BUDIZAM

[Zosim]

PRIČA O RAJU I PAKLU SA ZAPADNE STRANE

Dušica se zadovoljno posmatrala u ogledalu. Spremala se za posao, ali je odmah nakon radnog vremena trebalo da izadje sa momkom na večaru, da obeleže godišnjicu zabavljanja.
Bez prilike da se vrati kući i presvuče morala je da podje na posao u haljini predvidjenoj za večernji izlazak. Tamno siva haljina, tesno pripijena uz telo, sa lepim dekolteom i mekim držačima za grudi, kako bi sve izgledalo ležerno i prirodno. Pomislila je kako uz tu haljinu ne treba da se šminka jer svi pogledi završavaju na medaljonu, medju njenim bujnim grudima.
Kada je ušla u vrtić gde je radila odmah su usledili sočni komentari koleginica. "Ono" se osećalo u zraku.
Posle podnevne pauze trebalo je obući decu i izvesti ih u dvorište, na sneg.
Mnoga deca su i sama umela da se obuku, ali ne i Matija. On je uvek bio usporen i kao od gume. Telesna motorika tek je trebala da se probudi kod njega.
Dušica čučnu da mu obuje čizme, a haljina joj se odmah uzpuzala uz telo. Povlačeći je nazad da pokrije noge ona prigrli Matiju i poče da mu navlači čizme. Noga mu je teško ulazila u čizmu, kao da su mu male. Dušica ga je bodrila da gura nogom, ali Matija kao da je nije razumeo. Kako bi ona povukla čizmu tako bi se cela njegova noga našla u vazduhu.
Uvek joj je falila jedna ruka, ona kojom bi gurala Matijinu nogu na dole dok sa druge dve povlači čizmu na gore.
Počela je da se preznojava i nervira, ali je sve to nekako držala u sebi. Nakon nekoliko promena položaja i strategija uspela je na jedvite jade da navuče čizme dečaku. Kada su ustali sa klupe klinac se požali da su čizme pogrešno nazuvene.
Užas! Leva je bila na desnoj nozi, a desna na levoj.
Dušica se sagla da mu skine čizme, a grudi joj se zanjihaše tako da klinac odmah ukrsti očima.
Brže bolje ona stade iza njega, ponovo sedoše na klupu i nastade čupanje čizama pa ponovno navlačenje. Bila je toliko besna na sebe, na svoju nemoć u tako bezazlenoj situaciji da je celu oblio znoj.
- Sjajno! Mirisaću večeras kao čobančica!
Konačno je navukla čizme Matiji. Ustali su. Klinac je video da je Dušica ljuta i kao da se brani, da sve to, eto, nije njegova krivica, on promrmlja:
- Ovo nisu moje čizme!
- Šta!!!
Dušica je htela da vrisne od muke. Pa da, sada je sve jasno. Zato se i muči toliko da mu ih nazuje jer to nisu njegove čizme!
Pazeći se da ne plane, ona besno odšnira čizme i gotovo ih strgnu sa nogu Matije.
Onda se osvrnu oko sebe da se uveri da niko nije video njen bes.
- Što mi to nisi odmah rekao?! - poče da ga kritikuje sikćući.
- To su čizme moga brata, ali mama ih je dala meni! - branio se klinac.
Samo što nije zaplakao.
Dušica je nemoćno držala čizme u rukama i podigla pogled ka nebu. Ali samo do plafona.
- Mir! Idemo sve iz početka! - smirivala je sebe.
Čučnula je, tesna haljina se pet povukla na gore, morala je da ustane i spusti je da pokrije noge, kada je čučnula Matija rukom zakači dekolte, samo što joj nije pocepao haljinu, a ona ga obrnu kao lutku tako da se ledjima nasloni na njene grudi. Odmah stade krvnički da mu navlači čizme. Zazvonio joj je mobilni telefon. Po tonu zvona znala je da je to njen momak. Ona se još više unervozi. Nema veze. Javiće se kasnije. Bilo je pitanje šta će prvo pući, haljina, čizme ili neko od njih dvoje.
Izvukoše se.
Čizme su bile na Matiji, leva na levoj nozi, desna na desnoj, i bile su njegove.
Obukla mu je jaknu, stavila kapu, a onda počela da pretura po džepovima Matijeve jakne.
- Gde su ti rukavice?
- U čizmama! Da ih ne izgubim!
Onda je mobilni ponovo zazvonio.

[Zosim]

Učitelj se posle napornog, celodnevnog pešačenja najzad domogao svoje ćelije.
Telo, već dobro pritisnuto godinama, spustilo se na drveni tronožac, vapeći za odmorom.
Tu je skinuo obuću.
Učenik mu je već prineo lavor sa vodom da se učitelj osveži i umije.
Umesto očekivanog, učitelj izu jednu čarapu i lagano uroni stopalo u lavor.
Izraz zadovoljstva prolete mu licem.
Posle dugog čekanja učenik je najzad shvatio da učitelj ne namerava da potopi i drugo stopalo.

A onda mu u misli dodje koan koji ga je mleo kao žrvanj: Kakvo je bilo tvoje lice pre rodjenja?

Na to on brže bolje izu jedno stopalo i potopi ga u lavor kraj učiteljeva.
Izraz zadovoljstva prolete mu licem.

Odmah potom učitelj mu prilepi šamar.