nemam ove godine BD sjemena, imala sam previše posla u gradu...
ali a propos ORMUSA: jedan moj poznanik je na internetu pronašao način kako da ga se dobije "u kućnoj radinosti", i samo je sejvao link, i kad mi ga je htio dati vidio je da je link nedostupan.
Po njegovom sjećanju to bi bilo ovako: ORMUS ne može prolaziti kroz magnete, dakle na neki izvor čiste vode staviti cev, i pri kraju oko te cevi staviti prsten od magneta. Kako ORMUS ne može proći kroz taj magnetni prsten, zadržat će se u vodi u cevi. Samo svakih par dana dođeš, staviš kantu/bocu/demižon pred cev, skineš prsten i eto ti Ormusa u boci!!!
Samo, hm, to je sve što je zapamtio... kako biti siguran, kako provjeriti, kako postaviti magnet...? Ako je cev recimo gumena, smrdiće na gumu više nego na šta drugo... Trebao bi biti kao neki rezervoarčić prije magneta? Ima li tko od vas kakvu ideju?
Biološko-dinamička poljoprivreda
Moderatori: Svi aktivni urednici, Olivera
od keleraba » 11 Maj, 2009 11:35 am
Vliki pozdrav svima! 
Nisam videla u okviru ove teme, ispravite me ako sam te detalje preskočila, da se nešto više govori o merama borbe protiv, grubo rečeno, štetnih vrsta insekata i bilja.
Naime, potpuno razumem ideju da je preduslov svake kvalitetne biljne proizvodnje stabilno postavljen sistem, koji se na neki način može uporediti sa imunitetom kod čoveka - fiziološka slabost je važam preduslov da bi do oboljenja i oštećenja uopšte i došlo (doduše, ovde primećujem da fiziološki aspekt nije i jedini koji je uzet u obzir, i ta ideja, malo je reći, me je oduševila!)
Međutim, poremečaji prirodne ravnoteže koji se dešavaju na globalnom nivou, od kojih nijedna zajednica ne može biti zaštićena u većoj meri, barem meni to tako zasad izgleda, dovode i do vrsta promena koje se tiču povećanja brojnosti jedinki, kako štetnih insekatskih vrsta tako i fitopatogenih vrsta gljiva. Čak postoje i primeri kada pojedine insekatske vrste, koje koriste samo mrtve organske materije, usled prenamnoženja, počinju da napadaju i živa, doduše fiziološki oslabljena stabla (primer iz šumske proizvodnje).
Ono što mene interesuje su načini konkretne zaštite, ali bez upotrebe hemijskih sredstava, uz mogućnost primene nekih od bioloških mera borbe, kao što su npr. vrste insekata koji se hrane pomenutim, ili još bolje preparati na biljnoj bazi.
Pošto je moje pitanje, pre svega, vezano za zaštitu šumskih ekosistema, a na ovoj temi se govori o poljloprivrednoj proizvodnji, iskustva, primeri i smernice i sa te strane puno bi mi značili.
Veliko hvala!
Nisam videla u okviru ove teme, ispravite me ako sam te detalje preskočila, da se nešto više govori o merama borbe protiv, grubo rečeno, štetnih vrsta insekata i bilja.
Naime, potpuno razumem ideju da je preduslov svake kvalitetne biljne proizvodnje stabilno postavljen sistem, koji se na neki način može uporediti sa imunitetom kod čoveka - fiziološka slabost je važam preduslov da bi do oboljenja i oštećenja uopšte i došlo (doduše, ovde primećujem da fiziološki aspekt nije i jedini koji je uzet u obzir, i ta ideja, malo je reći, me je oduševila!)
Međutim, poremečaji prirodne ravnoteže koji se dešavaju na globalnom nivou, od kojih nijedna zajednica ne može biti zaštićena u većoj meri, barem meni to tako zasad izgleda, dovode i do vrsta promena koje se tiču povećanja brojnosti jedinki, kako štetnih insekatskih vrsta tako i fitopatogenih vrsta gljiva. Čak postoje i primeri kada pojedine insekatske vrste, koje koriste samo mrtve organske materije, usled prenamnoženja, počinju da napadaju i živa, doduše fiziološki oslabljena stabla (primer iz šumske proizvodnje).
Ono što mene interesuje su načini konkretne zaštite, ali bez upotrebe hemijskih sredstava, uz mogućnost primene nekih od bioloških mera borbe, kao što su npr. vrste insekata koji se hrane pomenutim, ili još bolje preparati na biljnoj bazi.
Pošto je moje pitanje, pre svega, vezano za zaštitu šumskih ekosistema, a na ovoj temi se govori o poljloprivrednoj proizvodnji, iskustva, primeri i smernice i sa te strane puno bi mi značili.
Veliko hvala!
- keleraba
- Postovi: 2
- Pridružio se: 11 Maj, 2009 08:39 am
od Milica » 23 Maj, 2009 17:10 pm
Ljudi mislim da ste u zabludi. Hibridizacija semena u poljoprivredi u poslednjih 2000 godina (Rimljani su radili, ako se ne varam sa voćem), primena hemijskih sredstava kao i kompletno zagadjenje Zemlje, rezultiralo je da nema ORGANSKE PROIZVODNJE!
Za Kelerabu gajite bubamare, one su predatori većini insekata! (jedu jaja biljnih vaši koje napadaju ruže, mada sam primetila da vole jaja krompirove zlatice).
Probajte sa duvanom... ova biljka nema prirodnih neprijatelja izuzev par virusa. Pepeo cigareta mešajte sa vodom i zalivajte vaše biljčice, (možete da prskate).
Da dodam pojedine biljke manje više aromatičnog mirisa možete koristiti u povrtnjaku navešću sledeće vrste :Tagetes sp. (kadifica) (pišem na latinskom da bi ste mogli lakše da ih pronadjete, narodni ili domaći nazivi su različiti za istu vrstu), Calendula officinalis (neven), Matthiola bicornis (noćna frajla, mravi beže kao ludi), Lavandula sp. itd.
"Literature:
Mukerji, K.G., Garg, K.L., 2000: Biocontrol of Plant Diseases. Vol. I and II. CRC Press, Boca Ration, Florida. pp. 409.; Andow,D.A., Ragsdale, D.W., Nyvall,R.F.: 1997: Ecological interactions and biological control. Westview Press, a Divission of Harper Collins Publishers; Coppel, H.C. & Mertis, J.W., 1977: Biological insect pest suppression. Springer- Verlag. Bwerlin Heildeberg, New York.; DeBach, P, 1964: Biological control of insect pests and weeds. London.; Krušev, L.T., 1973: Biologičeskie metodi zašiti lesa ot vreditelei. Moskva.; Mihajlović, Lj. (2003): Biološko suzbijanje akvatičnih korova upotrebom insekata, Poglavlje 7: 189-199 In: Šovljanski, R., Konstantinović, B., Klokočar-Šmit, Z. Akvatični korovi, suzbijanje i posledice. Str. 254. Novi Sad.; Mihajlović, Lj. (1986): Results of investigations on Orobanche spp. entomofauna in Yugoslavia and the possibility of using insects for biological control. In: S.J.ter Borg (ed.) Proceedings of a workshop on biology and control of Orobanche. LH/VPO, Wageningen, The Netherlands, pp.118-126. Wageningen.; Mihajlović, Lj., Spasić, R., Petanović, R. (1998): Entomofauna and Acarofauna of Clematis vitalba L. in Yugoslavia. Acta Entomologica Serbica, Vol.3, No. 1/2, Beograd. str. 139-147.; Karadžić, D., 1992: Mogućnost korišćenja Penicillium rubrum, Trichotecium roseum i Trichoderma viride u biokontroli nekih opasnih patogena šumskog drveća. Glasnik šumarskog fakulteta, 74, str. 81-87. "
Kelerabo ne znam da li sam vam pomogla, ako ste zainteresovani predavanja na Šumarskom fakultetu u Beogradu su otvorenog tipa...tražite Katedru: Zaštita šuma, drveta i ukrasnih biljaka
Za Kelerabu gajite bubamare, one su predatori većini insekata! (jedu jaja biljnih vaši koje napadaju ruže, mada sam primetila da vole jaja krompirove zlatice).
Probajte sa duvanom... ova biljka nema prirodnih neprijatelja izuzev par virusa. Pepeo cigareta mešajte sa vodom i zalivajte vaše biljčice, (možete da prskate).
Da dodam pojedine biljke manje više aromatičnog mirisa možete koristiti u povrtnjaku navešću sledeće vrste :Tagetes sp. (kadifica) (pišem na latinskom da bi ste mogli lakše da ih pronadjete, narodni ili domaći nazivi su različiti za istu vrstu), Calendula officinalis (neven), Matthiola bicornis (noćna frajla, mravi beže kao ludi), Lavandula sp. itd.
"Literature:
Mukerji, K.G., Garg, K.L., 2000: Biocontrol of Plant Diseases. Vol. I and II. CRC Press, Boca Ration, Florida. pp. 409.; Andow,D.A., Ragsdale, D.W., Nyvall,R.F.: 1997: Ecological interactions and biological control. Westview Press, a Divission of Harper Collins Publishers; Coppel, H.C. & Mertis, J.W., 1977: Biological insect pest suppression. Springer- Verlag. Bwerlin Heildeberg, New York.; DeBach, P, 1964: Biological control of insect pests and weeds. London.; Krušev, L.T., 1973: Biologičeskie metodi zašiti lesa ot vreditelei. Moskva.; Mihajlović, Lj. (2003): Biološko suzbijanje akvatičnih korova upotrebom insekata, Poglavlje 7: 189-199 In: Šovljanski, R., Konstantinović, B., Klokočar-Šmit, Z. Akvatični korovi, suzbijanje i posledice. Str. 254. Novi Sad.; Mihajlović, Lj. (1986): Results of investigations on Orobanche spp. entomofauna in Yugoslavia and the possibility of using insects for biological control. In: S.J.ter Borg (ed.) Proceedings of a workshop on biology and control of Orobanche. LH/VPO, Wageningen, The Netherlands, pp.118-126. Wageningen.; Mihajlović, Lj., Spasić, R., Petanović, R. (1998): Entomofauna and Acarofauna of Clematis vitalba L. in Yugoslavia. Acta Entomologica Serbica, Vol.3, No. 1/2, Beograd. str. 139-147.; Karadžić, D., 1992: Mogućnost korišćenja Penicillium rubrum, Trichotecium roseum i Trichoderma viride u biokontroli nekih opasnih patogena šumskog drveća. Glasnik šumarskog fakulteta, 74, str. 81-87. "
Kelerabo ne znam da li sam vam pomogla, ako ste zainteresovani predavanja na Šumarskom fakultetu u Beogradu su otvorenog tipa...tražite Katedru: Zaštita šuma, drveta i ukrasnih biljaka
- Milica
- Postovi: 106
- Pridružio se: 23 Dec, 2008 21:41 pm
od keleraba » 07 Avg, 2009 21:59 pm
Au, pa ja sve ovo tek sad vidim! Oprostite!
Vesna, hvala na srdačnom pozdravu! Dobro vas našla!
Milice, hvala puno na predloženoj literaturi. Iskreno se nadam da će mi neka od tih knjižica doći do ruku. Uskoro bi trebalo da diplomiram na šumarskom fakultetu, ali na predavanjima nisam imala priliku da čujem nešto više o toj temi....ja sam na šumarstvu, možda su predavanja za pejzažnu arhitekturu drugačija. U svakom slučaju, pošto vidim da su u nabrojanoj literaturi, kao autori, prisutni i neki moji profesori probaću da neke informacije dobijem i od njih.
Pročitala sam knjige, koje sam našla na ovom forumu - "Biopoljoprivreda", "Gajenje povrća s ljubavlju", "Moj biovrt" , i tamo sam našla dosta primera, koje i vi pominjete,
U međuvremenu sam saznala da je, relativno skoro, Ingrid Marković, žena iz Srbije, otkrila da se lišće pensilvanijskog jasena (Fraxinus pennsylvanica Marsh.) može koristiti kao repelent (sredstvo koje odbija) u borbi protiv gubara. U SAD-u se sad već prave sredstva za zaštitu na toj osnovi.
Još jednom, Milice, hvala puno!
Vesna, hvala na srdačnom pozdravu! Dobro vas našla!
Milice, hvala puno na predloženoj literaturi. Iskreno se nadam da će mi neka od tih knjižica doći do ruku. Uskoro bi trebalo da diplomiram na šumarskom fakultetu, ali na predavanjima nisam imala priliku da čujem nešto više o toj temi....ja sam na šumarstvu, možda su predavanja za pejzažnu arhitekturu drugačija. U svakom slučaju, pošto vidim da su u nabrojanoj literaturi, kao autori, prisutni i neki moji profesori probaću da neke informacije dobijem i od njih.
Pročitala sam knjige, koje sam našla na ovom forumu - "Biopoljoprivreda", "Gajenje povrća s ljubavlju", "Moj biovrt" , i tamo sam našla dosta primera, koje i vi pominjete,
U međuvremenu sam saznala da je, relativno skoro, Ingrid Marković, žena iz Srbije, otkrila da se lišće pensilvanijskog jasena (Fraxinus pennsylvanica Marsh.) može koristiti kao repelent (sredstvo koje odbija) u borbi protiv gubara. U SAD-u se sad već prave sredstva za zaštitu na toj osnovi.
Još jednom, Milice, hvala puno!
- keleraba
- Postovi: 2
- Pridružio se: 11 Maj, 2009 08:39 am
od segrt » 14 Dec, 2009 10:20 am
Da, obicno se ljudi na tim visinama okreću stočarstvu, jer su mgućnosti za ratarstvo manje. Najveća opasnost je od izmrzavanja rodnih pupoljaka usled niskih temperatura i ranih mrazeva. Čuo sam da su negde uspeli sa šljivom i na toj visini, ali koja sorta...to bi se trebalo raspitati.
Žitarice, krompir....eventaualnoo probat i sa malinama i borovnicama.
Iskreno nisam imao iskustva sa ovim visinama, moji u Bosni su na 400-500m, što je dosta umerenije.
Skoro sam naletio na deo u nekoj knjizi od Slvinskog o zajednici Findhorn,gde je na vrlo siromasnom zemljistu, par ljudi je uspelo da uzgoji plodove izuzetnog oblika i kakvoće. Objasnili su to time da su u stalnoj komunikaciji sa duhovima tih biljaka.
PS. Izvini, malo pre pogresih pa odgovorih u tvom postu:)
Žitarice, krompir....eventaualnoo probat i sa malinama i borovnicama.
Iskreno nisam imao iskustva sa ovim visinama, moji u Bosni su na 400-500m, što je dosta umerenije.
Skoro sam naletio na deo u nekoj knjizi od Slvinskog o zajednici Findhorn,gde je na vrlo siromasnom zemljistu, par ljudi je uspelo da uzgoji plodove izuzetnog oblika i kakvoće. Objasnili su to time da su u stalnoj komunikaciji sa duhovima tih biljaka.
PS. Izvini, malo pre pogresih pa odgovorih u tvom postu:)
-
segrt - Hodočasnik
- Postovi: 725
- Pridružio se: 26 Jun, 2008 15:56 pm
od TATA SINANA » 14 Dec, 2009 12:55 pm
Majstore imam ja nesto organskog semena Zita iz Alpa koje uspeva na toj visini.
TAkodje ti jako dobro uspeva heljda i raz...
Uostalom pitaj tamona Tari sta su tradicionalno gajili i nabavi tamosnja semena, to ti je najbolje. Ja sam ove godine dosta bio na Kamenoj gori iznad Prijepolja, pa sam video da oni tamo tradicionalno sve prave od heljde..
Heljdu sam gajio, ona je super zato sto malo ima kratak period vegetacije, te ti brzo dospeva. U nizim krajevima moze ladno da se dobiju dve berbe, a u visim(preko 1000) jedna uspesna berba. To ti je i zitarica koja najvise greje, vidis kako je priroda sve namestila kako treba.
Zelim ti puno srece u tvojim nastojanjima...
P.S. Da li si bio na Kamenoj Gori? NAma se svima cak vise dopala od Tare...Skroz je neurbanizovana i divlja...
TAkodje ti jako dobro uspeva heljda i raz...
Uostalom pitaj tamona Tari sta su tradicionalno gajili i nabavi tamosnja semena, to ti je najbolje. Ja sam ove godine dosta bio na Kamenoj gori iznad Prijepolja, pa sam video da oni tamo tradicionalno sve prave od heljde..
Heljdu sam gajio, ona je super zato sto malo ima kratak period vegetacije, te ti brzo dospeva. U nizim krajevima moze ladno da se dobiju dve berbe, a u visim(preko 1000) jedna uspesna berba. To ti je i zitarica koja najvise greje, vidis kako je priroda sve namestila kako treba.
Zelim ti puno srece u tvojim nastojanjima...
P.S. Da li si bio na Kamenoj Gori? NAma se svima cak vise dopala od Tare...Skroz je neurbanizovana i divlja...
Dela i jedino dela su ona koja dele bica ...
Na ona koja imaju znanje i ona koja ga jos uvek nemaju...
Na ona koja imaju znanje i ona koja ga jos uvek nemaju...
-
TATA SINANA - Duhovni učitelj
- Postovi: 2634
- Pridružio se: 24 Jun, 2008 21:50 pm
- Lokacija: Negde oko duge
od daya » 15 Dec, 2009 22:42 pm
[url=http://www.objaveforum.com/phpBB3/viewtopic.php?p=62510#p62510][img]http://www.objaveforum.com/phpBB3/images/quotebackarrow.gif[/img][/url][quote="majstor"]Segrte,
Sta moze uspevati izmedju 1000-1300m nadmorske visine, znam da krompir, ovas, raz, boranija, kukuruz, delom paaradajz, sampinjoni mogu.
pozz
majstor[/quote]
Dobro vece dobri ljudi na forumu!
Pogledaj na you tube-Sepp Holzer-permakultura.Njemu raste sve zivo na visini preko 1300 m nv
http://www.youtube.com/watch?v=TL-zBSTx7Hk
http://www.youtube.com/watch?v=mzRzJRiUylg
Sta moze uspevati izmedju 1000-1300m nadmorske visine, znam da krompir, ovas, raz, boranija, kukuruz, delom paaradajz, sampinjoni mogu.
pozz
majstor[/quote]
Dobro vece dobri ljudi na forumu!
Pogledaj na you tube-Sepp Holzer-permakultura.Njemu raste sve zivo na visini preko 1300 m nv
http://www.youtube.com/watch?v=TL-zBSTx7Hk
http://www.youtube.com/watch?v=mzRzJRiUylg
- daya
- Napredni tragalac
- Postovi: 429
- Pridružio se: 14 Dec, 2009 18:30 pm
od majstor » 31 Dec, 2009 15:45 pm
U Kaliforniji pronađeno drvo hrasta staro 13.000 godina
Slučajni prolaznik bi pomislio da je Palmerov hrast zgrčen između blokova granita na jednom kalifornijskom brežuljku samo još jedno pustinjsko rastinje
Ovaj grm na brežuljku Džurupa na jugu Kalifornije je, međutim, jedno od najstarijih živih organizama na planeti. Nalazi se tu već 13.000 godina, još od poslednjeg ledenog doba.
Otkrili su ga nedavno istraživači sa kalifornijskog univerziteta Dejvis koji su mu dali naziv Džurupa po lokalitetu na kome raste.
Na ovu vrstu hrasta se obično nailazi u hladnijim i vlažnijim područjima na daleko većoj nadmorskoj visini, a ne u negostoljubivoj zoni kakav je pustinjski i vreo jug Kalifornije.
Upravo je to nagnalo istraživača Džefrija Ros-Ibaru da prouči genetsku istoriju stabla.
Ispostavilo se da su njegovi žirovi sterilni, tj. da iz njih ne mogu proklijati nove mladice i da su svi uzorci identični poput klonova, što je navodilo na zaključak da je ceo grm zapravo jedna jedina biljka koja je tu raste od ledenog doba.
Zahvaljujući ovom načinu rasta, hrast je uspeo da preživi brojne požare, periode suše i ekstremne hladnoće, kao i oluje i jake nalete vetra, objašnjavaju istraživači u članku objavljenom u časopisu Plos One, dodajući da drvo staro 13.000 godina raste veoma sporo, svega oko 1,2 milimetara godišnje.
Istraživači veruju da je reč o poslednjem spesimenu žbunaste vegetacije koja je pokrivala ovaj deo Kalifornije tokom poslednjeg ledenog doba.
Slučajni prolaznik bi pomislio da je Palmerov hrast zgrčen između blokova granita na jednom kalifornijskom brežuljku samo još jedno pustinjsko rastinje
Ovaj grm na brežuljku Džurupa na jugu Kalifornije je, međutim, jedno od najstarijih živih organizama na planeti. Nalazi se tu već 13.000 godina, još od poslednjeg ledenog doba.
Otkrili su ga nedavno istraživači sa kalifornijskog univerziteta Dejvis koji su mu dali naziv Džurupa po lokalitetu na kome raste.
Na ovu vrstu hrasta se obično nailazi u hladnijim i vlažnijim područjima na daleko većoj nadmorskoj visini, a ne u negostoljubivoj zoni kakav je pustinjski i vreo jug Kalifornije.
Upravo je to nagnalo istraživača Džefrija Ros-Ibaru da prouči genetsku istoriju stabla.
Ispostavilo se da su njegovi žirovi sterilni, tj. da iz njih ne mogu proklijati nove mladice i da su svi uzorci identični poput klonova, što je navodilo na zaključak da je ceo grm zapravo jedna jedina biljka koja je tu raste od ledenog doba.
Zahvaljujući ovom načinu rasta, hrast je uspeo da preživi brojne požare, periode suše i ekstremne hladnoće, kao i oluje i jake nalete vetra, objašnjavaju istraživači u članku objavljenom u časopisu Plos One, dodajući da drvo staro 13.000 godina raste veoma sporo, svega oko 1,2 milimetara godišnje.
Istraživači veruju da je reč o poslednjem spesimenu žbunaste vegetacije koja je pokrivala ovaj deo Kalifornije tokom poslednjeg ledenog doba.
-
majstor - Mistik
- Postovi: 1446
- Pridružio se: 14 Mar, 2009 17:26 pm
- Lokacija: putnik
od zemljak » 31 Dec, 2009 20:34 pm
12. decembra odrzana je prva konferencija Udruzenja za biodinamicku poljoprivredu Srbije. Gosti predavaci bili su iz Nemacke, Wolfgang Staenz koji je govorio o CSA (Community supported agriculture), Jenifer Wohlers sa katedre za biodinamicku poljoprivredu sa Univerziteta Kasel pricala je o ispitivanju kvaliteta mleka, Dr. Julius Obermaier, Demeter konsultant, pricao je o procesu Demeter sertifikacije. Meta Vrhunc predstavila je razvoj biodinamicke poljoprivrede u Sloveniji. Dragana Nikolic iz Nisa je predstavila svoju proizvodnju organskog djubriva.
Bilo je preko 50 posetilaca iz Srbije sa gostom iz Makedonije.
U saradnji sa Dr. Obermaierom od 2010 pocece edukacija clanstva u pravljenju razlicitih vrsta biodinamiclih komposta i preparata.
pozdrav
Zoran
Bilo je preko 50 posetilaca iz Srbije sa gostom iz Makedonije.
U saradnji sa Dr. Obermaierom od 2010 pocece edukacija clanstva u pravljenju razlicitih vrsta biodinamiclih komposta i preparata.
pozdrav
Zoran
- zemljak
- Postovi: 18
- Pridružio se: 31 Dec, 2009 19:08 pm
Povratak na KONKRETNE STVARI U VEZI ŽIVOTA U ZAJEDNICI
Ko je OnLine
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gostiju