KORACI DO MUDROSTI I SREĆE...
Ovaj forum je zaključan i ne možete pisati, odgovoriti ili menjati teme   Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati
www.OBJAVE.com forum » UNUTRAŠNJA STRANA VETRA
Pogledaj prethodnu temu :: G :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
Aleksandra-Caca
Mesija


Pridružio: 23 Sep 2008
Poruke: 4803
Lokacija: U srcu svetlosti

 Poruka Poslao: 25 Dec, 2008 01:37 am    Naslov: KORACI DO MUDROSTI I SREĆE...
Odgovoriti sa citatom

.
ŠTA JE SREĆA
Antoni De Melo





„Ako neko dođe meni i ne mrzi oca svojega i mater i ženu i decu i braću i sestre pa i život svoj ne može biti moj učenik."
Lk. 14,26


Razmislite o osećanju koje se javlja u vama kada vas hvale, obasipaju vas komplimentima, kada uvažavaju nešto što ste uradili, kada vas prihvataju kao ličnost. Mislite zatim, s druge tačke gledišta, na osećanja koja se bude u vama pri zalasku sunca ili u zoru, pred lepotom prirode uopšte, ili kada čitate neku knjigu ili gledate film kojima se potpuno prepuštate. Uporedite ta osećanja sa onim što ste osetili kada vas hvale sa osećanjem koje, u suštini, potiče od „samoveličanja", od „samouzdizanja", što su tzv. „spoljašnja" osećanja, dok osećanja druge, vrste potiču od „samoostvarenja" to su osećanja duše.

Razmotrite sada vaša osećanja prilikom nekog uspeha, kada nešto postignete, pobedite u nekom takmičenju, dobijete neku opkladu ili se istaknete u nekoj diskusiji. Uporedite ova osećanja sa radošću koju osećate, na primer, kada ste zaista zadovoljni nečim što radite, radom koji vas potpuno ispunjava, kome se prepuštate svim svojim bićem. Prva osećanja dolaze spolja, a drugo iznutra, kao osećanje duše.
Još jedno poređenje: setite se šta ste osećali kada ste u rukama imali moć, kada ste bili naredbodavac i kada su drugi gledali u vas, spremni da vas poslušaju, kada ste bili popularni. Ovom osećanju suprotstavite osećanje intimnosti, ispunjenosti koju ste osetili kada vam je bilo lepo u društvu nekog prijatelja, ili na nekom bezbrižnom i veselom izletu.

Na ovoj tački, pokušajte da shvatite pravu suštinu osećanja koja dolaze spolja, ne iz samoostvarenja, već od samouzdizanja. To nisu prirodna osećanja, njih su stvorili vaše društvo i kultura, da bi vas učinili produktivnim i držali vas pod kontrolom. Ta osećanja ne daju vam nikad takvu ispunjenost i sreću kao kada vas zadivi priroda, kada uživate u društvu prijatelja, ili u radu kome se prepuštate. Osećanja koja vam je nametnulo društvo usmerena su na to da izazovu opijenost sobom i kao rezultat javlja se... praznina.

Posmatrajte tok svoga dana ili čitavih nedelju dana i razmislite: za koliko aktivnosti koje ste obavili ili učestvovali u njima možete reći da su bile imune od večite želje za isticanjem, za uzbuđenjima, od težnje da osvojite pažnju, aplauze, slavu, popularnost, uspeh ili moć?
A sada pogledajte ljude oko sebe. Nalazite li među njima jednu jedinu osobu koja nije u potrazi za tim prizemnim zadovoljstvima, koja nije podjarmljena njima, koja nije alava i sebična, koja svesno ili nesvesno ne provodi ni trenutak svog postojanja u traženju svega toga?

Kada sve to sagledate, shvatićete kako se ljudi upinju da osvoje svet, živeći potpuno praznim životom, uz ishod potpunog gubljenja svoje duše.
Da zaključimo jednom parabolom na ovu temu. Grupa turista udobno sedi u autobusu i putuje. Kraj njih promiču jezera, planine, livade i reke. Ali zavese na prozorima su spuštene i oni, ne znajući šta je van autobusa, čitavo putovanje provode u raspravama ko zaslužuje da sedi napred, ko je najprivlačniji ili uživa najveći ugled među njima, i tako dalje, a onda... putovanje se okončava.

Pažljivo gledajte oko sebe i videćete nesreću koja vlada u svetu, oko vas i u vama. Šta je uzrok tome? Možda ćete reći: usamljenost, potlačenost, ratovi, beda, pokvarenost, ateizam.. . ali grešite. Samo jedan je uzrok vaskolike nesreće, lažna ubeđenja kojih se držite, ubeđenja toliko raširena i ukorenjena, tako čvrsto utemeljena, da nikad niste ni pomislili kako bi trebalo raspravljati o njima. Zbog takvih naopakih ubeđenja vidite svet i same sebe u iskrivljenoj perspektivi.

Vaše mentalne šeme tako su ubedljive, a pritisak društva kome ste izloženi toliko je snažan, da ste bukvalno dužni da gledate svet oko sebe na taj naopak način. Nema vam spasa, baš zato što nikad i ne posumnjate da kratkovido gledate na svet, da je vaš način razmišljanja možda nakaradan i izopačen, i da su vaša ubeđenja u osnovi lažna.
Osvrnite se još malo oko sebe, ne biste li možda pronašli jednu jedinu osobu koja je autentično srećna, oslobođena strahova, nesigurnosti, napetosti i briga. Ako imate sreće, otkrićete jednu u sto hiljada.

Ovo bi trebalo da vas navede da s rezervom gledate na programiranost i ubeđenja zajednička vama i ljudima oko vas. Međutim, vi ste takođe programirani da živite bez sumnji, bez suvišnih dilema, programirani da verujete u stavove koje vam je usadila vaša tradicija, kultura, društvo i religija. I, ako ne nalazite da ste srećni, dresirani ste da oplakujete same sebe, umesto da okrivite svoje uzore, predrasude, kulturna i nasleđena ubedenja.
Da bi situacija bila još tragičnija, tu je i činjenica da su mnogi među nama do te mere bili izloženi pranju mozga, da nisu čak ni svesni da su nesrećni, kao čovek koji sanja, ne znajući da samo sanja.
Koja su ta lažna ubeđenja koja nam blokiraju put ka sreći? Evo nekih.

Prvo: ne možete biti srećni ako nemate sve ono za šta ste vezani i što smatrate tako dragocenim.

Sušta laž. Ne postoji ni jedan trenutak u vašem životu u kome nemate sve što je potrebno da biste bili srećni. Vaša nesreća potiče od toga što usmeravate svoju pažnju na ono što nemate, umesto na to što u određenom trenutku imate.

Druga lažna ideja: sreća je negde u budućnosti.

Netačno. Srećni ste tu gde ste, i baš u ovom času; ali vi to ne znate, jer su vas lažna ubeđenja i naopako viđenje sveta začaurili u strepnje, nespokojstva, veze i sukobe, načinivši od vas odgovornu pedalu u igrama za koje ste programirani, i pri tom vas ubedili da morate učestvovati u njima. Kada biste bili kadri da vidite čitavu tu farsu s naličja, otkrili biste da ste srećni a da to i ne znate.

Još jedno lažno ubeđenje:

Sreća se postiže ako čovek uspešno manipuliše situacijama i ljudima koji ga okružuju.

Nije istina.

Ljudi glupavo rasipaju ogromnu energiju da bi „rekonstruisali" svet. Ako je vaša sudbina da menjate svet, u redu, samo napred, menjajte ga, ali nemojte da uobražavate kako će vas to učiniti srećnim. Ono što vas čini srećnim ili nesrećnim nisu svet i ljudi oko vas, već samo misli u vašoj glavi. Koliko je zaludno tražiti orlovske gnezdo na dnu okeana, toliko je zaludno tražiti sreću u spoljnom svetu.

Ako zaista želite sreću, ne rasipajte energiju tražeći sredstva protiv svoje ćelavosti, ili trudeći se da oblikujete mišićavo telo, ili menjajući kuću, posao, bračnu vezu, stil života ili čak sopstvenu ličnost. Kada biste možda i uspeli da promenite sve te stvari, da svoj izgled učinite privlačnijim, svoju ličnost kompleksnijom, da nađete lepši ambijent za svoj život, itd., da li ste pomislili kako biste možda, uprkos svemu tome, ostali nesrećni? Najskrivenijim delom svoga bića vi znate da je to istina, ali svejedno i dalje razbacujete snagu i energiju u potrazi za nečim što vas ne može trajno usrećiti.

Evo još jednog lažnog ubeđenja: srećni smo kada nam se sve želje ostvare.

Još jedna neistina.

U stvarnosti, baš su te želje i veze ono što vas čini napetim, frustriranim, nervoznim, nesigurnim i uplašenim. Sastavite spisak svih svojih veza i želja, i pored svake dopišite:

„U dubini svoga bića znam, čak i kad bi mi se to ispunilo, ne bih mi se ostvarila trajna sreća".

Razmislite o istinitosti ove tvrdnje. Ispunjenje neke želje može nam najviše dati munjevitu opijenost, kratkotrajnu radost, ali tako nešto ne treba brkati sa srećom.
Šta je onda sreća? Malo je takvih koji mogu da odgovore, a niko od njih ne ume to izraziti recima. Jer, sreća ne može da se iskaže. Da li biste mogli da opišete svetlost ljudima koji su čitav život proveli u mraku? Ili da opišete stvarnost nekome ko samo sanja? Spoznaj svoj mrak i on će nestati, tada ćeš saznati šta je svetlost. Spoznaj svoje košmare onakve kakvi zaista jesu i oni će iščeznuti, a ti ćeš se probuditi u stvarnosti.

Spoznaj svoja lažna ubeđenja i ona će se izgubiti, samo na taj način okusićete šta je sreća.
Kad ljudi tragaju za srećom na naopak način, zašto ne pokušaju da razjasne sebi svoja lažna ubeđenja? Kao prvo, zato što ih nikad ne vide kao lažna; ne vide ih čak ni kao ubeđenja, već bukvalno kao činjenice, kao objektivnu stvarnost, toliko su duboko zaglibljeni u svoju programiranost.

Drugo, zato što su prestravljeni idejom da bi mogli da izgube jedini svet koji poznaju, svet želja, veza, strahova, društvenih pritisaka, napetosti, ambicija, strepnji, krivice; svet s bljeskovima užitka, olakšanja i opijenosti koje stvari u njihovom svetu mogu da im pruže. Pokušajte da zamislite čoveka koji se užasava da izađe iz svog košmara zato što je, na kraju krajeva, to jedini svet koji on poznaje i eto vam fotografije vas i ljudi koji vas okružuju.

Ukoliko želite da dostignete trajnu sreću i spokojstvo, morate biti spremni da odbacite oca, majku, pa čak i sopstveni život, i da kažete zbogom svemu što posedujete. Na koji način? Ne bukvalnim odbacivanjem svekolike stvarnosti od koje je sazdan vaš život (jer biste uvek ostali vezani za ono što ste na silu odbacili), već sagledavši sve to kao privid, što stvarno i jeste. Ako se tako postavite, bez ikakvog je značaja da li ćete odbaciti te stvari ili ne one gube svoju moć nad vama, svoju sposobnost da vas povrede, i vi se najzad budite iz svojih snova, iz mraka, iza vas ostaju svi vaši strahovi, sva vaša nesreća.

Odvojite ipak neko vreme i potrudite se da ogoljeno sagledate, kakve stvarno jesu, stvari za koje pokušavate da se zakačite, sva ta priviđenja koja vam s jedne strane pružaju omamljenost i užitak, ali i nesigurnost, patnje, napetost, strepnju i nesreću.

Otac i majka - privid; žena i deca, braća i sestre -privid; sve što posedujete - privid; vaš sadašnji život -privid; bilo koja stvar za koju ste vezani i koja, po vama, jedina može da vas usreći - privid.

Na toj tački odbacićete majku i oca, ženu i decu, braću i sestre, kao i sopstveni život sa svim dobrima. Prestaćete da se kačite i vezujete za sve ove stvari, a tako ćete poništiti njihovu sposobnost da vas povrede. Na toj tački, najzad, doživećete to tajanstveno stanje koje se ne može opisati niti izraziti: uronjenost u sreću i duševni mir, i shvatićete koliko je istinito da se svakome ko odbije da se grčevito drži majke, oca, žene i dece, braće i sestara, zemlje ili kuće... stostruko vraća, i on konačno stupa u večni život.


OVE DIVNE TEKSTOVE SAM DOBILA OD MIRKA Thanx Cmok HI!

.
_________________
"APO DIPO BHAVA" - BUDI SAM SEBI SVETLOST


Poslednji izmenio Aleksandra-Caca dana 25 Dec, 2008 01:59 am, izmenjeno ukupno 1 puta
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
Aleksandra-Caca
Mesija


Pridružio: 23 Sep 2008
Poruke: 4803
Lokacija: U srcu svetlosti

 Poruka Poslao: 25 Dec, 2008 01:41 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

ČETIRI KORAKA DO MUDROSTI
Antoni De Melo


PRVI KORAK; - Prvo što treba učiniti je da se suočimo sa svojim negativnim osećanjima kojih nismo svesni. Mnogi, mnogi ljudi nose u sebi negativna osećanja, potpuno nesvesni toga. Mnogi su ljudi potišteni, a potpuno nesvesni toga. I samo kada stupi u dodir s radošću, čovek postane svestan koliko je bio potišten. Ne možemo se suočiti sa rakom koji nije ustanovljen. Ne možemo se osloboditi štetnih insekata koji uništavaju biljke ako ne znamo za njihovo prisustvo.
Prvo što treba učiniti je da postanemo svesni svojih negativnih osećanja. Kojih negativnih osećanja? Tuge, na primer. Osećamo tugu, loše smo raspoloženi. Osećamo odbojnost prema sebi, ili se javlja osećanje krivice. Život kao da nema nikakvu svrhu, kao da nema nikakvog smisla. Osećamo se povređeno, nervozno i napeto. Prvi korak je da postanemo svesni takvih osećanja.

DRUGI KORAK; - (ili druga faza od ukupno četiri) je da shvatimo kako je negativno osećanje unutar nas, a ne u stvarnosti. To je tako očigledna stvar, ali znaju li to ljudi? Ne znaju, verujte mi. Imaju diplome i rektori su fakulteta, ali to ipak nisu shvatili. U školi me nisu naučili da živim. Naučili su me svemu ostalom. Kao što je neko rekao: "Dobio sam odličnu obuku. Ali trebale su čitave godine da je se otarasim." Sva duhovnost je u tome, znate li? Odučavanje. Odučavanje od svih budalaština kojima su nas učili.

„Negativna osećanja su u vama, nema ih u stvarnosti. Zato prestanite s nastojanjem da promenite ljude i stvari oko sebe. Samo rasipamo svoju energiju i vreme, upinjući se da promenimo spoljni svet, da promenimo svog bračnog druga, ili šefa, ili prijatelje, neprijatelje i sve ostalo. Ništa ne treba da menjamo“.

Negativna osećanja su samo u vama. Ne postoji nijedan čovek na svetu.koji ima moć da vas učini nesrećnim. Ne postoji nijedan događaj koji ima moć da vas uznemiri, ugrozi vas ili vam naškodi. Nijedan događaj, nikakvo stanje, nijedna situacija, nijedan čovek. Niko vam to nikad nije rekao - uvek su vam govorili suprotno. Eto zašto ste sada u nevolji. Eto zašto ste uspavani. Niko vam to još nije rekao, ali očigledno je.
Pretpostavimo da kiša pokvari neki piknik. Ko reaguje na negativan način? Kiša ili vi? I šta izaziva negativno osećanje? Kiša ili vaša reakcija? Kada udarite kolenom o sto, stolu je savršeno dobro. On je samo to što jeste, sto. Bol je u vašem kolenu, ne u stolu.
Mistici neprestano pokušavaju da nam pomognu da shvatimo kako je stvarnost dobra takva kakva je. Stvarnost nije problematična. Uklonite ljudska bića sa ove planete i život će teći dalje, priroda će nastaviti da se razvija u svoj svojoj lepoti i divljini. U čemu bi bio problem? Ne bi bilo problema. Vi ste stvorili problem. Vi ste taj problem. Vi ste se poistovetili sa samim sobom, svojim lažnim "Ja", i to je sav problem. Osećanje je u vama, nema ga u stvarnosti.

TREĆI KORAK; - Je da se nikada ne poistovetimo sa tim osećanjem. Ono nema ništa zajedničko sa našim "Ja". Ne opisujte svoju suštinu terminima tog osećanja. Nemojte reći: "Potišten sam." Ako kažete: "Osećam potištenost" to je u redu. Ako kažete da osećate tugu, to je u redu. Ali nemojte reći: "Tužan sam", jer tako definišete sebe u svetlu tog osećanja. Tu leži vaša iluzija, u tome je vaša greška. U ovom trenutku postoji potištenost, postoje povređena osećanja, ali tako je, nemojte se baviti njima. Proći će. Sve prođe, sve. Vaše depresije i vaša osećanja nemaju ništa zajedničko sa srećom. To su samo oscilacije klatna. Ako tražite uzbuđenja i ushićenja, pripremite se za depresiju i potištenost. Hoćete li svoju drogu? Pripremite se za protivudare. Klatno oscilira od jedne krajnosti do druge.

Sve to nema ničeg zajedničkog sa našim "ja", niti sa našom srećom. To je samo uslovljeno, lažno "ja". Ako to upamtite, ako to ponovite hiljadama puta sebi, ako hiljadama puta pređete ova tri koraka, stićićete. Možda će vam trebati da to ponovite samo triput, ili čak manje. Ne znam, ne postoje pravila. Ali učinite to hiljadu puta i dospećete do najvećeg otkrića u svom životu.

Neka idu bestraga svi rudnici zlata na Aljasci. Šta biste učinili sa tim zlatom? Ako čovek nije srećan, ne može da živi. Pretpostavimo da ste našli zlato. Od kakvog je to značaja? Vi ste probuđeni, vi ste car, carica. Slobodni ste, nije vam više važno da li ste prihvaćeni ili odbačeni, tu sad nema nikakve razlike. Psiholozi nam objašnjavaju značaj pripadanja nekom. Budalaštine! Zašto biste nekom pripadali? To potpuno gubi značaj.

Najteža kazna u jednom afričkom plemenu je proterivanje, izgon. Kad bi vas izbacili iz Njujorka ili odakle god živite, sigurno ne biste umrli zbog toga. Kako to da čovek iz tog afričkog plemena umire? Zato što je i on žrtva uobičajene ljudske gluposti. Misli da neće moći da preživi ako ne pripada nečemu. Ali nije neophodno pripadati nečemu, nekoj grupi ili nekome. Nije čak neophodno ni zaljubiti se. Ko vam je to uopšte rekao? Neophodno je biti slobodan. Neophodno je voleti. Sve je u tome, to je vaša istinska priroda. Međutim, istina je drukčija: vi mi govorite kako hoćete da budete željeni. Hoćete da vam aplaudiraju, da privlačite druge, sa svim majmunčićima koji trče za vama. Traćite sopstveni život. Probudite se Nije vam potrebno sve to. Možete biti srećni i blaženi i bez svega toga.
Vašem društvu neće biti drago da čuje ovo što govorim, jer kada se otvore oči i shvati se o čemu je reč, postajemo zastrašujući. Kako se može kontrolisati takva osoba, neko kome niko nije potreban, ko se ne oseća ugrožen kritikama, ko ne haje za ono što ljudi misle i govore o njemu? Presekao je sve te konce, nije više lutka, marioneta. Zastrašujuće je. "Moramo ga ukloniti. Govori istinu, lišen je straha, „to nije ljudski." Ljudski. Pogledajte. Najzad jedno ljudsko biće! Oslobodilo se sopstvenog ropstva, sopstvenog zatvora.

Ne postoji situacija na svetu koja bi opravdala negativna osećanja. Eto šta su pokušali da kažu, šta su urlali naši mistici sve dok nisu promukli. Ali niko to ne sluša. Negativno osećanje je samo nešto unutar vas. U Bhagavad Giti, svetoj induskoj knjizi, Krišna kaže Ardžuni: "Neustrašivo se baci u bitku i stavi svoj srce pod stopala Gospodnja." To je čudesna rečenica.
Ništa ne treba da učinite da biste postali srećni. Veliki Majster Ekhart rekao je:

"Bog se ne dostiže procesom sabiranja nečega u duši, već kroz proces oduzimanja. Ništa ne morate učiniti da biste bili slobodni. Potrebno je samo da odbacite nešto. Tada ste slobodni“.

Tim povodom, pao mi je na pamet jedan irski robijaš koji je prokopao tunel ispod zatvorskog zida i uspeo da pobegne. Izašao je usred dvorišta osnovne škole, gde su se igrala deca. Prirodno, kada je izašao iz tunela, nije mogao da se obuzda, pa je počeo da skače i igra, vičući: Slobodan sam! Najzad, posle tri godine!" Jedna devojčica, nedaleko od njega, ljubomorno ga je pogledala i rekla: "Blago vama! Ja moram još pune dve godine da provedem ovde."

ČETVRTI KORAK;
- Kako se mogu promeniti stvari? Kako ćete promeniti sami sebe? Ovde ima mnogo toga što treba shvatiti, ili, bolje rečeno, samo jedna stvar koja se može izraziti na više načina. Zamislite pacijenta koji ode kod lekara da mu objasni od čega pati. Lekar mu kaže: "U redu, jasni su mi vaši simptomi. Preporučiću vam apotekara u blizini vaše kuće." Pacijent mu odgovori: "Mnogo vam hvala, doktore. Već mi je mnogo bolje."

Zar to nije apsurdno? Pa ipak, to je ono što svi mi i radimo. Uspavana osoba večito misli da će joj biti bolje ako se nešto van nje promeni, ili ako se neko drugi promeni. Ljudi pate zato što su uspavani, pa ipak misle: "Kako bi divan bio život kad bi se neko drugi promenio; kako bi divan bio život kad bi se moja žena promenila, kad bi se moj šef promenio, kad bi se moj sused promenio."

Večito želimo da se neko drugi promeni da bismo se bolje osećali. Ali, jeste li ikad postali svesni da čak i kada bi se vaš bračni drug promenio, to na vas ne bi imali nikakvog efekta? Ranjivi ste koliko i pre toga; idioti ste koliko i pre toga; uspavani ste koliko i pre toga. Vama je potrebno da se Vi promenite. Vama je potreban lek. Vi i dalje insistirate: "Dobro se osećam, jer je u svetu oko mene dobro." Nije tako! U svetu je dobro, jer se ja osećam dobro. To je ono što govore svi mistici sveta.

Od čega zavisimo?

Mi nikada ne osećamo patnju kada izgubimo nešto čemu smo dali slobodu, što nikada nismo pokušali da posedujemo. Patnja je simptom činjenice da sam uslovio svoju sreću, povezavši je s nekim ili nečim, bar do izvesne mere. Toliko smo navikli da slušamo suprotne stvari, da se ovo što govorim čini neljudskim, zar ne?
Ne tvrdim da naše uslovljeno "ja" uvek zapada u uobičajene šeme. To zavisi od načina na koji smo uslovljeni. Postavlja se pitanje da li je shvatljivo živeti život u kome smo totalno sami i ne zavisimo ni od koga.
Svi mi zavisimo od drugih, u mnogim stvarima. Zavisimo od mesara, pekara, fabrikama sveca. Međuzavisnost. Organizovali smo društvo na ovaj način i poveravamo različite funkcije različitim ljudima za dobrobit svakoga, da bismo bolje i efikasnije živeli ili se bar nadamo da je tako. Međutim, ako govorimo o psihološkoj zavisnosti od druge osobe ili emotivnoj zavisnosti od nekoga, šta to podrazumeva? To znači zavisiti od drugog ljudskog bića da bi se stiglo do sopstvene sreće.

Razmislite o tome. Jer, ako to učinite, sledeće što ćete uraditi, svesno ili manje svesno, biće zahtev da druge osobe doprinesu vašoj sreći. Zatim se stiže na drugu stranu, suočavamo se sa strahom od gubitka, strahom od otuđenja, strahom da budemo odbačeni, suočavamo se sa međusobnim sputavanjem i kontrolisanjem.
Savršena ljubav isključuje strah. Tamo gde postoji ljubav ne postoje zahtevi, očekivanja, zavisnost. Ja ne tražim da me učinite srećnim; moja sreća ne zavisi od vas. Ako morate da me napustite, neće mi biti žao samog sebe; izuzetno mi prija vaše društvo, ali ja se ne vezujem za vas. Ja uživam u vašem društvu na temelju nevezanosti, ne uživam ja u vama, to je nešto veće i od vas i od mene, nešto što sam otkrio, neka vrsta simfonije, neka vrsta orkestra koji svira u vašem prisustvu. Ali, kada odete od mene, orkestar ne prestaje da svira. To je orkestar velikog repertoara i nikada ne prestaje da svira.

Čitavo je buđenje u tome. Ali mi smo hipnotizovani, uspavani, pretrpeli smo pranje mozga. Čini se užasno postaviti takvo pitanje, ali može li se reći da me volite ako se zakačite za mene i ne dozvoljavate mi da odem? Ako me ne ostavljate na miru? Može li se reći da me volite, ako imate potrebu za mnom, psihološki ili emotivno, dali biste bili srećni?
Jer, takva ljubav je u suprotnosti sa univerzalnim učenjima svih svetih spisa, svih religija, svih mistika. Kako smo mogli, za tolike godine, da to ne uvidimo? Često sam se pitao kako to nisam ranije uvideo?

Kada se prvi put čitaju takve radikalne tvrdnje u svetim spisima, počneš da se pitaš: da li je ovaj čovek lud? Ali, posle nekog vremena počneš da veruješ da su ostali ljudi ludi. "Ako se ne odreknete svog oca i majke, braće i sestara, ako se zauvek ne odreknete svega što posedujete, ne možete biti moji učenici."
Sve morate napustiti. To nije fizičko odricanje, razumete, to bi bilo lako. Kada odbacite sve svoje iluzije, najzad stupate u dodir sa stvarnošću i, verujte mi, nikada više neće biti sami. Nikada više. Usamljenost se ne leči druženjem sa drugim ljudima. Usamljenost se leči kontaktom sa stvarnošću. O, toliko toga može da se kaže o ovome! Dodir sa stvarnošću, krah iluzija, neposredan odnos sa onim što je stvarno. Šta god to bilo, nema ime. Možemo ga upoznati, ali samo ako napustimo ono što je nestvarno. Može se otkriti šta je to biti sam kada prestanemo da se vezujemo, kada prestanemo da budemo zavisni. Ali, prvi korak je videti sve to kao nešto poželjno. Ako se ne smatra za poželjno, kako se može ikada prići blizu?
Razmislite o svojoj usamljenosti. Dali je prisustvo drugih ljudi može ikad ukloniti? Ono može da posluži samo da od nje pobegnete. Unutar vas je praznina, zar ne? A kada praznina ispliva na površinu, šta se radi? Beži se, uključi se televizor, uključi se radio, čita se neka knjiga, traži se društvo drugih ljudi, zabava, zaborav. Svi to rade. To je veliki biznis danas, čitava industrija organizovana da nas zabavi i odvuče naše misli na drugu stranu.
_________________
"APO DIPO BHAVA" - BUDI SAM SEBI SVETLOST
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
Aleksandra-Caca
Mesija


Pridružio: 23 Sep 2008
Poruke: 4803
Lokacija: U srcu svetlosti

 Poruka Poslao: 25 Dec, 2008 02:11 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

ZABLUDA SE UVIJEK PLAĆA
Antoni De Melo


Šta treba učiniti da bi se dostigla sreća? Ništa, nema ničega što bi vi ili bilo ko drugi mogli da učinite. Zašto? Iz jednostavnog razloga što ste danas u suštini već srećni. Kako se može osvajati nešto što već imate? Ako je tako, zašto vam nikada ne polazi za rukom da uživate u toj sreći koja je već vaša? Zato što vaš duh stvara teskobe na svakom koraku. Izbacite ove teskobe iz svoga duha i sreća koja je oduvek bila u vama smesta će procvasti.

Kako da se oslobodite nesreće?

Pokušajte da otkrijete i do kraja analizirate razloge te nesreće, ona će tada iščeznuti.
Na ovoj tački, ako produbite svoje istraživanje, videćete da postoji samo jedna stvar koja proizvodi teskobu, a zove se „kačenje". Šta znači „kačenje"? To je emocionalno stanje izazvano ubeđenjem kako bez određene osobe ili stvari ne možete biti srećni. U tom emocionalnom stanju vidljiva su dva elementa, pozitivan i negativan. Pozitivni je sačinjen od onog bljeska naslade i opijenosti, onog ushićenja koje doživljavate kada vam pođe za rukom da dosegnete objekat za koji ste se zakačili.

Negativni element sazdan je od osećanja ugroženosti i napetosti koje uvek prati kačenje za nešto. Zamislite nekog zatočenika u koncentracionom logoru koji konačno dobija svoj komad hleba: jednom rukom prinosi hleb ustima, dok ga drugom štiti od ostalih logoraša koji stoje oko njega, spremni da mu ga oduzmu pri prvom znaku njegove nepažnje. Ovo je prava slika osobe koja je žrtva kačenja.

Suštinska priroda kačenja čini vas ranjivim na emocionalnu uznemirenost i ono je uvek tu, da razori vaš unutrašnji mir. Kako se onda može pomisliti da bi neko ko je tako opsednut mogao da uđe u okean sreće koji se zove Carstvo Božije? To je baš kao kad bi kamila prošla kroz ušice jedne igle!
Tragedija kačenja je u tome što ono proizvodi nesreću ako se ne dosegne željeni objekat. Međutim, čak i kada se taj objekat dosegne, to vam ne daje željenu sreću, već samo kratkotrajnu opijenost, za kojom odmah sledi umor, a zatim strepnja da ne izgubite objekat za koji ste zakačeni.

Reći ćete: „Zar ne mogu nijednu vezu da sačuvam?" Kako da ih nemožete sačuvati, koliko god vam drago. Ali za svaku ćete platiti određenu cenu nesreće. Takva je priroda kačenja, jer čak i kada biste u jednom danu uspeli da zadovoljite sve za šta ste vezani, a ostane vam jedna jedina stvar nezadovoljena, to bi bilo dovoljno da vam stvori teskobu u duši i učini vas nesrećnim. Nikada se ne može dobiti bitka protivu veza. Zar postoji voda bez vlage? Tako ne postoji kačenje bez nesreće. Još nije rođen taj koji bi otkrio formulu kako da se sačuvaju objekti kačenja bez borbi, strepnji, briga i, pre ili posle, neuspeha.
Samo je jedan put da čovek prevaziđe zavisnost od veza, odbacivanje. Nasuprot ustaljenom mišljenju, to uopšte nije teško. Sve što treba da učinite je da ozbiljno sagledate i shvatite istine koje ću vam nabrojati.

Prva istina:

Vi se slepo držite lažnog ubedenja da bez određene osobe ili stvari ne možete biti srećni. Analizirajte sve svoje veze, jednu po jednu, i uvidećete lažnost takvog ubedenja. Možda se pojavi otpor u vama, ali u trenutku kada zaista shvatite ovu istinu, desiće se neposredna promena na planu emocija. U tom trenutku vaše kačenje i zavisnost izgubiće svaku snagu i vlast nad vama.

Druga istina:

Ako naučite da uživate u stvarima tako što nećete dozvoliti sebi da im robujete, odbivši da verujete u lažno ubeđenje kako bez njih ne možete biti srećni, poštedećete sebe svih borbi i napora da ih zaštitite i sačuvate. Da li vam se uopšte desilo da sačuvate sve objekte za koje ste bili vezani, a da pri tom niste bili primorani da se odreknete bar jednog od njih? Međutim, ako se oslobodite veza i gledate na njih bez posesivnosti, znatno ćete više uživati u njima, jer tada niste u sukobu sa samim sobom, spokojni ste i neugroženi.

Treća i poslednja istina:

Ako naučite da uživate u mirisima hiljadu cvetova, neće vam se više desiti da se kačite i vezujete samo za jedan od njih, ili da patite kada vam ne uspe da uberete taj jedan jedini cvet koji vam nedostaje. Ako nalazite zadovoljstvo u hiljadu različitih stvari, nedostatak jedne od njih proći će neopaženo i neće ugroziti vašu sreću. Ali baš vas kačenje i zavisnost od određenih stvari sprečavaju da razvijete širi i raznovrsniji ukus prema svemu što vas okružuje.

U svetlosti ovih triju istina nema takvog kačenja koje bi se održalo. Ali ta svetlost mora neprekidno da zrači da bi bila efikasna. Kačenja i vezanost bujaju samo u mraku iluzija. Pređimo sada na analizu greške koja se mnogima dešava u odnosima sa bližnjim, kada pokušavamo da stvorimo čvrsto uporište u večito promenljivoj struji života.
Mislite na osobu čiju ljubav želite da osvojite. Želite da joj postanete važni? Hoćete da budete jedini za nju? Hoćete da se ta osoba zainteresuje za vas i upusti se u trajnu vezu s vama? Ako je tako, dobro otvorite oči: vi nerazumno pozivate tu osobu da vas prihvati u ekskluzivnom smislu, pozivate je da ograniči vašu slobodu prema svom nahođenju, da kontroliše vaše ponašanje, vaše planove, vaš razvoj, sve to isključivo za dobrobit njenih interesa. To je kao kada bi vam ta osoba rekla:
„Ako želiš da budeš jedino biće za mene, moraš da se podvrgneš mojim uslovima, jer od trenutka kada prestaneš da zadovoljavaš moja očekivanja, prestaćeš da budeš jedino biće za mene". Vi ste hteli da budete jedini toj osobi, zar ne? Automatski morate da platite cenu gubitkom svoje slobode, morate da plešete u ritmu koji vam nameće ta osoba, isto kao što očekujete da drugi plešu u vašem ritmu, ako žele da budu jedini za vas.

Upitajte se sada vredi li platiti tako visoku cenu za ono što zauzvrat dobijate. Zamislite kako govorite toj osobi čiju ljubav tražite: „Ostavi mi slobodu da budem onakav kakav sam, da mislim svojom glavom, da idem za sopstvenim ukusima i težnjama, da se ponašam na način koji mi najviše odgovara". Tražeći tako nešto, vi tražite nemoguće. Kada zahtevate od nekoga da budete jedino biće za njega, to suštinski znači kako treba ozbiljno da se potrudite ne bi li učinili sebe prijatnim toj osobi. Na toj tački, vi gubite svoju slobodu. Razmišljajte o ovome koliko god vam volja, ali potrudite se da to i shvatite.

Može se desiti da na kraju rešite: „Draža mi je moja sloboda od tvoje ljubavi". Ako morate da birate između „biti s nekim", ali u zatvoru, ili da hodate sami i slobodni, šta biste izabrali? Sada recite toj osobi: „Slobodan si da budeš onakav kakav si. da misliš svojom glavom, da ideš za svojim ukusima i težnjama, da se ponašaš onako kako ti najviše odgovara".

Kad izgovorite ove reči, desiće se jedna od sledeće dve reakcije: ili će ih vaše srce odbaciti, i postaćete svesni kakvi ste, ili će vaše srce iskreno izgovoriti te reci, i tada, u tom trenutku, nestaće svaka kontrola, svaka obmana, svako iskorišćavanje, svaka posesivnost i ljubomora: „Slobodan si da budeš ono što jesi, da misliš svojom glavom, da ideš za svojim ukusima i težnjama, da se ponašaš na način koji ti najviše odgovara".

Zapazićete još jednu stvar: konkretna osoba prestaće tada da bude jedina i najvažnija za vas. Ostaće važna na isti način kao što je to zalazak sunca ili neka simfonija, isto kao što je svako drvo unikat po sebi, nezavisno od senke i plodova koje vam može dati. Vaša najdraža osoba neće pripadati isključivo vama, već svima i svemu, odnosno nikome i ničemu, baš kao zalazak sunca ili neko drvo. Ponavljajte ove reci: „Slobodna si da budeš ono što jesi..." Izgovarajući ih, oslobađate sami sebe, jer tada ste spremni za ljubav. Kada se zakačite za biće koje volite, ono što tada nudite nije ljubav, već samo lanac koji će okovati ili vas ili to biće. Ljubav može postojati samo u slobodi.

Onaj koji stvarno voli nekoga, uvek radi za njegovo dobro, a osnovni elemenat toga je oslobađanje ljubljenog od strane onoga koji ga voli.

Naravno realnost je surova ali ona je samo za one koji su spremni da se suprotstave vlastitim iluzijama.

Istina će vas osloboditi.
_________________
"APO DIPO BHAVA" - BUDI SAM SEBI SVETLOST
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
Aleksandra-Caca
Mesija


Pridružio: 23 Sep 2008
Poruke: 4803
Lokacija: U srcu svetlosti

 Poruka Poslao: 25 Dec, 2008 02:24 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Antoni de Melo
MRTVI PRE VREMENA

Isus reče; I doći će vreme kada će mrtvi sahranjivati mrtve



Često sam govorio ljudima da se zaista živi tek kada se umre. Pasoš za život je da zamislimo sebe u grobu. Zamislite da ležite u kovčegu, u bilo kojoj poziciji. U Indiji se ljudi sahranjuju sa ukrštanim nogama. Tako ih i nose na mesto spaljivanja. Ponekad leže ispruženi. Zamislite, dakle, sebe kako ležite mrtvi. A sad, posmatrajte svoje probleme sa te tačke gledišta. Sve se menja, zar ne?
Kakva divna meditacija. Radite je svaki dan, ako imate vremena. Neverovatno zvuči, ali postaćete življi. Jedna od mojih knjiga, Izvori, sadrži meditaciju ove vrste. Vidi se naše telo u raspadanju, zatim kosti, najzad samo prah.
Kad god govorim o tome, ljudi kažu: "Odvratno!" Ali šta je tu odvratno? To je samo stvarnost, pobogu! Uprkos tome, mnogi od vas ne žele da vide stvarnost. Ne želite da mislite na smrt.
Ljudi ne žive. Većina vas ne živi, samo održava život u svom telu. To nije život. Vi ne živite sve dok vam ni najmanje ne bude važno da li ćete živeti ili umreti. Na toj tački počinjete da živite. Kada ste spremni da izgubite sopstveni život, tek tada ga živite. Ali, ako neprestano štitite svoj život, vi ste mrtvi.

Na primer, vi sedite na balkonu i ja vam kažem: "Siđite!" a vi odgovorite: "Ne, opasno je silaziti, čitao sam o nekima koji su tako slomili vrat." Ili ne mogu da vas nagovorim da pređete ulicu, jer vi kažete: "Zar ne znate koliko je ljudi pregaženo prelazeći ulicu?"
Ako ne mogu da vas nagovorim da pređete ulicu, kako ću vas nagovoriti da pređete neki kontinent? I ako ne uspem da vas nateram da gledate iznad vaših malih ograničenih ubeđenja, da bih vam otkrio jedan drugi svet, onda ste mrtvi, potpuno ste mrtvi. Život vas je jednostavno pregazio.

Vi samo sedite u svom malom zatvoru, preplašeni. Izgubićete svog Boga, svoju religiju, svoje prijatelje, sve živo. Život je zaista samo za one koji rizikuju. To je ono što je govorio Isus. Da li ste spremni da sve stavite na kocku? Znate li kada ćete biti spremni na to? Kada to otkrijete, tada ćete znati da ono što ljudi definišu kao život, nije istinski život.
Ljudi pogrešno misle da živeti znači održavati život u telu. Zato treba da zavolite misao o smrti, zavolite je. Vraćajte se na nju, što češće. Mislite o čudesnosti tog tela, tog kostura, tih kostiju koje se krune sve dok ne ostane samo šačica praha. Od tog trenutka, doživećete takvo olakšanje, takvo olakšanje! Neki od vas verovatno ne znaju o čemu sada govorim, suviše se plašite da mislite o tome. Ali zaista je ogromno olakšanje kada čovek može da gleda na život iz te perspektive.

Da vam olakšam, obiđite neko groblje. To je zaista divno iskustvo, koje pročišćava. Pogledate neko ime i kažete sebi:
"Vidi ovoga, živeo je pre mnogo godina; mora da je patio od istih problema kao i ja, mora da je proživeo mnoge neprospavane noći."

Kakva ludost, mi živimo tako kratko.
Sada, dok se bavite ovom meditacijom, možete samo dospeti do nekih informacija, ali možete doći i do svesnosti. U trenutku svesnosti, vi postajete novo biće. Bar za čitavo trajanje tog trenutka. Tada ćete shvatiti razliku između informacije i svesnosti.
Jedan moj prijatelj astronom objašnjavao mi je, pre nekog vremena, osnovne elemente astronomije. Nisam do tada znao da, kad se gleda u sunce, mi ga vidimo u tački u kojoj se nalazilo osam i po minuta pre toga, a ne tamo gde se u tom trenutku nalazi, jer sunčevom zraku toliko treba da stigne do nas.

Tako nam i zvezde šalju svoju svetlost od pre stotina hiljada godina. Prema tome, kada ih gledamo, one su u tom trenutku verovatno na sasvim drugom mestu, ili možda čak više ne postoje. Takođe mi je rekao da, ako zamislimo čitavu jednu galaksiju, ova naša Zemlja potpuno je nevidljiva, negde u repu Mlečnog puta. A takvih galaksija ima na stotine miliona. Svemir se, po onome što se saznalo, širi brzinom od dva miliona milja u sekundi. Posle svega što sam čuo, kad sam izašao napolje, pogledao sam u nebo na neki drugi način. I to je svesnost.
Sva ova iskustva i saznanja mogu se prihvatiti kao informacije ili se, najednom, može otvoriti potpuno nov pogled na život, šta smo mi, šta je čitav svet, šta je ljudski život? Eto na šta mislim kada govorim o svesnosti.

Zemlja ljubavi

Ako zaista odbacimo svoje iluzije zbog onog što nam one mogu dati ili uskratiti, bićemo budni. Ali ako to ne učinimo, posledice su užasne i neizbežne. Gubimo sposobnost da volimo. Ako hoćemo da volimo, treba ponovo naučiti da vidimo. A ukoliko hoćemo da vidimo, treba naučiti da se odreknemo „droge“.

Jednostavno je. Odbacite svoju zavisnost. Strgnite sa sebe navlake društva koje su gušile vaše biće. Morate ih odbaciti. Spolja, sve se nastavlja kao i pre, ali vi sada postojite u svetu, nećete više biti od sveta. U svome srcu bićete najzad slobodni. Vaša zavisnost od droge će se ugasiti. Nije potrebno da odete u pustinju; usred ste ljudi, i neizmerno uživate u njihovom društvu. Ali ljudi nemaju više moć da vas učine srećnim ili nesrećnim.

Eto šta znači biti sam. U toj samoći, vaša zavisnost iščezava, dok se istovremeno rađa sposobnost da volite. Ljude oko sebe ne vidite više kao objekte koji mogu ili ne mogu zadovoljiti vašu potrebu za drogom.
Samo onaj ko je oprobao ovaj put poznaje strahove sadržane u jednom takvom procesu. To je kao pozvati sebe na umiranje.

Kao zahtevati od bednog narkomana da se odrekne jedine sreće koju je ikad doživeo. Kako je zameniti ukusom hleba, voća, čistom svežinom jutarnjeg zraka, bistrom i hladnom vodom izvora u planini? Dok se bori sa krizom apstinencije i sa prazninom koju doživljava u sebi, sada kad nema više droge, ništa osim droge ne može ispuniti tu prazninu.

Možete li da zamislite život u kome odbijate da prihvatite i jednu reč pohvale ili poštovanja, ili da položite glavu na rame nekoga ko bi vas utešio? Zamislite život u kome ne zavisite ni od koga, emotivno, tako da vas niko ne može učiniti srećnim ili nesrećnim. Odbijate da osećate potrebu za određenom osobom, ili da budete nešto posebno za nekoga, ili da smatrate za nekog da vam pripada.

Ptice na nebu imaju svoja gnezda, a lisice svoje jazbine, ali vi nemate nikakvog oslonca na koji možete spustiti glavu u toku vašeg putovanja kroz život. Ako ikada dospete u ovo stanje, znaćete najzad šta znači videti jasno, pogledom koji nije zamagljen strahom ili željom.
Svaka reč, ovde, izmerena je: videti najzad jasno, pogledom koji nije zamagljen strahom ili željom. Spoznaćete šta znači voleti. Ali, da biste stigli u zemlju ljubavi, morate proživeti patnje umiranja, jer voleti druge ljude znači umiranje potrebe za njima, znači da ostajemo potpuno sami.
Kako možete ikad stići? Putem neprestane svesnosti, putem beskrajnog strpljenja i samilosti u odnosima sa

ovisnikom u sebi. Razvijanjem ukusa za dobre stvari u životu, da biste potpuno potisnuli potrebu za drogom.
Koje dobre stvari? Ljubav prema radu, ljubav prema smehu i bliskosti sa drugim ljudima, za koje se ne zakačinjete niti od njih emotivno zavisite, ali neizmerno uživate u njihovom društvu. Korisno je baviti se aktivnostima u koje se možete uneti svim svojim bićem, aktivnostima koje toliko volite da, kad se njima bavite, ništa vam ne znače uspeh ili priznanje, niti vas interesuju.

Korisno je i vratiti se prirodi. Izvucite se iz gužve, popnite se na planinu i stupite u nemu komunikaciju sa drvećem, cvećem, životinjama i pticama, sa morem i oblacima, sa nebom i zvezdama.
Već sam vam ukazao kakva je duhovna vežba posmatranje stvari oko sebe, uz punu svest o svemu što nas okružuje. Tada će, možda, reči izgubiti korak, pojmovi će izgubiti korak, i vi ćete najzad moći da vidite, da stupite u neposredan dodir sa stvarnošću. To je prava kura za usamljenost.
Mi obično pokušavamo da izlečimo svoju usamljenost preko emotivne zavisnosti od drugih osoba, kroz druženje i buku. Ali to nije način. Vratite se pravim stvarima, vratite se prirodi, popnite se na planinu. Tada ćete znati da vas je vaše srce dovelo u široku pustinju samoće i da nemate nikoga uz sebe, nikoga.

U početku, izgledaće vam nepodnošljivo. Ali to je samo zato što niste navikli da budete sami. Ako vam pođe za rukom da izdržite neko vreme, pustinja će iznenada procvetati u ljubav. Vaše srce će zapevati, i nastaće večno proleće u vama. Droga će nestati i bićete slobodni. Tada ćete shvatiti šta je sloboda, šta je ljubav, šta je sreća, šta je stvarnost, šta je istina. Sagledaćete sve to, iznad pojmova i uslovljenosti, zavisnosti i ciljeva.

Završiću jednom pričom. Bio jednom jedan čovek koji je izumeo veštinu paljenja vatre. Uzeo je svoj pribor i otišao do jednog plemena na severu, gde je bilo hladno, veoma hladno. Naučio je taj narod da zapali vatru. Pokazao im je za šta sve može poslužiti vatra: da se ogreju, da skuvaju hranu, itd. Svi su bili veoma zahvalni čoveku, ali pre nego što su uspeli da mu izraze svoju zahvalnost, on je nestao. Nije mu bila važna njihova zahvalnost i poštovanje važno mu je bilo samo to da njima bude bolje.

Čovek je zatim otišao u drugo pleme, gde je ponovo pokazao svoj izum. I ovde su se ljudi zainteresovali, ali malo previše za ukus njihovih vračeva, koji su videli da taj čovek privlači ljude, dok oni gube značaj i ugled. Zato su rešili da ga se otarase. Otrovali su ga, raspeli, šta god vam drago. Međutim, sada su strepeli da se narod ne pobuni protiv njih, i zato su uradili nešto vrlo oštroumno. Nacrtali su lik tog čoveka i podigli ga visoko na glavni oltar hrama. Ispred crteža su postavili pribor kojim se pali vatra. Narod je pozvan da se pokloni svemu ovome, što je, nakon toga, vekovima poslušno činio. Obožavanje i kult su nastavljeni, ali vatra nikada nije upotrebljena.

Gde je vatra? Gde je ljubav? Gde je droga koju nam nameće sistem? Gde je sloboda? Duhovnost se bavi upravo ovim pitanjima. Ali mi je uglavnom gubimo iz vida.
Gde je vatra? Ako obožavanje ne vodi vatri, ako kult ne vodi vatri, ako liturgija ne vodi jasnijem viđenju stvarnosti, ako nas Bog ne upućuje ka stvarnom životu, čemu služi religija osim da stvori još više razdvajanja, fanatizma, netrpeljivosti?

„Svet ne pati od manjka religije u uobičajenom smislu, već od manjka ljubavi, manjka svesnosti, razumevanja“.

Ljubav izvire samo iz svesnosti. Sagledajte koje vam prepreke stoje na putu ljubavi, slobode i sreće, i one će same pasti. Uključite avetlost svesnosti, i magle će se razići.

Sreća nije nešto što se kupuje; ljubav nije nešto što se proizvodi; ljubav nije nešto što se poseduje: ljubav je nešto što poseduje vas.

Vi ne posedujete vetar, zvezde, kišu. Vi ne posedujete te stvari, trpite ih. Prepuštanje nastupa kada postanemo svesni svojih iluzija, kada smo svesni svojih navika, svojih strahovanja i želja.
Kao što sam već rekao, psihološka intuicija je od velike pomoći u tome, ali ne i analiza. Analiza je paraliza. Intuicija ne podrazumeva uvek analizu. Jedan poznati američki psihoterapeut rekao je: "Najhitnije iskustvo je "Ah, to je to!" Sama analiza nije dovoljna, daje vam samo informacije. Ali ako stignemo do iskustva "Ah, to je to!" intuicija nas vodi promeni.

Osim toga, važno je da shvatimo sopstvenu zavisnost. Potrebno je dosta vremena za to. Avaj, toliko vremena posvećenog nekom kultu, odama i himnama može biti korisno upotrebljeno za razumevanje samog sebe.

Živeti ne znači raditi neki odgovoran posao u vladi, ili biti veliki biznismen, ili činiti velika dobročinstva. To nije življenje. Živeti znači pustiti da sve prepreke padnu i postojati u sadašnjosti, uvek sveže i novo.

"Ptice na nebu... ne seju i ne žanju" to je življenje.
Počeo sam od toga da su svi ljudi uspavani, mrtvi.

„Mrtvaci koji upravljate državama, mrtvaci koji vodite velike kompanije, mrtvaci koji vaspitavate druge, probudite se“!

Probudite se u život.

Svakim danom, sve više, to znate koliko i ja, gubimo mlade ljude, na sve strane. Mrze nas, odbijaju da na svoja pleća natovare sve veći teret strahova i krivica. Ne zanimaju ih više propovedi i obećanja. Ali zanima ih da nauče nešto o ljubavi. Kako da budem srećan? Kako da živim? Kako da dođem do tih čudesnih stvari o kojima govore mistici? Eto šta je drugo što nam je potrebno, razumevanje. Treće, da se ne poistovećujemo. Neko me je danas pitao: "Da li se ikad loše osećate?" Svakako, imam ja svoje mrakove. Ali ne traju, zaista ne traju. Šta činim?

Prvo, ne poistovećujem se. Evo stiže potištenost.
Umesto da me zahvati napetost, umesto da se nerviram zbog toga, shvatim da se osećam potišteno, razočarano i šta god bilo. Drugi korak, prihvatam da je negativno osećanje u meni, da nije u nekoj drugoj osobi, na primer u nekome ko mi nije odgovorio na pismo; da nije, znači, u spoljnom svetu, u meni je. Jer, sve dok mislim da je van mene, to mi daje opravdanje da se vežem za to osećanje. U suštini, samo glupe osobe to rade, samo uspavane osobe. Treći korak, ne poistovećujem se sa svojim osećanjem. "Ja" nije osećanje. "Ja" nije samo potišteno, nije razočarano. Razočaranje je tu, i ti ga posmatraš.

Iznenadiće vas kako će brzo nestati. Sve ono čega ste svesni neprestano se menja, oblaci se neprestano kreću. I, dok se postupa na ovaj način, počinjemo da intuitivno shvatamo razlog pojave tih oblaka.
Rekao bih vam još nešto povodom knjige „Slobodna deca Samerhila“. Možda vam je poznato da je Nil radio u vaspitačko-obrazovnom kampu punih četrdeset godina, i za to vreme razvio jednu potpuno različitu školu od tradicionalne. Dećaci i devojčice u toj školi bili su potpuno slobodni. Ako hoćete da naučite da čitate i pišete, dobro; ako nećete, opet dobro. Možete da učinite šta god vam volja s vašim životom, pod uslovom da ne ugrozite slobodu drugih. Ne mešajte se u slobodu drugih, u svemu ostalom ste slobodni.

Nil je govorio da su apsolutno najgori učenici dolazili i iz katoličkih škola, i da im je trebalo po šest meseci da prevaziđu sav svoj gnev i poniženost koji su se u njima nakupili. Oslobađali su se buntom, trudeći se pobede sistem. Jedna devojčica je stalno uzimala bicikl i odlazila u grad, samo da izbegne časove, školu i sve ostalo. Međutim, kada bi jednom prevazišli stadijum bunta, svi su želeli da nešto nauče, toliko da su čak protestovali kada časova nije bilo. Ali birali su samo one predmete koji ih interesuju. I tako su se postepeno menjali.

U početku, roditelji su se bojali da tamo šalju svoju decu. Govorili su: "Kako ih mogu vaspitati i bilo čemu naučiti, ako ih prethodno ne nauče disciplini? Treba ih usmeravati, oblikovati."
Čujte ono što je Nil napisao, to su izuzetne reči, svete reči:

"Svako dete nosi u sebi Boga. Naša nastojanja da oblikujemo dete samo preobražavaju tog Boga u demona. Deca stižu u moju školu kao mali đavoli koji mrze ceo svet, s destruktivnim tendencijama, neotesani, lažljivi, lopovi, umobolni. Posle šest meseci, to su srećna i zdrava deca koja nikome ne nanose zlo."

Na. jednoj konferenciji, u prisustvu direktora drugih škola, rekao je: "U ovoj deci nema više nasilja, jer niko ne upražnjava nasilje nad njima."

Postoje mesta na ovoj planeti gde žive ljudi koji nisu sposobni da lažu ili kradu, koji nikada ne zaključavaju vrata na svojim kućama kada odu negde. Sve to nestaje kada u takva mesta kroči državna vlast, ili misionari.

Vratimo se Nilu. On kaže: "Ja sam samo čovek koji odbija da usmerava korake jednog deteta." Ali šta je onda sa urođenim grehom? Nil tvrdi kako naši pokušaji da oblikujemo decu pretvaraju Boga koji je u njima u demona koji mrzi ceo svet. On dopušta deci da sama izgrađuju sopstvene vrednosti, i to su, na kraju, uvek vrednosti koje društvo odobrava. Da li je to moguće? Kada se neko dete oseća voljenim (oseća da ste na njegovoj strani), onda je dobro. Dete tada ne oseća više nasilje na svojoj koži. Nema straha, pa nema ni nasilja. Dete tada počinje da se odnosi prema drugima kao što se drugi odnose prema njemu.

Ta knjiga je u mnogome izmenila moje odnose sa ljudima. Postao sam očevidac čuda. Počeo sam da sagledavam nezadovoljstvo koje mi je nametnuto, takmičarstvo, poređenja, ono "nije dovoljno", itd. Mogli biste da prigovorite kako nikada ne bih postao ovo što jesam da me te stvari nisu podstakle da ih odbacim. Ali, jesu li meni uopšte bili potrebni svi ti pritisci? A onda, ko bi uopšte voleo da bude ono što sam ja? Ja samo hoću da budem srećan. da budem prepun ljubavi, da budem u miru sa samim sobom, da budem slobodan, da budem ljudsko biće.

Znate li odakle potiču ratovi? Potiču iz spoljne projekcije sukoba koji je u nama. Pokažite mi jednu osobu u kojoj nema unutrašnjeg sukoba i ja ću vam pokazati osobu u kome nema nasilja. Možda je to biće sposobno čak i za ekstremnu akciju, ali nikada iz mržnje. Kada ono dela, postupa kao hirurg; kada dela, postupa kao učitelj pun ljubavi koji radi sa mentalno zaostalom decom. On ih ne grdi, razume ih ali dela. S druge strane, ako čovek nešto čini polazeći od svoje mržnje i nasilja, ne znajući ni kuda da ih usmeri, upada u grešku, jer pokušava benzinom da ugasi vatru. Ako nema nasilja u nama, ne bojimo se ničega, i obrnuto.

Ljudi iznenada shvate ovu istinu: koren zla je u nama. A kada se to shvati, prestaje se sa zahtevima i očekivanjima u odnosu na sebe, i javlja se svesnost. Vama je zato potreban dobar i hranljiv obrok. Ne govorim o stvarnoj hrani, govorim o zalascima sunca, o prirodi, o dobrom filmu, dobroj knjizi, o poslu u kome uživate, o dobrom društvu; tada ćete možda razbiti svoje navike, stupivši u dodir s nekim novim osećanjima.

Kakva se osećanja dožive kada stupimo u dodir sa stvarnošću? Ili kada smo obuzeti poslom koji volimo? Ili kada punog srca razgovaramo s nekim čije nam društvo prija, u odnosu na koga osećamo bliskost i otvorenost, ali bez vezivanja za njega, bez zavisnosti? Kakva su ta osećanja? Uporedite ih sa onima koja doživljavate kada se istaknete u nekom razgovoru, kada pobedite u nekom takmičenju, ili kada postanete popularni, ili kada vam svi tapšu. Ovakva osećanja nazivam svetovnim, dok ona prva nazivam osećanja duše. Mnogi, mnogi ljudi osvojili su svet, ali su usput izgubili dušu.

Mnogi ljudi žive praznim životom koji je lišen duševnosti zato što se hrane popularnošću, poštovanjem, onim "ja sam o.k., ti si o.k.", pogledaj me, ostani kraj mene, podržavaj me, pohvali me, ceni me. Njih hrane samo moć i pobede.
Da li se i vi hranite time? Ako je tako, mrtvi ste. Izgubili ste svoju dušu. Promenite ishranu. Potrebno vam je nešto zdravije, hranljivije. Tada ćete možda doživeti promenu.
_________________
"APO DIPO BHAVA" - BUDI SAM SEBI SVETLOST
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
Aleksandra-Caca
Mesija


Pridružio: 23 Sep 2008
Poruke: 4803
Lokacija: U srcu svetlosti

 Poruka Poslao: 25 Dec, 2008 03:05 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Kako izgubiti sebe?
Antoni De Melo


Vratimo se na onu prekrasnu misao jevanđeliste, koji govori o gubljenju i pronalaženju sebe. To je nešto što nalazimo u većem delu religiozne književnosti, u čitavoj duhovnoj i mističkoj književnosti.

Kako izgubiti sebe? Jeste li ikada nastojali da izgubite nešto? Tačno, što se više nastoji, sve je teže. Stvari se gube onda kad se čovek ne trudi da to učini. Nešto se gubi kada nismo svesni toga. Ali kako se može umreti u samom sebi? Govorim o smrti, ne o samoubistvu. Nije nam rečeno da ubijemo sebe, već da umremo. Ako izazovemo bol i patnju u sebi, to bi značilo poraziti same sebe. To bi bilo kontraproduktivno, jer je čovek najviše obuzet sobom kada pati. Najviše smo obuzeti sobom kada smo depresivni. Međutim, najspremniji smo da zaboravimo sebe kada smo srećni, kad smo radosni. Sreća nas oslobađa samih sebe. Patnja, bol, tuga i potištenost su i stanja koja nas vezuju za same sebe.

Pokušajte da zamislite koliko ste svesni postojanja svoga zuba kada vas boli. Kada ne patite od zubobolje, ne znate čak ni da imate zube ili da uopšte imate glavu. Međutim, kada glava hoće da vam prsne od glavobolje, sve se potpuno menja.
Prema tome, očigledna je zabluda misliti kako je pravi način da negiramo same sebe taj što ćemo izazvati bol u sebi, prepustivši se poništavanju i usmrćivanju sebe, kako je to po tradicionalnom uverenju. Negirati sebe, umreti u sebi, izgubiti sebe, znači shvatiti svoju pravu prirodu. Kada se to učini, lažno "ja" se gubi, iščezava.

Uzmimo da jednog dana neko uđe u moju sobu i ja mu kažem: "Samo napred. Predstavite se." "Ja sam Napoleon", odgovori on. A ja: "Ne onaj Napoleon..." "Baš tako, Bonaparta, francuski imperator." "Drago mi je!" kažem, misleći u sebi: bolje da pripazim na ovog tipa. "Raskomotite se, vaše veličanstvo."
"Eto, rekli su mi da ste izuzetni duhovni učitelj. Ja imam duhovni problem. Zabrinut sam i teško mi je da verujem u Boga. Vidite, moje trupe su poražene u Rusiji i već noćima ne spavam, pitajući se kako će se sve to završiti", kaže mi on.
Ja mu odgovorim: "U redu, vaše veličanstvo. Siguran sam da bih mogao da učinim nešto kako bih olakšao vaš problem. Preporučio bih vam da pročitate šesto poglavlje Jevanđelja po Mateji: „Pogledajte ptice u polju... ne seju i ne žanju“
Kada smo stigli do ove tačke, pitam se ko je luđi, ja ili on. Bez obzira na to, prihvatam ovog luđaka. To je ono što čini mudri učitelj na početku, prihvata vas i ozbiljno razmatra vaše probleme. Možda vam čak obriše poneku suzu. Vi ste ludi, ali još to ne znate. Ali, ubrzo će doći trenutak kada će vam iznenada istrgnuti tepih ispod nogu i reći vam: "Dosta je! Ti nisi Napoleon."

U čuvenim dijalozima Svete Katarine Sijenske pripoveda se da joj je Bog rekao: "Ja sam Onaj koji jeste; ti si ona koja nije." Jeste li ikad doživeli svoje nebiće? Na Istoku, to je predstavljeno slikom igrača i igre. Bog je predstavljen kao igrač, a božije stvaranje kao njegova igra. Jer, Bog nije veliki igrač, a vi mali igrač. Ne. Vi uopšte niste igrač. Vi ste „igram“ Jeste li ikada iskusili nešto slično?

I tako, kada se taj luđak vrati u samog sebe i shvati da nije Napoleon, on ne prestaje da postoji, on i dalje postoji, ali iznenada shvati da je nešto drugo od onoga što je mislio da jeste.
Izgubiti sebe znači iznenada shvatiti da smo nešto drugo od onoga što smo mislili da jesmo. Mislili ste da ste centar sveta, sada se osecate kao satelit. Mislili ste da ste igrač, sada osecate da ste igra. Sve su to samo analogije, slike, tako da ih ne treba shvatiti bukvalno. One vam daju samo sugestiju, samo su putokaz, ne zaboravite.

Šta je najvrednije u nama?


Pređimo na jednu drugu ideju, o ličnoj vrednosti. To je vrlo kompleksno pitanje. Lična vrednost ne znači vrednost sebe, našeg lažnog "ja". Otkud potiče vrednost sebe? Da li možda potiče iz uspeha u poslu? Da li potiče iz posedovanja gomile novca? Da li potiče od sposobnosti da se privuku mnogi muškarci (ako ste žena), ili mnoge žene (ako ste muškarac)?

Kako je krhko sve to, kako je prolazno! Kada govorimo o vrednosti samog sebe, ne govorimo u suštini o načinu na koji smo odraženi u mentalnom ogledalu drugih ljudi, zar ne? Ali, moramo li da zavisimo od toga? Ljudi shvate svoju ličnu vrednost tek kada prestanu da se poistovećuju ili definišu svoje "ja" u sledu tih efemernih stvari.
Ja nisam lep zato što svi kažu da sam lep. U stvarnosti nisam ni lep ni ružan. To su stvari koje dolaze i prolaze. Sutra se mogu najednom pretvoriti u groznu kreaturu, ali "ja" ostaje uvek "ja". Uzmimo da se nakon toga podvrgnem plastičnoj operaciji i postanem prelep. Da li možda "ja" postaje prelepo?

Potrebno je posvetiti mnogo vremena ovim razmišljanjima. Ja sam ih bacio pred vas na gomilu, ali ako odvojite dovoljno vremena da shvatite sve što sam vam rekao, zadržavši se na ovim mislima, otkrićete zlatni rudnik. Ja to znam, jer kad sam prvi put stvarno uronio u sve ove ideje, zaista sam otkrio blago.

Prijatna iskustva čine život prekrasnim. Bolna iskustva vode sazrevanju. Prijatna iskustva čine život lepim, ali sama po sebi ne vode razvoju. Ono što vodi razvoju jesu bolna iskustva. Patnja stavlja prst na neki deo vas koji se još nije razvio, koji treba da raste, da se menja i preobražava. Kada biste znali kako da upotrebite tu patnju, koliko biste se razvili!

Zadržimo se prvo na psihološkoj patnji, na svim negativnim osećanjima u vama. Ne gubite svoje vreme na samo jednom od njih, već sam vam rekao šta možete da učinite s takvim osećanjima. Pokušajte da posmatrate razočaranje koje osećate kada stvari ne idu onako kako ste vi hteli! Ne skrećem vam pažnju na to da bih vas u bilo kom smislu osudio (tada biste se samo upetljali u mržnju prema sebi). Posmatrajte sebe i svoje razočaranje kao da posmatrate neku drugu osobu. Gledajte to razočaranje, tu potištenost koju osećate kad vas kritikuju. Šta to govori o vama?

Jeste li ikad čuli za čoveka koji je tvrdio: "Ko je rekao da briga ničemu ne služi? Služi, nego šta. Svaki put kad brinem zbog nečega, to se ne desi!" Lepo, njemu je sigurno poslužila. Ima i onaj koji kaže: "Neurotičar je osoba koja brine zbog nečega što se nije dogodilo u prošlosti. On nije kao mi, normalni ljudi, koji brinemo zbog nečega što se neće desiti u budućnosti."

Eto kako stoje stvari. Ta briga, ta napetost, šta govore o vama?
Negativna osećanja, sva negativna osećanja, korisna su da bi se postigla svesnost, da bi se shvatilo. Ona vam daju mogućnost da ih osetite, da ih posmatrate spolja. U početku, potištenost će i dalje biti prisutna, ali presekli ste nit koja vas je sjedinjavala sa njom. Postepeno, shvatićete potištenost. Uporedo s razumevanjem, ona će se postepeno gubiti, sve dok ne iščezne.

Pre prosvetljenja bio sam depresivan. Posle prosvetIjenja i dalje sam depresivan, ali malo-pomalo ili brzo, ili iznenada, stiže se u stanje budnosti, a to je stanje u kome se potpuno odbacuju želje. Podsetite se šta sam podrazumevao pod željama i zahtevima. Smisao je bio ovaj: "Sve dok ne osvojim sve ono što želim, odbijam da budem srećan." Podrazumevam, dakle, slučajeve u kojima sreća zavisi od ostvarenja naše želje.

Treba li potiskivati želje?


Ne pokušavajte da potisnete svoje želje, jer biste rizikovali da postanete apatični. Bili biste lišeni energije i to bi bilo užasno. Želja je, u zdravom smislu reci, energija, a što više energije imamo, utoliko bolje. Zato ne potiskujte želju, shvatite je. Shvatite je. Ne trudite se toliko da je ostvarite, koliko da je shvatite.
Nemojte se jednostavno odricati predmeta svojih ja, shvatite ih, sagledajte ih u njihovom istinskom svetlu.l Sagledajte kolika je njihova stvarna vrednost. Jer, ako se i zadržimo na tome da potisnemo svoju želju, nastojeći dal se odreknemo predmeta želje, najverovatnije ćemo ostati! vezani za nju. U suprotnom, ako je posmatramo i sa-j gledamo koliko je ona uopšte vredna, ako shvatimo daj nam samo utire put ka nesreći, razočaranju i depresiji, i tek tada se želja preobražava u to što nazivam "ono čemu dajem prednost".

Kada se živi sa onim čemu dajemo prednost, ne do- j pustivši da sopstvena sreća zavisi od toga, tek tada smo zaista probuđeni. Krećemo se ka stanju budnosti. Budnost, sreća, nazovite to kako vam odgovara, je stanje odsustva iluzija, stanje u kome se stvari ne gledaju kroz prizmu onoga što smo i kako smo, već kakve one jesu, u. onoj meri u kojoj je to moguće jednom ljudskom biću. Odbacite iluzije, sagledajte svet oko sebe i konačno ćete videti stvarnost, živećete.

Svaki put kad smo nesrećni, nešto je pridodato stvarnosti. Taj prirepak nas čini nesrećnim. Ponavljam: vi ste odgovorni za to, vi ste nešto dodali, negativna reakcija unutar vas. Preko svoje reakcije, vi nešto dodajete. I ako razmotrite to što ste dodali, videćete da je to uvek neka iluzija, neka potreba, neko očekivanje, neki zahtev. Uvek. Iluzije se sve više umnožavaju. Ali kada jednom krenete u pravom smeru, sami ćete to uočiti.

Uzmimo, na primer, čestu iluziju, grešku u mišljenju, da ćete se, ako promenite svet oko sebe, i vi promeniti. Ne možemo se promeniti ako samo menjamo spoljašnji svet. Ako nađete novi posao, ili novog bračnog druga, ili novu kuću, ili novog duhovnog učitelja, sve to ne znači da ćete se vi promeniti. To je kao kada biste hteli da promenite svoj rukopis tako što ćete promeniti penkalo. Ili da promenite svoj način razmišljanja tako što ćete promeniti šešir.

Očigledno je da se takvim promenama u svetu oko sebe mi u suštini ne menjamo, pa ipak većina ljudi ulaže svu svoju energiju u nastojanja da prilagodi spoljni svet sopstvenom ukusu, navikama i potrebama. Ponekad uspevamo u tome, dobije se pet minuta predaha, ali ostajemo napeti čak i u tim trenucima predaha, jer život teče dalje bez zaustavljanja, život se neprekidno menja. Prema tome, ako hoćete da živite, ne možete biti fiksirani u jednoj tački. Ne postoji nikakav oslonac na koji biste mogli da položite glavu. Morate da pratite tok samog života. Kao što je rekao Konfučije: "Onaj koji želi da bude neprekidno srećan mora često da se menja."

Život juri mimo nas, prolazi. Ali mi i dalje gledamo unazad, zar ne? Kačimo se za prošle događaje i sadašnje događaje. Međutim, kaže se: "Kada se ruka položi na plug, ne može se okrenuti unazad."
Hoćete li da uživate u nekoj melodiji? Hoćete li da uživate u simfoniji? Nemojte se ograničiti samo na poneki akord muzike. Ne ograničite se samo na nekoliko nota. Pustite ih da prolaze, pustite da teku. Čitavo uživanje u nekoj simfoniji je samo u vašoj spremnosti da pustite note da protiču. U suprotnom, ako bi neki poseban akord uzburkao vašu maštu i vi doviknuli orkestru: "Produžite da svirate taj akord, nemojte prestati!" to ne bi više bila simfonija.
_________________
"APO DIPO BHAVA" - BUDI SAM SEBI SVETLOST
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
Aleksandra-Caca
Mesija


Pridružio: 23 Sep 2008
Poruke: 4803
Lokacija: U srcu svetlosti

 Poruka Poslao: 25 Dec, 2008 14:41 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom


GUBLJENJE KONTROLE

Antoni Dee melo


Ako hoćete da shvatite šta se podrazumeva pod kontrolom, pomislite na neko dete kome je podmetnuta droga. Kada droga prožme organizam deteta, ono postane zavisno i čitavo njegovo biće traži novu drogu. Stanje bez droge je toliko nepodnošljivo da mu se čini da je bolje umreti.
Razmislite o ovome, telo se naviklo na drogu. Baš takav je tretman kome ste podvrgnuti u svom društvu od trenutka vašeg rođenja. Nije vam dato da uživate u solidnom i hranljivom obroku života, u radu, igri, zabavi, smehu, društvu prijatelja, umnim i čulnim zadovoljstvima. Ubrizgana vam je droga koja se zove odobravanje, poštovanje i pažnja.

Citiraću ovde čoveka koji se zove A. S. Nil, autora „Slobodne dece Samerhila“. Nil tvrdi da je očigledan znak činjenice da je dete bolesno kada je neprestano vezano za roditelje; interesuju ga samo ljudi. Zdravo dete ne interesuju toliko ljudi, već druge stvari.
Kada je dete sigurno u ljubav svoje majke, zaboravlja svoju majku, izlazi da istražuje svet, radoznalo je. Pokušava da ulovi neku žabu i strpa je u usta. Kada se dete stalno drži majčine suknje, to je loš znak, nesigurno je. Možda je njegova majka pokušala da izvuče ljubav iz njega, umesto da mu podari svu slobodu i sigurnost koje su mu potrebne. Njegova majka ga je uvek ucenjivala, na vrlo suptilan način, da će ga ostaviti.

Navikli smo, dakle, na različite droge: odobravanje, uspeh, prestiž, moć, sposobnost da se istaknemo, da se pojavimo na prvim stranicama novina, da budemo šefovi. Navikli smo na iskustva kao što su kapiten ekipe, vođa benda, itd. Izloženi ovim drogama, postali smo ovisnici, i tako počeli da strahujemo da ih ne izgubimo.
Setite se gubitka kontrole koji ste doživeli, užasa od mogućnosti da nećete uspeti, ili da ćete pogrešiti, ili da će vas drugi podvrgnuti kritici. I tako, postali ste krajnje zavisni od ostalih, izgubivši time svoju slobodu. Sada su drugi ti koji imaju moć da vas učine srećnim ili nesrećnim. Potrebne su vam vaše droge, ali pošto mrzite patnju koju vam nanose, postajete totalno nemoćni. Nema nijednog trenutka u kome, svesno ili nesvesno, niste na oprezu od reakcija drugih, marširajući u ritmu njihovih bubnjeva.

Evo lepe definicije osobe koja je budna.

To je osoba koja ne maršira više u ritmu društva, to je osoba koja igra po taktovima muzike koja svira unutar nje.

Kada vas ignorišu ili kritikuju, to u vama izaziva osećanje odbačenosti koje je do te mere nepodnošljivo da se puzeći vraćate do stopala drugih ljudi, preklinjući da vam ponovo daju onu drogu koja se zove podrška, ohrabrenje, podsticaj. Život sa drugim ljudima u ovom stanju podrazumeva beskrajnu napetost. "Pakao su drugi", rekao je Sartr.

Kada se nađemo u stanju zavisnosti, moramo uvek biti na visini, ne smemo se opustiti, jer treba odgovoriti na očekivanja drugih. Živeti sa drugima tada znači živeti u stalnoj napetosti. Živeti bez njih podrazumeva agoniju napuštenosti, jer osećamo da nam nedostaju. Izgubili ste sposobnost da vidite ljude onakve kakvi su, i da im precizno uzvratite, jer je vaše viđenje pomućeno potrebom za drogom. Tada vidite druge ljude samo u onoj meri u kojoj vam mogu pomoći da dođete do droge, ili kao prepreku do nje.

Svesno ili nesvesno, večito gledate na druge ljude iz te perspektive. Da li ću od njih dobiti ono što želim? Da li će mi uskratiti ono što želim? A ukoliko ne mogu da mi pomognu niti da me spreče da dođem do droge, onda me uopšte ne interesuju. Ovo je užasan zaključak, ali pitam se da li ovde postoji i jedna jedina osoba na koju se on ne može primeniti.
Slušanje života

Vi, dakle, imate potrebu za svesnošću i hranom. Potrebna vam je zdrava i solidna hrana. Naučite da uživate u dobroj hrani. Dobro jelo, dobro vino, dobra voda. Okusite ih. Ostavite se razmišljanja i vratite se sebi. Vratite se zadovoljstvima čula i zadovoljstvima uma. Lepo je čitati, kada uživamo u dobroj knjizi, ili u nekom zanimljivom razgovoru, ili razmišljanju. To je čudesno.

Međutim, ljudi su poludeli i postaju sve ovisniji, jer ne umeju da uživaju u tolikim divnim stvarima koje im život nudi. Zato traže sve nova i nova veslačka sredstva koja će ih dalje stimulisati.
Sedamdesetih godina, američki predsednik Karter apelovao je na svoju naciju da se uozbilji i postane strožija u odnosu na sebe i druge. Tada sam pomislio: bolje da im je rekao da nauče da uživaju u životu. Veći deo američkog naroda izgubio je tu sposobnost.

Ubeđen sam čak da je većina stanovnika bogatih zemalja izgubila ovu sposobnost. Opsednuti su potrebom da pribave sve brojnije i skuplje stvari; ne znaju da uživaju u jednostavnim stvarima života. Postoje prodavnice u kojima je nagomilano na hiljade ploča, ali ko ih sluša? Nema se vremena, nema se vremena. Krivi su, nemaju vremena da uživaju u životu. Hiperaktivni su, samo napred, napred. i napred.

Kada biste stvarno znali da uživate u životu i jednostavnim čulnim zadovoljstvima, razvili biste izuzetnu disciplinu životinja. Životinja nikada ne jede previše. Kada je prepuštena svojim prirodnim navikama, nikada se neće preterano ugojiti. Nikada neće popiti ili pojesti nešto što bi joj naškodilo. Nikada nismo videli neku životinju da puši. Ona se uvek kreće onoliko koliko joj je to potrebno. Posmatrajte svoju mačku posle obroka, pogledajte kako se opušta. Posmatrajte je kad se sprema za neku akciju, gledajte kako je živo i sposobno njeno telo.

Mi smo sve to izgubili. Izgubljeni smo u svom umu, u svojim idejama, idealima itd., i samo mislimo: napred, napred, napred. U nama se neprekidno odvija sukob koji kod životinja ne postoji i neprestano osuđujemo sami sebe i primoravamo sebe da se osećamo krivim. Dobro znate o čemu govorim.
Jedan moj prijatelj rekao mi je: "Skloni taj tanjir sa kolačima, jer u njegovoj blizini gubim slobodu." To je važilo i za mene, gubio sam slobodu pred gomilom stvari, ali tome je kraj! Potrebno mi je vrlo malo toga, i u tome intenzivno uživam. Kada se u nečemu intenzivno uživa, ne treba nam mnogo.

To je kao kada su ljudi obuzeti planovima za letovanje, mesecima to rade, zatim stižu tamo, i već su nestrpljivi da rezervišu avion za povratak. Sve u svemu, fotografišu razne stvari, i onda vam pokazuju te slike u albumu, fotografije mesta koja nikad nisu videli, već samo fotografisali. To je simbol modernog života.

Nikada neću moći dovoljno da vas uputim na oprez od ove vrste nakaradnog asketizma. Usporite malo, gustirajte, omirišite, slušajte i gledajte, divite se, dajte svojim čulima šansu da se probude. Ako želite život usmeren ka misticizmu, samo mirno sedite i osluškujte sve šumove oko sebe. Nemojte se usredsrediti samo na jedan zvuk, pokušajte da čujete sve oko sebe. O, videćete kakvo će se čudo desiti u vama kada vaša čula ne budu više blokirana! A to je krajnje važno za proces promene.
Kraj analize

Hteo bih da shvatite razliku analize i spoznaje; razliku između informacije s jedne i razumevanja s druge strane.

„Informacija nije razumevanje, analiza nije spoznaja, znanje nije svesnost“.

Uzmimo da uđem u ovu prostoriju sa zmijom oko ruke i kažem vam: "Vidite li zmiju koja mi steže ruku? Baš sam pogledao u enciklopediji, pre nego što sam pošao ovamo, i pronašao sam da je ova zmija poznata kao Raselova otrovnica. Kad bi me ujela, umro bih nakon pola minuta. Da li biste bili ljubazni da mi predložite kako da se oslobodim ovog stvora što mi steže ruku?" Ko još tako govori? Imam informaciju, ali nemam svesnost.

Ili uzmimo da se uništavam alkoholom. "Opišite mi, molim vas, kako da se oslobodim ove ružne navike." Čovek koji bi izgovorio takvu rečenicu pokazuje da nema nikakvu svesnost. Zna da ga to uništava, ali nije svestan. Da je svestan, da je to zaista shvatio, odvikao bi se istog trenutka. Niste vi taj koji se menja, nije to "ja" koje menja "sebe". Promena se dešava kroz vas, u vama. To je možda najadekvatniji način da izrazim ovu ideju.

Vi vidite promenu koja se dešava u vama, kroz vas i ona se potvrđuje kroz vašu svesnost. Niste vi taj koji to čini. Ako vi menjate nešto u sebi, to je rđav znak, neće potrajati. A ukoliko potraje, neka se Bog smiluje osobama s kojima živite, jer ćete biti krajnje rigidni. Ljudi koji se menjaju na bazi mržnje prema sebi i nezadovoljstva sobom, postaju nepodnošljivi. Neko je rekao "Ako hoćeš da postaneš mučenica, udaj se za sveca." U svesnosti, međutim, zadržava se nežnost, ljubaznost, otvorenost, elastičnost i ne vrši se nikakav pritisak na sebe ili druge a onda se promena dešava sama od sebe.

Sećam se jednog sveštenika u Čikagu koji nam je, kad sam studirao psihologiju, pričao: "Znate, imao sam sve informacije koje su mi potrebne, znao sam da me alkohol postepeno ubija, i verujte mi, ništa ne može promeniti alkoholičara, čak ni ljubav njegove žene i dece. On ih zaista voli, ali to ga ne može promeniti. Ali mene je nešto promenilo. Jednog dana, ležao sam na pločniku i padala je kiša. Otvorio sam oči i shvatio da me alkohol ubija. Shvatio sam, i od tada nikada nisam poželeo da se napijem. Popijem ponekad, ali nikad više kao pre. Nikada to više neću moći." Eto o čemu govorim, o svesnosti. Ne o informacijama, već o svesnosti.

Postoji izreka svetog Ignacija, koji govori o tome da treba okusiti i opipati istinu, ne spoznati je, već je okusiti i opipati, iskusiti je čulima. Kada se istina doživi na taj način, menjamo se. Kada je spoznamo samo razmišljanjem, ne menjamo se.
_________________
"APO DIPO BHAVA" - BUDI SAM SEBI SVETLOST
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
Aleksandra-Caca
Mesija


Pridružio: 23 Sep 2008
Poruke: 4803
Lokacija: U srcu svetlosti

 Poruka Poslao: 25 Dec, 2008 14:49 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Antonio de Melo

PREPUŠTANJE

Može se dogoditi da čim se više trudite promijeniti, tim gore po vas. Znači li to da je određena razina pasivnosti u redu? Da: što se nekoj stvari više odupirete, dajete joj veću moć. To je, prema mom mišljenju, smisao Isusovih riječi: “Kada vas netko udari po lijevom obrazu, okrenite desni.” Uvijek dajete moć demonima protiv kojih se borite. To zvuči jako istočnjački, ali ako neprijatelja pustite na miru, pobijedit ćete ga. Kako savladati zlo? Ne borbom, nego shvaćanjem. Nestat će kada ga shvatite. Kako ćete se uhvatiti u koštac s tamom? Ne sa šakama. Ne možete metlom istjerati tamu iz sobe, morate upaliti svjetlo. Što se više borite protiv tame, tama postaje stvarnija, a vi iscrpljeniji. Ali kada upalite svjetlo svjesnosti, tama nestaje. Recimo da je ovaj komadić papira ček od milijardu dolara. Ah, u Evanđelju piše da ga se moram odreći ako želim postići život vječni. Zar ćete jednu - duhovnu pohlepu - zamijeniti drugom pohlepom? Prije je vaš ego bio svjetovan, a sada je duhovan, ali svejedno imate ego - profinjeniji ego s kojim je teže izaći na kraj. Ono čega se odreknete, na to se vežete. Ali ako umjesto odricanja pogledam tu tvar i kažem joj: “Hej, to nije ček od milijardu dolara, to je komadić papira”, onda se nemam protiv čega boriti, nemam se čega odricati.


BEZ PRISILJAVANJA

Razmatranje i oponašanje Isusovog izvanjskog ponašanja neće vam pomoći. Nije stvar u oponašanju Krista; stvar je u tome da postanete ono što je Isus bio. Stvar je u tome da postanete Krist, da postanemo svjesni, da shvatite što se događa u vama. Sve druge metode koje koristimo da se promijenimo mogle bi se usporediti s guranjem automobila. Pretpostavimo da morate otputovati u neki udaljeni grad. Na putu vam se pokvari auto. Nezgodno - automobil se pokvario. Zasučete rukave i počnete ga gurati. I gurate, gurate, gurate, gurate dok ne stignete u taj udaljeni grad. Kažete: “E, pa, uspio sam.” I onda nastavite gurati auto do drugog grada! Kažete: “Stigli smo, zar ne?” Ali nazivate li vi to životom? Znate li što vam je potrebno? Potreban vam je stručnjak, trebate mehaničara koji će otvoriti haubu i promijeniti svjećicu. Okrenete ključ i auto krene. Trebate stručnjaka - trebate shvaćanje, uvid, svjesnost - ne trebate gurati. Ne treba vam napor. Zato su ljudi tako umorni i klonuli. Vi i ja naučeni smo biti nezadovoljni sa samima sobom. Psihološki gledano, od tuda dolazi zlo. Uvijek smo nezadovoljni, uvijek smo neispunjeni, uvijek guramo. Hajde, uložite još napora, još, i još napora, ali uvijek će u vama ostati isti sukob. Postoji jako malo razumijevanja.


POSTATI STVARAN

Jedan od najsretnijih dana u svom životu doživio sam u Indiji. Bio je to zaista veliki dan, dan poslije mog ređenja. Sjeo sam u ispovjedaonicu. U našoj župi imali smo jednog svetog isusovca, Španjolca, kojeg sam poznavao i prije nego što sam otišao u novicijat. Dan prije svog odlaska u novicijat odlučio sam očistiti srce jer sam mislio da je najbolje da, kada dođem u novicijat budem čist i svjež i ne moram ništa reći magistru. Taj stari svećenik uvijek je imao velik ljudi u redu ispred svoje ispovjedaonice. Imao je ljubičasti rupčić s kojim je prekrivao oči, nešto bi promrmljao, dao vam pokoru i otpustio vas. Sreli smo se samo nekoliko puta, ali zvao me je Antonie. I tako sam stajao u redu, i kada sam došao na red pokušao sam promijeniti svoj glas dok sam se ispovijedao. Strpljivo me je slušao, dao mi je pokoru, odrješenje, i onda je rekao: “Antonie, kada ćeš krenuti u novicijat?”

Dobro, otišao sam u tu župu dam nakon svog ređenja. I stari svećenik rekao mi je: “Hoćeš li ispovijedati?” Odgovorio sam: “U redu.” Rekao je: “Idi u moju ispovjedaonicu.” Mislio sam: “Čovječe, ja sam svetac. Sjedit ću u njegovoj ispovjedaonici.” Ispovijedao sam tri sata. Bila je Cvjetnica i bila je uobičajena uskrsna gužva. Iz ispovjedaonice sam izašao potišten, ne zbog onoga što sam čuo, jer sam bio pripremljen na to, i nije me ništa šokiralo jer sam znao što se događa u mom vlastitom srcu. Znate li zašto sam bio potišten? Shvatio sam da sam im davao male, pobožne fraze kao npr.: “Molite se za zagovor Majci Božjoj - ona vas voli”, i: “Sjetite se da je Bog na vašoj strani.” Jesu li te pobožne fraze bile pravi lijek za rak? A ono čime se ja bavim jest rak - nedostatak svjesnosti i dodira sa stvarnošću. Zato sam se toga dana svečano zakleo: “Učit ću, učit ću tako da, kada se sve završi, neće govoriti o meni: ‘Oče, ono što ste mi rekli bilo je apsolutno istinito, ali potpuno beskorisno.’”

Svjesnost, uvid. Kada postanete stručnjak (a uskoro ćete postati stručnjak), nećete morati ići na tečaj psihologije. Kada počnete promatrati samoga sebe, gledati samoga sebe, prepoznavati negativne osjećaje, naći ćete svoje vlastito rješenje. I primijetit ćete promjenu. Ali onda ćete se morati obračunati s velikom bitangom, a ta bitanga je samoosuđivanje, mržnja prema samom sebi, nezadovoljstvo sa samim sobom.


POSLUŠATI ŽIVOT

Dakle, potrebni su vam svjesnost i dobra prehrana. Potrebna vam je dobra, zdrava prehrana. Naučite uživati u pravoj hrani života. Dobra hrana, dobro vino, dobra voda. Okusite ih. Oslobodite svoj um i uključite svoja osjetila. To je dobra, zdrava prehrana. Sjetilni i umski užici. Dobro štivo, ako volite pročitati dobru knjigu. Ili zaista dobra rasprava, ili razmišljanje. To je prekrasno. Nažalost, ljudi su poludjeli i postaju sve teži i teži ovisnici jer ne znaju kako uživati u dražesnim stvarima života. Zato traže sve jače i jače umjetne podražaje.

Godine 1970. predsjednik Carter pozvao je Amerikance na umjeren život. Mislio sam: ne bi ih smio pozivati na umjerenost. Trebao bi im, u stvari, reći da uživaju u stvarima. Većina ih je izgubila sposobnost uživanja. Zaista mislim da je većina ljudi u bogatim zemljama izgubila tu sposobnost. Moraju imati sve više i više skupih aparata; nisu sposobni uživati u jednostavnim stvarima života. Zalaze u sva ona mjesta gdje svira divna glazba, gdje možete dobiti nosače zvuka s popustom, svi su izloženi na policama, ali nikada nisam vidio da ih slušaju - nikada, nikada, nikada. Sami su krivi - nemaju vremena uživati u životu. Prezaposleni su: naprijed, naprijed, naprijed. Ljudi u sebi imaju unutarnji sukob kojeg životinje nemaju. Uvijek se osuđujemo i pobuđujemo u sebi osjećaj krivnje. Znate o čemu pričam.

Nekada sam o sebi mogao reći ono što mi je jedan prijatelj, isusovac, rekao prije nekoliko godina: makni taj tanjur sa slatkišima ispred mene, jer pred slatkišima i čokoladom više nisam slobodan. To je također bio slučaj i sa mnom: izgubio sam svoju slobodu pred mnogim stvarima, ali nikada više! Zadovoljan sam s malim stvarima i u njim silno uživam. Kada u nečem silno uživate, potrebno vam je jako malo. To je kao kad ljudi planiraju godišnji odmor: planiraju ga mjesecima, a kada stignu na odredište, već brinu o rezervacijama za let kući. I cijelo vrijeme fotografiraju, a poslije će vam pokazati album slika s mjestima koje, osim na tim slikama, nikada nisu vidjeli. To je prispodoba suvremenog života. Ne mogu vas previše upozoravati na ovaj način asketizma. Usporite malo; osjetite okus i miris, poslušajte, i dopustite da vam osjetila ožive. Ako želite kraljevski put u misticizam, sjednite i slušajte sve zvukove oko vas. Nemojte se usredotočiti ni na jedan određeni zvuk; pokušajte ih sve čuti. O, vidjet ćete čuda koja će vam se događati kada oslobodite svoja osjetila. To je neizmjerno važno za tijek promjene.
_________________
"APO DIPO BHAVA" - BUDI SAM SEBI SVETLOST
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
Aleksandra-Caca
Mesija


Pridružio: 23 Sep 2008
Poruke: 4803
Lokacija: U srcu svetlosti

 Poruka Poslao: 25 Dec, 2008 14:59 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom


TRI STRAŠNA PRIVIDA I NEIZVESNOSTI

Antoni Dee Melo


Dok smo živi, svi vjetrovi i koncepcije utonuli su u uobičajene obrasce i nisu u našoj vlasti. U prelaznom pak stanju vjetrovi, ili energije, povezani s četiri elementa izokreću svoje uobičajene obrasce i pritom se stvaraju zastrašujući zvuci. Kad se ruši energija zemlje, ona silno tutnji kao da se ruše planine. Kad se ruši energija vode, čuje se lomljava pobješnjela oceana. Kad se ruši energija vatre, divlja huk silnog šumskog požara. A kad se ruši energija energije, tad urla zavijanje užasnog uragana. Osim toga se pojavljuju zastrašujuće prikaze paklenih bića, gladnih utvara i životinja koje su projekcije naše vlastite karme. Neka se od njih pojavljuju kao Gospodari Smrti, pa vitlaju oružjem i viču: »Udri! Ubij!« pa nas obuzme silan strah.

Mjesto na kojem se nalazimo, društveni oslonci, ponašanje, hrana, prijatelji i osjećaji postaju posve neizvjesnima. Neizvjesnost mjesta znači da stalno stižemo na različita mjesta. Neizvjesnost oslonaca znači da tražimo zaštitu u prolaznom: mostovima, zdencima i tako dalje. Neizvjesnost ponašanja znači da se u hipu mijenjamo i letimo na sve strane poput perca za vjetru. Neizvjesnost hrane znači da vidimo slasna jela, ali ih ne možemo jesti ukoliko nisu namijenjena baš nama. Neizvjesnost prijatelja znači da se počinjemo družiti sa svakim bićem koje slučajno naiđe. Neizvjesnost osjećaja znači da doživljavamo nagle promjene raspoloženja, gdjekad smo veseli, gdjekad se osjećamo bolno, gdjekad tužno, srdito i tako dalje.

Osim toga, u tom se prelaznom stanju pojavljuju tri strašne gudure, silna crvena gudura ako nama vlada požuda, silna siva gudura ako nama vlada neznanje, i silna crna gudura ako nama vlada mržnja. Osim toga se pojavljuju još i četiri staze koje nam govore o našem sljedećem životu. Ako je pred nama, pa ma gdje da krenuli, staza bijeloga svjetla, to znači da ćemo se roditi kao bogovi ili polubogovi. Ako je staza od žutog svjetla, u sljedećem ćemo životu biti ljudi ili životinje. Ako je staza od crnoga svjetla, to nam govori da ćemo se ponovno roditi kao pakleno biće. Ako je staza od crvenog svjetla, to nam govori da ćemo se roditi kao gladni duhovi.

U prelaznom stanju, tijelo onoga tko će se ponovno roditi kao pakleno biće ima boju nagorjele klade; onoga tko će se roditi kao životinja, boju dima; budućega gladnog duha boju vode, tijelo onoga tko će se roditi kao bog carstva želja ili kao čovjek, boju zlata, a budućeg boga carstva oblika, bijelu. I smjer našega kretanja odražava naše ponovno rođenje. Prelazni oblici paklenih bića, gladnih duhova i životinja padaju strmoglavce. Prelazni oblici bogova iz carstva želja (što nam naviješta ponovno rođenje sred velikih užitaka) i ljudi idu ravno naprijed. Prelazni oblici bogova iz carstva oblika (što naviješta rođenje u silnoj koncentraciji) gibaju se prema gore.

To prelazno stanje zna potrajati i samo jedan trenutak, zavisi ako nam je kreposna karma posebno jaka, što se događa ako smo u sebi stvorili jaku ljubav i sućut, ili pak jaku želju da se ponovno rodimo u Zemlji Čistoće, ili pak kad je u nama jaka namjera da se rodimo za dobrobit drugih ljudi. To prelazno stanje zna potrajati samo jedan trenutak ako je u nama posebno jasna nekreposna karma, zato što smo, primjerice, ubili oca ili majku. U svim će nas drugim slučajevima tjerati karma obdarena različitim slučajevima svjetla i tame, pa ćemo samo letati na sve strane i tražiti u što da se ponovno rodimo. Ako se to ne dogodi za sedam dana, to prelazno biće umire.

Baš kao što se, na početku buđenja iz sna, naše snovito tijelo rasplinjuje poput daha na zrcalu, tako se i naše energetsko tijelo u prelaznom stanju rasplinjuje s gornjeg i donjeg kraja, i taj proces završava u srcu. U toj malenoj smrti, mi brzo prolazimo kroz osam faza umiranja i to u normalnom poretku, no potom ponovno izničemo u novom prelaznom stanju, ovaj put obrnutim poretkom. U krajnjem slučaju taj se sedmodnevni proces može nastaviti kroz sedam takvih »ponovnih rođenja« u prelazno stanje, što dakle, sve u svemu traje četrdeset devet dana. Neki vele da je dan u tom stanju razmjeran dužini dana bića u čijem ćemo se obliku ponovno roditi, što znači da on u slučaju nekih bića može biti i izvanredno dug, no drugi opet vele da je taj dan dug koliko i naš ljudski dan.

Neovisno šta će se dešavati svi, ama baš svi, moramo proći kroz proces ponovnog izrastanja. Put ka uniji sa Jednim je sigurno put znanja, mudrosti, ljubavi i mnogo štošta nama za sada nepoznatog, a da nije tako, onda nebi bio put prosvjetljenja, bio bi običan put. Na tom običnom se i dan danas nalaze svi, pitanje je samo ko se odvaja. Svako ponaosob donosi vlastitu odluku kada se odvaja, zavisi od njegove zrelosti.

Vremena i lekcija ima u nedogled, a i proces je beskonačan.

_________________
"APO DIPO BHAVA" - BUDI SAM SEBI SVETLOST
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
Aleksandra-Caca
Mesija


Pridružio: 23 Sep 2008
Poruke: 4803
Lokacija: U srcu svetlosti

 Poruka Poslao: 25 Dec, 2008 15:02 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom


ZAVRŠILA SAM SA SLANJEM TEKSTOVA , PA SADA MOŽEMO DA KOMENTARIŠEMO I RAZGOVARAMO O KORACIMA KA MUDROSTI I SREĆI...

_________________
"APO DIPO BHAVA" - BUDI SAM SEBI SVETLOST
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
Analeta
Duhovni učitelj


Pridružio: 21 Okt 2008
Poruke: 2717

 Poruka Poslao: 25 Dec, 2008 22:26 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Aleksandra-Caca ::

ZAVRŠILA SAM SA SLANJEM TEKSTOVA , PA SADA MOŽEMO DA KOMENTARIŠEMO I RAZGOVARAMO O KORACIMA KA MUDROSTI I SREĆI...


Dobra tema, Caco Thumleft
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
Aleksandra-Caca
Mesija


Pridružio: 23 Sep 2008
Poruke: 4803
Lokacija: U srcu svetlosti

 Poruka Poslao: 25 Dec, 2008 22:43 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Analeta ::

Dobra tema, Caco Thumleft


Hvala Analetice !

Ovi tekstovi su zapravo bili uvod u ovu temu ,
koju sam prvenstveno zamislila kao živu raspravu na temu puta do mudrosti i sreće ... sa naglaskom na davanje praktičnih saveta svakog od nas , za postizanje stanja SVESNOSTI , PROSVETLJENJA , PUTA NAZAD KA BOGU , saveta za otklanjanje prepreka koje postoje na duhovnom putu svakog od nas , i raznih drugih korisnih saveta koje možemo da poklonimo jedni drugima na opštu korist svih koji prate forum ...
_________________
"APO DIPO BHAVA" - BUDI SAM SEBI SVETLOST
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
Analeta
Duhovni učitelj


Pridružio: 21 Okt 2008
Poruke: 2717

 Poruka Poslao: 26 Dec, 2008 11:33 am    Naslov: Re: KORACI DO MUDROSTI I SREĆE...
Odgovoriti sa citatom

Aleksandra-Caca ::

Koja su ta lažna ubeđenja koja nam blokiraju put ka sreći? Evo nekih.


Imamo uverenja kojih smo svesni, ali isto tako i uverenja kojih nismo svesni, a koja su potpuno suprotna svesnim uverenjima. Nesvesna su jer smo kada smo ih usvojili (odnosno doneli neki zaključak o sebi ili o svetu ili životu) bili u tolikom bolu koji nismo mogli podneti, pa smo i bol i uverenje potisnuli. Taj bol i ta uverenja i danas žive u nama, sve dok ih ne osvestimo.

Čitajući Pathwork shvatila sam važnost osvešćivanja nesvesnog i koliko ono utiče na moj život i dogadjaje u mom životu.

Nesvesna uverenja možemo osvestiti tako što posmatramo naše automatske emocionalne reakcije, hvatajući ih pre nego što ih opet gurnemo u podsvest i obmanemo sebe da ih nismo ni imali, ili da nisu važne.

Tako sam na primer otkrila uverenje da MORAM da budem savršena. To je značilo da nikad nisam zadovoljna sobom i da uvek postavljam sebi prevelike zahteve koje je nemoguće dostići. Nije mi uopšte bilo jasno odakle mi to. Naravno molila sam se svaki dan da dodjem do korena celog tog uverenja.

I dogodila se situacija. Neću je sada opisivati, ali imala sam ekstremno jaku emocionalnu reakciju sa tolikim bolom u predelu srca da nisam mogla da dišem. Ostala sam sa tim bolom i posmatrala ga. Pre toga sam hvatala sebe na koje sve načine izbegavam da osećam bol čim se on mrvicu približi. Uzmem nešto da čitam, telefoniram, gledam TV, itd. Tako da sam ovog puta odlučila da mu dopustim da postoji i da vidim koje je uverenje ispod njega. Kada sam shvatila bila sam zaprepašćena.
MORAM DA BUDEM SAVRŠENA, JER AKO NISAM, I AKO DRUGI LJUDI NISU, ONDA SAM U ŽIVOTNOJ OPASNOSTI.

Izašao je bol (koji je morao postojati kao blokada u mom telu i psihi), uverenje je isplivalo na površinu i više nije moglo da vlada nada mnom.

Kako sam donela taj zaključak, odnosno usvojila to uverenje?

Kada sam bila 2 razred osnovne škole, dobila sam trojku iz srpskog i moja mama je zbog toga dobila srčani udar. Toga se ne sećam, ali mi je to mama ispričala baš dok sam bila u tom procesu za koji ona nije ni znala. Samo mogu zamisliti šta dete može zaključiti kada dobije trojku, mama dobije srčani udar, odnesu je u bolnicu. Ne da ne smem da dobijem jedan, nego ni tri, moram da dobijem pet, jer će moji bližnji umreti ako tako ne bude.

To je jedan od primera kako donosimo zaključke kada smo deca, i kako oni utiču na naš život sve do momenta dok ih ne osvestimo i ne sagledamo iz pozicije odraslog. Posledice ovog uverenja su brojne, i za mene i za moj odnos prema drugim ljudima.

Osvešćivanje ovih uverenja i oslobadjanje bola koji je sa njima povezan, donosi ogromno olakšanje i oslobadjanje.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
Prikaži poruke iz poslednjih:   
www.OBJAVE.com forum » UNUTRAŠNJA STRANA VETRA
Ovaj forum je zaključan i ne možete pisati, odgovoriti ili menjati teme   Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati Sva vremena su GMT + 1 sat
Strana 1 od 1

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu

Neke srodne teme
 Teme   Odgovori   Autor   Pogledano   Poslednja poruka 
Nema novih poruka VAŠE KRITIKE 42 adminfob 33156 01 Maj, 2011 08:43 am
Nosferatu Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka VAŠE SUGESTIJE 105 adminfob 90016 26 Mar, 2011 01:56 am
Jazz08 Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka Suština vašeg sadašnjeg duhovnog stava, ubeđenja ? 22 plavizrak 29766 08 Nov, 2010 09:22 am
rale Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka Interval ne-vremena 4 adminfob 42390 03 Jun, 2010 23:13 pm
zvoncica Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka TOČAK MEDICINE VEČNOGA BIĆA 3 adminfob 30284 18 Jan, 2010 10:15 am
Satćitananda Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka Tvorac i zemlja 2 adminfob 42758 11 Maj, 2008 23:06 pm
Vesna Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka ŽENA TELE BELOG BUFALA 1 adminfob 25606 13 Jan, 2008 00:10 am
adminfob Pogledaj zadnje poruke
 
 
Home | Add to Favorites | Mapa sajta
 
 




Solaris 1.11 phpBB theme/template © 2003 - 2005 Jakob Persson (readme)(forumthemes/bbstyles)

Powered by phpBB © 2001, 2002 phpBB Group
Prevod by CyberCom