Deset Božijih Zapovesti- PRVA ZAPOVEST

[Vera Bojičić]

.

DESET BOŽIJIH ZAPOVESTI


Mojsije (obratite pažnju na slova na tablicama, Vinčansko pismo ?)



Mislila sam da će pisanje knjige ići drugacijim tokom, pa sam opet zaključila da ja ne znam da mislim.
U međuvremenu je došlo upustvo “Pređi na deset Božijih zapovesti”

Na trenutak sam se trgla ali sam odmah sve shvatila. Poruka je prava pomoć, jer jedino ako ispred sebe imamo reči Bozije i sa njima uporedimo sadašnje vreme, mozemo videti ISTINE. Sve religije u sebi ih sadrže, možda je samo redosled reči drugačiji

1. Ja sam Gospod Bog Tvoj, nemoj imati drugih Bogova osim mene.

Prva zapovest. Ne pamtim kada sam zadnji put čula da se o njoj govori, a ona je Prva. Pitam se, ko može da je ispuni, kada ona znači da sa svime moraš biti u sukobu?
Onda se vratim unazad jer ja sam je sledila i teško zbog toga stradala.Bilo šta da krenem da uradim, saceka me Sistem koji odredjuje pravila igre. A ja neću da igram po pravilima, jer želim da mojim životom Bog upravlja.
Jedina molitva koju izgovaram svakoga dana je,
Bože, vodi me i provodi kroz bespuće, prepuštam se bez straha i rezerve.


.

[istina]

Nastavi, sto je moguce otvorenije.

[Vera Bojičić]

Često sam o njoj razmisljala, kako čovek na ovoj planeti da je ispuni i da li je to nemoguća misija... Gledala sam razne primere tražeci odgovore. Da li isposnik u keliji ispunjava Prvu zapovest, naravno da ne, jer Bog od nas to ne trazi i nije nam zivot dao da ga se odreknemo, to je bekstvo od života. Zatim sam gledala monahinje i monahe, pitajuci se da li je to pravi put, a odmah sam znala da nije, jer grupisati se po polovima bez potomstva, to je put duhovnosti ali ne i punog života. Vlast, i to sam probala, je vrlo brzo otpala jer to je surova institucija. Da, ostao je narod, civili, koji pati i strada ali ne odustaje od svoje misije da život gradi i da traje. Tu sam videla sebe, kao deo njega. U njemu ima naj vise zdravih ćelija iz njega izvire svo dobro ovoga sveta, naravno ima i lošeg ali to je mali deo.
To je rana koja najvise boli. Pritiska ga , tlači, mala manjina koja od njihovog znoja plaća plaćenike. Kako neko moze biti plaćenik ili dželat. Koji ih ideal vodi, često sam se pitala, kako mogu da palicama mlate demonstrante ili da štite nekoga ko drugome seče struju. Zakljucila sam, sigurno misle kako rade pravu stvar, štite Sistem od neprijatelja.

[Vera Bojičić]

Dosao je trenutak kada sam na moje pitanje kako, dobila jasan odgovor koji je glasio. Vrati se u proslost i vidi kako sam tebe vodio.
Do šeste godine života svakog deteta, moze mu se pomoci da postane biće slobodnog uma. Tako sto ce se svuda voditi ali mu se nece nista od sistema u memoriju ugradjivati, Ne treba ga ni na sta siliti vec mu pokazati prostor u svoj lepoti. U tom vremenu dete je sposobno da razvije posebne sposobnosti ili genijalnost za odredjene oblasti, moze se ka tome usmeravati. U tom periodu mogu se ćelije povezivati izmedju sebe. Od šeste godine ono postaje svesno civilizacije u kojoj živi i prihvata njene principe. Ako um u prvim godinama ostane slobodan da sam shvata, bez obzira na civilizaciju on ce takav i ostati.
Kroz život, treba sve iskusiti, Slobodan UM ce uvek znati da sebi put odredi u pravom smeru. Nece dozvoliti da robuje tuđim željama, znace uvek da kaze neću, nece SLOBODU menjati ni za kakva blaga ovozemaljska, znace da se odupre svakoj vlasti nad sobom. Ici ce kroz sistem, gusice ga, bezati od njega, borice se na svakom koraku za svoju slobodu, želece da radi sta VOLI a ne šta ga teraju. A ako mora, radiće bilo šta, ali posao ga neće određivati kao ličnost. Sledice svoje SRCE i stici Bogu. Prva zapovest može da se ispuni...

[Vera Bojičić]

Jos bih se na trenutak vratila, detetu u prvih šest godina, jer to je izuzetno VAŽAN period u odrastanju. Radimo pogrešno zato što decu orijentišemo na posebna znanja, recimo da uče jezike. I znaće, ali ce izgubiti osećaj za širinu i raznovrsnost, kombinacije istih. To je najvažnija dužnost roditelja da detetu da SLOBODU.
Posto nije tako onda se nadjemo u čudu kada vrše eksperiment brzine slaganja elemenata na jedan pogled. Rezultat nadam se da znate- Majmun je bolji od čoveka, mnogo brže slaže. Majmun je slobodno biće i ne mora imati mozak čoveka da bi znao više.
Skoro sam imala kratku raspravu na temu potrošnje i potrebe da se uzima samo onoliko koliko je potrebno a ne više. Odgovor koji medju ljudima važi kao ispravan je- da samo životinje uzimaju koliko im je potrebno. Rekla sam da od njih treba da učimo, a ljudi, pa naravno da nisu životinje jer su se pretvorili u viruse, nemilice sve oko sebe uništavaju.

[Vera Bojičić]

TEORIJA i teoretisanje su postali dominantni, pametovanje kao životno opredeljenje. Neprekidno blebetenje koje ne nalazi primenu u žvotu. Teorija se poistovećuje sa pameću, ali ona to nije. Pamet je svuda oko nas. Pamet je život, praksa.
Da je teorija lepa, mogao se i takav svet stvoriti, ali on ima jednu veliku manjkavost. Nedostaju mu čula, ta božanska lepota da sve možes da osetiš, da se u vodi okupaš, pokisneš, smrzneš, da mirišeši da čuješ, da gledaš. To je teorija pretočena u praksu, to je dar života. Bežeci u teoriju, bežimo od života i udaljavamo se od Istina. Skriveni u svetu bez čula, ne vidimo šta se oko nas dešava. PASIVNO stojimo i puštamo da nam svako bude Bog.
Bez otpora takvom sistemu, ne može se ispuniti Prva zapovest.

[Vera Bojičić]

I dok pricamo pricu, trazeci Boga na nebu i u sebi, odoh ja da vidim i osetim, jer kako cu drugačije znati, kako đavo divlja po belome svetu. Prvo ću da otvorim novine one su njegovo ogledalo, pa cu da pogledam vesti na elektronskim medijima i oni su njegovo ogledalo. Tu mogu da saznam sta planiraju za ,,dobrobit,, čovecanstva, sta obećavaju za blagostanje, a zatim koliko je ljudi poginulo u raznim sukobima, koliko je ranjeno, zatim slede ubistva i samoubistva pa saobraćajne nesreće. Zatim sledi Estrada i uživanje u slikama nečije gole guzice koju je paparaco snimio iz potaje... I to je postalo legitimno jer služi kao reklama. Sport još jedini ima draži, jer kada se sportisti takmiče, svi sa njima igramo kao navijači.
Nema ni jedne priče o DOBROME delu.
Sad ću da se spremim i odoh napolje.

[easy]

...

[Vera Bojičić]

Kod čoveka je njegova prava MOĆ potisnuta, jer čovek sebe smatra Svesnim bićem a on to nije, pa preuzima ulogu učitelja umesto da vodi i pokazuje znanje.
Naravno da ono vlada, ali to nije u telu vec u Mozgu. Telo mnogo vise zna, ali to mozak ne vidi, mora se sa njime uspostaviti veza da bi znao, to se može postici pravilnim ponašanjem u prvim godinama života, kada je sve na raspolaganju, a ćelije spremne da se povezuju. Mi taj dar ne poznajemo pa radimo uporno na tome da se samo jedna poveze. Telo radi i kada mozak spava. Tako kada genijalno dete igra šah, to u stvari igraju šahisti u njegovom telu. To je ustvari i dokazano, samo ne postoji objasnjenje, koje ja dajem, da kada igra genijalac mozak sluzi samo za protok, ne radi on.
Sve je vidljivo, i ništa nije neobjašnjivo.
Donela sam vam Kamen Mudrosti i dacu vam ga, pa ko shvati- ZNAĆE.

[easy]

...

[Vera Bojičić]

Hoću, samo još da dodam.
Nije telo u vlasti zla, vec MOZAK, njega treba osloboditi.
To je svakako najteže shvatiti.

[easy]

...

[Vera Bojičić]

Tekst je divan i opisuje pravu sliku ljubavi prema svemu sto nas okruzuje.
Ali ima i dodatak jer Mudrost kaže - Sve što na Zemlji postoji, deo je NAS SAMIH, od toga sto vidimo smo sazdani, sve sto vidimo zivi u nama. Odnos prema svemu je odnos prema SAMOME SEBI.
Tako i pas je u nama a mi u njemu i nije cudno sto tuzno zavija, tako nam se cini, a mozda i nije bas tuzan...

[biblijski-hriscanin]

Počelo se o ZAPOVESTIMA , a otišlo se na savim nešto drugo !...
Ako si podstaknuta da misliš o ZAKONU, održi to ;

-- Pravilo : " Ko odrši sav ZAKON a sagreši u jednom, kriv je za sve !

-- Pravilo : Prve četiri su obavjest odnosa prema Bogu, i neodvojive su !
Druge šest su obavjest odnosa prema bližnjima,i neodvojive su !

-- Pravilo : Svedene su u dve : Ljubi Boga svim srcem, i ljubi bližnjeg kao samog sebe !...


Biblijski hrišćanin

[Vera Bojičić]

Evo vratila sam se, pa cu vam ispricati kako sam provela deo dana jer samo zivot pise istine i nosi spoznanja.
Samo sto sm izasla u hodnik. Sacekaju me plakate nalepljene po zidovima. Predsednik kucnog saveta trazi pare, za popravku interfona, daje nam rok tri dana, a ako ne donesemo, pise, nece nam ga ukljuciti dok ne platimo. Odmah sam osetila odbojnost jer ne volim da me neko ucenjuje, I resila da cu platiti kada budem mogla a on neka redi sta hoce, necu se slamati da ispunim njegovu želju u roku tri dana.
Ovde gde ja zivim okruzena sam policijom. Tu su opštinski i republički MUP, ima ih na svakom koraku, čuvaju ambasade ili šta već, nije ni bitno. Moja ulica u odnosu na veliku gužvu u Kneza Miloša je mirna, pa tako je predjem na drugu stranu, kad sačeka me policajac. Gospođo prešli ste na crveno svetlo, kaže, dajte ličnu kartu da napišem prijavu. . Gledam ga pa mu kažem - Naravno da sam prešla kada nema ni jednog automobile, sta da cekam. On je uporan, zakon je takav da ne smete da pređete dok se ne upali zeleno. Ali čoveče, ja imam i OČI da gledam, pa kada nema automobila je pređem ulicu. Dajte ličnu kartu da vas ne bih privodio, kaže, Nemam je kod sebe, privedi me. Više će te koštati ako te privedem, bolje je da mi je odmah daš. Privodio me ili ne ja je nemam kod sebe, radi šta hoćeš. Pustio me je da odem.

nastavicu kasnije