Novosti o otkrićima u svemiru

[Shalom]

Ako primenimo tri dimenzije o prostoru u kome se planete kreću, dobijamo sasvim novu sliku o položaju i kretanju planeta. Na toj slici videćemo da; Planete se ne kreću samo po ravnoj površini nalik na ploču, već se planete kreću iznad i ispod zamišljene površine ploče! Slika kretanja planeta u jednoj ravni, jeste subjektivno shvatanje, nastalo usled posmatranja sa Zemlje. Ono je slično geocentričnom shvatanju sveta koji je postojao pre Kopernikove revolucije!
ko Sunčev sistem stavimo u trodimenzionalni prostor i vršimo posmatranje u tom prostoru, nastaje nova slika, drugačija od predhodne. Zemlja je sa tri dimenzije dobila oblik lopte, tako da i Sunčev sistem, gde se presek tri ose nalazi u (na) njemu, dobija oblik nalik na sferu, (nalik na loptu). Zato se viđenje prostora treba ispoljavati u svim smerovima iznad i ispod ekvatorijalne ravni Sunca. A samo kretanje planeta u okviru tog sistema potvrđuje prostor koji se prostire u svim pravcima! Zato ovaj prostor nikako ne može imati oblik ploče koja se prostire u jednoj ravni sa dve dimenzije.
Uz to među planetama postoji ogroman broj kometa i asteroida, za koje astronomi koji ih posmatraju bivaju začuđeni njihovim kretanjem! Ova tela će ih uvek začuđivati sve dok se njihovo kretanje pokušava objasniti ili ugurati u dvodimenzionalni prikaz. Poput njih i sve planete se kreću u različitim pravcima i smerovima, što je donekle i prikazano na slikama. Sunčev sistem jedino može da bude takav, a to svedoče i planete sa svojim kretanjima. Neki podaci koji će biti korišćeni nadalje su starijeg datuma, ali bez obzira na nove, koji se mogu u nečemu promeniti, to neće bitno uticati na prikaz. Jedino mogu još više da ga potvrde. Ovo što sledi dalje u tekstu, jeste viđenje sa površine Sunca, a ne sa Zemlje kao što je to uvek bilo u praksi!


http://analogija.com/analogija/oslici.html

http://analogija.com/analogija/pogresno.html


Konacno i nagovestaj pogresnog (dvodimenzionalnog) vidjenja polozaja planeta i u astrologiji...
Znali smo da negde lezi zec.

[Mystic_Storm]

Sve vesti koje nisu pisane ovde a desile su se... postavljene na ovim linkovima.
A bilo je prokleto puno vesti za kratko vreme
Pošto forum nije radio nisam ih pisao ali sve su tu na linkovima ispod.





http://www.atlantidaforum.com/forum/vie ... 6&start=10
strane 2 i 3

http://www.atlantidaforum.com/forum/vie ... 6&start=60
strana 7

[Shalom]

Uran se kreće oko dalekog Sunca u smeru koji je suprotan u odnosu na kretanje ostalih planeta!? Zašto je to tako niko nije mogao da objasni?


Ležeći na boku, Uran je na polovima dugo u mraku.

Ovakvo kretanje samo je još jedna [b]potvrda trodimenzionalnog sistema, u kojem se planete kreću iznad i ispod ekvatorijalne ravni Sunca.[/b] A takav položaj kretanja planeta, je morao da bude posledica njihovog kretanja u toku njihovog nastajanja. Kako sve teorije o nastanku planeta, polaze od osnove za koju se koristi nebula odnosno oblak, može li to da ostane i dalje?

http://analogija.com/analogija/pogresno.html

[Mystic_Storm]

Otkrivena planeta - dijamant
Astronomi su otkrili egzotičnu planetu za koju misle da je sačinjena od dijamanata i da kruži oko male zvezde u blizini naše galaksije.


http://www.vesti-online.com/data/images ... nt_iff.jpg
(Klikni na link za sliku.)


Mali, okrene se oko svoje ose nekoliko puta u sekundi i radioaktivan: Kosmički dijamant



Nova planeta je daleko gušća od svih do sada poznatih i sastoji se uglavnom od ugljenika. Naučnici su izračunali da bi, zbog velike gustine, ugljenik morao da bude u obliku kristala, što bi značilo da je veliki deo ovog neobičnog sveta sačinjen od dijamanata.



"Evolucija planete i njena zapanjujuća gustina sugerišu da je ona sačinjena od ugljenika. To je ogroman dijamant koji napravi krug oko neutronske zvezde svaka dva sata, u orbiti koja je toliko mala da bi mogla da stane unutar našeg Sunca", izjavio je Metju Bejlis sa Tehnološkog univerziteta Svinborn, u Melburnu.



Planeta je udaljena 4.000 svetlosnih godina od Zemlje i verovatno je ostatak nekadašnje velike zvezde koja je izgubila svoje spoljne slojeve i pretvorila se u pulsar. Pulsari su male, mrtve neutronske zvezde prečnika oko 20 kilometara, koje se vrte po nekoliko stotina puta u sekundi i emituju radioaktivno zračenje.



Ovi zraci uočeni su uz pomoć teleskopa u Australiji, Britaniji i na Havajima, a astronauti su zapazili modulaciju koju izaziva gravitacioni uticaj do sada nepoznate planete.



Planeta - dijamant je veličine Jupitera, ali je 20 puta gušća, rekli su naučnici u žurnalu "Nauka". Pored ugljenika, koji dominira, na planeti ima i kiseonika, ali samo na površini i u plićim slojevima. Naučnici, ipak, ne znaju kako ova neobična planeta zaista izgleda.



"O njenom izgledu mogu samo da nagađam. Mislim da ovde nije reč o nekakvom blještavom objektu", izjavio je Ben Stapers sa Univerziteta u Mančesteru.

LINK

[Mystic_Storm]

SMISAO ŽIVOTA

Došao jednoga dana, mladić pun sebe, kod učitelja zena.

O, učitelju, u čemu je smisao života? Da li u ljubavi, ljubavi i samo ljubavi?
Ili u bogu jedinome i njegovim učenjima?
Ili u ateizmu?
Čitao sam da je u staroj Grčkoj Sokrat bio optužen za bezbožništvo stoga što je podstrekivao ljude da sumnjaju u državne bogove. Na kraju je, kao ateist, bio osudjen na smrt i on se odlučio popiti otrov kukute.

Učitelj, koji je upravo pio svoj jutarnji čaj, stavi pred neznanca praznu šoljicu i poče nalivati još topli napitak. Tečnost je doprla do vrha šoljice i naravno, prevršivši je, stala da se razliva, a učitelj je i dalje nalivao čaj na čudjenje gosta.

Kada je najzad prestao i pogledao mladića, ovaj mu pobednički reče:
- Učitelju, ispolivao si sav čaj !

Učitelj duboko udahnu i nastavi da ispija čaj dok je gost neprestano blebetao.
Iskapivši svu tečnost, učitelj odlučnim potezom okrenu šoljicu i spusti je na tacnu.
Tom simboličnom reakcijom je označio da je uhvatio misao za kojom je tragao tog jutra.

Gost opet pobednički prokomentarisa:
- Mislim da si je promašio, sve misleći da je učitelj lovio muvu.

Onda se učitelj osmehnu gostu i upita ga:
- Ko si ti?
- Ja sam mamino sunce.
- I šta još?
- I tatina muškarčina!
- I šta još?
- Ja sam ja!
- Odlično, uzvrati učitelj. I šta još?
Gost je prazno gledao oko sebe.
Učitelj je uočio mesec na nebu koji je bledeo pred sve jačim svetlom dana.
On polako podiže prst i uperi ga ka mesecu.
Lice gosta se ozari.
-Prst! Pa da, ja sam prst!
Učitelj se već nervozno nakašlja.
Gost tek tada ugleda mesec u pracu ispruženog prsta.
- Pa, da, ja sam i mesec.
- Koji mesec?
- Pa ovaj?
- Ovaj? Tvoj ili moj?
-Moj. Pa, da naravno, kako se toga odmah nisam setio.
Ja sam moj mesec.
- Odlično!- uzvrati učitelj! Prevedi mi to sad na engleski.
I mladić u trenutku dožive prosvetljenje i osta kao učenik kod starca sve dok učitelj nije umro.

[Mystic_Storm]

Zlato na Zemlju stiglo iz svemira

London -- I dok cena zlata obara nove rekorde, istraživači Univerziteta u Bristolu otkrivaju da je ono na Zemlju stiglo iz svemira, zajedno sa kišom meteorita.



Zemljina kora i plašt sadrže daleko više zlata nego što bi se prema postojećim modelima formiranja planeta moglo pretpostaviti.

Britanski naučnici su analizirali neke od najstarijih stena na Zemlji i pokazali da je zlato zapravo metal koji je "uvezen iz svemira" i da je na našu planetu stiglo mnogo kasnije nakon njenog formiranja.

U studiji objavljenoj u časopisu Nejčer oni objašnjavaju da je tokom formiranja Zemlje, gvožđe potonulo u središte planete, čineći njeno jezgro, što je trebalo da se dogodi i sa plemenitim metalima.

U zemljinoj kori i plaštu ne bi trebalo dakle da bude siderofilnih elemenata. Budući da zlato često pronalazimo blizu same površine, moguće je zaključiti da je na Zemlju stiglo naknadno, u vreme kada se naša planeta potpuno ohladila, navode naučnici.

Merenjem izotopa u stenama na Grenlandu, starih skoro četiri milijarde godina, naučnici su uspeli da ustanove datum kada je iz svemira stigla "pošiljka" sa zlatom i povežu ga sa tzv. "terminalnim bombardovanjem" kada je na zemlju palo 20 milijardi milijardi tona asteroidnog materijala.

Zemlja je nastala efektom grudve snega ili akrecije pre 4,55 milijardi godina. Jezgro od gvožđa sa mešavinom plemenitih metala formirano je odmah potom, u roku od nekoliko miliona godina.

Sudar svemirskog tela veličine Marsa i Zemlje doveo je do nastanka Meseca i okončao formiranje naše planete. Da je zlata bilo na našoj planeti dotad bi se našlo zarobljeno u zemljinom jezgru.

Pre oko 3,9 milijardi godina, Zemlja je zasuta ogromnom količinom meteorita koji su na Zemlju doneli na tone zlata.


Link

[Mystic_Storm]

I da dodam draga vasiono baci malo zlata i na Balkan, treba nam zbog rebalansa budžeta

[Mystic_Storm]

Naučnici otkrili planetu sa dva zalaska sunca



VAŠINGTON - Astronomi su utvrdili da daleka planeta Kepler-16b kruži oko dvije zvijezde, zbog čega na kraju dana ima dva zalaska sunca.

Istraživački svemirski brod Kepler američke Nase prvi put je potvrdio ovakav prirodni fenomen.

Naučnici su od ranije znali da u svemiru postoje zvjezdani parovi i pretpostavljali su da oko njih može da bude i planeta, a sada za to imaju dokaze.

Gravitaciona sila kojom djeluju binarne zvijezde, čak i ako su relativno male, sasvim su drugačija od gravitacije kojom djeluje samo jedna zvijezda, rekao je Alan Bos sa Naučnog instituta Karnegi, koautor istraživanja.

Misija svemirskog broda Kepler je da po našoj galaksiji traga za planetama koje liče na Zemlju i nalaze se ni predaleko, niti preblizu svojim zvijezdama, odnosno u "naseljivoj zoni".

Kepler 16b je slična Jupiteru po veličini i masi. Planeta je sačinjena od gasa, a oko svoje dvije zvijezde napravi pun grug svakih 229 dana.

Ova planeta udaljena je 200 svjetlosnih godina od Zemlje i pretpostavlja se da na njoj nema života.

[Mystic_Storm]

Vesti iz kosmonautike

Stigla je vest o tome da NASA planira da 2017 lansira svoju super raketu, najveću posle 'Saturna V' iz 1960-70-ih godina.
Direktor NASA-e Čarls Bolden je predstvaljajući kompjutersku grafiku nove rakete rekao da će ona “obezbediti liderstov SAD-u u kosmosu” i “da počinje nova etapa u američkoj istoriji osvajanja kosmosa”.

Raketa-nosač koja za sada nozi oznaku SLS (Space Launch System - "Kosmički lansirni sistem") je kombinacija tehnologija razvijenih tokom poslednjih decenija. U oko padaju pet motora RS-25D/E na tečni vodonik i tečni kiseonik prvog stepena koji će biti razivjeni na bazi motora RS-25 spejs šatla. Na drugom stepenu su motori J-2X, modifikacije motora 'Saturnove' serije koji koriste istu pogonsku kombinaciju i koji su deo programe 'Sazvežđe' (Constellation). Nosivost rakete-nosača SLS za nisku orbitu će u prvoj etapi biti između 70 i 100 tona, a posle do maksimalnih 130 tona (što je manje za oko 20 tona u odnosu na 'Saturn V').

Prvi start se planira 2017, dok će prvo lansiranje astronuata ovom raketom uslediti 2021. SLS će se koristiti za lansiranje kosmičkih brodova "Orion" namenjenih, između ostalog za istraživanja dubokog kosmosa, uključujući letove do asterodia, oko 2025. i na Mars u godinama posle 2030.

Takođe, 'Roskosmos' planira da obnovi lansiranja rakete-nosača "Sajuz" 30. oktobra kada će biti lasniran sledeći teretni brod "progress". Za 12. november je planriano poletanje sledeće (30-te) osnovne posade prema Međunarodnoj kosmičkoj stanici u brodu "Sajuz TMA-22" sa kosmonautima "Roskosmosa" Antonom Shkaplerovim i Anatolijem Ivanjishinim i astronautom NASA-e Danijelom Burbankom. Sledeći "Sazju" kreće 20. decembra 2011. čime "Roskosmos" namerava da održi tempo lansiranja od čeitiri "Sajuza" godišnje.



Za danas (16. Septembar) je planiran povratak 28. osnovne posade (Aleksandar Samokutjajev, Andrej Borisenko i Ronald Garan) u brodu "Sajuz TMA-21".

Istovremeno, motori trećeg stepena raketa "Sajuz" koje se nalaze na Kuruu u Francuskoj Gijani će biti zamenjeni novim motorima.

Kao što se zna, upravo je sistem kontrole rada trećeg motora zakazao tokom lasnrianja poslednje rakete koje je zavrešeno neuspehom pršlog avgusta.

[Mystic_Storm]

Susret nebeskih divova



16.09. se na našem nebu odigrao zanimljiv susret dvaju nebeskih divova. Najveći nebeski objekt kojeg vidimo s Zemlje, naš prirodni satelit – Mjesec i najveća planeta u Sunčevom sustavu (Jupiter) oko 21:30 izroniti je jedan iznad drugog nad istočnim horizontom.

Mjesec će pri tomu od nas biti udaljen 405.000 km, njegova je faza u opadanju i iznosi 83% a sjaj -11.5 m (m-magnituda, jedinica za mjerenje sjaja nebeskih objekata). Istovremeno, Jupiter će od nas biti udaljen 632.000.000 km a njegov je sjaj -2.8 m.

Tijekom noći oba će ova objekta „zajedno“ putovati nebom da bi u 03.53 najprije Jupiter a zatim u 04:10 i Mjesec prešli preko meridijana. Oko 07:00 subutu ujutro Mjesec će još uvijek biti vidljiv na plavom nebu iznad zapadng horizonta, za vrijeme izlaska Sunca na istoku.

[Mystic_Storm]

Ozonski omotač: kakva nam je budućnost?

Svetski dan zaštite ozonskog omotača obeležava se 16. septembra, s ciljem da se istakne značaj očuvanja ozonskog omotača. On se obeležava od 1994. godine, na dan kada je potpisan Montrealski protokol kojim su predviđene konkretne aktivnosti zemalja i različiti projekti da bi se zaštitio taj omotač.



Ozonski omotač (ozonski sloj ili ozonosfera) je sloj u Zemljinoj atmosferi koji sadrži visoke koncentracije ozona (O3). Ovaj sloj apsorbuje 93-99% Sunčeve ultraljubičaste svetlosti koja je štetna za živi svet na Zemlji. Preko 91% ozona u atmosferi je prisutno u ovom sloju. Ozonski omotač se prostire u donjem sloju stratosfere od oko 10 do 50 kilometara iznad Zemlje. Njegova debljina varira u zavisnosti od lokacije i godišnjeg doba.

Krajem osamdesetih godina naučna istraživanja iz gotovo celog sveta pokazala su opravdanim zabrinutost naučnika za stanje ozonskoga omotača. Na njihov podsticaj u Montrealu je 16. septembra 1987. potpisan Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač, čime je, uz uočavanje štetnih uticaja određenih hemikalija na ozonski omotač, preko UNEP - programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu podstaknuta i izrada programa aktivnosti zaštite kako bi se sprečila dalja oštećenja.

Na osnovi takvih saznanja i aktivnosti rezolucijom Generalne skupštine UN 1994. godine, upravo je datum potpisivanja Montrealskog protokola, 16. septembar, proglašen Međunarodnim danom zaštite ozonskog omotača. Broj zemalja potpisnica protokola, od prvobitnih 46, porastao je do danas na više od 150, među kojima je i Srbija. Nadležno ministarstvo za zaštitu životne sredine svake se godine aktivno uključuje u obeležavanje Međunarodnog dana ozonskog omotača, objavljujući brošure, video zapise, priručnike i druge materijale upozorenja o potrebi očuvanja ozonskog omotača.

Slogan takvih akcija, i kod nas i u svetu, je da svako može učiniti nešto za spas ozonskog omotača. Njima se želi podići opšta svest o potrebi zaštite ozonskog omotača koji čuva sve na Zemlji od štetnih uticaja Sunčevog zračenja, a važan je i za atmosfersku raspodelu temperatura i utiče na klimu na Zemlji.

Na skupu o klimi, 1992. godine, u Riju, usvojen je globalni plan, program za promenu, kao ulaganje u buduće generacije, zasnovan na konceptu održivog razvoja. Vlade sveta su pozvane na razmišljanje i učešće u potrazi za boljom budućnošću.

Deset godina kasnije, na skupu u Johanesburgu, ustanovljeno je da se stanje u mnogome pogoršalo. Razvijene zemlje, koje su trebale i morale preuzeti vodeću ulogu u unapređenju održive potrošnje, ponašale su se ignorantski i bahato. Zemlje u razvoju su ih slepo i nerazumno imitirale, umesto da su uspostavljali forme održive potrošnje u izgradnji svojih privreda. Nerazvijene zemlje su postale još siromašnije, ali zato obogaćene opasnom, prljavom, zastarelom i u razvijenim zemljama uglavnom zabranjenom tehnologijom. A bogati su čak kupovali “čisti vazduh” zemalja sa malim emisijama štetnih gasova, kako bi smanjili vlastiti stepen zagađenosti.





Pre dve godine u Kopenhagenu, propao je još jedan pokušaj da se nađe zajednički stav svih zemalja o problemu klimatskih promena nakon Rija + 20, i da se uspostavi novi dogovor koji bi omogućio nastavak razvoja uz očuvanje životne sredine za naredne generacije.


Za to vreme iznad Arktika je ustanovljen rekordni gubitak ozonskog omotača u atmosferi, koji štiti život na zemlji od štetnih sunčevih zraka, upozorava Svetska meteorološka organizacija.

To se objašnjava kontinuiranim prisustvom u atmosferi supstanci koje uništavaju ozon, kao i vrlo hladnim zimama.

Tokom prethodne zime, sloj ozona iznad Arktika je smanjen za oko 40 odsto. Prethodno je u tom periodu ovaj sloj smanjivan najviše za 30 odsto i to se desilo nekoliko puta u poslednjih petnaestak godina.

Ukoliko bi se područje stanjenog ozona pomerilo s polova prema jugu, povećalo bi se negativno dejstvo ultraljubičastih (UV) zraka nad delovima Kanade, nordijskih zemalja, Rusije i SAD (tj. Aljaske), ali to ne bi bio tako štetan intenzitet zračenja kakav može da se registruje u tropima.

UV-B zraci se dovode u vezu s rakom kože, kataraktom i oštećenjima čovekovog imunog sisterma, a mogu negativno da deluju i na neke useve i organizme u moru.

Za razliku od situacije nad Antarktikom, u stratosferi nad Arktikom ozonski omotač se ne smanjuje u velikoj meri svake godine jer su tu meteorolški uslovi mnogo promenljiviji.

Uprkos vrlo uspešno primenjenom Montrealskom protokolu, čiji je cilj smanjivanje proizvodnje i potrošnje hemikalija koje uništavaju ozon (kao što su hlorofluorougljenici i haloni), ove supstance, kojih je nekad bilo u frižiderima, sprej bocama laka i aparatima za gašenje požara, su još uvek prisutne u atmosferi.

Stručnjaci procenjuju da će biti potrebno nekoliko decenija da se njihova koncentracija u atmosferi vrati na nivo od pre 1980, što je bio cilj pomenutog protokola, usvojenog 1987. godine.

U našoj zemlji se političke stranke još ne bave ovim važnim ekološkim temama. Povodom Dana ozonskog omotača jedino se oglasila stranka Zeleni Srbije koji pozivaju na "na hitno donošenje Strategije zaštite vazduha i Nacionalnog programa za postepeno smanjenje godišnjih maksimalnih nacionalnih emisija zagađujućih materija, predviđenih Zakonom o zaštiti vazduha koji je donet još 15. maja 2009. godine."

Ozonski omotač su 1913. otkrili francuski fizičari Šarl Fabri i Anri Bison. Osobine ovog omotača prvi je utvrdio britanski meteorolog Gordon Dobson. Najveća koncentracija ozona zapaža se na visini između 20 i 25 kilometara iznad Zemlje.

[Mystic_Storm]

NASA broji sate pred pad satelita

Kejp Kanaveral -- Američka svemirska agencija NASA odbrojava poslednje sate pred očekivani pad njenog starog istraživačkog satelita od 6 tona na Zemlju. Pad se očekuje sutra.



NASA je, međutim, saopštila da je "još uvek prerano da bi se sa više izvesnosti predvidelo tačno vreme i lokacija njegovog ulaska u atmosferu".

Imajući u vidu da tri četvrtine Zemljine površine čine okeani,velika je verovatnoća da će satelit bez ozbiljnih posledica pasti u vodu. NASA je navela da se ne očekuje da će satelit proći i pasti iznad Severne Amerike.

Ulazak satelita u atmosferu Zemlje očekuje se sutra, a zbog sagorevanja usled brzine raspašće se na delove. Kako se navodi, očekuje se da se satelit raspadne na više od 100 delova kad udje u Zemljinu atmosferu, od kojih će većina sagoreti.

Procenjuje se da će preživeti oko 26 delova, težine od 90 kilograma, ali da će na Zemlju pasti samo oni sastavljeni od najtežih metala. Delovi satelita bi mogli da se raspu po teritoriji površine oko 800 kilometara.

Stručnjaci NASA ranije su procenili da je verovatnoća da bilo ko bude povređen jedan prema 3.200. Satelit nema nikakvo preostalo gorivo i ne nosi nikakve opasne supstance.

Istraživački satelit NASA star 20 godina najveća je svemirska letelica američke kosmičke agencije koja će pasti bez kontrole na Zemlju u poslednje 32 godine.

Ukoliko neke krhotine američkog satelita padnu na teritoriju van SAD i nanesu neku štetu biće odgovorna američka vlada prema Sporazumu o
svemiru iz 1967. i Konvencije o odgovornosti iz 1972.

Zemlja na čiju teritoriju bi krhotine eventualno pale dužna je, takodje, da SAD vrati sve delove satelita, jer je on američka imovina i NASA želi da ih ispita, a i neki delovi bi mogli da budu opasni (na primer, rezervoari za raketno gorivo mogli bi da sadrže otrovni hidrazin).

[Mystic_Storm]

Vrli novi svet
Naučna senzacija: Otkrivene čestice koje se kreću brže od svetlosti što je do sada smatrano potpuno nemogućim



Jedan od osnovnih principa fizike je da u svemiru ne postoji ništa brže od svetlosti. E pa taj princip od juče ne važi.

Međunarodni tim naučnika iz CERN-a uspeo je da registruje neutrino čestice koje se kreću brže od svetlosti.

Ovo otkriće potpuno ruši sadašnje temelje fizike i nauke, pošto se ništa ne kreće brže od svetlosti.

Antonio Ereditato iz Evropske organizacije za nuklearna istraživanja kaže da su trogodišnja merenja pokazala da se neutrini kreću 60 nanosekundi brže od svetlosti na razdaljini od 730 kilometara između Ženeve i italijanskog grada Gran Saso.

"Naši rezultati su izuzetno pouzdani, nekoliko puta smo proverili sve dobijene rezultate i nismo pronašli greške i potpuno smo sigurni u naše otkriće, ali je ipak potrebno da i druge kolege obave testiranja kako bi ih potvrdili. Ipak, po novim otkrićima, nešto što putuje brzinom većom od svetlosti stiglo bi do svog odredišta pre nego što bi krenulo. Teorija koja je do sada objašnjavala sve, od crnih rupa do Velikog praska do sada se pokazala kao neprikosnovena, međutim, moguće je da je došlo vreme da to sve preispitamo", dodaje Ereditato.

"Ova informacija ostavlja ljude u neverici, jednostavno misle da ovo otkriće nije istinito. Pozvali smo brojne naučnike iz Amerike i Japana da dodatno potvrde naša otkrića kako bi smo bili sto odsto sigurni u rezultate", izjavio je Džejms Džajls, portparol CERN-a.

Doktor Dru Badena sa katedre za fiziku Univerziteta u Merilendu kaže da je u neverici pošto je ovo otkriće previše fascinantno da bi bilo istinito.

Ipak, svi se slažu da ako su ovi rezultati tačni, moraće da dođe do celokupne promene načina na koji je fizika do sada posmatrana, kao i naše posmatranje i razmevanje zakona prirode, ali i brojne druge teorije koje su to podržavale.

Komplikacija nema šta!

Ono što je dobro je što sada vi možete da uletite, rastumačite ceo univerzum kao nekada Ajnštajn i svima pokažete da nije važno što ste imali trojku iz matematike.

Link

[rade1969]

.
Raekcija dr.Velimira Abramovića na objavu "CERNA", da postoje čestice -neutrino brže od svjetlosti.

,,CERN'' u ovom saznanju kasni za Teslom 111 godina.




U povodu svetske novinske vesti da je CERN izmerio brzinu veću od svetlosti, svetska javnost treba da zna da je to uradio naš naučnik Nikola Tesla još 1899, i prijavio američki patent sa tim podacima 1900.godine.
Evo prevoda toga dela Teslinog patenta, koji se odnosi na brzinu elektromagnetskih talasa ili svetlosti:

„UMETNOST PROVOĐENJA ELEKTRIČNE ENERGIJE KROZ PRIRODNE MEDIJUME, Nikola Tesla, USA patent broj 787,412, prijava podneta 16, Maja 1900, patent odobren 18. Aprila 1905.). Tekst patenta glasi:

„Najvažnije predviđanje je, međutim, da će nezavisno od učestanosti, talas ili talasni voz nastaviti kretanje još izvesni interval vremena, za koji sam procenio da nije manji od jedne dvanaestine sekunde ili verovato 0,08484 sekunde potrebne za odlazak i povratak iz pola dijametralno suprotne oblasti preko površine zemlje srednjom brzinom oko četiri stotine sedamdeset i jednu hiljadu dve stotine četrdeset kilometara u sekundi.“
Nema sumnje, da kada bi se osnovao Institut za Tesline studije u Beogradu, bila bi to vrlo ubrzo najvažnija ustanova svetske nauke, bar što se tiče ideja i eksperimenata, podrobno opisanih u Teslinom naučnom arhivu.

Originalni tekst Teslinog patenta na engleskom:
“The most essential requirement is, however, that irrespective of frequency the wave or wave-train should continue for a certain interval of time, which I have estimated to be not less then one-twelfth or probably 0.08484 of a second and which is taken in passing to and returning from the region diametrically opposite the pole over the earth’s surface with a mean velocity of about four hundred and seventy-one thousand two hundred and forty kilometers per second.”

(ART OF TRANSMITTING ELECTRICAL ENERGY THROUGH THE NATURAL MEDIUMS, Nikola Tesla, USA Patent No. 787,412. Application May 16, 1900, patented April 18, 1905.)

[Vesna]

.
Interesantno...
http://100gf.wordpress.com/2011/09/24/c ... -of-light/