuno imaginarna. Moguće su apsolutno stvarna, duhovno razvijena, svesna bića koja egzistiraju u ne-fizičkom realitetu različite vibracije ili dimenzije od Zemljine razine.
76.

Ona možda prebivaju u zamišljenom carstvu gde ETi egzistiraju zajedno s anđelima i mnogim drugim svesnim bićima.

Istinski entiteti tamne sile nisu bili ljudi pa nemaju iskustvo umiranja, iako, zbog kontakta s ljudskim umovima, mogu posedovati saznanje o konceptu. Kako njihove ivice postaju nejasne, sive, ili poderane, oni često strahuju od anihilacije. Misle da bleđenje znači nestajanje, prestanak postojanja.

Sledi tipični dijalog između terapeuta i DFEa zakačenog za klijenta koji govori kroz glas klijenta.

Dr. B.: „Šta su ti tvoji pretpostavljeni rekli u vezi toga kako bi osetio svjetlo ukoliko bi ti se ovoliko približilo?“
DFE: „Rekli su da bi peklo.“
Dr B.: „Da li peče?“
DFE: „Ne.“
Dr. B.: „Da li su ti lagali?“
DFE: „Da, rekli su da bi peklo.“
Dr. B.: „To je treća obmana: da je svetlo svakako štetno. Šta su rekli da bi se dogodilo da ti se svetlo ovoliko približi?“
DFE: „Rekli su mi da bih bio uništen, nestao bih, prestao bi postojati.“
Dr. B.: „To je druga obmana, to da možeš biti uništen, svršiti s postojanjem. Jesi li uništen? Nestaješ li?“
DFE: „Ne. Dobro, nešto se menja, ivice mi blede.“

Vrlo malo je ratobornosti u ovom trenutku. Fokus DFEa skrenut je s njegovog zadatka s klijentom, te njegovog prkošenja i pretnji upućenih terapeutu na strah za svoj vlastiti opstanak. Uz vodstvo i asistenciju terapeuta, on počinje shvaćati kako je bio obmanut.

Dr. B.: „Što su ti nadređeni rekli o tome što je unutar tebe?“
DFE: „Nema tu ničeg drugoga osim tame (ili mržnje, ili vatre).“
Dr. B.: „Okreni se i zagledaj duboko unutar sebe. Počni se fokusirati duboko unutra. Prokopaj tunel do svog središta, do samog središta svog bića, do same jezgre tvoje esencije. Šta nalaziš?“
DFE: „Ništa, samo je mrak.“
Dr. B.: „To je prva obmana. Nastavi gledati. Kroz tamu, kroz slojeve crne sluzi. Nastavi gledati, nastavi dalje, tačno u svoje središte. Šta tamo vidiš? Gledaj pažljivo.“
DFE: „Tu je neko svetlo. Sasvim sitna tačkica svetlosti.“

Unutrašnje Svjetlo znalo je biti opisivano kao tačkica, treptaj, iskra, sveća, plamenčić, crveni ugalj, biser, dijamant, zvezda, rubin, kristal, smaragd, vatra, sunce, i drugi slični prikazi.

Dr. B.: „Šta se događa s tim malim svetlom dok ga nastavljaš posmatrati?“
DFE: „Ono sjaji svetlije, raste.“

Ovo se gotovo uvek događa s ovim tipom entiteta nakon što otkriju svoju vlastitu iskru svetla.
Dr. B.: „Približi mu se. Šta osećaš? Da li peče?“
DFE: „Ne, ne peče. Toplo je.“
Dr. B.: „Od kada nisi osetio tolinu?“
77.

DFE: „Ne mogu se setiti.“
Dr. B.: „Zakorači unutra. To je tvoje vlastito svetlo. To je središte tvog bića. To je ono što ti jesi. Zakorači pravo unutra. Budi uznosit unutar vlastitog svetla. Kakav je osećaj?“

Kad tamno biće zakorači u svoje vlastito svetlo, tama nestane.

DFE: „Toplo je i mirno.“
Dr. B.: „Od kada nisi osetio toplinu i smirenost?“
DFE: „Ne sećam se.“
Dr. B.: „Šta se dogodilo tvom tamnom obličju, tami koju smo prvo videli?“
DFE: „Otišla je.“

Ovo je preobrazba demona, i dijalog gotovo uvek prati ovaj obrazac. To je neposredan terapeutski proces.

Dr. B.: „Oni su te obmanuli. Rekli su ti da u tvom središtu nema svetla. To je prva obmana. To je poricanje Boga, obmana prvog reda. Ova tačkica Svetla je iskra Božje svesti. To je iskra u središtu tvog bića koja ti daje večni život. Niko ti to ne može uzeti. Tamni gospodari niti ti mogu dati život niti ga mogu uništiti.
Jednom kad povjeruješ u prvu obmanu, kako nema svetla u tvom središtu, verovati ćeš i drugoj obmani, da možeš prestati biti, da možeš biti uništen. Posle toga verovat ćeš u bilo šta. Oni ti kažu da je svetlo štetno, da će peči, i ti ga se moraš kloniti. Ako veruješ ovoj trećoj obmani i slušaš njihove zapovedi, nikad nećeš naučiti o svetlu. Kakav je osećaj znati da su te otpočetka obmanjivali?“
DFE: „Ne sviđa mi se to. Ljut sam. Lagali su mi.“
Dr. B.: „Da li bi nastavio služiti te gospodare koji su te ovako obmanuli?“
DFE: „Ne.“

Otkada su se pobunili i napustili Božji Izvor, entiteti tamne sile, miljenici Lucifera, legije demona, kontrolisani su tima trima obmanama, strahom od kazne, i pretnjom anihilacije. Ovom kratkom intervencijom DFEi unutar sebe otkriju istinu o svom biću, seme osobne transformacije, ključ do slobode.

Dr. B.: „Želiš li učiniti novi izbor? Da li bi danas izabrao Svetlo?“

Gotovo uvek kažu da. Sviđa im se osećaj svetla u njima. Oni nisu glupi, samo su neupućeni u vezi svetla.

Dr. B.: „Izgovori ove reči: Ja se opredeljujem za Svetlo'“
DFE: „Ja se opredeljujem za Svetlo.“
Dr. B.: „Mi svedočimo tvom izboru, a Univerzum ga priznaje. Ti si slobodan.“
Transformisani DFE: „Hvala vam.“
Dr. B.: „Nema na čemu. Svetlosni Duhovi Spasitelji, podignite ovoga do njemu određenog mesta u Svetlu. Šaljemo te do tvog vlastitog mesta u Svetlu mali prijatelju, i pozdravljamo te.“

Ovaj proces ne izgled kao egzorcizam demona, no vrlo je učinkovit sa svim razinama DFEa koje smo susreli. Pristup nije iz antagonističke pozicije sveštenika ili ministranta izbavljenja, obojen ogorčenjem i animozitetom prema ovom grešnom stvoru, nego iz saosećajnog položaja čvrste ljubavi prema od Boga stvorenom biću koje je zastranilo.
78.

Nekada davno ovaj duh je učinio ozbiljnu grešku i izabrao tamnu stazu. Time je nebrojenim bićima duž te staze prouzročio neizrecivu mizeriju. On je u tami isto tako propatio vlastitu bol. Puno više je toga uključeno u proces nego što se može nazreti iz ovog sažetog opisa, a opet ovo bude krajnji rezultat gotovo u svakom slučaju.

Neki su kritičari osudili ovaj proces zato što veruju da će tama, ili da bi mogla, kontaminirati svetlo, oslabiti Nebesa. Kako ograničen i unižavajući pogled na moć Svetla! Transformisani DFEi budu odvedeni do vlastitog, njima određenog mesta u Svetlu, a ne do istog odredišta u koje ljudski duhovi odlaze nakon fizičke smrti. U svakom slučaju, tama je iluzija prikrivanja slična dečjim kostimima za Maskarade, i ona nestaje kad malo biće otkrije svoje vlastito svetlo, kad uđe u njega, i izborom postane svetlo. Ne, Svetlo nije kontaminirano primanjem jednog od svojih stvorenja koje je zastranilo. Kad tamu dovedemo do Svetla, tama je ta koja se transformiše, ne menja se Svetlo.

Izranja pitanje o realitetu demona i demonskog opsedanja. U jednom uređenom univerzumu kreiranom od Boga, zašto bi On dozvolio takvim bićima da postoje? Zašto bi On dozvolio da Njegove ljudske kreacije budu toliko okužene njima? Zašto je takav haos dozvoljen u svetu? Neki su špekulisali kako je to Njegov način davanja poticaja ljudima za stremljenjem ka nečem boljem. Oni tamni imaju ulogu uređaja o kojeg se trkači upru na startu, nešto da posluži kao impetus kretanju napred, nešto za odgurnuti se.

U činu stvaranja, On dade, od Njega stvorenim bićima izgranatim i isširenim iz Svega Što Jest, individualnim iskrama svesti, snagu slobodne volje. Ovo je najveći od Njegovih darova. Kolika god veličina ovog dara bila, mora postojati nešto od jednakog značaja da bi ova moć izbora kroz slobodnu volju bila suvisla. Mora biti nečega na čemu će se vežbati moć izbora, nešto od enormnog uticaja.To može biti odabir između Svetla i tame.

Ovaj teoretski model duhovnog realiteta tamnih energija izrastao je iz više od 17 godina kliničkog iskustva u radu s ovim bićima, izražen kroz hiljade klijenata u privatnim sesijama. Model deluje; hipoteze izdržavaju test vremena. Mnogi ljudi su naučili ove metode i postigli slične uspehe s DFEima, te videli rezultate na svojim klijentima. Elementi ovog modela na mnoge načine nalaze sličnosti u okviru etablisane religiozne i duhovne literature o toj temi. Ono u čemu se razlikujemo je u ljudskom iskustvu nasuprot religijske dogme.

Postoje zla koja su poznata većini muškaraca i žena i koja su skoro univerzalno odbačena. Arhetip đavla je jezgro oko kojeg su ovi odbačeni elementi okupljeni, i iz tog jezgra oni zauzvrat izvlače svoju snagu. Đavao se, u nekom obliku, pojavljuje u svim religijama i mitovima. On je viđen kao večiti protivnik svega što je dobro u svetu. Đavao, ili Sotona, što znači oponent ili optuženik, ili diabolos, na grčkom spletkar, jest, i oduvek je bio, vrlo velikim delom ljudske svesti.

U materijalističkoj Zapadnoj kulturi, čak i u većini crkava, postojanje stvarnog Princa Tame s legijama demona pod njegovim zapovjedništvom smatrano je simboličkim, metaforčkim, pa čak mitološkim. Službeno, profesije koje se bave mentalnim zdravljem, nastavljaju poricati bilo što duhovno, a dakako i personifikaciju zla u formi đavola. Međutim, u privatnim sesijama iza zatvorenih vrata mnogi licencirani profesionalci služe se terapijom prošlih života, oporavkom fragmentacije duše, i terapijom duhovnog otpuštanja s neverojatnim rezultatima ostvarujući neka izvanredna ozdravljenja.
79.

Bilo da je sila Tame izmišljotina fantazije, proizvod hvastanja gorljivih proroka, projekcija ega, kreacija kolektivne nesvestice, od Boga stvoren oponent, ili nešto drugo još nepoznato, špekulisanja glede dobra i zla će se, bez sumnje, nastaviti nesmanjenom žestinom.

Proces Terapije Duhovnog Otpuštanja različit je od svake religijske tradicije ili metodologije egzorcizma. U kliničkoj praksi nema potrebe za brigom u pogledu religijskih nagađanja ili sujevjerja. Bilo da su mašta, arhetip, psihološka sena, kolektivna halucinacija, masovna hipnoza, projekcija verovanja terapeuta ili ponovo nešto drugo, DFEi, i njihovi uticaji, postoje u nekom obliku i imaju učinka u ovoj konsenzus realnosti. Podudaraju se s povesnim opisom i klasičnim ponašanjem pripisanom demonima. Pojavljuju se u kliničkoj praksi, utiču na ljudska bića, a uticaji mogu biti odstranjeni primenom adekvatnih tehnika. Nezavisno o bilo kojem religijskom verovanju ili dogmi, entiteti tamne sile aktivno su upleteni u našu osobnu i planetarnu evoluciju.

80.

Poglavlje 11

SNAGA UMA, KONTROLA UMA

Kada sam počinjao izučavati hipnozu za stomatologiju, nisam imao pojma kakvim se novim granicama približavam. Levitacija ruke i rukavica anestezije (vidi Silva metoda – op.ur.) koje se pri pripremi za stomatološki zahvat mogu preneti na usta izgledale su poput čudesa. I one, za mnoge ljude s užasnim strahom od stomatologa, to zaista i jesu. Međutim, dovoljno je samo nekoliko vikend predavanja o hypnodontici (primjena hipnoze i kontrolisane sugestije u stomatološkoj praksi – op.ur.) da saznate skoro sve što je o toj temi potrebno znati.

Ovo znanje je izazvalo moju radoznalost, zapalilo moje interesovanje i više nije bilo zaustavljanja. Nastavio sam proučavati hipnozu i dalje domete ljudskog uma, podsvest, te dublje sfere nesvesnog. Ono što me najviše zaintrigiralo bila je moć podsvesti nad telesnim funkcijama. Sa stomatološkom hipnozom osoba može da kontroliše grgljanje, protok sline, refleks gutanja, disanje, a s post-hipnotičkom sugestijom krvarenje, oticanje, bol, te brzinu ozdravljenja nakon izlaska iz ordinacije. Iskusni meditanti mogu da kontrolišu krvni pritisak, puls i druge autonomne mehanizame. Sličnu kontrolu nad telom može se postići samo-hipnozom. Uz biofeedback (bio-povratna veza je tehnika lečenja u kojoj se ljude osposobljava da poboljšaju svoje zdravlje koristeći signale vlastitog tela – op.ur.) trening osoba može da kontroliše neke od ovih funkcija autonomnog sistema dok je u potpuno svesnom stanju.

Jedno od temeljnih učenja u vezi s korišćenjem hipnoze je kako su svi oblici hipnoze u stvari samo-hipnoza. U stomatološkoj stolici, ili tokom psihoterapije, klijent voljno prihvata sugestije moderatora kako bi si umanjio nelagodnosti stomatološkog zahvata, ili kako bi otkrio izvor bolnih emocionalnih konflikata. Dakle, postoji određena validnost učenja o samo-hipnozi u tim situacijama. Međutim, ovo je u okviru nauke o umu jedan od velikih mitova, i onih koji bi da kontrolišu umove drugih vrlo dobro to znaju.

Neuro-lingvističko programiranje (NLP) razvili su Džon Grinder i Ričard Bandler.128 To je u suštini destilat tehnika hipnotičke komunikacije dr Miltona Eriksona, priznatog majstora kliničke hipnoterapije. Metodologija NLP-a uključuje ugrađene verbalne komande, položaje tela i pokrete ruke koji mogu da utiču na druge osobe bez njihovog znanja. Može da se koristi u okviru terapije, prodajne prezentacije, suda ili bilo kakve međuljudske interakcije. Očigledno može da se koristi i za kontrolu uma.

Nije tajna da reklamna industrija iskorištava sugestibilost potrošača. Većina nas nalazi se u sužanjstvu kulturnog transa, kombinaciji i kulminaciji emocionalnih okruženja, mentalnih stavova i procena, te socijalnih pritisaka koji su nas obuhvatili još od začeća i rođenja. To podrazumeva standarde i norme našeg društva, običaje i obrasce društveno prihvatljivog ponašanja, priznate i prihvaćene religije, vrste humora, muzike, i umetnosti. To takođe uključuje političku notu koja promoviše lojalnost državi i patriotizam, čak do te mere da će se vojnici do smrti boriti protiv "neprijateljskih" vojnika zbog proizvoljno nametnutih geografskih granica.

Kulturna hipnoza takođe oblikuje i preovlađujući Zeitgeist, intelektualnu klimu vremena. U srednjem veku je preovlađujući Zeitgeist dozvoljavao postojanje duhovne i demonske opsednutosti. Intelektualna klima savremene civilizacije ne prihvata nikakve takve situacije, niti toleriše postojanje aliena, NLO-a ili otmica od strane aliena koji se u tim NLO-ima voze. U trenutnom modelu naučnog mišljenja to ne može da postoji, stoga ni ne postoji.
81.

Kao što i vrste živih bića na planeti evoluiraju, i nauka takođe evoluira: Zemlja više nije ravna ploča, niti je centar univerzuma; kamenje zbilja pada s neba; bolest više ne izazivaju duhovi (osim kad da), a Vazduhoplovstvo priznaje neke neobjašnjive vazdušne događaje. Uz mogućnost da je pet miliona ljudi možda bilo kontaktirano ili oteto od strane vanzemaljaca, kao i uz izveštaje terapeuta širom zemlje koji opisuju uspešno tretirane slučajeve duhovnih zaposedanja i prilepaka, postoji pritisak ka evoluciji Zeitgeista kroz uvrštanje/priznavanje ovih iskustva.

Godine 1991., tokom svog obraćanja diplomantima UCLA (Kalifornijsko sveučilište – op.ur.), pokojni Karl Sagan je izjavio ovo:
Na naučnicima je odgovornost da nikada ne suzbijaju znanje, bez obzira koliko čudno to znanje bilo; bez obzira koliko ono moguće smetalo onima na vlasti. Mi nismo dovoljno pametni da odlučimo koji dijelovi znanja su dopustivi, a koji nisu.

U ranim danima legitimnih istraživanja hipnoze nakon "debele obmane" Mesmerizma, nekoliko istaknutih istraživača ispitivalo je mogućnosti hipnoze ili, kako su to oni percipirali, induciranog sna. Za hipnozu se znalo da je efikasana kada se koristi direktno na prijemčivoj osobi. Hipnoza na daljinu ili telepatska hipnoza je takođe bila prijavljivana. Rođeni parižanin Pierre Janet (1859-1947) utemeljio je novi sistem dinamičke psihijatrije koji je bio jedan od glavnih polazišta Frojdu, Adleru i Jungu. U jednom radu predstavljenom na velikom strukovnom sastanku 1895, Janet je opisao eksperimente s njegovim subjektom, Leonie. On je bio u mogućnosti da lako hipnotiše mladu ženu, ne samo direktno u licem u lice situaciji, nego i na daljinu. Mogao je da joj daje "mentalne" sugestije koje bi ona tačno iznosila. Drugi su eksperimentatori ponovili ovu telepatsku indukciju hipnoze na daljinu. U nekim slučajevima su uz induciranje transa mogli da utiču i na ponašanje subjekta.

James Esdaile izveo je više od 300 operacija i amputacija, mnoge od njih na bojnom polju, koristeći se samo hipnozom u svrhu anestezije. To se događalo u Indiji pre 1850. Njegova stopa mortaliteta bila je manja od 5%. Hitler je naciju kontrolisao svojom retorikom, toliko ubedljiv i hipnotičan govornik je bio. Kontrola nad podsvesnim umom može da se, u zavisnosti od namera hipnotizera, koristi na dobrobit ili štetu.

Nema sumnje da se hipnozom može koristiti za uticanje ili kontrolisanje podložnog uma. Određene droge mogu povećati prijemčivost, a to je sve što je potrebno da bi se kontrolisalo skupinu ljudi (bilo koje veličine) održavajući ih povodljivima, poslušnima i lojalnima. Um-podešavajuća, svest-proširujuća droga LSD prvi put je proučavana na ljudima u ranim '50.

CIA je finansirala istraživanje elektromagnetske kontrole uma najranije već tamo 1960. Zloglasni projekat MKULTRA obuhvatao je, ne samo hipnozu i upotrebu psihodeličnih droga, nego i metodu bioelektrične osetljivosti u svrhu nadzora i ispitivanja, kao i u svrhu pronalaženja tehnika za aktiviranje ljudskog organizama pomoću daljinskih elektronskih sredstava. U svedočenju pred senatskim pod-odborom za zdravlje i naučno-istraživački rad 21. septembra 1977., Sidni Gotlib, voditelj projekta MKULTRA, podsetio je na tekuće interesovanje u vezi uticaja polja radio-energije na ljude koji se u njemu zateknu, i da li bi osoba mogla biti lakše hipnotisana ukoliko se nalazi unutar radio zraka.

Kongresni zapis iz 1977. godine sadrži izveštaj, od Senata odabranog, Odbora za proučavanje vladinih operacija uz poštovanje prema obaveštajnim aktivnostima ("The Church Committee").

82.

Ovaj izveštaj detaljno opisuje istoriju tajnih eksperimenata kontrole uma (često nelegalno izvođenih na nesvesnim američkim građanima) provođenih od strane agencija vlade SAD. Pod kodnim imenom projekta MKULTRA ispitivane su tehnike poput psihoaktivnih droga, hipnoze, bio-elektronike, radio-hipnotičke intercerebralne kontrole (RHIC), elektronske disolucije memorije (EDOM), okultnih i parapsiholoških istraživanja, radijacije, mikrotalasa i ultrasonika. Nekoliko tehnika se pokazao prilično efikasanim. Jedan CIA-in "konsultant" pričao je Odboru o elektronskim implantima koji se koriste za daljinsku kontrolu uma. Drugi je govorio o sistematskom stvaranju višestrukih ličnosti u okviru individue u svrhu obavljanja obaveštajnih aktivnosti. Treći je govorio o stvaranju lažnih sećanja sa svrhom prikrivanja svih ostalih aktivnosti. Crkveni Odbor je, naravno, rekao: "Ne, ne!", a agencija je, naravno, obećala da će "stati i prestati."

Obaveštajne službe, pre svega CIA, sprovele su istraživanja na hiljadama ljudi, često bez njihovog znanja ili pristanka, bar tokom 60-ih. Jedna od mogućih primena takvih istraživanja je kontrola neprijateljskih populacija, i civilne i vojne. Podmuklija primena takve tehnologije bila bi kontrola populacije sopstvene zemlje. Opisi istraživanja u ovoj zemlji prikazuju gnusnu panoramu ljudske nehumanosti prema čovjeku.

Gledanje na daljinu razvijeno je u praktičnu veštinu koja se može naučiti. Pošto je to pre svega bio vojni projekat, verovatno u saradnji s obavještajnim agencijama ove zemlje, velika je verovatnost da je veština razvijena ne samo kao špijunski uređaj, nego kao i oružje. U mentalnom stanju svesti potrebnom za gledanje na daljinu, gledalac se može fokusirati na ciljanu osobu ili lokaciju i percipirati detalje cilja. Postoji mogućnost da gledalac utiče na metu, čak do tačke da izazove smrt.

U revolucionarnom eksperimentu, Jose Delgado, neurofiziolog s medicinskog fakulteta svučilišta Yale, uspeo je da razjarenog bika zaustavi na svega stotinu metara od svog potpuno izloženog tela. U ruci je držao malu crnu kutiju koja je emitovala radio signal prema sličnoj takvoj crnoj kutiji koja je sadržala mali prijemnik i bila pričvršćena između rogova bika. Signal je bio prenošen kao električni impuls kroz sondu ubačenu u bikov mozak. Korida se nalazila u Madridu, Španija. Godina je bila 1964., a Delgado je s elektronskom stimulacijom mozga (ESB) bio eksperimentisao skoro dve dekade.

Istraživanje se proširilo na stimulaciju bez ugrađenog prijemnika, koristeći elektromagnetna polja i usmerene mikrotalase. Upotreba ne-smrtonosnih oružja uključuje specifične frekvencije mikrotalasa koji mogu da stimulišu određena područja mozga koja opet kontrolišu određene emocije i, kroz neurološko-fiziološke mehanizme, telesne funkcije. Zamislite bataljon pešadije kako napreduje kroz polje. Mikrotalasi se usmere na njih i svi odjednom dobe napad dijareje. To bi obogaljilo svaki napor uključivanja u kopnene borbe.
Dokumentovano je da zvukovi, reči, glasovi, čak i komande mogu da budu odaslane u um osobe sa ili bez ugrađenog prijemnika. Spekuliše se među autorima koji pišu o kontroli uma kako se čitava memorijska sekvenca, bilo vanzemaljske otmice ili ritualnog zlostavljanja satanističkih kultova, može implantirati telepatski ili putem elektromagnetske projekcije. Ove uspomene mogu biti aktivirane i ponavljane, u kompletu s emocijama, fizičkim senzacijama i glasovima ljudi. Čak kad bi takve inducirane halucinacije bile moguće, čini se neverovatnim da bi hiljade ljudi mogli imati slične halucinacije ponavljane alienske otmice, a opet s jedinstvenim i ličnim dokazima kao što su krvarenje iz nosa, implantati, ožiljci, trudnoće i gubitak trudnoće, pidžame okrenute naopako s ostacima lišća i trave na njima, i drugim uznemirujućim fizičkim efektima.
83.

Sledeći nivo ovog istraživanja obuhvaća čitanje misli uz pomoć računarno prevedenih obrazaca moždanih talasa. Implantirani kompjuterski čip omogućavao bi osobi pristup računarnoj banci informacija i mogao bi se koristiti za direktnu komunikaciju s drugim osobama. Rezultat: kompjuterski potpomognuta telepatija. Ova vrsta čitanja misli bila je kulminacija CIA-inog cilja, deo operacije Artičoka, tehnika za kontrolu ponašanja koje upošljavaju droge, hipnozu, elektrošokove, i ekstra-senzornu percepciju.

Obožavanje đavola verovatno postoji otkad i bilo koji oblik štovanja Više sile, ili Boga. Ljude se od trenutka rođenja trenira da predaju svoju moć i autoritet nekoj vanjskoj agenciji. Prvo su to roditelji, koji kontrolišu sve u životu deteta. Kasnije se, kao autoriteti, pojavljuju školski nastavnici, policajaci i politički lideri. Većina ljudi je poučavana o nekom nevidljivom Bogu koji posmatra svaki pokret i na kraju će suditi svakoj misli ili akciji. Pobuna protiv autoriteta prirodno počinje u detinjstvu usmerena na roditeljsku kontrolu. Građanska neposlušnost indicira proboj iz kulturnog transa s nekim određenim pitanjima kao što su rasna ugnjetavanja ili protesti tokom Vijetnamskog rata.

Nipodaštavanje i odbacivanje Boga u vidu kraljevske figure u dugim haljama koja sjedi na prestolu na nebu može se manifestovati kao obožavanje đavola, ili satanizam, organizovani oblik takve aktivnosti. Seksualno zlostavljanje dece deo je satanističkih rituala. To može da izazove stanje poremećaja višestrukih ličnosti (MFD), koji je preimenovan100 u disocijativni poremećaj identiteta (DID). Učešće u organizovanim satanističkim kultovima često se u porodicama proteže kroz nekoliko generacija, a DID je od strane terapeuta često viđen kao multi-generacijsko stanje. Detaljno istraživanje satanizma izlazi van okvira ovog dela.

Prema Bowart i Constantine, obaveštajne agencije već su dugo vremena aktivno uključene u aktivnosti kultova. Prisutni su elementi kontrole uma: droge, hipnoza, bol, kao i brljanje po natprirodnom. Kult je pripremljen izvor ljudskih subjekata, osoba s disocijativnim poremećajem koje mogu biti kontrolisane i programirane, moguće za špijune ili ubice. Prateći korijene CIA-e, preko OSS-a, njezina prethodnika, dolazimo nazad u nacističku Nemačku, i očigledno pitanje je: "Šta je prvo nastalo, satanističko ritualno zlostavljanje ili CIA?" Ne postoji spreman odgovor.

Postoji još jedan element kontrole uma koji se ne pominje u literaturi. Iako se obaveštajne operativce sumnjiči za spregu sa štovateljima đavola, ja sumnjam da oni prihvataju bilo koji pojam vezan uz postojanja stvarnih demona ili demonske opsednutosti. To bi bio veoma efikasan instrument kontrole nad drugima. Kletve, uroci čini i visoka crna magija nisu iluzije. Oni ljudi koji ne brljaju samo nego naprasito uranjaju u Tamni put, preuzimaju ulogu Crnih magičara, i nakupljaju sebi duhovnu (karmičku) taksu koja takvoj praksi pripada. Čovek ne može sticati koristi od takve moći bez da propati nasuprotne posledice.
U našoj kliničkoj praksi tokom godina, otkrili smo prisustvo DFEa u svakom slučaju seksualnog zlostavljanja dece, uključujući i satanistička ritualna zlostavljanja. Neki su tvrdili da su se detetu pridružili u ranom uzrastu, drugi se pojavljuju u vreme zlostavljanja. Uvek postoji nekoliko DFEa u sprezi sa počiniocima koji su uključeni u ovo grozno i destruktivno ponašanje. Imajući u vidu uspeh duhovnog otpuštanja na daljinu u slučajevima problematičnih pojedinaca, tehnika se koristi da bi se očistile obe grupe, i pojedinci i grupe počinilaca.
U svakom aktu nasilja, osvete, agresije, represije ili namerne kontrole druge osobe, prisutan je DFE uticaj. Saradnja s DFEima može biti nesvesna i pasivna, dobrovoljna, povremeno voljna, ili po pozivu potpuno svesno dogovorena. Uspostavljanje pakta sa đavolom možebitno je najštetniji izbor koje ljudsko biće ikada može napraviti.
...nastavlja se...
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
www.OBJAVE.com forum » ČUDESNA BIĆA I SVETOVI
Ovaj forum je zaključan i ne možete pisati, odgovoriti ili menjati teme   Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati Sva vremena su GMT + 1 sat
Strana 1 od 1

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu

Neke srodne teme
 Teme   Odgovori   Autor   Pogledano   Poslednja poruka 
Nema novih poruka VAŠE SUGESTIJE 105 adminfob 90527 26 Mar, 2011 01:56 am
Jazz08 Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka Suština vašeg sadašnjeg duhovnog stava, ubeđenja ? 22 plavizrak 29935 08 Nov, 2010 09:22 am
rale Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka Interval ne-vremena 4 adminfob 42464 03 Jun, 2010 23:13 pm
zvoncica Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka FONTANA MLADOSTI - Tibetanske vežbe za podmlađivanje 19 adminfob 34267 25 Maj, 2010 09:17 am
filip Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka TRAGANJE ZA ISTINOM 32 plavizrak 29607 07 Sep, 2009 04:30 am
Vesna Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka Tvorac i zemlja 2 adminfob 42818 11 Maj, 2008 23:06 pm
Vesna Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka ŽENA TELE BELOG BUFALA 1 adminfob 25659 13 Jan, 2008 00:10 am
adminfob Pogledaj zadnje poruke
 
 
Home | Add to Favorites | Mapa sajta
 
 




Solaris 1.11 phpBB theme/template © 2003 - 2005 Jakob Persson (readme)(forumthemes/bbstyles)

Powered by phpBB © 2001, 2002 phpBB Group
Prevod by CyberCom