Poezija, proza, pesme sa porukom...
Idi na stranu Prethodni  
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18  Sledeci
Ovaj forum je zaključan i ne možete pisati, odgovoriti ili menjati teme   Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati
www.OBJAVE.com forum » UNUTRAŠNJA STRANA VETRA
Pogledaj prethodnu temu :: G :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
Sara
Hodočasnik


Pridružio: 05 Mar 2009
Poruke: 704
Lokacija: Srbija

 Poruka Poslao: 06 Dec, 2010 12:19 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

BOZICNI POKLON

Početak priče ide daleko u prošlost, kada je neki muškarac kaznio svoju petogodišnju ćerkicu, jer je izgubila neku vrlo dragocenu stvar, a para je u onom vremenu bilo vrlo malo.
Bio je Božić. Sledećeg jutra je devojčica donela malu kutiju na poklon i rekla: “Tata, to je za tebe!”
Tati je bilo vrlo neugodno, a kada je otvorio kutiju i video, da unutra nema ničega, jako se naljutio. Ćerkicu je prekorio: “Ako nešto pokloniš, očekuje se da se u kutiji nešto nađe!!”
Devojčica ga je žalosno pogledala i s suznim očima rekla: “Tata, ali nije prazna. Do vrha sam je napunila poljupcima samo za tebe”
Tata je bio ganut. Kleknuo je pred ćerkicu, jako je zagrlio i zamolio je za oproštaj. Do kraja života čuvao je tu kutiju pored kreveta i uvek, kada se osećao izgubljeno i očajno, uzeo je, otvorio, i iz nje uzeo jedan poljubac i setio se ljubavi koju je ćerka spremila unutra.

Svako od nas ima kutiju punu poljubaca i ljubavi, koju nam poklanjaju voljeni, prijatelji, deca, Bog… Ne postoje važnije stvari, koje bi mogli dobiti. Prijatelji su anđeli, koji nas dignu s dna, kada imamo poteškoće i podsete nas na to, kako se leti.


love3
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
BelaGalaktickaDamo
Gost





 Poruka Poslao: 08 Dec, 2010 01:07 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

"Realista, a mesečarka...
Oskudna u reči, za one sulude.
Budila se, protezala u mojoj mašti
(koliko je Ana volela ljude?!)

Donosila je studentu boks cigareta.
I škotske tvrdice-rakoje ljute.
Upijala mi je oko u oko.
(da li je Ana volela ljude?!)

Uvlačila mi je zrelost kroz ključaonicu.
Ravnjala mi je krevet (mesto zablude)
Ispraćao sam je, uglavnom, ko guvernantu
i pitao tišinu: dal' voli ljude?

Ana, dobri trener u mom razvijanju...
Sad puštam godinama neka presude,
pošto je probudila mrtvog pesnika,
presuda urla: (ta voli ljude)!

Da li su ljudi voleli Anu?
Dvolične koleginice. Pijačarke grube.
Da li su videle, koliko u sebi
sa svih jezika prevodi ljude!"

Petar Jevtović
Skriveno: 
(neka mir bude sa tobom Petre)

love3 love3 love3
 Nazad na vrh »
Petar iz Podgorice
Duhovni učitelj


Pridružio: 07 Jan 2009
Poruke: 2593

 Poruka Poslao: 08 Dec, 2010 14:53 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Vjerujem da Ana voli ljude.

Ipak, ljubav se ne utjeruje,
već obuzima,
jer nema formu i način,
sopstveni stil opravdan u svojoj glavi.
Ona se prilagođava svakom kome se daje,
da bi mogao da je primi.

Lijepa pjesma...
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
BelaGalaktickaDamo
Gost





 Poruka Poslao: 09 Dec, 2010 23:48 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Pero lepo sto ti se svidja poezija...samo si po obicaju promasio savet ali mozda si ti to nekome drugom napisao... Cool
 Nazad na vrh »
Sara
Hodočasnik


Pridružio: 05 Mar 2009
Poruke: 704
Lokacija: Srbija

 Poruka Poslao: 11 Dec, 2010 12:51 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

MOJA LJUBAV
Sva je moja duša ispunjena tobom,
Kao tamna gora studenom tišinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
Ko večni pokret nevidljivim dobom.

I tako beskrajna, i silna, i kobna,
Tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta?
Ali tvoga daha prepuno je svašta,
svugde si prisutna, svemu istodobna.

Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom,
Rađas se u meni kao sunce noći,
I u mome telu drhtiš u samoći,
Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.

Na tvom tamnom moru lepote i kobi,
Celo moje biće to je trepet sene;
O, ljubljena zeno, silnija od mene -
Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.

Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,
I moj glas je eho tvog ćutanja. Ja te
Ni ne vidim gde si, a sve duge sate
Od tebe su moje oči zasenjene.



VRACANJE
Kad mi opet dođeš, ti mi priđi tada,
Ali ne ko žena što čezne i voli,
Nego kao sestra bratu koji strada,
Tražeć mekom rukom mesto gde ga boli.

Puna nostalgije beznadežne, duge,
Ne sećaj me nikad da bi mogla doći
Zadocnela radost iz dubine tuge,
Ko ponoćno sunce iz dubine noći.

Jer ti ne znaš, bedna! Kroz sve dane duge
Da te voljah mesto ko zna koje žene!
U tvom čaru ljubljah sav čar neke druge...
I ti beše samo sen nečije sene...

J.Ducic


Nekada mi je bio jedan od omiljenijih pesnika.
Pa da se malo prisetomo o cemu je to pevao i kako.


herc
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Pitija
Hodočasnik


Pridružio: 31 Jul 2009
Poruke: 673
Lokacija: Zagreb

 Poruka Poslao: 11 Dec, 2010 19:39 pm    Naslov: poezija proza pesme s porukom
Odgovoriti sa citatom

Brižnost ljubavi

Neizreciva samilost živi
U srcu ljubavi: ulično vrenje
Kupaca i trgovaca, nezaustavljivi
Oblaci-putnici, zahlađenje
Koje vjetar s kišom donosi njivi,
Tamni kestenjari, zlatno klenje
Potok koji juri kao miševi sivi -
Sve to ugrožava milo stvorenje.


William Butler Yeats
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Pitija
Hodočasnik


Pridružio: 31 Jul 2009
Poruke: 673
Lokacija: Zagreb

 Poruka Poslao: 11 Dec, 2010 19:44 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Vrabac

Jedan dječak dođe do poznatog učitelja zena koji je važio za velikog mudraca.
Dječak je držao ruke tajnstveno iza leđa. Nastojao je zauzeti što važniji stav.

I teško prikrivajući pogled u kom se krila želja da ga nadmudri,
najzad upita učitelja :

"Da li vrabac što ga držim u ruci mrtav ili živ?"

"Mrtav je", poslje kraćeg razmišljanja odgovori mudrac.

Dječak otvori ruku, i smijući se ispusti vrapca da odleti.

"Vidiš… pogrješio si", reče dječak, samozadovoljno se smješeći.

"Istina je. Pogrješio sam, odvrati mu učitelj.ali, da sam rekao da je vrabac živ, ti bi stisnuo šaku i zadavio ga, što nisam želio da se desi.
Odgovor je ipak bio u tvojim rukama.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Vesna
Glavni urednik


Pridružio: 08 Jan 2008
Poruke: 4177
Lokacija: Beograd

 Poruka Poslao: 19 Dec, 2010 05:20 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

.
RUMI




Ja umrijeh k'o ruda i postah biljina,
I k'o biljka umrijeh i postah živina.

I k'o zvjerka umrijeh do čovjeka stignuh,
Pa šta da se bojim? Svaka smrt me dignu!

Poslije ovoga ću k'o čovjek umrijeti,
I k'o krilat anđeo nebu se popeti.

I anđeoske mi je ostaviti stanice,
Jer sve je prolazno, sem Njegovo Lice.


Džalal Al-Din Rumi

.
_________________
Jednom se živi, ali večno...
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Sara
Hodočasnik


Pridružio: 05 Mar 2009
Poruke: 704
Lokacija: Srbija

 Poruka Poslao: 24 Dec, 2010 17:05 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

PUSTITE ČAŠU

Profesor započe čas tako što uze u ruku čašu punu vode. Podiže je u vis tako dq svi mogu da je vide iupita:
- Šta mislite koliko je teška ova čaša?
- 50 gr.100 gr. 125 gr. - nagađali su studenti.
- Istina je ustvari da ni ja ne znam. I dok je NE izmerimo ne možemo biti sigurni - rekao je profesor. Ali ja sam hteo da vas pitam nešto drugo. Šta će se desiti ako držim ovako podignutu čašu, recimo nekoliko minuta?
- Ništa! - odgovoriše studenti.
- Dobro. A šta će se desiti ako držim ovako podignutu čašu ceo sat? - ponovo zapita profesor.
- Počeće da vas boli ruka - brzo odgovori jedan student.
- Tačno. A sada, šta će se desiti ako je držim ovako ceo jedan dan?
- Ruka će od takvog napora početi jako da vas boli, a moguće je da će vam se ukočiti mišići, možda će vam se ruka čak i paralizovati. I vrlo je verovatno da ćete osetiti potrebu da hitno odete kod ljekara.
- Vrlo dobro - nastavio je smireno profesor. - A dok se sve to dešava, šta mislite da li se je promijenila težina čaše?
- Ne! - odgovoriše svi u glas.
- Pa šta je onda uzrok bolu u ruci i grčenju mišića?

Studenti se nađoše zbunjeni. Situacija je ličila na zagonetku i svi zdušno počeše da traže odgovor.
- Šta ja treba da uradim da bih se oslobodio bola i tereta u ovoj situaciji? - nastavi profesor.
- PUSTITE ČAŠU! - čuo se odjednom odgovor iz amfiteatra.
- Daaaa, to je to. To je odgovor. Pustite čašu! - poskočio je profesor. - To isto se dešava i sa vašim problemima u životu i sa vašim teškim mislima. Misliti o njima nekoliko minuta je normalna stvar, i u tome nema ništa neispravno ili pogrešno. Ali ako ih zadržavate u vašem umu neko duže vreme osetićete BOL. A ako to radite jako dugo, previše dugo - osetićete se paralizovano, tj. nećete biti u stanju da radite bilo šta drugo. Vrlo je važno je da razmišljate o određenim događajima ili doživljajima u vašim životima i da izvodite zaključke iz njih, no još je važnije znati kako osloboditi um od tih problema na kraju svakog dana. Da ih "pustite da padnu" pre nego što utonete u san. Tako ćete sebi uštediti veliki stres i napor i svako jutro ćete se buditi sveži, vedri i odmorni. Oseća ćete se ispunjeni novom snagom i lakoćom da prevazilazite sve životne izazove bez obzira u kakvoj se situaciji našli.
I zato: PUSTITE ČAŠU NA KRAJU SVAKOG DANA!

Pozdrav !
love3
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Aleksandra-Caca
Mesija


Pridružio: 23 Sep 2008
Poruke: 4803
Lokacija: U srcu svetlosti

 Poruka Poslao: 29 Dec, 2010 01:34 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Pretvaraj:

Zavist u divljenje,
Čuđenje u razumevanje,
Gnev u izdržljivost,
...Nemir u kreaciju,
Osvetu u oproštaj,
Naviku u izazov,
Nadu u kretanje,
Nadmetanje u dopunjavanje,
Odgovor u pitanje,
Razgovor u umetnost,
Gledanje u vidovitost,
Koračanje u približavanje,
Prazninu u ispunjavanje,
Uspeh u zahteve,
Darovitost u darovano,
Izričitost u fleksibilnost,
Različitost u poštovanje,
Upoređivanje u udruživanje,
Kritiku u ohrabrivanje,
Odluku u hrabrost,
Mudrost u spokoj,
Prošlost u spoznaju,
Budućnost u izvesnost,
Sadašnjost u život,
Život u ljubav.
Ljubav u Ljubav.
_________________
"APO DIPO BHAVA" - BUDI SAM SEBI SVETLOST
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
Aleksandra-Caca
Mesija


Pridružio: 23 Sep 2008
Poruke: 4803
Lokacija: U srcu svetlosti

 Poruka Poslao: 29 Dec, 2010 01:36 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Jedne noci mladic je sanjao kako ulazi u trgovinu!
Iza tezge stajao je vrlo star covjek!
Sta ovdje prodajete gospodine? Upita mladic
Mudri covjek prijateljski odgovori:
Sta god zelite
Mladic pocne nabrajati:
...Ako je tako zelio bih svjetsko jedinstvo i mir,nestanak predrasuda i siromastva,vise ljubavi i sloge medju razlicitim religijama,jednaka prava za muskarce i zene!
U tom trenutku starac ga prekine:
Oprostite mladi gospodine,niste me dobro razumjeli,mi ne prodajemo plodove!
Mi prodajemo samo semena!
( Buducnost je u sadasnjosti )
_________________
"APO DIPO BHAVA" - BUDI SAM SEBI SVETLOST
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
kosmička_beba
Mistik


Pridružio: 11 Okt 2010
Poruke: 1386

 Poruka Poslao: 24 Jan, 2011 21:21 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

.... i ako mi kažeš da nikad nisam tu kad ti trebam, razmisli kakvog li greha ne videti moj let...
... iz dubine ognja morala sam se probiti na površinu da bih, oh ti slatki nezahvalniče, shvatio...izletela u nebeske visove zvezde da ti nacrtam na noćnom nebu, a kada si uperio teleskop i rekao da znaš odakle su- ime ti da im daš i mojom magijom mamiš tuđe poljupce....
...hah...silfe sam slala da brode nebom zovući te da se vraćaš izvoru...znajući da kad udaneš prvi dah ove planete imam još samo par meseci da me ne zaboraviš...
ti misliš da se novorođenče tebi smešilo , i da li bi da nisam podgrejavala tvoje srce , isijavala radost sa tog nevinog lica...
...da, nezahvalniče, da li bi se zaljubio u te plave oči da im nisam poklonila svu lepotu gorskih jezera, da li bi tvoja vatra strasti gorela uz to telo spojeno, da nije potrebe da se još jedan let vine vetrom zaborava ...
...zaboravio si me, a moj plač ispunio je doline slanim suzama, da pokušaju , dok ploviš, iskonsku lepotu tvoga porekla da ispune značajom...
...lutala sam i svu svoju ljubav slila u zlatne niti koje su plele život po zemlji,
divio si se mnoštvu i raznolikosti kreacija, gde god se okreneš, ali opet nikako da me se setiš...
...ranjavaš me svojim besmislicama, a ne vidiš koga pokušavaš u pokrov da obučeš, ehhh ti nezahvalniče, telesino zaboravljene duše...
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Bojan71
Tragalac


Pridružio: 30 Apr 2011
Poruke: 127
Lokacija: 7D

 Poruka Poslao: 25 Maj, 2011 06:59 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Deo prvi

Drugi put postavljam ovu zbirku poezije, napad Lizija i njihovih slugu neće me sprečiti...


BAŠTINA SVESTI-Izdata 2008

SADRŽAJ:

Uvod: Recenzija Svetlane Pribaković…………………………..1
Deo prvi: Psihodelični osmeh……………………………………2
Prerušena uloga…………………………………………………..2
Hod…………………………………………………………………3
Svakodnevica……………………………………………………..4
Svojstveno poštovanje……………………………………….......5
Mesec dana………………………………………………………..6
Zbogom…………………………………………………………….7
Sapatnik……………………………………………………………8
Kovčeg……………………………………………………………..9
Žig…………………………………………………………………..10
Zavičaj……………………………………………………………...11
Podozrenje…………………………………………………………12
Žeđ………………………………………………………………….12
Inspiracija…………………………………………………………..13
Iluzija………………………………………………………………..14
Nadripesnik………………………………………………………...15
Oplakivanje…………………………………………………………16
Prvi san……………………………………………………………..17
Moć………………………………………………………………….18
Misao………………………………………………………………..18
Rana………………………………………………………………...19

Deo drugi: Terra-Majka Zemlja…………………………………..20
Molitva………………………………………………………………20
Terra-Majka Zemlja………………………………………………..21
Naklon………………………………………………………………22
Uobličavanje haosa……………………………...........................23
Perun………………………………………………………………..24
Srce u ledu………………………………………………………....25
Lakovane cipele……………………………………………………26
Dvoboj……………………………………………………………....27
Suze raspeća………………………………………………………28
Samo se ponavljamo……………………………….....................29
Put Boga Koleda……………………………………….................30
Vreme……………………………………………………………….31
Pregalac…………………………………………………………….32
Bol…………………………………………………………………...33
Oko…………………………………………………………………..34
Pogled(Ruke)…………………………………………………........35
Čamac………………………………………………………………36

61

Oslobođenje………………………………………………………36
Crna svadba………………………………………………………37
Baština svesti……………………………………………………..38

Deo treći: Istina…………………………………………………...39
Poziv……………………………………………………………….39
Istina……………………………………………………………….40
Vrisak……………………………………………………………...41
Smisao…………………………………………………………….42
Rađanje ratnika……………………………………………..........43
Organski portal……………………………………………………44
Život………………………………………………………………..45
Čarolija…………………………………………………………….46
Drevne oči…………………………………………………………47
Ljubav……………………………………………………………...48
Mora………………………………………………………………..49
Istiniti san…………………………………………………………..5o
Holokaust…………………………………………………………..51
Lekcija……………………………………………………………...52
Suština……………………………………………………………..53
Pokret u nedogled………………………………………………...54
Iskustvo postanka…………………………………………………55
Sjedinjenje………………………………………………………....56

Deo četvrti: Najamnik beskraja………………………………….57
Moć…………………………………………………………………57
Oklop……………………………………………………………….58
Beskraj……………………………………………………………..59


BOJAN ĐORĐEVIĆ

1

BAŠTINA SVESTI – BOJAN ĐORĐEVIĆ


Svojom poezijom Bojan Đorđević sve dublje ponire u izvorišta i stremljenja ka čovekovim otkrovenjima i samootkrovenjima da bi pronašao cilj egzistencije i esencijalne puteve do uzroka i posledica svega onoga što se nalazi duboko zakopano u ljudskoj svesti. Uverenje da svi koračamo putem sopstvenog fatuma vodi nas do zapečaćene neslobode i do zaključka da ne možemo da promenimo to što nam je već dato. Svima je data uloga na pozornici života. Navikavamo se na pravu ulogu kada shvatimo da ne možemo pobeći u stvarnost ili ništavilo.
Bojan Đorđević je ugradio najsilniju snagu ljubavi koja, uslovno rečeno, nadmašuje i same stihove. Od poštovanja i divljenja do stalne čežnje, ceo Univerzum je ispunjen njome, svako doba dana i noći i svaki damar uvek pulsirajuće prirode. Njegova ljubav je svetionik u svakoj tami koja ga proždire, ona je spasilačko uže za sve životne brodolome iza kojih, posle kratkog nedisanja, izlazi kao pobednik jer je ona s njim spojena kao zdrava, netaknuta aura, stvorena kao pozitivni sloj na zemlji ispucaloj od gorčine ništavila. Njegova ljubav je jaka i moćna kao sam život. Senzitivnost stihova, istovremeno krije u sebi moć, jaku kao večnost.
Kroz stihove Bojana Đorđevića, provlači se osećanje melanholnije u jednoj sasvim dovoljnoj meri, zapravo, onoliko koliko sam pesnik oseća; melanholija zna da pređe u ogorčenost i osudu svega onog što čovek čini uprkos prirodi koja je, po njemu, najveće, najznačajnije i najplodnije tlo koje je Bog stvorio. Međutim, ono što dominira nad melanholijom i čitavom skalom drugih osećanja, su ljubav, radost, sveopšti pozitivizam i beskonačnost slobodne volje u Sveukupnosti i Sveprisutnosti.


Svetlana Pribaković

2
PSIHODELIČNI OSMEH


PRERUŠENA ULOGA


Želja ostavlja trag,
neće joj biti sveti preci,
ni budući potomci
koje neće razumeti.

Uloga beži od stvarnosti,
rađa dela
koja iščezavaju
kao mehur od sapunice,
pa ipak,
i trenutna lepota
dok ne nestane
ispoljiće savršenu svrhu.

Besmisao ograđuje staze
i ukazuje pogrešan pravac.
Prerušava se glumac
i igra ulogu života
kao klovn ili mudrac,
luda ili božanstvo.



Zbog nesvesnosti postojanja svi igraju neku od lažnih uloga da bi se navikli na pravu, kada se razotkrije da od nje ne bi mogli pobeći u stvarnost ili ništavilo. U materijalnom ispoljavanju početka i kraja njen vrhunac je na trenutak oplemenjen večnošću trajanja, na nekoliko sekundi u svoj lepoti živeće truležno kao večnost. Da bi lepota nepovratno otišla za zovom uništenja. Oni koji primete tu razliku dostojni su biranja uloge koju će u životu igrati, ili ne igraju nikakvu ulogu zbog straha da se ne zaljube u nju. Posledice mogu biti katastrofalne za glumca.


3


HOD


Vatra šije
odeždu vremena.

Hod Zemljom,
posvećena stopala
gaze po prahu mrtvih.

U Vazduhu lebde
zakačena težom
oproštena dela.

More je valovito
i oprašta hodaču
što korača po njemu.



Oni koji su sebi oprostili dela i svaki postupak koji čine, mogu hodati po vatri, površinom vode ili etra. Njihova posvećena stopala vreme ne dira jer su oslobođena svakog greha koji je iskupljen na golgoti ljubavi. Njihova dela idu za njima i sila uma svedoči da su neokaljani truležnim prahom. I vatra im šije odeždu i zakriljuje ih od svake studeni uma, i voda ih okrepljuje od svake pustinjske svesti. Taj hod ne razume nasilje niti mržnju, jer hodi samo u ljubavi koja je lakša od stvaranja i uništenja. I zemljom seje iskrice sa zvezda kao vatre za domove u kojima se ogledaju zimljivi domaćini. I onaj koji hoda površinom vode ne hoda samo za sebe već i za one koji ga gledaju, i njihove oči sa njim hodaju i svako delo koje se ogleda u posmatranju.

4


SVAKODNEVICA



Godina siromašnija
za jednog prijatelja,
rođaka ili poznanika.

Nova decenija
neće prepoznati krajolik,
zgrade
i nove reči u upotrebi.

Za druženjem između
drugih tužnih samoća,
samoću obuzimaju draži
svakodnevica zarobljenih razumom.

Uzdrmani ljudi
prose postanje,
u vremenu nepažnje
izigravaju gospodske prosjake.



Svakodnevica leprša okolo aura i otkida im delove dok telo ne ostane samo na vetrometini duhova.


5


SVOJSTVENO POŠTOVANJE


Poštuj pakao i ubice
koji satarama bruse strah.
Poštuj svece
na viteškim kolenima
koji u molitvama gube dah.
Svima je zajedničko
da je neko drugi
da bi se primetila razlika.
Ti nisi duboki jaz reke
i kolebanje plima i oseka.
Poštuj različitost
i skučenost jednog uma,
videćeš da ne treba da budeš
i u jednom i u drugom.
Poštuj ratove
jer nogom ne bi imao gde stati
da nije ljudi surovog srca.
Poštuj sve i svakoga
jer i ti si osnovna ideja
nečije ljubavi ili mržnje,
refren različitih smrti
i pesma otmenih žala.

Traži zahvalnost
i jemstvo za tvoje noge.
Traži tapiju za vetar
jer ti si izviđač sete.
Traži ono što nikada
nećeš imati zauvek,
poštovanje za samog sebe.


Svojstveno poštovanje polazi od sebe i njemu se vraća kao poštovanje svih koji postoje i koji će postojati, u sva vremena. Ti si izviđač koji traži sebe, u drugima, sebi.

6


MESEC DANA


Probuđen jedan život
za trideset dana.
Razotkrio se dar buđenja.
Kob je uzimala mesec kao danak
za svako učinjeno čudo.

Na jedan dan probuđeni
sagledavaju tesnace trajanja.
Hodaju bosi snovi teških oštrica.
Zemlja kao krvavo oranje
talasa sklad na sklad.

Uspavan nosi usnulog
u nestalim minutima.
Oproštaj reči od odlazećih
a tuga kao zbogom.

Otkrivena je mera
prokapanih suza
umesto peščanog časovnika.

Uzima znanje zajam
i punomoć izgubljenog časka.
Ostalo je još umiranje
kao žrtva za novi život.



Žrtvujte sebe na oltaru umiranja kroz milost i ljubav. Spokojni, bez vere da se ičemu nadate bez mržnje i oholosti možete dostići vreme van vremena. Oni koji prepoznaju suze kao merače samilosti zaustavljaju časovnik svemira. Probuđen život koji se ne iživi smislom, kob je vremena.


7


ZBOGOM


Zbogom kalemari brzih koraka
što vam nedostaje vreme
za svršetak kvrgavih poslova prirode.

Zbogom nadničari jada,
nije posao završen.

Zbogom nezgrapni svadbari
što ženiste se sestrama.

Zbogom vremensko sećanje
jer najmiliji su u njemu,
prolećni povetarac
isečen granama drveća
kao tupim sečivom.

Doviđenja večnosti
probuđena na tren,
dobrodošla ugašena stvarnosti
utrnulih sećanja.

Zbogom trubaduri vaskrsenja.

Zbogom namirisane konkubine
i lažni svete oporih milina.


Opraštam se sa zbogom, sa mirom kojim sam ukrotio nevremena uma. Ne dotičem više ništa što je kroz mene iživljeno kao trajanje ili san. I dalje nastavljam sam u ko zna kom vremenu dok se ne prepoznam kao samilost završetka puta. Zbogom i oprostite, unapred ako sam vas sablaznio rečima, to mi je i bila namera. Kome ćete zbogom poslati ako ne sebi!


8

Goranu…


SAPATNIK


Obučena u majsku raskoš
sa vencem cvetnih godova,
lagana kao večernji miris
od majskih svečanosti,
vazduhom klizi
vest povetarca
kao otkrovenje radosti.

Izranjavane gospođe trešnje
dozivaju sapatnika,
muk će biti tišina grozomorna
a graja granja majskospev
kada ih jesen obnaži.

Poslednju draž kob
uzima za danak starosti.



Šušti granje kao vest o nadošloj starosti, pucketa, slama se kao kad čoveku lomiš kolena. Krošnje pune procvetalog cveta su odavno nestale, na mestu njihovom, praznina zbori o prohujalom vremenu radosti. Majskospev gospođa u haljinama, nekada beše kob za ostarele oči, a sada je draž očiju što gledaju pustoš u zlatnim bojama jeseni. I vetar razvejava prah od cvetova na stopala vremena. Igra se u kovitlacima, i ljulja se pri bilju oduzimajući mu svežinu. Odavno, lišće je počelo da spada sa grana, da bledi, ocrtavajući na sebi mrtve žilice čijim tokovima je nekada jezdila svetlost. Obnažena priroda, na vetrometini, u pocepanoj haljini, spalih venaca hvale, plače u hramu vremena koji na otvorenom drži liturgiju. Grozomornost vapaja brusi skoreni sok trešanja. Samo se muk čuje kao eho tišine u sapatniku, koji se vuče kao prosjak nevremena.


9

Goranu…


KOVČEG


Modri tabani trešanja,
porasla stabla za pedalj
na prstima se propinju.
Valjaju krošnje valove
a beli cvetovi trepere
u krhkim rukama maja.

Izrezbaren maleni kovčeg
sa čijih ivica kaplje halucinacija.
Glas ječi iz stabla
sa senovitog mesta
gde će u sumrak osvanuti hram.

Pusta uzvišica unutar ničeg.
Veliki kovčeg istesan
iz ubijenog trešnjevog drveta,
prazan u svetlu crvenog meseca,
nogu majskih rana.

Pritislo nebo na kolenima.
Provejava uzbrane cvetove talas
na lice studenog modrila
sa kojih su majske suze nekad vapile.

Sunovraćuju se zrele trešnje u treset.
Otvorena vrata tla
iza kojih leži udubljen kovčeg,
u korenje na stranu palu nagnut
odakle istok pušta
u belo obučene vetrove.

I kao da u kolevki zaspalo
ljuljaju čedo trešnje,
granama mu miluju čelo
sa tek smežuranih cvetova.

10


ŽIG


Iz osećanja
uobličeno otelotvorenje.

Melanholična varka
sakriva cilj radosti.

Vesela sadašnjost
drži priručnik tuge.

Žig blagozvučja
molitvi je smeh
za setna tela žalosti.



Svako telo se rađa na radost prirode i života koji bujaju iz žiga različitih stvaranja. U sebi ma bilo koje telo nosi zadovoljstvo postanka. Bilo da je to čovek, životinja ili drvo, oni su u sebi zadovoljni kada postoje u bilo kakvim uslovima. Različite, životne okolnosti ispoljavaju samo različita iskustva dok je sudbina svih i svega ista. Žalosni smeh se dovija iz praha kao pobednik nad svima koji se batrgaju u sluzi života. Radosti su varke koje mogu zadržati na trenutak smeh, ciničan i bezdušan koji nema samilosti kada je neko setan u svetu gde su sva tela samo ograničeni organizmi.


11


ZAVIČAJ


Plaši se san
bezbrojnih ruku običaja.

Senovita mora
nije prepoznala
ožalošćenu noć.

Maleni krakovi ovog leta
neće ispoljiti krošnje
prohtevu prirode.

Zavičaj je okružen zidovima.
Miris okeana je daleko.


Beskrajni horizont sakriva tamnicu koja se sferno račva ispod svačijih nogu. Zidovi od vode, peska ili kamena, zidovi od bilja i drveća, zidovi od ljudskih kostiju su dokaz da je tvoj zavičaj okružen patnjom. Sloboda ište žrtve od tebe i bližnjih. Tvoje telo je domaćin nepoznatom i živi u prostranom zatvoru. I san je jedna odaja stvarnosti za koji znaš dok traje da je tvoja realnost. Snovi imaju ruke i dosežu dokle želje dobacuju. Buđenje kome se nadaš dolazi iz sna, zato se i budiš u tačno vreme dana da bi ih prepoznao kao izvesnu budućnost. Da li si siguran kada se probudiš da si u pravoj stvarnosti? Da nije to možda neki drugi san koji te veže slikama tvojih želja? Svako nosi sa sobom svoj zavičaj i ne da ga nikome drugom. Kada bi postojao samo jedan zavičaj u njemu postojalo bi razumevanje između gospodara i sužnjeg, sanjanog i sna koji bi mogao da se probije van iluzije. Okean je metafora za slobodu i njegov miris možemo da osetimo svuda. To prostranstvo jednog što se giba u svojim nedrima nosi svet kome ne treba svetlost ili vazduh sa površine.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Bojan71
Tragalac


Pridružio: 30 Apr 2011
Poruke: 127
Lokacija: 7D

 Poruka Poslao: 25 Maj, 2011 07:04 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Deo drugi

12


PODOZRENJE


Žeđ za osvetom prosi
milost milosnika.

U oreolu dželata
nebeska harfa zveči
kao giljotina.

Iza dobrih dela
pomalja se masakr.
Iza krvave maske umodržac
stoji na mrtvoj straži.


Dešava se da započeto dobro delo izrodi zlo koje nadmaši dobrotu krvoločnim postupcima. Krv samilosnika kao sopstvena žrtva gradi svet budućnosti. Na mrtvoj smo straži svog uma, čuvamo zla ili dobra dela.



ŽEĐ

Trag rđe
u zlatnim kapima rose.
Onostrana duga u jednoj boji.
Bez pratnje hodi vatra
i prelama biljke žaru.
Železne lađe lepršaju
nebom zakovane.
Pauci kapi rose
vežu u mreže
za jutarnju žeđ narikača.

Jutra su pusta bez onog koga čekaju. Noćašnje vatre su pohodile rosu, kao na izvor išle su ka hodočašću.
13


INSPIRACIJA


Bodrost uzima moć
robijaškim navikama,
okreće novi list
i blagosilja ubijanjem mravinjaka.

Navika o sumornom jadu
tražila je izgovor.
Pribor za upomoć
dozivao je kuke za vešanje.

Nehajno stanje prati
duboki jaz uma.
Razmešteni su kreveti
u obliku krsta.

Samoubistvo čeka
inspiraciju života,
glava odsečeno rame utehe.


Nema utehe gde svi umiru, svaki deo prirode, ti ili tvoji bližnji. Samozavaravanje je život u slepilu, u nevidelu bola bližnjih koji se koprcaju dok ih patnja obuzima kao sprava za mučenje. Autistični svet, u njima retardirane samoubice svojim verovanjem produžavaju agoniju, i san je tu kao odmor od takvog sveta, ali, ljudi ne znaju da sanjaju i svoj svet prenose i u njega. Čini se da su svi inspirisani životom kao varkom koja tačno zna čija je koja boja sveta. I gde utehu otkriti kao inspiraciju za dalje napredovanje kroz bitisanje? U ništavilu, svetlu? Voleo bih da je uteha konačna, vanvremenska gde bi svi našli svoj dom. Iskupljenje, draga braćo, nije uzimanje već davanje ljubavi, sna, onima koji ne znaju da ljube i sanjaju.


14


ILUZIJA



Jezički tegovi akrobatike
u ophođenju uljudnosti,
ponašanja u normama
obesmislenih naraštaja.
Utuljeni strah između nektara
opijajućih sekvenci.
Glasovne mogućnosti tenora
podižu pejsaž oaze
oivičene grozomornim paklom.
Ljubopitljiva deca postavljaju pitanja
o suštini odgovora.
Ljupke pokrete ludila
uspavljuje priroda
lepršavim oblicima.
Pozorne su želje ushićenja
i ništavilo iluzije
koja ubija stvaranjem.




Na svet si došao kao pitanje, kada odlaziš sa njega već treba da znaš odgovor, ako li ne znaš, sve je uzalud.


15


NADRIPESNIK



Zmijama su ispale čeljusti.

Plime i oseke
nikoga ne uznemiravaju
po opservatorijama.

Arena dečijih igara
poprskana znojem.

Delokrug gostiona mami
užegle šale na račun
pijanih šarana.

U odrazima vode plesačice
naoblačene kože.

Odgovori pitanja dramatike
poodavno su savladani
jedrima nadripesnika.

Kameleoni proždiru
boje okruženja.

Jeleni su izneli
vatre na rogovima.
Vodopadi su plakali.


Nadripesnik je preobučen u jelena, u vodopad i zmiju i smeje se pijanim šaranima u vinu. Verujte mi, život je gozba, nekada učestvuješ u gozbi a nekada si ti sam povod za gozbu drugima. Kameleoni menjaju boju ne da bi izgledali lepo i raznobojno, već da bi preživeli. Tako i ja. A vi?

16


OPLAKIVANJE


Stojim na krakovima talasa
a okean klizi nadamnom,
u laganom ritmu
pomeram se ka pučini
dalekih izmaglica,
negde u nedogled gde iznad mene
ptice samo kruže u krug.
Ispružio sam ruku
da nahranim galeba u letu,
sunovratio se ka meni
i otkinuo mi prst.

Gladni su galebi,
otkidam od sebe parče mesa
i pružam nagradu
onoj ptici koja ga se prva dočepa.
Nisu to golubi
zahvalni mrvicama.

Kandže galeba miluju
još uvek podignutu ruku,
tupo odzvanja kljun ptice o moju kost
dok stoji na mojim ogoljenim rebrima.

Krajičkom iskidanog oka
u levoj kandži galebice,
gledam kako mi srce
odnosi ka horizontu,
a ono kuca ranjeno
i oplakuje moje oči,
koje su za gozbu ptice
tek ovog jutra prvi zalogaj.


17


PRVI SAN


Ne znaš da si u snovima,
u susretu stvarnosti
i časa gneva,
u već viđenom i odslušanom,
proživljenom sudbinskim
dodirima sećanja
i zaborava voljenih.

Nisi u tuđim snovima.
Zajednička je usnulost
na granicama nehajnog,
ljubav i prijateljstvo
već zaboravljenih,
izgubljeni dar
za obgrljenu iluziju,
vrati se,
jednom,
nama,
koji smo u tuđim snovima
okosnica njihovog bitisanja.

Snovi nastavljeni u voljenima
ophrvani zaboravom nestajanja,
stižu do njega koji opčinjen
sanjanjem stvara,
jedan jedini san
koji još uvek traje
u svim različitim uzrocima,
sa krajem u nama nenaviknutima
da i san olako u smrti,
možemo izgubiti.


18


MOĆ



Šta znači kada se probudi
moć u vidu ljubavi,
dok se svet urušava
u nevidljivu tačku,
lagano,
kao da silaze
sve čudi prohujalog,
u buđenju osećanja,
da Znanje treba svakog!?



MISAO


Slepljene kazaljke časovnika
kao odgovor na pitanje,
senka u senki
nema dvojnost koja se primećuje.

Jedna je istina ispričana
različitim rečima
za beskonačno ljudi,
ko shvata zagonetku
pre njene tajne,
dostojan ju je postaviti simbolima
koji ne odudaraju od istine.

Dokle misao može da dobaci
a da ne nestane,
neće pozlediti
onog koji je poznaje
kao odgovor
koji je kao eho
sastavljen od reči pitanja.


19


RANA



Oduzet zvuk za one
koji u tišini prebivaju,
i glas koji zbori
sa usana,
nemi je znak za oči
koje ponekad čuju.

Nema su dela vetrova,
a zvuk prolećne kiše
razliva se po licu
koje bi da čuje šum.

Pokreti tela odaju glas,
i bol na mesto bola
otvara ranu rani
kroz uzdrhtali stas.
I suze onih
koje napuštaju čula,
usahnuće.

U svetu surovog zvuka,
jauci ne mogu
prenuti usnule
okovanih muka.


20

TERRA-MAJKA ZEMLJA



MOLITVA


Svitanje,
Umivam se vodom života
i sa Suncem se rađa molitva:
Perune,
podaj mi snagu za dela
da ih uznesem na pleća,
kao lagani lahor
što nosi krasne cvetove
kroz uzdrhtali vazduh.

Podne,
umivam se vodom života
i krepim svoje oči.
Uznosim molitvu Bogu Horsu
kroz vrhunac svetla:
Podaj mi Bože vest znanja
u sva nevremena,
čuvaj mi iskru života
kroz svest naravi,
pogled te slavi na vidiku
kao prelaz ka onostranom.

Suton,
umivam se vodom života
i kvasim telo i bit
pred večernju molitvu:
Podaj mi Dajbože snagu za san
kao i u volji za ovaj dan,
u radosti berem plodove Zemlje
a u veselju ljubim obraze roda svog.
Podaj mi Dajbože zdravlje i sreću,
dar praha i znanja.
Kroz zlatnu sredinu hodim
kroz Javu zemaljskog bitisanja.


21


TERRA


MAJKA ZEMLJA



(Hvalospevi sinova i kćeri
Majci Zemlji u sva vremena.
U svim sećanjima,
mislima i delima,
ljubimo Nju odvajkada).

Tvoj dah u nama prebiva
i kao odojčad nas povijaš
silom teže od rođenja do smrti.
Izvajani od tvoje krvi
da dosegnemo Sunce
dok ne prohodamo nebesima
slavimo prirodu koju uznosimo
na pustim mestima svemira.

Oči su nam plave
kao što plaviš crnim putem Univerzuma,
belimo kao put Tvojih Zora
kojima nas budiš da te slavimo,
pored visokih stabala
i bistrih reka i jezera,
zelenih polja
i raznobojnog cveća
koja su osećanja tvoje biti.

U nama je ledeni dah planina
i jarost pustinjskih vrućina,
valovi okeana su nam kao misli,
naš nastanak i nestanak kao oblaci
u tvojim zenicama,
Majko!
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Bojan71
Tragalac


Pridružio: 30 Apr 2011
Poruke: 127
Lokacija: 7D

 Poruka Poslao: 25 Maj, 2011 07:07 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Deo treći


22

ZA NADEŽDU

NAKLON


Stvaranje,
žrtva je nas samih
iz kojih se rađa,
sjedinjeno žarkom ljubavlju
nepoznatih koji se susreću,
uobličava novo saznanje
kroz novi život
tek rođen na svetlu dana.

Plavetnih očiju
umiva Nebo.
Beskraj čežnje
i nova odežda za samilost,
suze i patnja majčina,
uteha ocu
čije su ruke u tlu.

Neznana čarolija
kao tvoja tajna.
Samo znam,
vredna si žrtve,
krvi duše
iz koje si nastala,
izabrana da svoj put
sa nama ispuniš u duhu.

Nadežda…
Pred tobom naklon
tvojoj hrabrosti
za ovaj svet u nevidelu,
sluti novi život
kao dar ljubavi,
Bori se!



23


UOBLIČAVANJE HAOSA


Nisam se nadao da opstanem
među uplakanim stablima,
stenama koje oživljavaju
na drhtaj Zemlje,
među oholim ljudima
željnih krvi
i topline tuđih snova.

Nadao se nisam,
bez predaha
između stopala i tla,
dana ili leta vremena,
do uvoda u oproštaj
da prođe neznan za vazduh,
za kišu i suze,
na tasu,
tuđe u mašti
nemilih nadanja.

Zlopati se vreme u nama,
preživljava do sutra,
traži da nalazimo
smisao u besmislu.
Nema nade
koja bi nas uzdigla do visina
praznog prostora.

Nehotično smo dotakli haos
kao rukama glinu.


24


PERUN



Vatre gore
za noć i dan naložene,
titra plamen
i leluja iskrama časti.

Umiru hrastovi stari,
kao svedoci Serbi ih slave.
Sveti gajevi
kao žrtvenici sjaje,
zalepljen vazduh tišinom
kao smola se lepi za stabla.

Srebrne reke sijaju
odsjajem božanske moći
što veriža nebom,
hodi,
Perune,
hodi,
na mesto svetih gajeva.

Preko Svarožića zakletva
u nama daje hrabrost slobodi.
Odagnaj sušu kao kaznu
za nas koji te slavimo rosom!

Okovi od tame spali
jutrom obasjani.
Evo Perune klasja žitnog
u žrtvi Sunca iz tla,
žetvom oveštanih!


25


SRCE U LEDU


Devojčica sa telom od leda,
krvavom mrljom na grudima,
pognutog pogleda,
bosim nogama pleše
u ritmu bledog hoda.

Sa iskidanim šalovima
na rukama,
dugačkim velom na glavi,
izatkanom haljinom
od uveličanih pahuljica,
dobrodošlicu želi
glečerskom srcu hladne tamnice.

Na licu skuplja zaleđene suze
iz kutka kristalnih očiju,
u njenom srcu kuca
u taktu poslednji oproštaj.
Izlazeće sunce,
sa horizonta,
devojčicu kupa i topi.
Njeno srce pluta na vodi i čeka
sleđenu noć za novi telesni oblik.


26


LAKOVANE CIPELE


Privukao ga je sjaj crnih,
lakiranih cipela
u izlogu pogrebne opreme.

Kročio je sa nevericom u radnju
i kupio dva para.
Jedne je odmah obuo da ih oseti.
Bile su od kartona,
lakovane
i zalepljene jevtinim lepkom,
izgledale su na oko kao prave.

Napravio je par koraka,
raspale su se cipele lakovane
na trošne ostatke,
na iskrzan karton,
pertle se umrsile
i spale,
dno ostalo
na početku koraka.

Privukao ga je sjaj tame
zadržan na jednoj upotrebi
cipela za mrtvake.
Razmišljao je u tišini
okružen pogrebnom opremom;
tela su isto što i cipele.

Drugi par je zadržao.
Barem će znati
kako je u njima hodati.
Kada umre obući će mu ih
na bose noge
poplavele od hladnoće.


27


DVOBOJ



Prepuna arena
uskovitlanog gledališta.

Ogrnuta odeždom
od krljušti
boje mahovine,
uzima zubima oštro sečivo
i pred životinjom maše plašt.

Za vratom dahće smrt
u vrisku
načete jednine,
pred bikom
leluja usredsređena
za zadovoljstvo mase.

Na zaokret plašta
i udarca mača
o leđa životinje,
odjekne roptaj,
ali gledališta.

Približava se ljupkim pokretima,
podignutim sečivom
zadaje poslednji udarac
i dvoboj završava.

Kroz kapiju smrti
izneli su bika na kukama.
Klicanje pobedniku.
Ogrnuta iskrvavljenim plaštom,
odlazi za krvavim tragom
što je na tlu ostao usečen.

Ispred arene mesara,
jagma za vrućim mesom poraženog.


28


SUZE RASPEĆA



Nema razuma
za bića koja se ubijaju,
i koja završe
na trpezama
za slast onih
koji od njih žive.

Mržnje je i gordosti
u sputanim jedinkama
koje nisu videle svetlo,
i koje neznaju
da sutra priča večnost.

Sramota ljudskog roda
baštini
životinjsku krv.
Rezervati-novi logori.
Već danas,
sada,
od vas smrt
životnu snagu traži.

Suze spiraju kosti
zemlji koja umire.
Na krstovima
razapete životinje,
za njih,
laž kao patnja
proglašava se za istinu,
one bi da pod parčetom neba
svoj život u miru skončaju.

Od čoveka,
ne ostaje milost već krv,
vatra i zalogaj.


29


SAMO SE PONAVLJAMO



Plodovi smrti
rađaju se kroz porodicu.
Podižemo iste domove
okružene visokim zidovima.
Sadimo slično cveće
i verujemo u nepoznato sutra,
hladovina nam je tama
a ne odmor bez grča.

U strahu su nam isti otkucaji
i radost sa osmehom,
tajanstveni događaji
nesmotreno opisani.
Ista uhvaćena priroda
u ramovima slikara
kao mrtvi pejzaž,
stoji nam iznad glava,
ista.

Ponavljamo se gordo
i sa najavom zaborava.
Voljom smo spali
na besane laži.
Oskrnavili smo i snove
i našu moć
da kroz njih stvaramo.
Kao niko uzalud
se samo ponavljamo,
od juče za sutra
u nedogled varke.



30


PUT BOGA KOLEDA



(U zvezdanoj knjizi Koleda
nalazi se put ka Božanskim Svetovima).



Oko Polarne Zvezde
okreće se zvezdano nebo
Kolo Svaroga,
tu je kapija vremena
i put u prošlost i budućnost.

Vreme je odabir,
sekvenca postojanja unapred
ili unazad trajanja,
ili ga nema
da bi postojalo
u zaustavljenoj gravitaciji.

Sve slučajnosti
jesu nerazumevanje
nas samih,
Stvoritelja koga otkrivamo
kada se uzdignemo
iznad kruga opažaja.

Čovek je rođen pod zvezdom
koja je i njegovo proročanstvo.


31


VREME

(Iluzija za učenje).



Ne stare misli
već upokojena svest.

Promenio sam telo za telo
i više nisam isti.
Kako je znanje dobro
kao svetlo,
kao ljubav.

Dok ne naučimo lekcije života
i onoga što je između,
lutamo slobodnom voljom
koju bacamo u ambis želja.

Manipulišu vremenom
i nama u njemu,
i ako se ne probudimo
i ono što nam je danas sutra
može nam biti večnost.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
www.OBJAVE.com forum » UNUTRAŠNJA STRANA VETRA
Ovaj forum je zaključan i ne možete pisati, odgovoriti ili menjati teme   Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu Prethodni  
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18  Sledeci
Strana 17 od 18

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu

Neke srodne teme
 Teme   Odgovori   Autor   Pogledano   Poslednja poruka 
Nema novih poruka MEDITACIJA- OSNOVNI POJMOVI 50 Vesna 40559 16 Nov, 2010 14:55 pm
Aleksandra-Caca Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka Suština vašeg sadašnjeg duhovnog stava, ubeđenja ? 22 plavizrak 29747 08 Nov, 2010 09:22 am
rale Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka Interval ne-vremena 4 adminfob 42378 03 Jun, 2010 23:13 pm
zvoncica Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka TOČAK MEDICINE VEČNOGA BIĆA 3 adminfob 30268 18 Jan, 2010 10:15 am
Satćitananda Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka Zaboravljena Povest Zemlje 6 adminfob 35309 04 Jan, 2010 23:41 pm
majstor Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka TRAGANJE ZA ISTINOM 32 plavizrak 29390 07 Sep, 2009 04:30 am
Vesna Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka Tvorac i zemlja 2 adminfob 42743 11 Maj, 2008 23:06 pm
Vesna Pogledaj zadnje poruke
 
 
Home | Add to Favorites | Mapa sajta
 
 




Solaris 1.11 phpBB theme/template © 2003 - 2005 Jakob Persson (readme)(forumthemes/bbstyles)

Powered by phpBB © 2001, 2002 phpBB Group
Prevod by CyberCom