Novosti o otkrićima u svemiru

[Mystic_Storm]

Turisti snimili vanzemaljca?!
Britanski "Sun" objavio snimak na kojem se vidi "vanzemaljac".

Turisti iz Velike Britanije u brazilskoj šumi snimili čudno stvorenje koje ne izgleda kao da je sa naše planete.

http://www.youtube.com/watch?feature=pl ... Gv6XqG9lVs

Turisti zapravo nisu snimali vanzemaljca, već stanovnike prašume, kada su u daljini videli svetlost. Pošto su zumirali snimak, imali su šta i da vide - "stvorenje koje podseća na vanzemaljca".

LINK

[Mystic_Storm]

Satelit NASA snimio rupu na Mesecu

Ogromnu rupu na Mesecu, za koju naučnici veruju da je duboka više od sto metara, snimio je satelit NASA LRO, koji kruži oko Meseca. Kako su i do sada primećene slične manje rupe na Zemljinom satelitu, stručnjaci NASA sada procenjuju da li bi ova udubljenja bila pogodna za gradnju potencijalne baze na Mesecu.

Ona bi bila dobar zaklon ako bi čuvala opremu i ekspedicije od kosmičkog zračenja i meteora.



- Ako se ispostavi da mesec ima pećine koje bi bile dobro utočište, bila bi to onda veoma zanimljiva destinacija - smatra penzionisani ruski kosmonaut Sergej Krikalev.



On je objasnio i da bi otkriće kako je Mesec možda poroznog sastava uticalo mnogo na dalji pristup planiranju baze. Ne bi bušili površinu, gradili zidove i krovove. Koristili bi modul na naduvavanje, poput šatora, koji bi imao jake zidove.

Link

[Mystic_Storm]

Redak asteroid proći će pored Zemlje

Veliki asteroid preleteće pored Zemlje u utorak, 8. novembra, pružajući naučnicima retku priliku da izbliza posmatraju nebesko telo, koje bi moglo da krije tragove porekla naše planete, saopštila je juče Američka svemirska agencija NASA.

"Ovo nije potencijalno opasan asteroid, tek dobra prilika da se prouči jedna ovakva stena", kazao je Tomas Statler, astronom američke Nacionalne naučne fondacije.

Asteroid 2005 YU55 je grubo loptastog oblika i širok oko 400 metara, a 8. novembra će se naći na približno 325.000 kilometara od Zemlje, što je manje od udaljenosti koja našu planetu razdvaja od Meseca.

Ovo je prvi asteroid ove veličine koji će proći tako blizu Zemlje u poslednjih 30 godina.

Poslednji put je tako veliki asteroid prošao kraj Zemlje 1976, a sledeći će prema predviđanjima NASA to učiniti 2028.

Astronomi koji su proučavali ovaj asteroid, koji pripada C-klasi asteroida, kažu da je veoma tamne boje, slične boji uglja i prilično porozan.

Asteroid 2005 YU55 je deo skupine od 1.262 velika asteroida koji kruže oko Sunca i imaju više od 150 metara u prečniku zbog čega ih je NASA klasifikovala kao "potencijalno opasne".

"Želimo da proučimo ove asteroide kako bismo u slučaju da jedan od njih jednog dana zapreti udarom u Zemlju znali šta da radimo", kazao je Statler, prenosi AFP.

Don Jemans iz Laboratorije za mlazni pogon NASA kaže da je ovaj prelet prilika da se sazna više o asteroidima C-klase koji su na bazi ugljenika.

"Posmatranje će nam pružiti informacije o tome kako je bilo kada je naš sunčev sistem formiran", naveo je on.

Naime, asteroidi kao što je 2005 YU55 su najverovatnije dostavili ugljenik i druge elemente na Zemlju dok je još bila mlada, omogućivši razvoj života na njoj. (Economy.rs, Tanjug 6. novembar 2011.)


http://www.economy.rs/zivot-i-stil/1855 ... emlje.html

[Mystic_Storm]

Ima li krava na Marsu?
Na Marsu nema krava. Planetni naučnici su prilično sigurni u to, ali ih i dalje muči jer ne znaju šta bi to moglo da proizvodi metanski gas otkriven u tankom Marsovom vazduhu. Molekuli metana bivaju vrlo brzo razoreni ultraljubičastim zračenjem sa Sunca, tako da je otkriveni metan morao da nastane tek nedavno.

Da li je taj gas mogao da proizvede neki živi organizam? To ne bi bilo ništa neobično, jer naše (zemaljske) krave obilato prde matan[1]. I mnoga druga živa bića, uključujući klasu mikroorganizama koji žive bez prisustva kiseonika, takođe (metanogenezom) proizvode metan.

Možda će Američka svemirska agencija uskoro da dobije neke odgovore. Na lansirnoj rampi u Kejp Kanaveralu na Floridi do malopre se nalazila letilica nazvana „Marsova naučna laboratorija“ (gledali smo je na NASA TV kako odleće!), koja je već na trajektoriji ka Marsu i da stigne do njega sledećeg avgusta. Ona sa sobom nosi rover veličine džipa, nazvan „Curiosity“, koji će (zajedno sa još 9 drugih instrumenata) imati jedan spektrometar za detekciju metana u vazduhu, koji ako zapišti, izazvaće novo puštanje s lanca emocija koje žude za potvrdom o egzistiranju životu na Marsu.

„Na osnovu dokaza koje smo do sada sakupili, nedvosmisleno je da su uslovi za život na Marsu prisutni, i to je to,“ smatra Majkl J. Muma, Nasin naučnik iz Godardovog svemirskog centra u Grinbeltu, koji je predvodio jedan od tri tima koja su iznela još uvek kontroverznu tvrdnju o postojanju metana u Marsovoj atmosferi. „Život bi tamo svakako mogao da se razvije.“

Zato što je Mars manji od Zemlje, brže se ohladio, i verovatno je pre nje bio gostoljubiv za život. To povećava intrigantnu mogućnost da su komadići Marsa koji su sadržali njegove mikrobe odleteli u svemir nakon nekog od bezbrojnih sudara sa asteroidima i kasnije pali na Zemlju, sejući protoživot na njoj.

Drugim rečima: možda smo svi mi potomci Marsovaca!

Mogućnost postojanja Marsovaca dugo je ložila maštu maštovitih Zemljana, od novela Edgara Rajsa Barousa i kanala koje je svojim teleskopom „gledao“ Persival Lovel, pa do „Rata svetova“.

Mnogo kasnije, klatno je otišlo na suprotnu stranu. „Mariner 4“, prva sonda koja je prošišala kraj Marsa još 1965. godine, poslala je slike ali ne gustih šuma već golih stena. A dva Nasina „Viking“ lendera, koja su 1975. sletela na Mars opremljena sofistikovanim hemijskim eksperimentima za otkrivanje života, analizirala su tlo i otkrila da ono potpuno oskudeva u organskim materijama neophodnim za život.

Kako je izgledalo 1976, Mars je najiskrenije izgledao mrtav.

„Situacija na Marsu je izgledala užasno za jednog egzobiologa,“ priča prof. Kristofer G. Čiba, astrofizičar sa Prinstona. „Puno smo investirali u ta dva ’Viking’ lendera[2]. Bilo je kočenja od strane mnogih koji su smatrali da je biologija precenjena i preuranjena.“

Naknadno je NASA napustila čitavu ideju o životu na Marsu, i umesto toga se usredsredila na metodičnu kampanju istraživanja geološke prošlosti i klime na Marsu. Iako Crvena planeta danas izgleda suvo i ledeno – mrtvo – geološki tragovi, kao što su rečne jaruge, suva jezera i kolosalni kanjoni, ukazuju na njenu tečnu prošlost. „Juriti vodu“ postala je mantra. Poslednja dva Nasina rovera, „Spirit“ i „Opportunity“, pronašli su uverljive dokaze o okruženju koje je u dalekoj prošlosti bilo nastanjivo. „Curiosity“ će otići i dalje, tražeći ugljenične molekule, uključujući i metan (i CO2), koji predstavljaju gradivnu materiju života.

Skorašnje fotografije načinjene iz orbite otkrivaju nam da možda i danas voda ponekad poteče Marsovom površinom. Nova znanja o životu na Zemlji i na koji način može da napreduje čak i u naizgled neprijateljskom okruženju, kao što su mračne, ključajuće vode okeana u blizini vulkanskih „dimnjaka“, čine naučnike manje isključivim kada pričaju o mogućnosti postojanja života na Marsu. Tim Nasinih naučnika je 1996. objavio da je pronašao fosilizovane bakterije u Marsovom meteoritu pronađenom na Južnom polu. Ta priča je ostala kontroverzna kao i ova o pronalasku metana.

Ali sem ako slučajno ne fotografiše neku kravu ili neko drugo živo biće kako se gega preko stena, „Curiosity“ neće tamo tražiti život. Kao i sve druge Nasine sonde nakon „Viking“ lendera, ni „Curiosity“ ne nosi eksperimente koji bi mogli da utvrde da li su gradivne materije života ikada bile deo stvarnog života. Čak i ako bi postojale bakterije u Marsovom tlu a „Curiosity“ se parkirao u sred njih, nema načina da ih on vidi ili registruje.

Ovako će rover na Marsu da se bavi proučavanjem stenja. Ali neće se baviti potragom za eventualnim životom.

„Ne verujem da ćemo se previše baviti kopanjem,“ priznaje Majkl A. Mejer, Nasin glavni naučnik zadužen za Mars.

To je posebno frustrirajuće za Džilberta V. Levina, koji veruje da je onaj eksperiment sa „Vikinzima“ od pre 35 godina, tada konstruisan da otkrije život, to stvarno uspešno i uradio.

Kapljice hranljivog rastvora koje su u sebi sadržale i radioaktivni uglenik C-14 sipane su preko uzoraka Marsovog tla, i uskoro su senzori detektovali tragove radioaktivnog ugljen-dioksida koji je isparavao sa uzorka. To je bilo upravo ono što bi se i moglo očekivati da su tamo neki mikroorganizmi smazali hranu[3].

Da bi uverili da li su neki nebiološki hemijski procesi generisali pomenuti ugljen-dioksid, ostali uzorci su radi sterilizacije zagrejani do temperature od 160° C. Radioaktivni ugljen-dioksid je prestao da se oslobađa sa tih uzoraka kada im je dodat hranljivi rastvor, čime je postavljena hipoteza da je toplota ubila Marsovske bakterije. Da je u pitanju bio neki nebiološki proces (neka oksidacija, naprimer), radioaktivni ugljenik bi bio otkriven i nakon sterilizacije uzoraka zemljišta.

Međutim, druga dva „Vikingova“ eksperimenta nisu uspeli da otkriju priustvo nikakvih organskih jedinjenja u tlu, tako da su dr Levinovi rezultati – iako su se savršeno poklapali sa očekivanjima da život postoji – bili isti kao da je objavljeno otkriće kuće od cigala ali bez dokaza o postojanju cigli. Kasnije je koncenzusom odlučeno da je u pitanju bila greška instrumenata.

Nedavno otkriće, međutim, nudi objašnjenje po kome bi i dr Levin mogao da bude u pravu. Nasin lender „Feniks“ je 2008. godine u Marsovom arktičkom tlu otkrio hemikalije poznate kao perhloratne soli (sadrže hlor i kiseonik). „Vikingov“ detektor organskih molekula zagrevao je uzorke tla da bi se iz njih oslobodili gasovi koji eventualno sadrže organske materije, ali grejanje organskih molekula u prisustvu perhlorata ih je uništavalo, tako da i ako su bili tamo, „Vikingov“ eksperiment ih je promašio.

Dr Levin kaže da bi sofistikovanija verzija istog eksperimenta, teška par kilograma i vredna nekoliko miliona dolara, mogla lako da potvrdi ili pak ospori „Vikingove“ rezultate.

„Ali oni neće da on poleti,“ kaže dr Levin. „Izmena planova je jako teška stvar. Mi smo sprovodili isti eksperiment na Zemlji hiljadama puta[4]. Nikada nismo dobili lažne pozitivne, a ni laže negativne rezultate.“

Dve buduće misije sa lenderima koje bi trebalo da uslede nakon „Curiosityja“ – u saradnji Nase i Evropske svemirske agencije – neće imati među svojim instrumentima verziju dr Levinovog eksperimenta. Kristofer E. Kar, istraživač sa Masačusetskog tehnološkog instituta (MIT) opsednut mogućnošću da je život na Zemlji mogao da potekne sa Marsa, predlaže još ambiciozniji projekat: slanje DNK sekvencera (uređaj za otkrivanje nukleotidnih baza u DNK ili RNK) na Mars. I taj eksperimenat tek treba da nađe kako da odleti na Mars.

Na konačni odgovor ćemo možda morati da čekamo sve dok neka misija ne bude donela uzroke Marsovog kamenja na Zemlju radi proučavanja.

Ali to bi moglo da pretvori u jako dugo čekanje. Obamina administracija, pritisnuta smanjenim federalnim budžetom, ne samo da još uvek nije dala zeleno svetlo za pomenute misije lendera, zakazane za 2016. i 2018, već razmatra mogućnost njihovog otkazivanja. „Curiosity“ je možda poslednja kosmička letilica koja će sleteti na Mars za dugo godina.

„To će dovesti u pitanje celokupno istraživnje života, bilo bivšeg ili sadašnjeg, na Marsu,“ kaže dr Muma. „Bila bi to prava katastrofa ...“

[Mystic_Storm]

Jos novosti od ranije

http://www.astronomija.co.rs/misije/503 ... witterfeed
http://www.astronomija.co.rs/misije/503 ... witterfeed
http://www.astronomija.co.rs/misije/502 ... witterfeed
http://www.astronomija.co.rs/component/ ... witterfeed
http://www.astronomija.co.rs/misije/498 ... witterfeed

[Mystic_Storm]

Da li ljudi mogu da izdrže put na Mars?

Učesnici eksperimenta simulacije misije na Mars odbrojavaju poslednje sate nakon 520 dana provedenih u izolaciji u kopiji svemirskog broda postavljene u jednom naučnom centru u srcu Moskve.



Pat Rawlings of Science Applications International Corporation for NASA / Wikimedia Commons

Cilj eksperimenta Mars 500, koji se završava 4. novembra, je da odgovori na pitanje: da li ljudi mogu da izdrže psihološka i fizička iskušenja šestomesečnog putovanja na Crvenu planetu?

Šestorica dobrovoljaca iz Evrope, Kine i Rusije, stari između 28 i 38 godina, nisu bili izloženi ni bestelesnom stanju ni sunčevoj radijaciji, ali su u svakom drugom pogledu proživeli iskustvo pravog putovanja u dubine svemira, iako se njihov modul od 550 metara kubnih nije pomerio iz Moskve.

Obučeni u plava odela, učesnici eksperimenta svakodnevno daju uzorke krvi i urina, jedu kao i pravi astronauti potpuno dezinfikovanu hranu i tuširaju se jednom u deset dana.

Komunikacija sa spoljnim svetom obavlja se sa 20-minutnim odlaganjem, a posada je iskusila i nekoliko nestanaka struje i drugih iznenadnih nezgoda. Na polovini misije, dvojica članova posade odenuli su odela teška 32 kilograma i zakoračila u mračni kontejner posut peskom koji je simulirao površinu Marsa.

"Istraživanje je ukazalo na nivoe akutnog stresa", kazao je Igor Ušakov, direktor ruskog Instituta za biomedicinske probleme koji rukovodi modulom. "Najteže im je padalo odsustvo informacija", naveo je on.

Psiholozi strahuju da bi povratak u bučnu svakodnevnicu mogao da predstavlja šok za članove posade i planiraju period rehabilitacije. "Glavna stvar je da se postepeno vrate u svet koji su ostavili", kazao je Ušakov.

Prethodni 420-dnevni eksperiment, 2000. godine, neslavno se završio kada su se dvojica učesnika potukla, a treći je pokušao da izmami poljubac od ženskog člana posade.

Uspeh projekta Mars500, koji je koštao 15 miliona evra, niko ne dovodi u pitanje. Volonteri su izdržali do kraja eksperimenta koji je, sasvim neočekivano, poslužio i za promociju Evropske svemirske agencije (ESA), jednog od učesnika projekta. Naime, sa video kamerama koje su posadu pratile svuda osim u toaletu, Mars500 je postao neka vrsta "naučnog rijaliti šoua".

Da bi ubili vreme, Kinez Vang Jue se bavio kaligrafijom, Francuz Romen Šarl je svirao gitaru, a svi zajedno zabavljali su se uz karaoke, šah i Nitendo Wii.

Simulacijom putovanja predviđen je i četvorodnevni karantin za posadu nakon "povratka" na Zemlju. "Ljudi koji će nam prilaziti moraće da prođu lekarski pregled kako nas ne bi zarazili kijavicom!", napisao je na Tviteru Italijan Diego Urbina, koji kaže da žudi za porodicom i prijateljima i jedva čeka da se nađe u gužvi i leškari na plaži.

Stručnjaci navode da će biti potrebne još decenije da tehnologija dostigne nivo na kom je moguće poslati astronaute na Mars, udaljenom više od 56 miliona kilometara od Zemlje.

[Mystic_Storm]

Otkrivene crne rupe veće od Sunca
Izvor: Tanjug

Tim američkih naučnika otkrio je dosad najveće "supermasivne" crne rupe, piše naučni časopis "Nature".



Dva objekta, čija je masa 10 milijardi puta veća od našeg Sunca, nalaze se u središtu dve susedne galaksije.

Naučnici su pretpostavljali da tako velike crne rupe postoje, ali je dosad najveća koju su otkrili bila "tek" 6,3 milijardi puta veća od Sunca.

Studija se temelji na podacima koje su zemaljski i svemirski teleskopi prikupili posmatranjem dve susedne galaksije: NGC 3842 i NGC 4889. Veruje se da sve velike galaksije, poput našeg Mlečnog puta, imaju supermasivne crne rupe u svom središtu.

[Mystic_Storm]

Kometa preživela bliski susret sa Suncem



VAŠINGTON - Mada su joj astronomi listom predviđali sigurnu smrt, jedna mala kometa uspela je da se "očeše" o Sunce i da preživi, prenosi AP.

Otkrivena tek pre nekoliko nedelja, kometa "Lovdžoj" (Lovejoy) je, prema predviđanjima, naučnika trebalo da se istopi u noći između četvrtka i petka kada se približila mestu na kojem temperature dostižu nekoliko miliona stepeni. Astronomi su pratili 2.000 kometa na njihovom samoubilačkom putu ka Suncu i nijedna dosad nije preživela.

Astronomi su prvo videli komešanje sunčeve korone u trenutku približavanja malene komete. Bili su zaprepašćeni kada je jedna svetla tačka izbila sa druge strane Sunca, što je značilo da je Lovdžoj preživela prolazak kroz pakao.
"Bio sam oduševljen kada sam je video kako ulazi u Sunce i zapanjen kada sam je ugledao kako iz njega izlazi", kazao je američki solarni istraživač Karl Batams.

"Lovdžoj", ipak, nije izašla iz svoje "vrele" avanture bez posledica. Samo je 10 odsto komete - koja je verovatno bila teška nekoliko miliona tona - preživelo bliski susret sa Suncem, a što je još dramatičnije, izgubila je svoj rep koji se odvojio i ostao u sunčevom magnetskom polju.

Komete kruže oko Sunce i povremeno mu se previše približe. "Lavdžoj" je došla na 121.000 kilometara od površine Sunca. Za tako mala nebeska tela, često opisana kao prljave grudve snega sazdane od leda i prašine, ovakva razdaljina je obično fatalna.
"Slično kao kocka leda na roštilju", kazao je astronom Din Pesnel sa NASA Opservatorije za solarnu dinamiku.

On je naveo da iako otkrivena tek krajem novembra, "Lavdžoj" je verovatno u vezi sa kometom koja je na svom putu ka Suncu proletela pored Zemlje 1106. godine. Budući da pravi ogroman krug kroz sunčev sistem, proćiće još 800 do 900 godina pre nego što se "Lavdžoj" ponovo približi Suncu.

[Mystic_Storm]

NASA otkrila da Zemlja ima bliznakinje!

Istraživači američke svemirske agencije NASA otkrili su prve stenovite planete veličine Zemlje koje kruže oko zvezde kao što je naše Sunce.

Teleskop Kepler je otkrio po prvi put planete ove veličine, nazvane Kepler-20e i Kepler 20-f, u drugom solarnom sistemu, što je najvažnije otkriće van Sunčevog sistema.

Naučnici su pozdravili ovo tehničko dostignuće otkrivanja planeta veličine Zemlje, 'egzoplaneta', što je tehnički termin za planete izvan Sunčevog sistema, piše "Dejli mejl".

Vođa istraživačkog tima sa Centra za astrofiziku Harvard-Smitsonijan u Kembridžu u Sjedinjenim Američkim Državama Fransoa Frezin kaže da ovo predstavlja početak “nove ere” u otkrićima planeta sličnih našoj.

Frezin smatra da su novootkrivene planete nekada bile udaljenije od svoje zvezde i dovoljno hladne da bi na njihovoj površini mogla da postoji voda u tečnom stanju, kao i da je jedna od njih možda imala uslove slične ovima na našoj planeti. Prema njegovim rečima na njima je trenutno, ipak, previše vruće za život.

Planeta Kepler -20e je nešto manja, za 0.87 Zemljinog poluprečnika, i bliža njihovom Suncu, dok je Kepler-20f skoro iste veličine kao naša planeta.

Naučnici smatraju da su ove planete stenovite i slične čak i po sastavu Zemlje, gde je trećina njihovog sastava jezgro od gvožđa, a ostatak verovatno čini silikatni plašt.

Planete svoju zvezdu obiđu znatno brže nego Zemlja Sunce. Kepleru-20e je za pun krug potrebno samo šest dana, a Kepleru-20f oko 20 dana.

Keplerovim teleskopom, lansiranim 2009. godine, otkriveno je do sada 28 planeta koje su, za razliku od 20e i 20f, sve bile veće od Zemlje.


<iframe width="560" height="315" src="http://www.youtube.com/embed/QkWDdi_cGHQ" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>

[Nosferatu]

U nekom dokumenarcu su trazili planete slicne zemlji.Mada nisu nista konkretno pronasli.

[Mystic_Storm]

NASA: Neće biti smaka sveta u 2012.


Oni koji veruju u apokalipsu već duže vreme se spremaju za kraj sveta koji bi navodno trebalo da nastupi 21. decembra 2012, uz više mogućih scenarija - od toga da se neka planeta zarije u Zemlju, do toga da se polovi naše planete okrenu naopačke. Američka NASA, pak, tvrdi da u 2012. ne bi trebalo da očekujemo ništa više od zimske kratkodnevnice u decembru, koja će doneti najdužu noć u godini.


Mnogi ljudi se pozivaju na kraj majanskog dugoročnog kalendara, koji ističe 21. decembra 2012, kao na dokaz nadolazeće apokalipse, ali su se astronomi u međuvremenu potrudili da naglase da nema razloga za brigu. Evo liste svih najpoznatijih scenarija smaka sveta koji se odnose na kraj majanskog kalendara:



"Planeta X" na putu ka Zemlji

Planeta Nibiru, poznata i kao "Planeta X", trebalo bi da navodno da se zakuca u Zemlju. Nensi Lider, koja za sebe tvrdi da je ekspert za ovu planetu i da je u kontaktu sa vanzemaljcima iz sazvežđa Zeta Retikuli, već je najavljivala smak sveta za maj 2003, da bi se sada fiksirala na 21. decembar 2012. Postojanje planete Nibiru nije dokazano.



Poravnavanje putanja planeta ili zvezda

Neki od teoretičara smaka sveta tvrde da bi postavljanje određenih planeta ili zvezda u liniju moglo da ima posledice po Zemlju. Don Jeomans, upravnik Programa NASA za objekte u blizini Zemlje, kaže da takvog poravnavanja neće biti 21. decembra. A i kada bi ga bilo, ne bi izazvalo probleme.



Solarne oluje

Jeomans kaže da solarne oluje, ili odvajanja energetskih čestica sa površine Sunca u ciklusima koji traju oko 11 godina, pri čemu mogu da izazovu prirodnu pojavu poznatu kao "severna svetlost" i da oštete satelite i električno napajanje na Zemlji, ne mogu da izazovu trajniju štetu. Solarna superoluja desila se 1859, a nema dokaza da bi slična mogla da se ponovi naredne godine.



"Izvrtanje" Zemljinih polova

Postoje upozorenja da bi u 2012. moglo da dođe do "izvrtanja" Zemljinih polova - bilo onih geografskih koji određuju način na koji se naša planeta okreće oko svoje ose, bilo magnetnih koji vode rad kompasa. Naučnici NASA tvrde da opet nema razloga za strah, jer Mesec stabilizuje okretanje naše planete. Jeomans kaže da do promene magnetnih polova dolazi na otprilike 500.000 godina, a da ta promena traje hiljadama godina i ne može da se dogodi odjednom.



Sudar sa nebeskim telom

Zemlja je od svog postanka oduvek bila izložena udarcima kometa i asteroida, ali su oni zaista veliki, poput velikog udara koji je pre 65 miliona godina označio kraj ere dinosaurusa, bili retki. Ipak, astronomi redovno prate šta se dešava na nebu.



- Nema podataka o nebeskim objekatima koji bi u 2012. mogli da predstavljaju ozbiljnu pretnju. Jednostavno ih nema - kaže Jeomans iz NASA.

LINK

[Vesna]

.
Izgleda da je jedina STVARNA opasnost koja preti čovečanstvu - opasnost od izbijanja atomskog rata...
Vladari iz senke i NATO se veoma trude da isprovociraju III svetski rat.



.

[kosmička_beba]

Zato smo mi tu radi protivteže.
Ni pod tačkom razno.
Odvajaće se stvarnosti.
Sve češće se događaju koincidencije.
To je prvi znak sigurnog procesa ,
kao što postoji još mnogo drugih znakova.
Prethodnu godinu obeležila je suša u Srbiji.
Ne znam da li je neko još primetio da je bilje u
Srbiji i pored toga dugo zadržalo svu potrebnu
svežinu.
S obzirom da smo se posle Japana svi plašili kiše,
nisam htela da objavljujem jednu stavku koju sam primetila-
kiše u Srbiji bilo je jako malo.
I da citiram jednog od naših forumaša:

[Mystic_Storm]

Sibir u Srbiji

Posle snažnog izliva silne energije na Suncu 28. januara, u našim krajevima nastaju ledeni dani. U Beogradu će se 8. i 9. februara živa u termometru spustiti do 20. Celzijusovog podeljka ispod nule!


Sunce uzgred pućne iz svoje vatrene lule, na Zemlji ljudi zacvokoću. Taman smo se svikli na hladnoću koja se u kosti uvlači, a najavljuju se ledeniji dani. U Beogradu će se, osmog i devetog februara, živa u termometru spustiti do 20. podeljka ispod nule! Koliko li će tek na Pešterskoj visoravni, uvek najhladnijoj?

Sibir u Srbiji, kad neće Srbi u Sibir!

U martu nailazi još jedan talas smrzavanja, predviđa dipl. inž. Milan Stevančević, začetnik osporavane solarne meteorologije u nas.

Obrni-okreni, okrivljena je matična zvezda koja našu planetu, svoju vernu kosmičku pratilju, gotovo pet milijardi godina zapljuskuje elektromagnetskim zračenjem. Čas jačim, čas slabijim – kako joj se prohte.

Snežne mećave, pređašnje i potonje, stižu nam sa Sunca. Posle više godina mirovanja 23. januara u ranim jutarnjim satima proradio je vulkan na našoj matičnoj zvezdi u čije bi grotlo stale tri Zemlje. Silna energija je pokuljala ka nama. Nešto slično zabeleženo je u januaru 2005. Nakon toga se Sunce utišalo, pa su se mnogi istraživači pitali šta se s njim događa.

Zaštitni oblaci

„Veoma brze (ultrarelativističke) čestice protona i elektrona stigle su do nas za samo 16 minuta, što pokazuje da su se kretale oko 160.000 kilometara u sekundi! Udar je bio prvi talas brze električne struje koji je nagoveštavao da će iza njega doći teške čestice velike električne i magnetne energije. Drugi talas dospeo je istog dana u 15.01 po univerzalnom vremenu”, objašnjava Milan Stevančević.

Poverujemo li našem sagovorniku, pod naletom teških čestica, Zemlja se klimatala oko svoje ose kao kolski točak na istrošenoj osovini! „Bio je to talas teškojonizujućih čestica koji predstavlja pretnju za sva živa bića, a posebno za ljude koji rade na velikim visinama ili građevinskim skelama”, dodaje on.

Doza jonizujućeg zračenja u trajanju od 15 minuta iznosila je kao pet koje čovek primi u toku jednog rendgenskog pregleda. A ljudski organizam sme toliko da se ozrači samo jednom u toku kalendarske godine! Zato treba očekivati fiziološke smetnje ne samo kod hroničnih bolesnika, već i kod mladih zdravih ljudi.

„Velika je sreća što je iznad Balkanskog poluostrva u trenutku nailaska udarnog talasa bila velika oblačnost koja najbolje upija sve energije koje dolaze sa Sunca”, naglašava Milan Stevančević.

Celokupna energija ušla je kroz tzv. severna magnetna vrata, nagovestivši naglu promenu vremena na celoj severnoj polulopti. Najveći deo isporučen je bez ikakvog plaćanja Evropi, zbog čega bi se mogli očekivati zemljotresi, nagli pad temperature i snežne mećave.

Teslino upozorenje

Protonske čestice s jakom električnom strujom kretale su se preko celog evropskog kontinenta, od Sibira ka Balkanu. „Naši proračuni pokazuju da protonska energija na naše prostore stigne za desetak dana”, podseća „Politikin” sagovornik. „Zato je dnevna temperatura u Beogradu 1. februara spala na minus 5,2 Celzijusova stepena, što je za deset niže od prosečne za ovo doba godine.”

Sunce se 28. januara ponovo promeškoljilo odaslavši elektromagnetsko zračenje ka Zemlji, pa se 8. i 9. februara očekuju sibirski mrazevi u Srbiji. U kakvoj su sprezi protonske čestice i snežne mećave?

„Sneg nastaje sjedinjavanjem atoma kiseonika i vodonika koji dolaze s naše zvezde posle snažnih erupcija nekog vulkana”, smatra Milan Stevančević. „Padavine u obliku kiše ili snega nemaju nikakve veze s isparenjem vode na površini Zemlje, jer vodena para dopire samo do 750 metara uvis. Jednostavno rečeno, ne može da dostigne visinu na kojoj se stvaraju oblaci.

Što su jači izlivi Sunčeve energije, to su jače snežne padavine. Zato se može reći da snežne mećave dolaze s naše zvezde. Uostalom, veliki Nikola Tesla je u svojim memoarima napisao da je električna struja uzrok nastanka kiše.”

Ali, nije sve tako crno, podseća naš sagovornik. S protonskim česticama koje su se sjedinile i stvorile snežne padavine pristigla je velika količina hemijskih elemenata, najveća od 2005. godine, koji su nađubrili polja.

To je najveći dar: prirodno đubrenje obiluje gvožđem, azotom, magnezijumom, fosforom i svim drugim gradivnim sastojcima biljaka.

Plodotvoran učinak ispoljiće se kada otpočne postepeno otapanje snega.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 05.02.2012

[nocty]

marijuana u svemiru
sto bi reko nigrutin

http://notallowedto.com/marijuana-in-sp ... -fragment/

The Anunnaki brought Cannabis to Earth from Nibiru.


Specifically, the chief medical officer of the Anunnaki Expedition brought cannabis seeds to give to the Igigi.

She brought it to keep the workers happy.




For the maladies relief I have brought, Ninmah to her brothers said.
From her pouch a bag of seeds she brought out, seeds in the soil to be sown;
A host of bushes from the seeds shall sprout, a juicy fruit they will produce.
The juice an elixir shall form, for drinking by the heroes it shall be good.
Their ailments it will chase away; happier their mood it shall make!
In a cool place the seeds need to be sown, by warmth and water need they nourishing!
So did Ninmah to her brothers say.

To the Landing Place heroes were arriving, rocketships by skyships to the platform they carried.
From the pouch of Ninmah the seeds were obtained, in the valleys soil they were sown,
A fruit from Nibiru on Earth to be grown!

u kini ona je poznata kao Magu
djevojka hempa
mozda talerman zna o njoj
http://en.wikipedia.org/wiki/Magu_(deity)