OBJAVA SA DRUGE STRANE SMRTI

[Olivera]

Ovo je njen sajt Anita Moorhani, žena koja je imala after death expirience .

Doctors at the hospital had given Anita just hours to live when she arrived at the hospital that morning, unable to move as a result of the cancer that had ravaged her body for over three years.
Anita shares her experience of entering another dimension and being given a choice of whether to return to life or not. She experienced great clarity and understanding of her life and purpose here on earth.
Anita subsequently chose to return to life when she understood that “heaven” is a state, and not a place. This subsequently led to a remarkable and complete recovery of her health.

Doktori u bolnici su joj davali samo još nekoliko sati života kad je stigla u bolnicu tog jutra, nesposobna da se pokrene, što je bio rezultat kancera koji je slamao njeno telo skoro tri godine.
Anita je podelila svoje iskustvo o ulasku u drugu dimenziju gde joj je bio dat izbor da se vrati u ovaj život ili odustane od povratka. Ona je iskusila veliku jasnoću i razumevanje svog života i njenu svrhu ovde na Zemlji . Izabrala je da se vrati u život KADA JE RAZUMELA DA JE RAJ - STANJE, A NE MESTO . TA SPOZNAJA USLOVILA JE KOMPLETNI OPORAVAK NJENOG ZDRAVLJA.

http://anitamoorjani.com/

Ovo stoji u zaglavlju njenog sajta, a da sve to ovde postavim kao zasebnu temu koja se neće utopiti u ostale objave podstakla me je njena priča koja teče na nekom gostovanju, jer se ona posvetila širenju svojih spoznaja iz tog iskustva posle smrti ... gde je boravila nekoliko sati ( ako sam dobro razumela ) tog jutra kad su je doneli u bolnicu u nesvesnom stanju... Ima i linkova na you tube u kojima takođe govori o svojim uvidima i postmortalnom iskustvu, ali je na engleskom sve .

Video koji je postavljen na naslovnoj strani ima neke smetnje od osmog do desetog minuta - nema tona - ali od 10:40
ona kaže ovo što ću prevesti naniže i što me je ganulo...čini mi se da sam njene reči doživela nekim posebnim receptorom ...

U TOM STANJU OSETILA SAM SE IZUZETNO SNAŽNOM, IZUZETNO VELIČANSTVENOM. I OSETILA SAM DA JE PREDODREĐENO DA DOĐEM U OVO TRODIMENZIONALNO TELO,TRODIMENZIONALNI SVET, NA OVU PLANETU , I DA BUDEM U TOJ OSOBI . ALI JA NISAM BILA U TOJ OSOBI ( U SVOM TELU) JA IZ ČETVRTE DIMENZIJE NISAM BILA U SVOM TRODIMENZIONALNOM TELU.
NISAM DOZVOLJAVALA TOJ ENERGIJI DA PROSTRUJI , TOJ VELIČANSTVENOJ " MENI" IZ ČETVRTE DIMENZIJE DA PROSTRUJI I ISPUNI MOJE TRODIMENZIONALNO TELO. A MOJE TRODIMENZIONALNO TELO JE POKUŠAVALO DA MI TO KAŽE, PRENESE (TU) PORUKU NA SVAKI MOGUĆI NAČIN : - MOLIM TE, DOZVOLI DA TE ISPUNI TA VELIČANSTVENOST ! MOLIM TE, ISCELI DUŠU !!! JER JEDNOM KAD JE DUŠA ISCELJENA, KAD VOLITE SEBE DOVOLJNO ...
..KAD SAM SEBI DALA DOZVOLU DA VOLIM DOVOLJNO SEBE, DA DOZVOLIM SVOJOJ PRAVOJ SEBI DA POSTANE STVARNA, MOJE TELO SE SAMO ISCELILO, SAMO TAKO.

Možda je ovo najvažnija poruka iz cele njene priče, emisija , gostovanja i knjige koju je napisala, ali je svakako korisna i mi je svi podsvesno nosimo u sebi ... i ta spoznaja je deo buđenja koje se dešava i širi , ovde među nama ...

[lala111111111]

OVAKO: IMALA PRIJE MJESEC IPO OPERACIJU, POTPUNA ANESTEZIJA, TOKOM KOJE SAM (I AKO MI JE ANESTEZIOLOG REKAO DA JE SVE PROSLO OK) IMALA DOZVILJAJ DA: PROLAZIM KROZ DUGI I POTPUNO MRACAN TUNEL, ISPRESIJECAN NEKIM ZUTIM TRAKAMA (KAO RAZLICITI NIVOI). TOKOM SVAKOG NIVOA BILA JE PO JEDNA SCENA IZ ZIVOTA (NE SJECAM SE KOJA), I NA KRAJU SVAKE OD TIH SCENA MI ODJEDNOM DODJE U GLAVU: MRTVA SAM! (NE NI DOBAR NI LOS OSJECAJ, SAMO IZNENADJENNJE). U SVAKOM OD TIH TRENUTAKA KAD SE SJTIM DA SAM MRTVA, NEKO KO STOJI PORED MENE (NEMA OBLIK NIKAKAV, SAMO ZNAM DA JE NEKO), KAO DA SE NASMIJE I MISLIMA MI KAZE: DA, TO JE TO. I TAKO STALNO, SCENA ZA SCENOM...NA KRAJU, NAKON TE POSLEDNJE MISLI: MRTVA SAM; DODJE MISAO JA SAM SMRT; PA NAREDNA: SVE JE SMRT. ZATIM JAKO ZUJANJE NALIK SLOVU A (AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA), I ONDA SE BUDIM. NAKON INFORMISANJA PO NETU I SL. VIDIM DA SAM OCIGLEDNO IMALA NESTO SLICNO NEAR DATH EXPERIENCE. MEDJUTIM, OD TADA (ALI TEK NAKON BUĐENJA IZ ANESTEZIJE, NE U TOKU DOŽIVLJAJA) IMAM UZASAN STRAH OD SMRTI (A OBICNO SE, KOLIKO MOGU DA VIDIM, DESAVA POTPUNO SUPROTNO). MISLIM DA JE TO ZBOG TOGA STO MI JE NEPRIJATNO SAZNANJE DA JA NISAM IMALA VIZIJU SVJETLOSTI NA KRAJU TUNELA I SL.

NAKON TOGA VEC NEKOLIKO NOCI PRED SAN OSJECAM TRNJENJE RUKU, TE KAKO SE TO TRNJENJE U VIDU NOVE RUKE ODVAJA IZ MENE, PRELAZI SAKOM PO TIJELU I POKUSAVA DA IZADJE, DOK JA TONEM... NE ZNAM DA LI JE TO POCETAK ASTRALNE PROJEKCIJE, ALI JA SE SVAKI PUT UZASNO PREPADNEM, I SVIM SILAMA SE STRAVLJENA OTRGNEM I PROBUDIM,A SRCE LUPA STO NA SAT. TO MI SE NIKAD NIJE DESAVALO PRIJE OPERACIJE.

I NA KRAJU, JOS NESTO OD CEGA ME JE UZASNO STRAH: U JEDNOM TRENUTKU SMJENJIVANJA SLIKA IZ ZIVOTA, PROSLA MI JE JEDNA MISAO KROZ GLAVU: KAKO CE MOJA MAJKA BEZ MENE (JAKO SMO VEZANE). TO ME JE TAKODJE UPLASILO, JER SAM TU MISAO SHVATILA KAO NEKU VRSTU PREDSKAZANJA DA SU UMRIJETI MLADA, PRIJE NJE...

..............................?

[Olivera]

Pozdrav, i dobrodošla na Objave !

To što nisi videla svetlo u tunelu moglo bi da znači da nije bio prohodan za tebe, , pa ne bi valjalo da se sekiraš zbog toga...

Pokušaj da osetiš sebe u svom telu i da definišeš svoje osećaje prema sebi ...

Ljudi mnogo vremena provode odsečeni od samih sebe... nemaju nikakva stav o sopstvenom telu kako ono funkcioniše, kako nas upozorava , koje su njegove stvarne potrebe... često smo i neodgovorni, ne bavimo se fizičkom aktivnošću, brinemo, trujemo se nikotinom i ostalim otrovima...

Tek kad uspostavimo pravi odnos prema sebi , svojim osećajima i svom telu tek onda smo na pravom putu ...
Sve ostalo je manje važno...

Ne brini zbog strahova koje trenutno imaš, veruj mi da to vremenom prolazi, ako ih razumeš na pravi način i ne pridaješ im previše značaja, nego nastojiš da razumeš da je sve samo strah od nepoznatog... Imala si jako stresnu situaciju i razumljivo je da si uzdrmana zbog svega...proći će ... pomaže boravak u prirodi i druženje s veselim i prostodušnim ljudima... decom idealno...

[lala111111111]

DA, IMA LOGIKE, NIJE BIO PROHODAN

JA STALNO NEKAKO DOLAZIM NA MISAO DA MOZDA SVOJIM POSTUPCIMA I NACINOM ZIVOTA, ODNOSOM PREMA DRUGIMA I SEBI, NEKAKO NISAM ZASLUZILA SVJETLOST...

HVALA NA SAVJETIMA... TO POKUSAVAM, ALI ME JE STRAH DA CU DOK GOD NE BUDE VRIJEME DA ODEM, BITI ZATROVANA NAKNADNIM STRAHOVIMA IZ TOG ISKUSTVA, VJEROVATNO NE RAZUMIJEVAJUCI IH... ZATO MI JE JAKO POTREBNO DA SE BAVIM ZIVOTOM I LIJEPIM STVARIMA, ALI ISTOVREMENO I TIME STO MI SE DOGODILO... U SUPROTNOM, NECU BITI U MOGUCNOSTI DA TO ISKUSTVO BOLJE PERCIPIRAM, VEC CU GA SAMO POTISNUTI I ZIVJETI U STRAHU.

[lala111111111]

I HVALA NA LITERATURI... UZECU DA SE BAVIM NJOME, PA JAVLJAM ...

[Grom]

DA, IMA LOGIKE, NIJE BIO PROHODAN

JA STALNO NEKAKO DOLAZIM NA MISAO DA MOZDA SVOJIM POSTUPCIMA I NACINOM ZIVOTA, ODNOSOM PREMA DRUGIMA I SEBI, NEKAKO NISAM ZASLUZILA SVJETLOST...

HVALA NA SAVJETIMA... TO POKUSAVAM, ALI ME JE STRAH DA CU DOK GOD NE BUDE VRIJEME DA ODEM, BITI ZATROVANA NAKNADNIM STRAHOVIMA IZ TOG ISKUSTVA, VJEROVATNO NE RAZUMIJEVAJUCI IH... ZATO MI JE JAKO POTREBNO DA SE BAVIM ZIVOTOM I LIJEPIM STVARIMA, ALI ISTOVREMENO I TIME STO MI SE DOGODILO... U SUPROTNOM, NECU BITI U MOGUCNOSTI DA TO ISKUSTVO BOLJE PERCIPIRAM, VEC CU GA SAMO POTISNUTI I ZIVJETI U STRAHU.

Страх никад није последица реалне опасности, већ је последица мисли која одређену ситуацију нама одсликава као опасну тј. страшну. Наши прости људи имају обичај да кажу кад их прође страх да није било толико опасно колико је било СТРАШНО. Ако мало размислиш видећеш да ситуације у којима си била нису биле опасне по тебе, јер ево жива си још увек, већ су биле страшне. Мисли су бића нашег ума која живе од наше пажње, јер је наша пажња за њих животна енергија.Мисли можемо разликовати по осећањима која оне са собом доносе. неке мисли у себи носе лепа осећања а неке мисли носе лоша осећања попут страха. Како год, ми смо бог нашим мислима и можемо да направимо избор хоћемо ли да их мислимо, тј. да им посветимо пажњу.
Добра страна је да у исто време ми не можемо да мислимо две мисли. ако нађеш начин како да отераш страшну мисао неком лепом, или неком кратком молитвом коју ћеш под пуном концетрацијом да вртиш у глави, не допуштајући на тај начин да се страшна мисао избори за твоју пажњу ти ћеш и практично постати бог својим мислима. Цар који незна да влада царством постаје слуга оних којима би требало да влада. тако и ми ако незнамо да владамо својим мислима мисли ће владати нама, као што се теби и дешава.
У време Страшног Суда људи ће умирати од страха од онога што долази на Земљу. Дакле неће умирати од опасности која се дешава већ од СТРАХА.
Нигде не пише да је тај задњи суд опасан већ да је страшан. Дакле научи да владаш мислима ако желиш срећан живот. Мудар човек посвећује пажњу само лепим мислима, тј. мислима које са собом доносе лепа осећања.

[Vesna]

Дакле научи да владаш мислима ако желиш срећан живот.
Мудар човек посвећује пажњу само лепим мислима, тј. мислима које са собом доносе лепа осећања.

http://www.bastabalkana.com/2011/12/kak ... tac-tadej/