Ljubav iz naše perspektive

[ESP]

.

DA LI POSTOJE NA SVETU DVOJE, KOJI SU STVORENI JEDNO ZA DRUGO ?





Iako oduvek postoje fantazije na temu koju ću opisati,
nikada nije nigde napisano da takva bića zaista postoje.

Priča je sledeća:

Ako izuzmem to što sam od kada znam za sebe već video za sebe život koji je za mene tek posle dvadesete godine počeo, i što sam oduvek priželjkivao da živim to, svakako osećajući sopstvenu suštinu, kao i bilo ko drugi, predpostavljam, desilo se to da sam sa dvadeset, kako sam već rekao, upoznao prvo žensko biće koje je bilo kao ja. Odnosno tada sam sreo prvi put devojku čija je duša tačno suprotan polaritet mene samog, odnosno moje.
Da pojasnim, da postoje na ovom svetu duše koje dostižu savršeno stanje sjedinjenjem u jedno biće. Gubljenjem sopstvenog identiteta, stapanjem sa drugom polovinom suprotnog polariteta (ali iste vibracije, valjda, jer ne shvatam inače šta razlikuje ljudske energije međusobno, odnosno odakle tolika razlika između nje sa kojom doživljavam potpunost i ostalih sa kojima ne); dvoje koji postaju jedno, ali u bukvalnom smislu. Taj spoj uzrokuje ogroman skok energije, i njeno potpuno harmonizovanje, dovođenje bića u savršenu vibraciju, perfektno stanje, u koje težimo da se vratimo. Dvoje koji gube prethodni identitet, i dele sada jednu dušu,.. misli, osećanja, sve što jesu. Energija tog novog bića je fantastična. Svest se širi bezgranično i nema više veze sa prazninom obične ljudske egzistencije. Par nastavlja da postoji u dva tela, ali su polovine sjedinjene, i poseduju jednu dušu.

Zanimljivo je napomenuti da ne postoji dvoje koji su “stvoreni jedno za drugo”, nego sam u svom životu sreo čak četiri ženska bića koja su bila sasvim suprotna polovina mene. Napominjem da nije reč o seksualnoj tantri, niti tao-u. Partneri se u tim filozofijama ne sjedinjuju zaista, nego pomažu jedno drugom u pojačavanju energija da bi dostigli viša stanja. Reč je o putu vrhunske ljubavi muškarca i žene, gde treba prvenstveno naučiti kako se zaista voli, i nikako ne upasti u zamku zaljubljenosti, koja je smrtonosna za odnose. To sam na svojoj koži osetio, i prolazio kroz pakao odvojenosti, kada sam najviše tražio to stanje. Univezalni zakon, koji važi za sve, je da se treba prepustiti sopstvenoj prirodi, i ne pokušavati da upravljamo bilo kojom situacijom u životu.
Pišem ovo samo kao nagoveštaj. Beskrajno mnogo toga moglo bi da se napiše.



.

[jasna]

Pročitaj:

http://www.objaveforum.com/phpBB3/viewtopic.php?t=285

Pozdrav. I svaka čast na postizanju onog za čim mnogi od nas teže i mogu samo da se nadaju da će imati tu sreću da u ovom životu i fizički sretnu svoj twin flame...

[ESP]

Hvala Jasna!!!
:D
Moram reći da sam toliko tražio svuda nešto da je neko napisao o tome, i toliko sam sebi postaljao pitanja o stvarnom poreklu sebe samog, i odustao na kraju ne uspevši da nađem ni reč koja se odnosi zaista na to.

Pitam se odakle tim ljudima koji ovo opisuju poznavanje te teme?

Ipak to što kažeš da mnogi od ljudi tome teže i da mogu samo da se nadaju da će imati tu sreću da sretnu svog blizanca, tu ipak nije reč o sreći. Od kada zbam za sebe moja težnja mi je bila izuzetno jasna. Kada sam se susreo sa njom tada je bila konkretna, sve mi je to bilo već poznato, to smo bili stvarni mi. To je put malog broja ljudi.

Hvala mnogo što si me uputila. Moja suština zapisana negde i pojašnjena, dok ja nisam imao čak ni precizne reči da to nekako drugima opišem.

Mada ja spominjem da nisam sreo samo jednu koja je mogla da bude moja druga polovina, nego više njih, iako sam sve osim jedne vrlo brzo odbacio. Zanimljivo da se to ovde ne spominje. Nego se govori kao o jednom paru koji traži sjedinjenje oduvek i živi stalno pokušavajući da ga dostigne. Iako je tačno opisano da potreban prvo rad na sebi jer nema ništa bez zrelosti. Spajanje od samog početka podiže energiju novog bića na neverovatan nivo, i oni koji nisu spremni padaju na dno pakla. Oboje moraju evoluirati mnogo da bi mogli da se stope, iako će manje napredno od dvoje brzo usvojiti pozitivne osobine drugoga, tako da brzo dolaze na isto.

[Tatjana]

Videla sam tvoje pitanje odavno, i htela sam da ti odgovorim, ali sam bila sprečena isto toliko puta koliko sam i pokušala. Mislila sam i da te pustim da tražiš sam, ali ipak hoću da ti odgovorim. Put stapanja blizanačkih duša u jednu jeste i moj lični Put, i kao i ti znala sam to od kada znam za sebe. Videla sam da postavljaš neka pitanja oko kojih si zbunjen i pošto sam i sama nekada prolazila kroz periode gde mi nije bilo jasno toliko toga, iako sam stvari intuitivno znala, mnogo kasnije sam našla učitelje, koji su me uputili. Ipak prvo nisam imala nikakvu pomoć, tako da hoću da podelim sa tobom ponešto što znam i da ti pomognem.
Prvo, kako su nastali blizanci - kako nazivaju par - jedna muška i ženska energija, koje dele potpuno identičnu frekvenciju, da tako kažem. Kažu da ljudska duša ima naročitu svetlosnu frekvenciju, vibraciju koja je samo naša, i po kojoj se razlikujemo od drugih. Tu ništa posebno ne znam, mada to nije ni previše bitno. U našem slučaju postoje dva bića koja imaju sasvim istu vibraciju, ali različit polaritet, muška i ženska energija. Cilj blizanaca je potpuno stopiti dva u jedno biće, i na taj način naći potpunost. S tim što to zvuči jednostavno, ali u praksi...
Postoje bezbrojni opisi kako su stvoreni blizanci: prvo je stvorena jedna duša koja je razdeljena da više njih, koje su dalje razdeljene svaka na po isto toliko, i na kraju je svaka pojedinačno rascepljena na mušku i žensku suštinu koja je sačinjavala to jedno, kažu da je to razdvajanje bilo 'početak pakla', zbog odvojenosti nastao je ego, patnja, i sve što karakteriše nesavršenost. Blizanci su dakle dvoje, muškarac i žena koji su delovi potpuno istog bića. Tačnije oni dele istu dušu, koja ima dva ega koji se jedan nalazi u muškoj polovini, a drugi u ženskoj. Pošto je čovek moćno biće o može svojim uverenjima učiniti šta god pomisli, a bolna iluzija o odvojenosti tako lako može da postane stvarna. To je otprilike teorija zašto blizanci postoje. Dakle postoji samo jedno savršeno biće koje te dopunjuje. Ono ima sve što tebi nedostaje, a sa druge strane potpuno ste identični. Kada blizanci počnu da se sjedinjuju, osećanja su odmah silovito ekstatična, sa jedne strane potpuno poznato osećanje savršenstva koje raste sve više, osećaj da se tvoje biće utapa u drugo, da nestaje. Sve se dešava neverovatnom silinom. Prepoznavanje se dešava odmah, tu nema pitanja. Nema ni romantike. Romantika nije postojala na početku kada su ljudi stvarani, blizanci traže jedinstvo, nije ih potrebno ubeđivati u to, i to pokušavaju da učine čim se sretnu. Blizanci i osećanja koja ih vuku jedno prema drugom vekovima impresioniraju umetnike. To je neopisivo stanje blaženstva koje samo polovine jedne iste duše mogu da pruže jedno drugom.
Drugo pitanje koje si postavio, i koje sam naročito primetila, je to da si sreo 'čak četiri devojke koje su bile iste takve', ali si znao da je jedna različita od svih ostalih, (i da nije imala zamenu). ;)) To je logična stvar, ali ti si baš imao izuzetan put, kada si sreo bića koja su tvoje bliske bliznakinje. Teorija o deljenju objašnjava to da su duše koje su izdeljene od jedne 'veće' bliske po vibraciji, da se nazivaju u ovom slučaju bliski blizanci, a da su oni dalji srodne duše, ili kako ih već nazivaju, s tim što to nije preterano bitno. To sve liči na rodbinske veze, gde se oseća ko je blizak a ko je dalji. S tim što bliski blizanci (tako ih nazivaju) ili je možda bolje reći bliske srodne duše, imaju vrlo bliske vibracije, i mogu delovati na tebe skoro isto toliko snažno kao i tvoj blizanac. S tim što to može biti smo put za učenje kako se nositi sa silovitim osećanjima za koja mora biti spreman sledbenik ovog puta. To što si 'odabrao' samo jednu bez dileme nije nikakav slučaj. To je logično. Nisi je ni birao. Ona je deo tebe, ostali imaju svoje delove. :)))
Na internetu je bezbroj tumačenja ovoga. Bezbroj mesta gde današnjem izgubljenom čoveku nude uz određenu nadoknadu da ga nauče kako nekakvim molitvama da se poveže sa svojom blizanačkom dušom, i dovede je u svoj život, pošto mu prvo ispričaju slatku teoriju o blizancima. Nekakve molitve se upućuju devici Mariji, arhanđelima, stvari koje nikada nećete čuti od onih koji slede ovaj Put. Blizanci traže drugu polovinu sebe, hrišćanske molitve su za hrišćane, oni traže sasvim drugačije stvari. To su i besmislene priče - ne postoji ništa što se radi na silu, i susret dvoje koji osećaju ovakvu silovitu privlačnost stavljajući našu duševnu snagu na zastrašujući test, nije igra. Susret se dešava kada smo za to spremni, isto tako i pripremljeni verovatno kroz mnogo života. Iako je to jedini cilj koji imamo, i verovanto pokušavamo da ga ostvarimo kroz mnogo života, susrećući se, postoji mnogo velika verovatnoća da smo proveli egzistenciju u strašnom bolu misleći da smo gubili jedno drugo zauvek dok za to nismo bili spremni. Još jedna tvrdnja koja nema veze sa istinom je da su sve duše stvorene tako. U stvari blizanačkih duša ima veoma mali broj u odnosu na sve koje postoje. Najveći broj je stvojen direktno iz univerzuma. Način stvaranja određuje i Put duše kojim se ona vraća u svoje savršeno stanje postojanja, pre nego što je bila 'izdvojena'. Izazovna teorija blizanačkih duša tera mnoge da proglašavaju bliske duše koje su sreli za svoje blizance. Bila sam u prilici da čujem tvrdnje i opise njihovog doživljavanja svog 'blizanca', i garantujem da su to bledi doživljaji u poređenju sa fuzijom polovina iste duše. Put sjedinjenja blizanaca podrazumeva da ste svesni da je to jedini način da se vratite u savršeno stanje. Blizanac je jedini put u potpunost. Svi imaju bliske i srodne duše ali su blizanci nešto sasvim drugo - to je zaista jedno biće koje samo veruje da to nije. Par energija suprotnog polariteta ovde je razdvojen i kontrolisan od dva ega, to stvara potpuno drugačiju situaciju. Blizanci osećaju iskonsku silu koja ih tera da sve traže jedno u drugom, i na ovaj način liče na šizofreničnu osobu. Sjedinjujući se dva ega se tope. Savršeno se jedino postiže tako što gubite zaseban identitet spajajući polovinu u kojoj ste živeli do sada sa drugom polovinom. To uopšte nije lako. Uslov je da ego nestane. Uslov je da ti ni ne postojiš, odnosno ono što veruješ da si ti da to nestane. Nestajanje u celini koju Buda opisuje, i kojoj se ego svim silama opire, ovde se jedino ne radi o celini nego o onome što mislimo da je drugo biće, odnosno naći ćeš sebe kako se opireš sa jedne strane, dok se dugi ego opire sa druge, a svim silama tvoja duša traži stapanje sa drugom polovinom. Ego se opire jer to predstavlja njegovu smrt, odnosno ti se opireš jer živiš u egu, i osećaš da ćeš umreti, nestati, ako se prepustiš. Ne gledaš sebe kao dušu, negledaš sebe kao mušku ili žensku polovinu istog, nego veruješ da si zaseban, a u stvari uopšte nisi, samo to je izuzetno teško razumeti. Za ego nema mesta u toj fuziji, ali će biti vrlo teško prevazići ga.
Kada sam upoznala, pre deset godina, drugu polovinu sebe same, već sam imala iskustvo sa jednim 'bliskim blizancem' pre toga. Taj susret sa bliskom srodnom dušom, kako mi je nekako prihvatljivije da ga nazovem, ostavio je na mene izuzetan utisak tada. Moram reći da je energija njegovog bića bila zaista nešto što je ličilo na ono što sam u sebi iskonski znala da mi treba, da je to put ka savršenom stanju, i da to tražim kroz bezbroj života. Bila sam u Rusiji, u rodnom mestu moje majke, i u svom životu nisam mnogo puta odlazila tamo. Desilo se da je trebalo u tom mestu naučim jednu važnu lekciju. Srela sam se sa njim na ulici. U jednom trenutku osećaj neverovatnog intenziteta. Savršen kako sam tada smatrala. Desilo se kada smo se pogledali. On je osetio isto, videla sam odmah. Samo je prošao, nismo ništa rekli jedno drugom. Danima nisam mogla da se smirim, tada smo se upoznali kada sam otkrila da ga moja rođaka poznaje. Kako je burno počelo, tako se i brzo završilo. Imao je vrlo nezgodan karakter, i desilo se da sam prošla kroz pakao tada, što je kasnije sam uvidela bilo sjajno, jer mi je to iskustvo bilo izuzetno potrebno, oterao me je od sebe, iako sam užasno patila tada, ne bih mogla da zamislim bilo kakav život sa njim. Zaboravila sam ga posle godinu dana pošto to nikako nije uspevalo. Nisam očekivala da ću ga tako brzo zaboraviti, jer nikada ranije nisam ništa slično doživela. Nesvesno sam ipak znala da nije za mene. Ogromna razlika od onoga što sam osetila (znala, bila stoprocentno sigurna) onda kada sam srela svog blizanca. To je bilo savršeno biće. Nije bilo mane koju sam mogla da kažem da ima. Sve što je on je ono što sam ja ili što mi je potrebno, a ipak smo potpuno isti. Ličimo jedno na drugo, isti tip lica, isto građeni, uvidela sam da smo isto razmišljali i osećali (za razliku od mog "srodnika" koji je bio neko sasvim drugačiji ;) imali smo i vrlo slično detinjstvo, i sve se uklapalo sa zapanjujućom sličnošću, imamo čak i isti rukopis, što je jedna neverovatna stvar, ali izuzetno je teško razlikovati ono što ja napišem i ono što on. S jedinom razlikom što je on vrlo crn i tamnoput, a ja potpuno plava i bela... :))) To ne znam zbog čega je. ;)))
Iskreno ništa ni tada nije bilo jednostavno. Plašili smo se jedno drugog. Zračili izuzetnom nesigurnošću. Znala sam da je on jedini cilj koji mogu da imam ovde na zemlji, ali ništa nije išlo kako sam želela. Osećala sam njegovu bol. Mučila ga sa svojom. Posle 4-5 godina uzaludnog pokušavanja, već je delovalo da neće nikada uspeti ništa da bude od nas, okrenuo se od mene (mislima, pokušavao je da me zaboravi, bila sam užasnuta - posle mi je rakao da je znao da bi to bilo nemoguće, ali da je hteo da prestane da bude zaljubljen u mene onoliko koliko je bio tada). To je trajalo skoro godinu. Zasita moja zaljubljenost u njega je i prošla, ali zaljubljenost je bila jedno, a poteba moje duše drugo. Zaljubljenost tu nije ni imala neku ulogu, osim što je dugo vremena bila smetnja i inicijator nesigurnosti i ostalih bezbrojnih loših stvari. Život mi je izgubio smisao, razbolela sam se sa 27 godina, nisam mogla da živim tada, a nisam znala ni šta me tačno boli. Bol je bio svuda, i izgubila sam svu snagu. Saznala sam da je i on bolestan. Tada već sam već bila strahovito ogorčena na njega. Isto upoznala sam tada jednog simpatičnog dečka, koji me je u tom osećaju usamljenosti zainteresovao, i gde sam za kratko vreme naučila još jednu lekciju za koju sam ranije verovala da je bitna za svakoga ko želi da postane majstor ljubavi - ne zaljubljivati se. Ne dozvoliti to nikada. Ne stvarati ideale, nikada! Naučila sam da volim, zaista. Voleći to drugo biće, ne tražeći ništa, dok sam sa svojim blizancem ranije bila krajnje posesivna. Tada je već vreme bilo da se to promeni u ono što je bilo potrebno da bismo sazreli u ličnosti sposobne za ljubav. Sve je to bilo krajnje bolno, ali život se i uči tako što bezbroj puta udarimo glavom u zid, dok ne shvatimo suštinu. To je otprilike trenutak kada sam se okrenula sebi, pokušavši da nađem 'mir sama sa sobom'. U stvari stvari su krenule na bolje, kada sam počela da tražim u sebi, ne misleći da mi sve na svetu zavisi od njega, ne pokušavajući da nađem intelektom neki način da ga dovedem u svoj život ponovo. Ukratko, morala sam da rešim sopstvene probleme, vezane za potisnute stavove prema muškarcima, koje sam vukla iz svoje porodice. Našla sam mir, sama u sebi. I tada se desilo! Smirujući se, koncentrišući se na bol koji sam osećala tada već fizički, i koji je očajnički zahtevao moju pažnju, od koga sam dugo pokušavala da pobegnem. Trebalo je izlečiti se. Naći sebe. U stvarnosti pronaći mir sa njim. Od trenutka kada smo pomislili da smo razdvojeni, i da nećemo naći nikada jedno drugo, biće je počelo da nam se cepa i to je uspelo da nas dovede do toga da oboje doživimo da i fizički prestanu da nam funkcionišu tela normalno. I tada je počelo da se dešava čudo. Kada sam počela da lečim svoje rane, kada sam se smirila, vratila se u stvarnost, približili smo se. Toliko smo bili daleko pre toga, da sam mislila da nećemo nikada više moći da se vratimo 'u normalu'. Priča je preduga, o tome koliko nam je trebalo da pomirimo dva ega, ali kada smo uspeli (mislim da je prošlo oko sedam godina od kada smo se poznavali tada) ono što smo preživeli tada vredelo je da nam postane jasno da nismo ni jednog trenutka bili da nismo tražili jedno drugo. Moje ranije sumnje koje su me uvek pratile u to da sam voljena, i sva nesigurnost koju je i on imao isto toliko koliko i ja noseći je u svojoj ličnosti, bila je izlečena tom dugom razdvojenošću i tim 'povratkom' jedno drugom. Više nisam ni najmanje sumnjala u ljubav. Ljubav je bila moje prirodno stanje, i njegova duša, tj. druga polovina moje duše u tom muškom telu sjedinjena sa ovom kojom sam ja upravljala, bila mi je jasnija od svega što sam ikada znala. Mi smo stvoreni u ljubavi, živeli dugo u njoj, i izbačeni iz nje, ali smo u ovom životu bili naučili nešto drugo, i bilo je potrebno osetiti pakao razdvajanja, da bismo shvatili da je ljubav sve što u stvari postoji. Kada smo ponovo progovorili, plakali smo oboje, toliko smo osećali želju jedno za drugim u koju nismo smeli da poverujemo ranije. Govorili smo jedno drugom da nam je život jednom bez drugoga postajo gori od smrti, to je bilo savršeno jasno, da nije bilo trenutka svih tih dana kada nismo mislili jedno na drugo od svo vreme koje smo provodili budni, od trentuka kada sam ga srela, zaista nije bilo mogućnosti da postojim ne misleći na njega. LJubav između nas je uvek bila savršena. Ali smo morali i to da naučimo. Venčali smo se samo mesec dana kasnije od kada smo se 'pomirili'. To je bilo sve što sam u životu želela.
Priča o tome je zaista preduga. Nisam ni u mogućnosti da opisujem sve. Od tada pokušavamo da sjedinimo mušku i žensku polovinu što više. Početak tog spajanja je zaista ekstatičan, ali tada sve potisnute negativnosti, izbijaju na površinu. I ego se zaista neda. U nekim trenucima uspevamo da nestanemo čini se u tom novom biću - nastaje stanje bez misli, muški i ženski aspekt i tada potpuno komuniciraju, ali jedina komunikacija je sada ljubav, i bezbroj varijacija osećaja ljubavi, samo njegova suština i moja u tom savršenom stanju gde osećam svaki kvant njegovog bića sjedinjen sa svakim mojim i da izražavaju samo ljubav na bezbroj načina, i novi tok samo osećaja koja nas vuku da se spajamo sve dalje, i izgubimo sve ono što čini razliku među nama. Moja nepotpuna ženska energija je oduvek poznavala taj put ekstaze, i samo je muška energija otelotvorena u mom blizancu to što je moglo da je vrati u iskonsko stanje. To je rajsko stanje koje sam zamišljala i kada sam bila dete, bilo mi je jasno što to tražim, ali sam tek kasnije doživela to i zaista nisam bila iznenađena. Mesta izneneđenju nije ni bilo. Sve mi je to bilo oduvek poznato. Ovde moram da korisnim reči, i da kažem da je ženska energija moja, ali to tada nisam uopšte ja - nije ovaj ego u ženskom telu - ženska polovina se stapa sa muškom, i tu nema "mene", odnosno ja sam ženska energija i ona se stapa sa muškom, ali ova JA nestaje, i beš me briga što nestaje jer tada postajem ono što zaista jesam, iako oduvek verujem da to jesam ja, i u tome i jeste sav problem. Naše pravo stanje je stanje ekstaze, potpune ljubavi, bez misli, bez razuma. Sve to postižemo sve više, ali postoje naslage zla koje treba pročistiti, da bi se uklonila svaka ideja o razdvojenosti. Primetila sam da sve što nas je bolelo u suštini ima koren u ideji o odvojenosti. Takve ideje smo dugo imali u sebi, i nije lako tek tako ih se osloboditi. Ali zapažam isto tako da nas je život sa nepogrešivom tačnošću vodio na način da nas nauči sve ono što je trebalo da naučimo. Napominjem da smo skoro na samom početku. Ali zajedno je mnogo lakše nego bolne godine kada smo verovali da smo jedno bez drugog.
Treba znati samo da je ideja o odvojenosti potpuno lažna. Ti i ona ste od postanka jedna duša. Kada bi se blizanci zaista razdvojili verovatno bi dve duše nestale u besmislu i praznini. Bez imalo snage koju daju jedno drugom oni ne bi ni postojali. Fizička udaljenost nije uopšte bitna. Prostor kao da ne postoji. Ta ideja - odvojenost - je uzrok sve patnje, a neverovatno je koliko je teško to nekada uvideti.
Ovde ukratko pišem ono što znam, nadajući se da ću ti pomoći, ali i nekim drugima koji su na ovom putu. Ja sama dugo vremena nisma imala nikoga ko bi mi objasnio sve to, iako sam nesvesno znala skoro sve što sam kasnije čula, bilo mi je potrebno da mi neko jasno ispriča čitavu priču. Pozdrav, i zasta mi je drago što se sve više blizanaca sjedinjuje i ostvaruje svoj put. Mi nešto ne možemo pomoći drugima i svetu, jer blizanci imaju osobinu da im je centar sveta jedno u drugom. Njihov put ne liči na puteve drugih bića tako da ne mogu deliti ni mudrost sa drugim ljudima. Ukratko veoma su samoživi i sebični na neki način. Ali možemo pomoći drugim blizancima usmeravajući ih koliko možemo. NIšta ne može da zameni vlastito iskustvo, ali deo iskustva mogu da postanu i nečije mudre reči. U pravu si da je malo napisano o nama, i to malo je izprevrtano jer su pisali oni koji ne razumeju izazivajući zabunu kod drugih. Mislim je ovaj forum dosta dobro mesto za to. Na našem jeziku nema skoro nikakvih tekstova o blizancima. Strani sajtovi na netu obiluju time, ali su prepuni dezinformacija, i uspela sam da nađem samo par istinitih informacija u moru svega i svačega. Istina, postoji samo dosta dobrih pitanja, ali nema dobrih odgovora. Toliko od mene za ovaj put.

[ESP]

Hvala beskrajno, Tatjana!

Kada sam pročitao tvoja iskustva i objašnjenja bio sam potpuno svestan da je to odgovor koji sam tražio. Pokazao sam tvoj tekst svojoj “bliznakinji”, kako ti to nazivaš, i ona se naravno potpuno složila da je to istina koju tražimo.
Postavio sam pitanje na forumu imajući intuiciju da bi trebalo to da uradim. Kada sam dobio odgovor od Jasne, gore iznad, to je bilo prvi put da čujem izraz “blizanačke duše”, (ili “twin flames” na engleskom), takod a sam počeo da pretražujem internet u potrazi za odgovorima. Delovaće neverovatno da sam pokušavao pre toga da nađem bilo šta što bi mi objasnilo tu večitu potragu koju sam od kada znam za sebe osećao – za ženskim bićem sa kojim ću se sjediniti potpuno, stopiti kako ti kažeš, kako je i bolje reći. Moji pokušaji nisu dali ništa. Sada vidim da mi je bilo potrebno da mi neko kaže ispravan naziv, i da sam tako našao bezbroj informacija. Ali u isto vreme bilo je pomalo razočaravajuće, o temi se zaista mnogo piše, skoro sve su objašnjenja kako su nastali blizanci, vidi se da se svi oduševljavaju temom, ali ništa konkretno nema, a u konkretno ne računam one koji tvrde da su našli svoju polovinu, i da su u vezi, i onda opisuju nekakva svoja iskustva u prizvivanju duhova, vodiča, i ne znam šta još (mi nikada nismo pokušavali ništa takvo, niti osećamo potrebu), i tvrde da nam blizanci samo pomažu na individualnom putu razvoja, jer imaju istu misiju kao mi (što uopšte ne vidim kao istinu, mi tražimo jedno drugo i ništa izvan nas). Ono što osećam kao stvarnu težnju je ono što ti govoriš – jedini Put, je u sjedinjavanju muškog i ženskog i to je jedini odgovor na sve naše težnje i potrebe. Isto tako ne osećam da je cilj sjedinjavanje sa “drugima iz grupe” kako piše ponegde, “gde ćemo svi biti jedno”, kada dvoje postanu jedno to je krajnji cilj, i nema ništa iznad toga. Našao sam jedino jedan blog nekog para (za koji vidim da su “pravi”) jer opisuju iskustva koja i mi sami doživljavamo na potpuno isti način, ali i oni i sami kažu da su na početku, a to smo i mi, što se vidi, tako da mi ne pomažu sa svojim iskustvima, nego se vidi da su samo još uvek u tom početnom oduševljenju koliko i mi i da nisu otišli nigde dalje od toga.
Tvoja iskustva su ono što znam da svi tražimo. Ništa od toga nije trebalo da negde pročitam, mi smo to znali oduvek u sebi, ali je dobro naići na to konkretno zapisano kao objašnjenje. Taj osećaj kada se gubi JA i to oslobađanje od ega kada se zaista “utopimo” jedno u drugom mi je poznat, ali smo ga doživeli samo jednom do sada. Sada smo najčešće na tom nivou da podižemo jedno dugo, stalnom pažnjom, neprestano smo povezani telepatski, ali ne bih rekao da je to telepatija jer je to prost termin, njena duša je vezana sa mojom i sve što ona oseća osećam i ja, i obrnuto. Najpreciznije bi bilo reći da delimo osećanja. Tako mi se čini da je najbolje objašnjenje za to. Ali zbog obaveza nismo u mogućnosti da za sada provodimo mnogo vremena zajedno tako da retki trenuci kada smo zajedno jesu ekstatični, ali nisu ni dovoljni da bismo osetili nešto više.
Mislim da su problemi na koje nailazimo to što ti spominješ da zlo izlazi iz nesvesnog – ono koje se nakupljalo u našem ranijem životu, i da je izuzetno pojačanog intenziteta sve to što osetimo na taj način. To nije počelo odmah da se dešava, ali potpuno sam svestan da sva ranija loša iskustva sada izranjaju nepozvana i pokušavaju da nam smetaju. Pretpostavljam da je to neka prolazna faza pročišćenja, ali pošto je sve što osećamo izuzetno pojačano ponekada je teško nositi se sa tim.
Što se tiče tvojih objašnjenja koja su zaista sjajna, mislim da smo imali svi sličan put – i mi smo morali da naučimo da volimo, i da ne dozvolimo da upadnemo u zamku vezivanja. Imali smo sreću da smo to ranije u svom životu naučili oboje, i ja se sećam da sam od počeka imao intuiciju da moram u životu naučiti da se ne zaljubljujem nego da dozvolim drugima da imaju sopstvenu volju ne pokušavajući da upravljam njihovim životima. Iakos am oduvek imao tendenciju da upadnem u zamku vezivanja, tek kroz niz iskustava sam naučio da to više ne radim. Kada sam sreo moju stvarnu ljubav bio sam već spreman za sve to. Istina je da ako nismo došli do tog nivoa da smo sposobni i da se odreknemo i najveće ljubavi i da joj pustimo na volju da bude ono što jeste ne možemo imati ništa. Takve greške sam činio mnogo puta, i na kraju uspeo da naučim da ne padam više na istom mestu.
Vezano za bliske srodne duše kako si ti spomenula, a već sam pročitao ta objašnjenja, zaista sam bio zbunjen što sam sreo u svom životu ranije devojke koje su skoro isto delovale na mene kao moja “bliznakinja”, ali to nije bilo baš ISTO, one nisu bile iste kao ja – bili smo različiti na mnogo načina - zaista različite ličnosti. Pošto nisam poznavao ovu teoriju nastanka toga mislio sam da ću morati da odaberem jednu od njih, ali mi nije bilo zaista svejedno koja bi to bila. Kada sam sreo svoju bliznakinju nije bilo dileme. To je bilo biće koje je kopija mene samog, po karakteru, fizički, po osećanjima, šta je osećala u svakoj situaciji to je bilo ono isto što sam i ja osećao, ta sličnost nas je uvek oduševljavala. Takođe i fizički zaista ličimo jedno na drugo. Sve druge su bile prolazne. Ali ona je bez dileme bila ona prava. Treba da napomenem da kada smo se sreli prvi put sećam se sam osetio strahovitu želju da se sjedinim sa njom. Moja energija je naprosto “izletela” i spojila se sa njenom. Kada smo se sreli već smo oboje bili spremni za tu vezu. Nije bilo dileme da volimo samo jedno drugo, i nije bilo ni problema da budemo zajedno. Treba možda da kažem da su skoro ista iskustva važila i za te devojke koje su mi bile “bliske srodnice” ali da sam mogao isto da radim i sa “običnim” devojkama, pod tim mislim da sam je postojala telepatija, što sam ih ja “naučio” da rade, da sam mogao donekle da sjedinim svoju energiju sa njihovim, ali da sa tim “običnim”nije bilo tako ekstatično kao sa ovim koje su mi bile bliske po vribraciji. Odnosno nije bilo uopšte ekstatično, nego je to bila “običana” ljubav, koja pomaže da se dobro osećamo, ali nam ne daje ništa stvarno.

Veliki pozdrav za tebe! Hvala ti mnogo na tolikom postu i na tolikoj pomoći

[TATA SINANA]

Kolicina energije i ljubavi odredjuje koliko mozemo pomerati granice nasih vibrirajucih tela i rezonanciju sa kojom onda stupamo u vezu sa drugim bicima.

Lepo je da ste imali iskustva sa po nekim ljudskim bicem.
PROBAJTE TO SA SVIMA...
PROBAJTE SA OBLACIMA
PROBAJTE SA KAMENJEM,BILJKAMA, ZIVOTINJAMA...
PROBAJTE SA NEPRIJATELJEM...

S R E C N O ! ! !

[Tatjana]

Razumem vaša pitanja, i ja sam isto tako tražila, ali sam na kraju shvatila da su svi odgovori već u nama. Nema odgovora napisanih. Ja ih nisam našla. Možeš pronaći priče i komentare, pitanja bez odgovora koji bi probudili pojedince, ništa osim uteha, i kao da su svi u toj ego fazi gde ne mogu da prevaziđu ni najmanje iluziju dvojnosti od koje blizanci oduvek pate. Na sve strane ispovesti itd. Ispričaću ti detaljnije naša iskustva, prošli post sam malo skratila, moći ćeš da razumeš kako se odvija razvoj. Sada hoću da opišem viziju koju smo doživeli i u kojoj smo mogli da vidimo i početak i kraj, kao i sve odgovore na pitanja koje smo imali. To je nas povelo dalje, i razjasnilo nam kako Put zaista izgleda, i šta treba da činimo da bismo napredovali.
To se desilo kada smo odlučili da odemo iz grada i provedemo 15 dana potpuno predani jedno drugom, dogovor je bio da jedini cilj nam bude da što više prevaziđemo iluziju dualnosti i vidimo gde nas može odvesti to što posvetimo toliko vremena intenzivnoj koncentraciji samo na nas. Trebalo je isključiti sve osim nas, i isključiti bilo šta negativno, dogovor je bio da budemo potpuno svesni šta osećamo i da ne dozvolimo ništa osim pozitivnih emocija. Naša energija je bila veća nego ikada do tada. Sledećeg dana koji smo provodili desilo se da smo se potpuno prepustili i to je delovalo tako da nisam više upravljala svojim telom, nego je ono samo sve radilo. Dve energetske polovine sada su vodile ta dva tela bez uticaja ega koji su ih do tada najvećim delom vodili odražavajući i njihova osećanja pozitivna ili negativna, ali sada to nije bilo tako. Energije (odnosno polovine energije) su preuzele kontrolu i vodile ta dva tela onako kako je to oduvek trebalo da bude. Naša svest se sve do tada pojačavala i tada se pretvorila u nešto što do tada nisam doživela – počela je da napušta mesto gde sam je do tada sve vreme osećala - moje telo - i da struji u toku koji sam stalno do tada osećala – između nas postoji stalan tok (osećam da te niti povezuju energetske centre u telu, ili čakre, kako ih na istoku zovu, i kod nas su stalno spojene) ali sada je postao toliko snažan da se i moja svest počela da premešta u taj tok. Prvo u nekim trzajima, a onda sve jače. Osećanje je bilo neopisivo ekstatično. Tome je celo moje biće težilo. Gledali smo se u oči, i osećala sam da nestajem u njemu. To je i bilo sve što sam htela. I on je osećao da nestaje u meni, kako mi je kasnije rekao, jer bih pomislila da sam ja u stvari upijena muškom energijom, ali nije se radilo o tome, nije to bio opis privlačnosti. Osećala sam čitavim bićem njegovo biće, svest nam je sada bila mnogo više zajednička i izuzetno pojačana, mogućnosti poimanja do tada nezamislive. Tada smo počeli da doživljavamo viziju koja nam je pokazala sve na jedan neočekivan način. Videli smo naš nastanak – kako je stvoren čist život, sam po sebi savršen i samodovoljan, ali bez svesti. To smo bili mi na samom početku. Taj život je bio čista ljubav, ali bez svesti. Naredna faza njegovog napretka je bila da iskusi odvojednost da bi dobio svest o sebi. Rascepljen je na dva aspekta koji su ga do tada činili kompletnim, to odvajanje je bilo izuzetno bolno tako da su oba aspekta tražila odmah da se vrate u prethodno stanje, želja da promene ono što su tada bili i da se vrate nazad odredila nastanak ličnosti u ta dva dela, ali ne kao što smo do tada mislili da znamo - nisu nastala dva bića od jednog, nego su samo dobila dve odvojene svesti u dva aspekta koja su ih činila – nisu ni jednog trenutka bili odvojeni nego su ostali jedna duša čiju mušku i žensku debalansiranu polovinu treba ponovo ujediniti u harmoničnu celinu. Zbog toga blizanci imaju skoro identične životne puteve i pre nego što se poznaju – svaku reakciju koju imaju prema onome što veruju da im je svrha druga polovina oseća kao svoje, i doživljava život na isti način imajući i sama ista iskustva. Videli smo živote koje vodimo napredujući prema višoj svesti. To koliko nam je cela potraga bila usmerena na balansiranje muškog i ženskog aspekta u našoj svesti odnosno između nas ali je bila određivana najviše kroz život u porodici što je menjalo harmoničnost odnosa između nas i kada nismo znali jedno za drugo. Videli smo dalje kako se dve polovine susreću, prepoznaju, sećajući se uvek svog cilja. I kako ih ideja o njihovoj odvojenosti u kojoj su predugo bili tera da misle da nisu jedno, nego da predstavljaju dvoje koji treba da se sada spoje u jedno. Tako da smatraju da to mogu ponovo postići egom, pokušavajući da preuzmu kontrolu nad drugom polovinom misleći da je tako mogu osvojiti. Ta ego igra ima loše posledice. Ego se sada mora prevazići, jer to nije put. Ono što treba da se desi je da se dve polovine sete da nisu nikada ni bili razdvojeni, da su i dalje delovi iste duše, i da su to uvek i bili. Tada smo uvideli koliko je tu iluziju teško razbiti. Odvojene svesti moraju umreti da bi se stopile u jednu. Videli smo tada kako izgleda to savršeno stanje – svest koja je spoj nas – muške i ženske polovine – samo teče, nema misli, samo stanje – stanje koje je čista ljubav. Uvidela sam da tako stanje ne mogu najbolje da zamislim – da da bismo došli do njega moram da dovolim da umrem! Da nestane moja dotadašnja ličnost – da više uopšte ne postojim, da treba da dozvolim da nestanem što je bilo teško da zamislim. Ali to je bio cilj. Nestati, odnosno ne nestajemo mi, nestaje samo ono što oni koji su doživeli prosvetljenje tvrde da je iluzija – da je LAŽNO JA! I zaista nam je u tom trenutku bilo jasno zašto se kaže da je 'lažno'. Jer osetili smo šta smo zaista, da smo život – savršen sam po sebi, sama ljubav, a da u tom životu parazitira skup loših osećanja, emocija odvojenosti, straha, za koja se vezujemo i koje nazivamo našim JA. I tada smo osetili kako je naše savršeno stanje stanje ekstatičnog toka svesti koja je sama ljubav koju čine muška i ženska polovina stopljene. Mogli smo na kratko da osetimo to stanje kakvo zaista jeste. To je bilo razumevanje intenzivnije i preciznije nego nešto što smo saznali pre toga. Naša energija svesti koju kada vodimo ljubav osećam da je oko nas na petnaestak metara sada je bila daleko veća. To novo iskustvo nam je probudilo novi energetski centar u telu i od tada kada se dugo posvećujemo jedno drugom lako dolazimo do tog stanja kada nam svest ponovo kruži kroz oba tela. Imali smo u tom trenutku dakle izuzetan doživljaj koji je bio odgovor na pitanja koja smo sve vreme imali.

Odgovor bi najkraće mogao da se iskaže u jednom: da imamo ego koji održava iluziju da smo mi dva odvojena bića zbog čega padamo u zamku i pokušavamo da kontrolišemo jedno drugo misleći da možemo tako sprovesti u stvarnost ono što nam je cilj. Da nema ništa što može da se uradi da bismo stopili mušku i žensku polovinu, jer smo mi već jedno. Ranija objašnjenja blizanačkih duša su govorila da su to dve duše koje imaju istu vibraciju i da mogu da spojem kreiraju potpunu i savršenu energiju. Sada smo shvatili da nije reč o dve duše, nego da su to dve polovine jedne iste, koje treba da se sete da već jesu jedno. Da biće koje je spoj muškog i ženskog polariteta ima savršenu svest i da nema ličnost, ono se neharmonizovano nalazilo ranije u dva tela, ali kada je postiglo celovitost sada je samo savršen tok svesti i života.

To su odgovori koje smo tražili sve vreme. One koje smo nalazili nisu bili zadovoljavajući, jer nam nisu opisivali našu stvarnu prirodu. Bilo je toliko očigledno da mi nismo ni po čemu odvojeni. Ideja o dve duše koje pomažu samo jedna drugoj nije ličila na ono što smo mi osećali duboko u sebi da je istina.
Bilo da ste na početku puta, ili negde u sredini ili bilo gde, treba znati da je cilj naći harmoniju muškog i ženskog aspekta 'u sebi'. Svi kažu naći harmoniju 'u sebi' što podrazumeva naći harmoniju između aspekata u duši koju delite. Vidim da su mnogi parovi koji idu ovim putem u fazi ego borbe gde pokušavaju da osvoje drugo 'klasičnim metodama', i da to uzrokuje toliko patnje. Drugi im govore da treba da pronađu mir u sebi i da prestanu da pokušavaju da promene situaciju, da dopuste da njihov blizanac i ode ako je tako potrebno. Ja kažem da blizanci moraju da budu zajedno, i da je to jedini cilj. A i da je ovo dobar savet jer da bismo prevazišli potrebu da kontrolišemo jedni druge moramo doći do toga da možemo pustiti drugo da ode iz našeg života. To deluje nezamislivo jer ego koji je preuzima ovu potragu smatra da mora imati drugu polovinu jer je u njoj cilj, što vodi u opiranje i borbu. Kada prestane kontrola sve će biti onakvo kakvo u stvarnosti jeste – savršeno. Samo naš strah može da pokvari sve i da stvori iluziju o odvojenosti. Vi ćete tada moći da komunicirate slobodno sa drugom polovinom sopstvene duše jer neće biti straha koji razdvaja i postavlja nas dalje jedno od drugog. Sve je u slobodi; ne dozvoliti strahu da upravlja našim postupcima jer on stvara opiranje stvarnosti, shvatiti da je stvarnost već savršena takava kakva jeste i da potrage u stvari ni nema jer smo već na cilju gde smo uvek i bili.

To je poruka od nas za sve blizanačke parove koji se ujedinjuju. Nadam se da će vam ovo pomoći jer je potrebno prevazići iluzije koje su postojale izuzetno dugo.

[ESP]

Hvala beskrajno!

Dala si nam skoro sve odgovore koje smo tražili.

Poslao sam ti privatnu poruku da ne pitam više ono što imamo po forumu.

[Vakan Tanka]

URL=http://img356.imageshack.us/my.php?image=twinrays4ds6.jpg][/URL]
Hvala na podeli vasih iskrenih iskustava,blagosloveni bili...

[ПротоМајстор]

Pitaj kog hoces validnog nefizickog vodiča sta misli o slobodnoj ljubavi, pa ces cuti odgovor. Ja ti dalje ne moram pricati.

А шта ли кажу?

[talerman]

Pa, sto te je tolko uznemirilo to sto sam napisao?

Pa, noramalno da je iz seksa sve nastalo. Ne postoji nista, ali bas nista na ovom svetu, ukljucujuci tu i najveci broj ostalih sfera, sto nije nastalo iz neke vrste seksualnih odnosa izmedju zenskog i muskog principa.

U sustini, meni se uopste ne prica na tu temu, ali kada vec potezes, mozemo pricati i o tome.

[Aleksandra-Caca]

Pitaj kog hoces validnog nefizickog vodiča sta misli o slobodnoj ljubavi, pa ces cuti odgovor. Ja ti dalje ne moram pricati.

А шта ли кажу?

Pa, sto te je tolko uznemirilo to sto sam napisao?

Pa, noramalno da je iz seksa sve nastalo. Ne postoji nista, ali bas nista na ovom svetu, ukljucujuci tu i najveci broj ostalih sfera, sto nije nastalo iz neke vrste seksualnih odnosa izmedju zenskog i muskog principa.

U sustini, meni se uopste ne prica na tu temu, ali kada vec potezes, mozemo pricati i o tome.

Specijalno za mog radoznalog batu - Protu
Dok smo bili vazdušaste iskrice ,
iskrice srodnih vibracija su se SPAJALE ( sex li je !???) i uživale jedna u drugoj ....
....jedan deo priče preskačem.... pa onda dalje -
kada su naše iskrice dospele u čvrsta fizička tela ,
naše Duše ( iskrice ) su se dosetile ,
pa su počele da uskaču u krevete sa Dušama sa kojima u saglasju vibriraju...
Pošto u životu nailazimo na dosta Duša sa sličnom vibracijom , otuda naša želja za menjanjem partnera

Priznaj bato , da sam te sad prosvetlila bar malo

[MarkoJakšić]

ima svetova dosta u materijalnim kosmosima u kojima proces razmnozavanja je drugaciji nego kod ljudi..
interesantno je da sto ima manje fizickog kontakta to su bica savrsenija.

[talerman]

Specijalno za mog radoznalog batu - Protu
Dok smo bili vazdušaste iskrice ,
iskrice srodnih vibracija su se SPAJALE ( sex li je !???) i uživale jedna u drugoj ....
....jedan deo priče preskačem.... pa onda dalje -
kada su naše iskrice dospele u čvrsta fizička tela ,
naše Duše ( iskrice ) su se dosetile ,
pa su počele da uskaču u krevete sa Dušama sa kojima u saglasju vibriraju...
Pošto u životu nailazimo na dosta Duša sa sličnom vibracijom , otuda naša želja za menjanjem partnera

Priznaj bato , da sam te sad prosvetlila bar malo

Caco,
meni se dopada kako si napisala
i otprilike bas je tako kako si napisala,

[nocnavila]

ima svetova dosta u materijalnim kosmosima u kojima proces razmnozavanja je drugaciji nego kod ljudi...
interesantno je da sto ima manje fizickog kontakta to su bica savrsenija.

hmmm s tom logikom Ima svega(shto bi reko cigo ima zhenski ima sve)Ali ... a kako da postanem na tom takvom NJIHOVOM stupnju...(mislim njima j e sigurno lepo)samo...Ja zhivim NA Zemlji...shta da se spuCam malo u venu pa da trabunjam i fantaziram umesto DA Zhivim SADA i NA ovoj Planeti ili da mi mashta DIVLjA bez smisla i poente... ili da izvrshim samoubistvo pa da im "budem blizha"...mnogo je tu rupa...