Deo današnje vladarske aristokratije neki istraživači Zavere nazivaju: "Crno plemstvo". Ovaj naziv se odavno već ne odnosi na crne plemićke porodice koje su vladale u drevnom Egiptu i Severnoj Africi i koje su odavno pobijene i opljačkane, već se odnosi na današnju evropsku aristokratiju, koja je svoju ogromnu moć i bogatsvo zasnovala delimično i na pljački ovog drevnog crnog plemstva.
Današnje Crno plemstvo ovakav naziv nosi isključivo zbog svoje bezočne i beskrupulozne tehnike vladanja i poslovanja. Dobit po svaku cenu, bez milosti i ikakvih moralnih ograničenja je jedino što ih zanima. U tom cilju primenjuju sva raspoloživa sredstva i odbijaju da priznaju bilo čije pravo osim sopstvenog.
Najubojitije njihovo oružije je: PREVARA. Ako treba, mogu žrtvovati i pripadnike sopstvene loze za koje smatraju da im nisu od koristi ili posumnjaju da će im pokvariti plan za ostvarenje dobiti.
Glavna tehnika za jačanje moci Crnog plemstva je stalno izazivanje ratova i drugih oružanih konflikata koje oni finansiraju, podstiču, i onda zaustavljaju mirovnim pregovorima gde se nameću kao garanti ispunjenja ugovora.
Nekada su koristili plaćenu vojsku mnogih feudalaca, a onda su prešli na korišcenje vojski nacionalnih država, kojima bi mentalnom manipulacijom predočili da je određeni ratni pohod u njihovom nacionalnom interesu.
Crno plemstvo koristilo je tako:
atentate i trovanje kraljeva, careva, princeva, državnika, papa, ucene i korupciju vlada i parlamentaraca, te bankrote korporacija i čitavih država. Nije im strano ni kidnapovanje dece i likvidacija čitavih porodica, kao ni izazivanje masovne gladi, pogroma i genocida. Osim monopolskog trgovačkog biznisa koji im donosi najveću dobit, putem posrednih i veoma udaljenih kompanija i pojedinaca (mafije) bave se švercom zlata, oružja, trgovinom narkoticima, pranjem novca, a posebno tajnim instruiranjem i finansiranjem teroristickih organizacija, preko kojih izazivaju tenziju i oružane konflikte bilo gde u svetu. Jedna od najvažnijih prikrivenih delatnosti Crnog plemstva je šverc tehnološkog znanja i same tehnologije, kao i ubistva naučnika.
Medijske, kao i naučne obmane i laži su sastavni deo njihovog delovanja na mentalni sklop narodnih masa .
Ono što je u srednjem veku radila religija, danas rade mediji - u suštini sprovode prihološke operacije. Ljudi danas provode život opsednuti trivijalnostima ili borbom za goli opstanak. Svaki intelekutalni reazvoj se strogo kontroliše i usmerava na pogrešnuu stranu.
Oni koncentrišu ljude u velike gradove, kako bi ih bolje nadzirali, iako su ogromne površine na planeti nenaseljene. Industrijski i tehnološki razvoj zaustavljaju ukoliko im ugrožava dobit. Prljavi motori sa unutrašnjim sagorevanjem nafte (tehnologija stara preko 100 godina ) i dalje je zato nezamenjiva.
Mi o ovim ljudima znamo samo ono što je namerno pušteno u javnost ili navodno "slučajno" izašlo iz dvorskih zidina preko raznih agenata koji se obično predstavljaju kao bivši obaveštajci ili članovi niže vladarske hijerarhije i koji su greškom ili namerim istraživanjem došli do podataka o ovoj danas već globalnoj sili. "Protokoli sionskih mudraca" su najbolje razotkrili planove ovog plemstva.
Jedan od popularnijih "istraživača" Zavere i načina rada Crnog plemstva je bivši britanski obaveštajac dr Džon Kolman, autor poznate knjige "Komitet 300", koja je i kod nas u Srbiji izdata. Brojka "300" označava broj najmoćnijih ljudi koji su predstavnici ovih porodica danas.
Odakle Kolmanu ovaj podatak o 300 uticajnih ljudi (drugi autori navode da ih je 200)?
Kolman kao izvor navodi nekadašnjeg socijalističkog političara i finansijskog savetnika porodice Rotšild, Voltera Ratenaua, koji je navodno napisao još 1921. za "Wiener Press" sledeće:
"...Samo 300 ljudi, od kojih svaki zna sve ostale, odlučuje od sudbini Evrope. Oni biraju svoje naslednike iz sopstvenog okruženja. Ovi ljudi imaju načine da dokrajče svaku državnu formu za koju oni smatraju da je besmislena".
Tačno šest meseci nakon ove objave, Ratenau je ubijen. Kolmanova knjiga je možda imala upravo zadatak da neke stvari o ovim moćnicima predstavi u drugačijem svetlu nego što jesu (jer kad je nešto već "iscurilo" u javnost, oni to zamagle puštanjem još više podataka koji odvedu čitaoce na pogrešnu stranu).
Kolmanova knjiga upravo zbog publiciteta koji joj je dat (u odnosu na mnoge druge slične, a koje su zataškane) možda i nije sasvim pouzdana, ali neki zanimljivi detalji su izneti, što nije loše kako bi se čitava slika "Zavere" mogla ipak bolje sagledati.
Formirani u 12. veku
Kolman opisuje Crno plemstvo kao potomke srednjevekovnih trgovaca, koji su danas vodeća anglo-saksonska aristokratija.
Administrativni predstavnik Crnog plemstva iz trgovačkog centra Londona je čovek koji nosi titulu Gospodar grada ili Gospodar Gradonačelnik, i on se bira svake godine. On je simbol biznisa Crnog plemstva i adminstrativni čuvar ključeva od riznice (koja se samo delom nalazi u Londonu). Ova institucija je osnovana u 12. veku kada je Crno plemstvo i nastalo.
Gospodar grada nosi tipičnu venecijansku srednjevekovnu plemićku odoru i vozi se u kočiji. "Crno plemstvo" su oligarhijske porodice iz Venecije i Đenove koje su u 12. veku držale velike monopole u trgovini i kartelski su bile povezane.
- Prvi od tri Krstaška rata od 1063. do 1123. ustanovio je moć Venecijanskog plemstva i učvrstio njihovu snagu bogate vladajuce klase, piše Kolman.
Arsistokratija Crnog plemstva dostigla je potpunu kontrolu Venecije 1171. kada je imenovanjem dužda (što je danas Gospodar grada) bilo preneto na njega ono što je ranije bilo poznato kao "Veliko veće" koji se sastojalo od članova trgovačke aristokratije (medu njima je bila i poznata porodica Mediči). Venecija je ostala u njihovim rukama od tada, ali snaga i uticaj plemstva pružalo se daleko izvan granica venecijanske države.
Godine 1204. oligarhijski i kartelski povezane porodice podelile su osvojene feudalne enklave svojim članovima i iz te epohe nasteje gradnja velike moći Venecijanaca. Samo plemstvo danas je sačinjeno od mnogo porodica, ali samo najbogatije dobile su svoje predstavnike u današnjem Komitetu 300.
Danas su najpoznatije porodice Crnog plemstva:
Kuća Bernadot iz Švedske, Kuća Burbon iz Francuske, portugalska Kuća Braganca, britanski naslednici Vindzora su iz Kuće Velf (najmoćnije dinastičke kuće ikada), Kuća Grimaldi iz Monaka, dinastija Habsburga u Austriji, moćna Kuća Hanover iz Nemačke , Kuća Lihtenštajn, Kuća Oranža iz Holandije, dinastija Savoje iz Italije, Virtenberg iz Nemačke itd. Sve loze iz Kuće Vindzora (koja potiče od venecijanske porodice Velf i nemačke Kuće Vetin odnono Hanover) deo su ovog plemstva. Kolman pominje i Kradotdevice i albansku dinastiju Zogu kao deo Crnog plemstva.
Kuća Velf
Jedna od najznačajnijih porodica za formiranje Crnog Plemstva je bila venecijanska porodica Velf . Ovo prezime (ili nadimak) je poreklom iz Nemačke (kao volf - vuk) . Porodica se doselila u severnu Italiju (današnju Lombardiju) gde su se bavili prodajom novca i svoj biznis će vrlo brzo širiti kroz Italiju i Francusku. Pojam "lombard" je tako vezivano za mesto za deponovanje dragocenosti (posebno zlata), a "banko" je u Italiji bila tezga na kojoj su po tržnicama radili svoje novcane trange-frange ovi srednjevekovni menjaci i prodavci novca. (Sama rec "long-bard" možda oznacavala nekoga sa dugom bradom ili dugim macem, ali to nije precizno utvrdeno). Svi menjaci novca su tako vremenom poceli da se nazivaju lombardima, pa je i citav region, logicno, tako i nazvan - Lombardija (ne po dugobradima kako se to nastoji tumaciti, vec po trgovcima novcem).
Od lombardskih bankara vode poreklo svi bankari koji su se bavili u srednjem veku poslovima sa novcem. Kasnije su loze dinastije Velf prebacivale svoje poslove i zlatni fond preko rodbinskih i bracnih loza na sever ka Hamburgu, pa zatim u Amsterdam (gde su formirali Bank of Amsterdam) i konačno u London, gde je uz pomoc holandske Kuce Oranža osnovana prva privatna centralna banka koja je emitovala novac iz ničega - Bank of England.
Velfovi su, po dr Kolmanu, prvi počeli da trguju i robovima iz afričkih kolonija i tako Americi doneli ogroman kapital. "Kako bi mogli da kontrolišu finansije i politiku ovekovečili su gnostičke kultove i razvili razne ideološke teorije i Tajna društva koja su te ideologije promovisali.
Pod njihovom zaštitom su tako nasatli: Rozenkrojceri, Unitarijanci, Fabijansko društvo, Svetski savez Crkava...Njihova Istočno Indijska kompanija sa Džonom Stjuartom Milom će finansirati Londonski univerzitet".
Milov prijatelj, istoricar Džordž Grot, osnivac Univerziteta u Londonu donirao je 6.000 funti sterlinga za izradu studije "mentalno zdravlje", čime je u svetu pokrenut pokret "Mentalno zdravlje". Inace, naziv "london" možda i potice od kovanice loan-dome što označava veliko mesto pod svodom za zajmove. Stara Londonska berza je upravo takva gradevina. Tvrdnja da se ne zna baš tačno kako je London dobio ime i toponimija ove reči, deluje nelogično. Sve gore navedene porodice su rodbinski povezane sa Kućom Velf (piše se još Guelf).
Dinastija Velf je sa puno loza isprepletana i sa nemačkom aristokratijom iz Kuće Hanover (koja uključuje porodicu Vetini) i Kolman kaže da bi trebalo nekoliko strana da se pomenu sve njihove veze. Gotovo sve evropske kraljevske kuće poticu od Kuće Hanovera i tako i od Kuće Velfa, glavne porodice Crnog Plemstva.
Kuca Velf je dala mnoge nemačke i britanske monarhe od 11. do 20. veka, kao i Ivana VI iz Rusije koji je iako maloletan kratko postavljan na tron u 18. veku. Danas je atraktivan i brak princeze Karoline od Monaka sa članom Kuce Hanover princom Ernstom, poznatom po bahatim ispadima. Ernst potice po majci od loze Šlezvig- Holštajn- Gliksberg.
Britanski kralj Džordž I (nemački Georg) je iz Kuće Hanover iz Vojvodstva od Lineburga , na severu Nemačke. Ovom teritorijom upravljaju iz Kuće Velf još od 12 veka. Potomci iz Kuće Velf su i sve vodeće dinastije nemačke loze Sakse-Koburg-Gota . Njihova britanska loza zastupljena je Kućom Vindzora i njihov potomak je i današnja Kraljica Elizabeta Druga.
Vindzori danas imaju monopol na tržištu najvažnijih sirovina i vec godinama održavaju fiksnu cenu zlata (robe koju niti proizvode niti poseduju na svojim posedima, ali i zlato i bakar uzimaju vekovima iz Srbije baš ako što su to radili Venecijanski trgovci). Kuca Vindzora monopolisticki kontroliše cenu bakra, cinka, olova i kalaja (lima). Zato nije slucajno što se svetska berza za robnu razmenu ovih sirovina nalazi u Londonu. Kompanije koje vode porodice Crnog plemstva su: British Petroleum, Oppenheimer, Lonrho, Philbro itd.
Druga po znacaju porodica Crnog plemstva su Grosvenors iz Engleske. Ova dinastija je vekovima živela od rente na iznajmljivanje zemljišta. Danas ova porodica imaju najmanje 300 akri zemljišta u centru Londona. Zemljište se nikada ne prodaje, vec se uvek iznajmljuje na 39 godina - što odgovara renti zemljišta iz srednjeg veka.
Grosvenor skver u Londonu gde se nalazi americka ambasada (eksteritorija) pripada ovoj porodici , kao i Eaton square. U Iton skveru apartmani se izdaju od 25.000 do 75 000 funti mesecno (što ne ukljucuje i troškove održavanja). Ovo pokazuje kako oni prave novac bez ikakve proizvodnje i zašto porodica Vindzor i citava ekipa u naftnom biznisu zadržava svaki tehnološki napredak koji bi izbacio motore sa unutrašnjim sagorevanjem i prljavu naftu, (tehnologiju staru preko 100 godina). Ne, vi imate problem sa disanjem jer je neko u vašoj okolini zapalio cigaretu. Zabranice zato cigarete, a onda ce nardenh 50 godina da "istražuju" šta bi to još moglo da bude štetno u vazduhu.
Zašto je Švajcarska neutralna?
Iako je neutralnost Švajcarske bila osigurana još 1648. Mirovnim ugovorom u Vestfaliji, jezuitski red i nemacki slobodni zidari (friamsoni) kao njihovi saveznici medu krunisnim glavama Evrope, na Bečkom kongresu 1815. našli su da je veoma važno da još jednom švajcarsku neutralnost zagarantuju. Kongresom je predsedavao austrijski katolik princ Klemens fon Meternih (iz Kuce Meternih - Vineburg). Ta garancija je bio sporazum tada četiri najveće sile i francuske dinastije Burbon da će zlato deponovano u Švajcarskoj, bez obzira na medusobne ratove, pljačke i obračune (koje je tada predvodio Napoleon i pretio vatikanskoj riznici, a koga su huškali jezuiti) ostati netaknuto. Švajcarska je tako stvorena kao zajednicki vatikanski i anglo-saksonski Zlatni fondo, koji vlastela (ma kako zavađena) zajednički mora da održi jer im ono omogućava da opstanu u svom bankarskom biznisu. Taj Zlatni depo u stvari ne pripada švajcarskoj državi i njenim građanima, već Crnom plemstvu. Poznata švajcarska garda koja ceremonijalno cuva i vatikansku riznicu zato ima zanimljivu renesansnu uniformu. Bečki ugovor je tako tajni sporazum Vatikana i odmetnutog Crnog plemstva u Londonu.
Dr Kolman otkriva i postojanje takozvanih "letećih kapitalnih investicija" koji se ostvaruje novcem na računima banke BSI (Banca del la Svizzeria Italiana), a koja je u službi mračnih poslova Crnog plemstva. Radi se o posebno namenjenim računima sa novcem koji može brzo da se iznese iz neke zemlje, i u tom trenutku svi investitori (tzv. tajkuni) koji sa ovim novcem posluju ostaju preko noći bez novca (i bogatstva) i padaju cene nekretnina, i uošte uvodi se čitava država u krizu. I taj novac stiže u ovu BSI banku. Iz nje se barata i letecim kapitalnim investicijama iz i prema SAD prvenstveno sa dolarima i americkim državnim obveznicama. Nekih 280 milijardi americkih dolara od prodaje narkotika širom sveta preko Švajcarske ulazi i izlazi preko racuna Crnog plemstva. Centar ovih mracnih finansijskih transakcija je Lugano koji se nalazi u italijanskom kantonu u Švajcarskoj, pa nije ni u Italiji, ni u Švici te predstavlja finansijsku "zonu sumraka" piše Kolman.
Izvesni Džordž Bol koji poseduje veliki udeo u BSI banci je istaknuti "insajder" i bančin predstavnik u USA.
Clanovi Komiteta 300 imaju citavu mrežu banaka među kojima su: Banca Commerciale d'Italia, Banca Privata , Banco Ambrosiano, The Netherlands Bank, Barclays Bank, Banco de Colombia, Banco de Ibero-America itd.
Jezuiti pomažu Crno plemstvo smišljanjem prevara
Venecijanci su osnivanjem posebnog reda u okviru Katoličke crkve nazvanog Jezuiti nastojali da prezumu kontrolu nad Vatikanskom riznicom. Jedan od onih koji su se opirali Jezuitima bio je i papa Klement XIV (vladao 1769-74) koji je veoma brzo otrovan.
Jedna od najefektnijih tehnika za osvajanje koje je Crno plemstvo razradilo je ubacivanje svojih agenata (često bračne ili vanbračne dece) unutar konkurentskih porodica, i njihovo dinastičko podrivanje iznutra. Isto rade i sa svim drugim organizacijama, masonskim ložama i drugim tajnim društvima. Ovo skrivena rovovska borba medu dinastijama je praktično vid prevare doveden do savršenstva.
Podsticanjem iznutra francuske revolucije i usmeravanjem Napoleona na osvajanje katoličke Evrope, a posebno romanskog zlatnog fonda u Rusiji i organizovanim revoltom protiv katolickih crkvi u Meksiku i Latinskoj Americi, oni su presekli Vatikanu dotok novca iz ovih kolonija.
U trenutku teške finansisjke krize u Vatikanu nemačka porodica Rotšild im je pozajmila pet miliona funti, čime su postali fiskalni agenti Vatikana. Na ovaj način su zajedno sa Vatikanom koji je pristao na saradnju proširili svoj finansijski i politicki uticaj u SAD, gde su uspeli posle mnogo peripetija da 1912. otvore i privatnu centralnu banku Federalne Rezerve.
Priredila: Ivona Živković
