segrt napisa:Da li je moguće da su
"Tajni život tla" i "Tajni život biljaka " jedna te ista knjiga.
MA, ne...
To su dve knjige, ali imaju potpuno iste autore...
Tajni zivot biljaka je prva, a onda su napisali i tajni zivot tla, koji je mnogo deblja i sveobuhvatnija knjiga od prve...
Lepo bi bilo da procitas obadve-ima dosta toga u njima...
Peter Tompkins/ Bird Christopher
Tajni život tla -izdala Prosvjeta HR
Tajni život biljaka
Piter Tompkins i Kristofer Bird
Izdavač Liber
Biološko-dinamička poljoprivreda
Moderatori: Svi aktivni urednici, Olivera
od TATA SINANA » 20 Okt, 2008 21:37 pm
Dela i jedino dela su ona koja dele bica ...
Na ona koja imaju znanje i ona koja ga jos uvek nemaju...
Na ona koja imaju znanje i ona koja ga jos uvek nemaju...
-
TATA SINANA - Duhovni učitelj
- Postovi: 2634
- Pridružio se: 24 Jun, 2008 21:50 pm
- Lokacija: Negde oko duge
od segrt » 02 Nov, 2008 11:05 am
Ezoterno i egzoterno u isto vreme
Dr.Andrew Lorand, poljoprivrednik,
profesor u Kaliforniji
e-mail:andrewlorand@hotmail.com
Jedan poziv za biološko-dinamički pokret
Ima ponekad momenata u našem životu u kojima razmišljamo o našem radu, našim zadacima i našoj odgovornosti. Mi povlačimo dušu na trenutak iz svakodnevnice i trudimo se da dobijemo neki pregled. Odakle smo mi došli i kuda idemo, to može postati neka vrsta celokupne slike koja opet može da nam služi kao fundament za formulisanje sledećih koraka. Pri tome se mogu pojaviti neka pitanja. Jedno takvo pitanje je pitanje o dubljim zadacima i ciljevima našeg biološko-dinamičkog pokreta. Od osnivanja 1924. godine mi smo doživeli njegov veliki razvoj i napredak. Naša imanja i bašte su u mnogi slučajevima ekološki postojani, socijalno puni odgovornosti i od privrednog interesa. Možemo da budemo stvarno ponosni na taj nastanak i bez daljnjeg gledanja unazad. Ali, da li je dovoljno, da bi se u najboljem i najdubljem smislu bilo biodinamički, ako se poklapaju prinosi i obrt Demeter proizvoda, ako su životinje zdrave, a ljudi siti? Da li su ovde i neka druga pitanja? Da li će se biološko-dinamički pokret iscrpeti u intenzivnijoj primeni preparata, u poboljšanom gajenju i sigurnijem tržištu? Koji drugi zadaci i odgovornosti stoje pred nama prema Zemlji i čovečanstvu u našem radu?
Šta stvarno znači "biološko-dinamički"?
Stvarnost je nešto o čemu bismo mogli još dugo da raspravljamo. U svakom slučaju, na početku biološko-dinamičkog pokreta, pojavila su se pitanja o obnavljanju poljoprivrede u dušama mnogih pojedinaca koji su imali poverenje u Rudolfa Štajnera i koji su u njegovoj duhovnoj nauci videli neki izvor nadanja. Oni su ga zamolili da potraži praktična gledišta za ozdravljenje, tada već dekadentne poljoprivrede. Time je došlo do već pomenutog kursa.*
Ako se ovaj kurs prisvoji, nemoguće je da se ne primeti da ovde rad sa zemljom započinje iz jednog sasvim drugačijeg ugla gledanja. Odmah se biva svestan da iza ovoga ne stoje samo celokupne ideje, ideali i principi nekog spiritualnog pogleda na svet, nego da je čitav sistem koji nam se ovde savetuje prožet duhovnim razumevanjem Zemlje, Kosmosa i Čoveka. Tome odgovara i postavljeni cilj koji je nematerijalistički. Rad sa duhovnim snagama, kosmičkim ritmovima i homeopatski doziranim supstancama koje bi trebale da deluju u prirodi, svakako ne pripisuje toj celokupnoj slici duhovnog univerzuma nešto paradigmatski strano, već se od neke takve slike sveta baš ništa drugo i ne može očekivati. Tu odmah nalećemo na zategnutost između onog što danas važi kao moderna nauka i onoga što je Štajner pokušao da da kao dopunu i proširenje nauke.
U istoriji našeg pokreta, nije uvek bilo lako izaći na kraj sa tom zategnutošću. Na jednoj strani se nalazi sve jači brak moderne prirodne nauke sa industrijom koji je doneo svetu mnogo novog i čarobnog, ali sa svim motivima najveće proizvodnosti, najvišeg prinosa, i maksimalnog profita- ipak, sa ponekad veoma negativnim sporednim dejstvima.
Na drugoj strani, pokušao je Štajner da unese u svet, metod rada i sliku sveta koji ne vode samo do ekološke postojanosti, nego i do pozitivnog bilansa duhovno-duševnog kod čoveka i zemlje. Metode i motivi, ustvari, ne mogu biti više razdvojeni nego što su to danas. Materijalističko razumevanje učenja o zemlji (tlu), je danas toliko udaljeno od Štajnerovog učenja da bi smo morali govoriti o nekom totalnom raspadanju svetova. Egzoterna slika industrijske poljoprivrede se, naizgled malo može povezati sa ezoternim zajedničkim radom sa duhovnim snagama i bićem biološko-dinamičkog.
Da li to mora da bude tako? Na jednoj strani, pokušali su mnogi biodinamičari ono što mi činimo, da prirodnu nauku učine prihvatljivom i izgrade most između ezoternog i egzoternog. To je često vodilo putem na kojem se polako ili baš nikako stavljalo na sto sve ono što se odnosilo na duhovnu pozadinu. Danas to vodi još do opravdanih pitanja o potpunoj transparentnosti naše stvari. Na drugoj strani je time malo i nepotpuno ušlo u javnost ono što mi sami shvatamo kao biološko-dinamičko i zbog čega mi možemo da ostvarimo Štajnerove misli.
Osnove spiritualne poljoprivrede
Osnovna pretpostavka biološko-dinamičkog je da životu na zemlji sve više nedostaju moralno i praktično, zdravi uslovi. Mi ovo shvatamo većim delo kao posledicu gubitka na spiritualnom razumevanju, kao gubitka na konkretnom poimanju kako deluju duhovne snage i bića. Mi sami smo tu uključeni. Cilj Štajnerove duhovne nauke i antropozofski stvorenog pokreta za kulturu je da ponovo svesno izbori takvo znanje i da ga učini efektivnim i praktičnim sredstvom svakodnevnog života. Centralna tačka za razumevanje Antropozofije je koncept evolucije: sav život se nalazi u nekom procesu promene, transformacije i metarmofoze. Štajner ne definiše samo prirodu nego i istoriju čovečanstva u tom pravcu i evoluciju naše individualne svesti. On opisuje različita vremena i epohe razvoja kroz istoriju i naziva naše aktuelno vreme vremenom duše svesti. On pod tim podrazumeva vreme u kom ćemo mi biti pojačano svesni naše duše, naše individualnosti, naše spiritualnosti. Ta nova svest će po Štajneru zahtevati ponovo povezivanje nauke, umetnosti i religije na višem nivou. Ovde se može misliti na primer, na nauku koja će imati duboki respekt prema duhovnom , ili na religiju koja otkriva interesovanje za znanje o duhovnom, umesto, samo za veru. Štajner ide i dalje i misli o nauci koja će se pojačano interesovati za duhovne stvari i bića, a manje za mehaničke, materijalne, statističke aspekte života, jer oni , u stvari , služe samo kao osnova i u dubljem smislu, a relativno malo doprinose našem stvarnom zdravlju.
Druga centralna tačka Antropozofije je ono što Štajner naziva "Hristov događaj". Njegovo razumevanje evolucije je da biće nazvano Hrist predstavlja jedno naročito Kosmičko biće koje utiče na čitav univerzum i celokupno čovečanstvo-za njega to nije bilo religijsko pitanje nego doživljaj. On objašnjava kako je to biće sada aktuelni "Duh Zemlje", kako je spojeno sa njom i kako se priroda, rad sa prirodom i naše zajedništvo sa njom, u ovom svetu pokazuju u razumevanju kako to Hristovo biće živi i deluje na Zemlji , u celokupnoj prirodi. Ako mi- kao osnova bio-dinamičkog-zaista hoćemo sa razumevanjem da čitamo u knjizi prirode, onda ne možemo samo da se zanimamo nekom ekološkom ili geteanističkom naukom, nego treba da se otvorimo za nauku koja može da razume jednu takvu misteriju. Neka nova vrsta nauke može da se razvije u odnosu na duhovne snage i bića u prirodi, polazeći od novog razumevanja Hristovog bića kao duha Zemlje.
*Duhovno-naučne osnove za napredovanje poljoprivrede
(poljoprivredni kurs, 9 predavanja, Koberwitz,Dornach,1924.)
Ovde treba jasno da se naglasi, da ovo razumevanje Hrista ne sme biti pristupačno samo antropozofima nego svim ljudima. Hrist, tako shvaćen je jedan Duh koji živi i tka u prirodi i kroz nju i koji je pristupačan svima nama.
Iako ni Antropozofija ni biološko-dinamička poljoprivreda nisu religije, one se u srži bave spiritualnim realnostima i duhom Zemlje. Tako mi možemo shvatiti pojam duhovne nauke sasvim konkretno i u proširenom smislu.
Profesionalizacija, razgovor sa materijalizmom i agrarna ekologija
Profesionalizacija se često upoređuje i prikazuje kao alfa i omega modernizma. Profesionalizacija pak ne znači da mi moramo ići istim putevima kojima ide univerzitet, agrarna industrija, konvencionalna zemljoradnja, nego isključivo to da se ne izgubimo u mistici. Neki moderan, naučni stav ne sme ni u kom slučaju da isključi mogućnost proširenja pogleda istraživanja, niti praksu vladanja duhovnim snagama, kosmičkim ritmovima i delovanju najmanjih entiteta. Premda je moderna, zapadna agrarna industrija je već uzdigla do dogme to, da prilazi stvarima samo sa povećanjem hemije i tehnologije sa jednostranim, kratkotrajno postavljenim ciljevima isključivo finansijske prirode, što ne znači da smo mi sa tim saglasni i da sebi ne možemo da predstavimo nikakvu drugu razumnu, postojanu strategiju.
Na žalost, ako se ne povede reč o profesionalizaciji i o "biti moderan", često se misli samo na kopiranje prirodno-naučnog materijalizma i industrijskog menadžmenta. Pa ipak, moderni menadžment čak sam sebe redovno dovodi u pitanje.
Mnogim menadžerima je sasvim jasno da je "sve u igri" čak i ako postoji široko prihvaćena vrsta menadžmenta koja se naročito unapređuje preko birokratije. Svakako, mora se razlikovati menadžerstvo i vođstvo.To su, nedvosmisleno, dve različite, mada srodne delatnosti. Vrlo često se mešaju. Menadžment se trudi oko realizacije ciljeva, brine se za dnevni posao. Vođstvo nudi vrednosti i vizije sledećih koraka, priprema time nalaženje odluka i daje inspiraciju i primer onoga što jednu organizaciju održava vitalnom i relevantnom. Vođstvo je ono što osniva organizaciju i ono što joj pomaže u neophodnoj promeni. Menadžment, nasuprot organizuje dnevni rad, a bez obraćanja celokupnom, u pozadini, gubi jezgro i neizbežno dovodi do kočenja. Bez vođstva , celokupno gubi na značaju i neka organizacija i pokret, može tako promašiti svoje izvorne ciljeve.
Mi se moramo, bez sumnje, držati s jedne strane profesionalno i moramo se boriti za naučno moderne i privredno postojane forme. Ali, mi ne smemo da se predamo materijalizmu, da oslabimo u konkurenciji sa agrarnom politikom ili da zamenimo dobro vođstvo sa bezbrižnim menadžmentom. Neka se ovde samo na margini pomene kao jasno svetlo i mogući most ka modernoj nauci u poslednjim godinama-agroekologija. Iz proširenog ugla posmatranja pre svega profesora Miguel Altieri na univerzitetu California Berkley zastupana agroekologija ne ispituje samo čisto biološke sastavne delove i veze, nego, takođe i sociološke i lokalno privredne uslove. Ali, premda Altieri i drugi, visoko cene takozvano lokalno znanje i projektuju široku ekološku sliku poljoprivrede i predela, time još uvek nisu uključene duhovne snage i biće ljudi, Zemlje i Kosmosa. Potencijalni mostovi se ovde mogu zamisliti i oni su, verovatno dovoljno jaki da bi se njima išlo.
Renesansa biodinamičkog?
Biološko-dinamički ne znači pasti pod uticaj spiritualne mistike i živeti u njoj samo sa toplim emocijama. Mi imamo u potpunosti jedan naučni zadatak, ali on nije u kopiranju materijalističke prirodne nauke i da onda sa nešto malo nejasne spiritualnosti-kao šlag na kolaču-budemo zadovoljni. Nama su potrebne čiste, jasne metode istraživanja koje nemaju cilj da dokažu da se Štajnerova metodika može slediti, nego takve koje će praktičarima pomoći u razumevanju kako mogu precizno i obuhvatno da rade, specijalno sa duhovnim snagama i bićima koji u njihovoj poljoprivredi rađaju život i održavaju ga zdravim.Sam Štajner je na kraju svoga života često naglašavao da mi sa mnogim stastistikama nećemo daleko stići u pokušaju da tu i tamo ukažemo na nešto duhovno, nego da bez dogme, bez fanatizma učimo da govorimo iz vlastitog iskustva o stvarnosti duhovnih snaga i bića.
Tome takođe odgovara socijalna i privredna odgovornost, pronalaženje novih biološko-dinamičkih formi u duhovno-kulturnom smislu koje treba sprovesti u praksi. Jer biološko-dinamički način privređivanja je duhovno-moralno motivisan socijalno-ekonomski trud koji se ne ulaže samo za opštu ekološku, socijalnu i privrednu postojanost u uobičajenom materijalističkom smislu, već radi i na razvoju socijalnih i privrednih uslova i unapređuje duhovno moralni razvoj čovečanstva i Zemlje. Time se pokazuje jedna nauka i praksa koja može konkretno da radi sa duhovnim snagama i bićima naše okoline i koja, pre svih stvari, čoveka oslovljava, unapređuje i hrani kao celokupno, duševno-duhovno biće.
Napetost između ezoternog i egzoternog
Sa ovim zahtevom je napetost između ezoternih i egzoternih zadataka jasna. Izazov da se moderna profesionalnost, privredna efektivnost i socijalno razumevanje dodirnu našim molbama je već ogroman ispit. Duhovo produbljenje, naučno proširenje i fokusiranje i nalaženje stvarnih, suštinski reprezentativnih formi, predstavlja stručno zahtevan zbir zadataka.
Pa ipak, mnogo toga se može rešiti i pronaći samo na imanju, u bašti, na pijaci, sa našim poslovnim partnerom i u socijalnoj zajednici sa konzumentima. Sigurno je da je naš veliki zadatak da svakoga dana rad doživimo kao duhovni put i da tražimo šansu u takvom oblikovanju rada i života da se više, a ne manje stvori vremena i snage za duhovno-moralnu kulturu zemlje. Da probudimo razumevanja da smo mi jedan otvoren, ali takođe određen duhovni pokret sa jasnim idealima koji privlače, koji ponekad postaje put patnje, ali često i mogućnosti da u svet donese mnogo pozitivnog. Ako mi nismo sposobni da se jasno ispoljimo, i da onima koji od nas uče pokažemo ozbiljan put (takođe i put duhovnog razvoja ako se odluče za Antropozofiju), onda ne treba da se čudimo ako izostane rast našeg pokreta.To što smo mi često bolno neshvaćeni, nije samo do vremena nego i do nas: Uvek iznova činiti pokušaj da naše duhovne izvore i ciljeve saopštavamo kroz naša vlastita iskustva, postavlja osnovu za razgovor sa drugim. Ako mi ovo konkretno duhovno tražimo i u jednostavnom delu, sigurno je da ćemo pronaći hrabrost i reči da kažemo ko smo mi i šta se ovde misli sa biodinamičkim.
Prilog za Bilten poslala Jola Meijer iz Holandije
http://www.susreti.net/
Dr.Andrew Lorand, poljoprivrednik,
profesor u Kaliforniji
e-mail:andrewlorand@hotmail.com
Jedan poziv za biološko-dinamički pokret
Ima ponekad momenata u našem životu u kojima razmišljamo o našem radu, našim zadacima i našoj odgovornosti. Mi povlačimo dušu na trenutak iz svakodnevnice i trudimo se da dobijemo neki pregled. Odakle smo mi došli i kuda idemo, to može postati neka vrsta celokupne slike koja opet može da nam služi kao fundament za formulisanje sledećih koraka. Pri tome se mogu pojaviti neka pitanja. Jedno takvo pitanje je pitanje o dubljim zadacima i ciljevima našeg biološko-dinamičkog pokreta. Od osnivanja 1924. godine mi smo doživeli njegov veliki razvoj i napredak. Naša imanja i bašte su u mnogi slučajevima ekološki postojani, socijalno puni odgovornosti i od privrednog interesa. Možemo da budemo stvarno ponosni na taj nastanak i bez daljnjeg gledanja unazad. Ali, da li je dovoljno, da bi se u najboljem i najdubljem smislu bilo biodinamički, ako se poklapaju prinosi i obrt Demeter proizvoda, ako su životinje zdrave, a ljudi siti? Da li su ovde i neka druga pitanja? Da li će se biološko-dinamički pokret iscrpeti u intenzivnijoj primeni preparata, u poboljšanom gajenju i sigurnijem tržištu? Koji drugi zadaci i odgovornosti stoje pred nama prema Zemlji i čovečanstvu u našem radu?
Šta stvarno znači "biološko-dinamički"?
Stvarnost je nešto o čemu bismo mogli još dugo da raspravljamo. U svakom slučaju, na početku biološko-dinamičkog pokreta, pojavila su se pitanja o obnavljanju poljoprivrede u dušama mnogih pojedinaca koji su imali poverenje u Rudolfa Štajnera i koji su u njegovoj duhovnoj nauci videli neki izvor nadanja. Oni su ga zamolili da potraži praktična gledišta za ozdravljenje, tada već dekadentne poljoprivrede. Time je došlo do već pomenutog kursa.*
Ako se ovaj kurs prisvoji, nemoguće je da se ne primeti da ovde rad sa zemljom započinje iz jednog sasvim drugačijeg ugla gledanja. Odmah se biva svestan da iza ovoga ne stoje samo celokupne ideje, ideali i principi nekog spiritualnog pogleda na svet, nego da je čitav sistem koji nam se ovde savetuje prožet duhovnim razumevanjem Zemlje, Kosmosa i Čoveka. Tome odgovara i postavljeni cilj koji je nematerijalistički. Rad sa duhovnim snagama, kosmičkim ritmovima i homeopatski doziranim supstancama koje bi trebale da deluju u prirodi, svakako ne pripisuje toj celokupnoj slici duhovnog univerzuma nešto paradigmatski strano, već se od neke takve slike sveta baš ništa drugo i ne može očekivati. Tu odmah nalećemo na zategnutost između onog što danas važi kao moderna nauka i onoga što je Štajner pokušao da da kao dopunu i proširenje nauke.
U istoriji našeg pokreta, nije uvek bilo lako izaći na kraj sa tom zategnutošću. Na jednoj strani se nalazi sve jači brak moderne prirodne nauke sa industrijom koji je doneo svetu mnogo novog i čarobnog, ali sa svim motivima najveće proizvodnosti, najvišeg prinosa, i maksimalnog profita- ipak, sa ponekad veoma negativnim sporednim dejstvima.
Na drugoj strani, pokušao je Štajner da unese u svet, metod rada i sliku sveta koji ne vode samo do ekološke postojanosti, nego i do pozitivnog bilansa duhovno-duševnog kod čoveka i zemlje. Metode i motivi, ustvari, ne mogu biti više razdvojeni nego što su to danas. Materijalističko razumevanje učenja o zemlji (tlu), je danas toliko udaljeno od Štajnerovog učenja da bi smo morali govoriti o nekom totalnom raspadanju svetova. Egzoterna slika industrijske poljoprivrede se, naizgled malo može povezati sa ezoternim zajedničkim radom sa duhovnim snagama i bićem biološko-dinamičkog.
Da li to mora da bude tako? Na jednoj strani, pokušali su mnogi biodinamičari ono što mi činimo, da prirodnu nauku učine prihvatljivom i izgrade most između ezoternog i egzoternog. To je često vodilo putem na kojem se polako ili baš nikako stavljalo na sto sve ono što se odnosilo na duhovnu pozadinu. Danas to vodi još do opravdanih pitanja o potpunoj transparentnosti naše stvari. Na drugoj strani je time malo i nepotpuno ušlo u javnost ono što mi sami shvatamo kao biološko-dinamičko i zbog čega mi možemo da ostvarimo Štajnerove misli.
Osnove spiritualne poljoprivrede
Osnovna pretpostavka biološko-dinamičkog je da životu na zemlji sve više nedostaju moralno i praktično, zdravi uslovi. Mi ovo shvatamo većim delo kao posledicu gubitka na spiritualnom razumevanju, kao gubitka na konkretnom poimanju kako deluju duhovne snage i bića. Mi sami smo tu uključeni. Cilj Štajnerove duhovne nauke i antropozofski stvorenog pokreta za kulturu je da ponovo svesno izbori takvo znanje i da ga učini efektivnim i praktičnim sredstvom svakodnevnog života. Centralna tačka za razumevanje Antropozofije je koncept evolucije: sav život se nalazi u nekom procesu promene, transformacije i metarmofoze. Štajner ne definiše samo prirodu nego i istoriju čovečanstva u tom pravcu i evoluciju naše individualne svesti. On opisuje različita vremena i epohe razvoja kroz istoriju i naziva naše aktuelno vreme vremenom duše svesti. On pod tim podrazumeva vreme u kom ćemo mi biti pojačano svesni naše duše, naše individualnosti, naše spiritualnosti. Ta nova svest će po Štajneru zahtevati ponovo povezivanje nauke, umetnosti i religije na višem nivou. Ovde se može misliti na primer, na nauku koja će imati duboki respekt prema duhovnom , ili na religiju koja otkriva interesovanje za znanje o duhovnom, umesto, samo za veru. Štajner ide i dalje i misli o nauci koja će se pojačano interesovati za duhovne stvari i bića, a manje za mehaničke, materijalne, statističke aspekte života, jer oni , u stvari , služe samo kao osnova i u dubljem smislu, a relativno malo doprinose našem stvarnom zdravlju.
Druga centralna tačka Antropozofije je ono što Štajner naziva "Hristov događaj". Njegovo razumevanje evolucije je da biće nazvano Hrist predstavlja jedno naročito Kosmičko biće koje utiče na čitav univerzum i celokupno čovečanstvo-za njega to nije bilo religijsko pitanje nego doživljaj. On objašnjava kako je to biće sada aktuelni "Duh Zemlje", kako je spojeno sa njom i kako se priroda, rad sa prirodom i naše zajedništvo sa njom, u ovom svetu pokazuju u razumevanju kako to Hristovo biće živi i deluje na Zemlji , u celokupnoj prirodi. Ako mi- kao osnova bio-dinamičkog-zaista hoćemo sa razumevanjem da čitamo u knjizi prirode, onda ne možemo samo da se zanimamo nekom ekološkom ili geteanističkom naukom, nego treba da se otvorimo za nauku koja može da razume jednu takvu misteriju. Neka nova vrsta nauke može da se razvije u odnosu na duhovne snage i bića u prirodi, polazeći od novog razumevanja Hristovog bića kao duha Zemlje.
*Duhovno-naučne osnove za napredovanje poljoprivrede
(poljoprivredni kurs, 9 predavanja, Koberwitz,Dornach,1924.)
Ovde treba jasno da se naglasi, da ovo razumevanje Hrista ne sme biti pristupačno samo antropozofima nego svim ljudima. Hrist, tako shvaćen je jedan Duh koji živi i tka u prirodi i kroz nju i koji je pristupačan svima nama.
Iako ni Antropozofija ni biološko-dinamička poljoprivreda nisu religije, one se u srži bave spiritualnim realnostima i duhom Zemlje. Tako mi možemo shvatiti pojam duhovne nauke sasvim konkretno i u proširenom smislu.
Profesionalizacija, razgovor sa materijalizmom i agrarna ekologija
Profesionalizacija se često upoređuje i prikazuje kao alfa i omega modernizma. Profesionalizacija pak ne znači da mi moramo ići istim putevima kojima ide univerzitet, agrarna industrija, konvencionalna zemljoradnja, nego isključivo to da se ne izgubimo u mistici. Neki moderan, naučni stav ne sme ni u kom slučaju da isključi mogućnost proširenja pogleda istraživanja, niti praksu vladanja duhovnim snagama, kosmičkim ritmovima i delovanju najmanjih entiteta. Premda je moderna, zapadna agrarna industrija je već uzdigla do dogme to, da prilazi stvarima samo sa povećanjem hemije i tehnologije sa jednostranim, kratkotrajno postavljenim ciljevima isključivo finansijske prirode, što ne znači da smo mi sa tim saglasni i da sebi ne možemo da predstavimo nikakvu drugu razumnu, postojanu strategiju.
Na žalost, ako se ne povede reč o profesionalizaciji i o "biti moderan", često se misli samo na kopiranje prirodno-naučnog materijalizma i industrijskog menadžmenta. Pa ipak, moderni menadžment čak sam sebe redovno dovodi u pitanje.
Mnogim menadžerima je sasvim jasno da je "sve u igri" čak i ako postoji široko prihvaćena vrsta menadžmenta koja se naročito unapređuje preko birokratije. Svakako, mora se razlikovati menadžerstvo i vođstvo.To su, nedvosmisleno, dve različite, mada srodne delatnosti. Vrlo često se mešaju. Menadžment se trudi oko realizacije ciljeva, brine se za dnevni posao. Vođstvo nudi vrednosti i vizije sledećih koraka, priprema time nalaženje odluka i daje inspiraciju i primer onoga što jednu organizaciju održava vitalnom i relevantnom. Vođstvo je ono što osniva organizaciju i ono što joj pomaže u neophodnoj promeni. Menadžment, nasuprot organizuje dnevni rad, a bez obraćanja celokupnom, u pozadini, gubi jezgro i neizbežno dovodi do kočenja. Bez vođstva , celokupno gubi na značaju i neka organizacija i pokret, može tako promašiti svoje izvorne ciljeve.
Mi se moramo, bez sumnje, držati s jedne strane profesionalno i moramo se boriti za naučno moderne i privredno postojane forme. Ali, mi ne smemo da se predamo materijalizmu, da oslabimo u konkurenciji sa agrarnom politikom ili da zamenimo dobro vođstvo sa bezbrižnim menadžmentom. Neka se ovde samo na margini pomene kao jasno svetlo i mogući most ka modernoj nauci u poslednjim godinama-agroekologija. Iz proširenog ugla posmatranja pre svega profesora Miguel Altieri na univerzitetu California Berkley zastupana agroekologija ne ispituje samo čisto biološke sastavne delove i veze, nego, takođe i sociološke i lokalno privredne uslove. Ali, premda Altieri i drugi, visoko cene takozvano lokalno znanje i projektuju široku ekološku sliku poljoprivrede i predela, time još uvek nisu uključene duhovne snage i biće ljudi, Zemlje i Kosmosa. Potencijalni mostovi se ovde mogu zamisliti i oni su, verovatno dovoljno jaki da bi se njima išlo.
Renesansa biodinamičkog?
Biološko-dinamički ne znači pasti pod uticaj spiritualne mistike i živeti u njoj samo sa toplim emocijama. Mi imamo u potpunosti jedan naučni zadatak, ali on nije u kopiranju materijalističke prirodne nauke i da onda sa nešto malo nejasne spiritualnosti-kao šlag na kolaču-budemo zadovoljni. Nama su potrebne čiste, jasne metode istraživanja koje nemaju cilj da dokažu da se Štajnerova metodika može slediti, nego takve koje će praktičarima pomoći u razumevanju kako mogu precizno i obuhvatno da rade, specijalno sa duhovnim snagama i bićima koji u njihovoj poljoprivredi rađaju život i održavaju ga zdravim.Sam Štajner je na kraju svoga života često naglašavao da mi sa mnogim stastistikama nećemo daleko stići u pokušaju da tu i tamo ukažemo na nešto duhovno, nego da bez dogme, bez fanatizma učimo da govorimo iz vlastitog iskustva o stvarnosti duhovnih snaga i bića.
Tome takođe odgovara socijalna i privredna odgovornost, pronalaženje novih biološko-dinamičkih formi u duhovno-kulturnom smislu koje treba sprovesti u praksi. Jer biološko-dinamički način privređivanja je duhovno-moralno motivisan socijalno-ekonomski trud koji se ne ulaže samo za opštu ekološku, socijalnu i privrednu postojanost u uobičajenom materijalističkom smislu, već radi i na razvoju socijalnih i privrednih uslova i unapređuje duhovno moralni razvoj čovečanstva i Zemlje. Time se pokazuje jedna nauka i praksa koja može konkretno da radi sa duhovnim snagama i bićima naše okoline i koja, pre svih stvari, čoveka oslovljava, unapređuje i hrani kao celokupno, duševno-duhovno biće.
Napetost između ezoternog i egzoternog
Sa ovim zahtevom je napetost između ezoternih i egzoternih zadataka jasna. Izazov da se moderna profesionalnost, privredna efektivnost i socijalno razumevanje dodirnu našim molbama je već ogroman ispit. Duhovo produbljenje, naučno proširenje i fokusiranje i nalaženje stvarnih, suštinski reprezentativnih formi, predstavlja stručno zahtevan zbir zadataka.
Pa ipak, mnogo toga se može rešiti i pronaći samo na imanju, u bašti, na pijaci, sa našim poslovnim partnerom i u socijalnoj zajednici sa konzumentima. Sigurno je da je naš veliki zadatak da svakoga dana rad doživimo kao duhovni put i da tražimo šansu u takvom oblikovanju rada i života da se više, a ne manje stvori vremena i snage za duhovno-moralnu kulturu zemlje. Da probudimo razumevanja da smo mi jedan otvoren, ali takođe određen duhovni pokret sa jasnim idealima koji privlače, koji ponekad postaje put patnje, ali često i mogućnosti da u svet donese mnogo pozitivnog. Ako mi nismo sposobni da se jasno ispoljimo, i da onima koji od nas uče pokažemo ozbiljan put (takođe i put duhovnog razvoja ako se odluče za Antropozofiju), onda ne treba da se čudimo ako izostane rast našeg pokreta.To što smo mi često bolno neshvaćeni, nije samo do vremena nego i do nas: Uvek iznova činiti pokušaj da naše duhovne izvore i ciljeve saopštavamo kroz naša vlastita iskustva, postavlja osnovu za razgovor sa drugim. Ako mi ovo konkretno duhovno tražimo i u jednostavnom delu, sigurno je da ćemo pronaći hrabrost i reči da kažemo ko smo mi i šta se ovde misli sa biodinamičkim.
Prilog za Bilten poslala Jola Meijer iz Holandije
http://www.susreti.net/
-
segrt - Hodočasnik
- Postovi: 725
- Pridružio se: 26 Jun, 2008 15:56 pm
od jasna » 18 Nov, 2008 23:47 pm
Imanje "Prostranstvo Ljubavi"
Anastazija je svima predložila uzeti najmanje hehtar zemlje, na kojemu će za sebe i svoj budući rod stvoriti imanje na rodnoj zemlji. Stvori li svaka obitelj za sebe rajski kutak, tad će i cijela Zemlja postati rajem.
Ispričavši o imanju na rodnoj zemlji, Anastazija je zapravo otkrila čovjeku najveću tajnu božanskoga postojanja. Ona je pokazala čovjeku put povratka u raj. (80)
Čovjek može istinski uživati i steći mir samo na vlastitome imanju na rodnoj zemlji. (60)
... Vaše se imanje treba nalaziti u ekološki čistome području. Imanje treba biti okruženo imanjima koje će podići istomišljenici u stvaranju rajske oaze na rodnoj zemlji. Vjetar će ponijeti životvorni cvjetni prah s vašega imanja susjedu, a zatim će vjetar zapuhati s druge strane i donijeti vam životvorni zrak. (69)
Anastazija je svima predložila uzeti najmanje hehtar zemlje, na kojemu će za sebe i svoj budući rod stvoriti imanje na rodnoj zemlji. Stvori li svaka obitelj za sebe rajski kutak, tad će i cijela Zemlja postati rajem.
Ispričavši o imanju na rodnoj zemlji, Anastazija je zapravo otkrila čovjeku najveću tajnu božanskoga postojanja. Ona je pokazala čovjeku put povratka u raj. (80)
Čovjek može istinski uživati i steći mir samo na vlastitome imanju na rodnoj zemlji. (60)
... Vaše se imanje treba nalaziti u ekološki čistome području. Imanje treba biti okruženo imanjima koje će podići istomišljenici u stvaranju rajske oaze na rodnoj zemlji. Vjetar će ponijeti životvorni cvjetni prah s vašega imanja susjedu, a zatim će vjetar zapuhati s druge strane i donijeti vam životvorni zrak. (69)
-
jasna - Majstor
- Postovi: 816
- Pridružio se: 26 Mar, 2008 09:10 am
od TATA SINANA » 10 Jan, 2009 13:45 pm
E dobra ti ova fora sa skeniranjem...
Ajde molim te kada ga vec imas za ovu godinu pogledaj mi za pcele povoljne dane u januaru i februaru...
Hvala unapred..
Ajde molim te kada ga vec imas za ovu godinu pogledaj mi za pcele povoljne dane u januaru i februaru...
Hvala unapred..
Dela i jedino dela su ona koja dele bica ...
Na ona koja imaju znanje i ona koja ga jos uvek nemaju...
Na ona koja imaju znanje i ona koja ga jos uvek nemaju...
-
TATA SINANA - Duhovni učitelj
- Postovi: 2634
- Pridružio se: 24 Jun, 2008 21:50 pm
- Lokacija: Negde oko duge
od segrt » 10 Jan, 2009 13:53 pm
DAJBOG napisa:E dobra ti ova fora sa skeniranjem...
Ajde molim te kada ga vec imas za ovu godinu pogledaj mi za pcele povoljne dane u januaru i februaru...
Hvala unapred..
Ma da ga barem imam
Skinuto je sa
http://www.ajda-vrzdenec.si/l2.asp?L1_I ... 6&LANG=slo
Tu za sada ima za januar a moguće je da će postavljati i dalje kako budu išli mjeseci
Svakako bi bilo dobro doći barem do jednog kalendara za 2009. Vjerovatno će ga štampati opet samo u HR.
Mada možda ajda postavi i za cijelu godinu, kao i za prethodnu.
Na kraju imamo i http://www.bunkahle.com/astrolog/mocal.cgi dok se nešto bolje ne nabavi
-
segrt - Hodočasnik
- Postovi: 725
- Pridružio se: 26 Jun, 2008 15:56 pm
od segrt » 17 Jan, 2009 09:50 am
Evo nešto na slovenačkom, tiče se planiranih radova u voćarstvu za 2009
http://www.ajda-vrzdenec.si/files/file/ ... arstvo.pdf
Ovo je google-ov prevod
http://translate.google.com/translate?p ... ry_state0=
http://www.ajda-vrzdenec.si/files/file/ ... arstvo.pdf
Ovo je google-ov prevod
http://translate.google.com/translate?p ... ry_state0=
-
segrt - Hodočasnik
- Postovi: 725
- Pridružio se: 26 Jun, 2008 15:56 pm
od Lina » 04 Feb, 2009 20:08 pm
Imam jedno pitanje za tebe, Tazika; ma zapravo više pitanja, ... . Kažeš, da si počela iz nule, kako početi??? Ima li kakva osnovna literatura, seminar ... . Naime, ja se "spremam" napraviti bio dinamički vrt ove godine, a ako sam zakasnila, nema veze, onda ču ove godine samo "trenirati" i početi sledeče.
Inače, prije baš i nisam osječala neku posebnu naklonost tim stvarima, no sad se to nekako promjenilo. Koliko vremena i napora ti to uzima? I .... ah, neznam točno šta bi te zapravo pitala ... ...????
Inače, prije baš i nisam osječala neku posebnu naklonost tim stvarima, no sad se to nekako promjenilo. Koliko vremena i napora ti to uzima? I .... ah, neznam točno šta bi te zapravo pitala ... ...????
- Lina
- Iskušenik
- Postovi: 56
- Pridružio se: 07 Jan, 2008 16:46 pm
- Lokacija: SLO
od segrt » 07 Feb, 2009 11:10 am
Ajde neka je i ovde
Biodinamicka poljoprivreda - Desimir Ivanovic
http://www.4shared.com/file/84868436/15 ... novic.html
Biodinamicka poljoprivreda - Desimir Ivanovic
http://www.4shared.com/file/84868436/15 ... novic.html
-
segrt - Hodočasnik
- Postovi: 725
- Pridružio se: 26 Jun, 2008 15:56 pm
od sarmatiann » 19 Feb, 2009 14:45 pm
Odlicne teme ljudi. Da li se staklenik uklapa u ovu temu. Ja planiram da izgradim jedan.
- sarmatiann
- Na duhovnom putu
- Postovi: 35
- Pridružio se: 12 Feb, 2009 10:12 am
- Lokacija: Beograd
od sarmatiann » 20 Feb, 2009 18:20 pm
Ako neko zna za neke linkove koji objasnjavaju kako sam napraviti staklenik neka stavi
- sarmatiann
- Na duhovnom putu
- Postovi: 35
- Pridružio se: 12 Feb, 2009 10:12 am
- Lokacija: Beograd
od jamarina » 03 Mar, 2009 21:17 pm
segrt napisa:Ajde neka je i ovde
Biodinamicka poljoprivreda - Desimir Ivanovic
http://www.4shared.com/file/84868436/15 ... novic.html
Pozdrav;
Evo ja sam dosta popravila ovaj vas pdf za svoje potrebe. Mozda ce koristiti jos nekom:
http://www.file-upload.eu/download-1498 ... e.pdf.html
- jamarina
- Postovi: 4
- Pridružio se: 03 Mar, 2009 19:58 pm
Povratak na KONKRETNE STVARI U VEZI ŽIVOTA U ZAJEDNICI
Ko je OnLine
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost