Pravoslavni praznici

[TruthIsOutThere]

Crkva je telo Hristovo u pravoslavnom ucenju,svako ko je pravoslavni vernik ili je malo proucavao ovu veru znace da je Crkva zajednica svetog duha.Za svakog iskrenog vernika Crkva je samo Bozija institucija.Pravoslavnu veru i hriscanstvo je nemoguce razumetu bez odredjene doze vere,ko ima bar malo vere u sebe nebi nikad davao ovakve izjave i ozivljavao nesto sto je odavno proglaseno za jeres Talermane.Ako je bilo nekih fizickih obracuna u proslosti oni su najvise dolazili zbog otvorenih pretnji nasiljem od strane pojedinaca koji se nisu slagali sa vecinom i koji su po svaku cenu zeleli svoje sulude ideje da sprovedu u Crkvu zajedno sa otpalim andjelima.Evo kratko da kazem za ove pagane sto si naveo u prethodnom postu,oni veruju i klanjaju se Bozijim tvorevinama i uzdizu ih iznad Boga,dok je cilj hriscanstva da nauci ljude da se poklone samom izvoru,Bogu.Previse proizvoljnih tumacenja u tvom postu i bez argumenata.Najvece cudo pravoslavlja je naravno blagodatni oganj,plamen koji ne pece i koji se pojavljuje u Hristovom grobu.


The Serbian Orthodox chant is the Irmos 'The Angel Cried' from the Canon of Pascha, done in English.

[talerman]

Moras jos strahovito puno da ucis. To je sve sto mogu da ti kazem. Ako nesto zelis da saznas, mozes da me pitas. Da ulazim u ovakve rasprave nemam vremena. Zao mi je.

[TruthIsOutThere]

Moras jos strahovito puno da ucis. To je sve sto mogu da ti kazem. Ako nesto zelis da saznas, mozes da me pitas. Da ulazim u ovakve rasprave nemam vremena. Zao mi je.

Pa ja ne mogu sa tobom da disktujem o necemu sto ne poznajes,jer verovatno da poznajes nebi tako pisao,procitaj osnove pravoslavne vere u knjizici Katihizis.

[Mystic_Storm]

Danas je praznik Svetog Nikole

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju danas praznik Svetog Nikole koji je u istoriji hrišćanstva zabeležen kao jedan od najvatrenijih zagovornika hrišćanske crkve i veliki protivnik jeretičkih učenja u prvim vekovima hrišćanske propovedi.

Svetog Nikolu podjednako poštuju i zapadni i istočni hrišćani, a u Srbiji je jedna od najčešćih slava i zaštitnik pravoslavnih porodica.

Smatra se da svi pravoslavni Srbi proslavljaju svetog Nikolu - polovina kao krsnu slavu dok su druga polovina gosti pravoslavnih domaćina.

SPC obeležava dan smrti svetog Nikole, čudotvorca Mirlikijskog koji je rođen u gradu Patari, u oblasti Mire Likijske, u vreme cara Valerijana (190-260).

Umro je 6. decembra 345. godine (19. decembra po zvaničnom gregorijanjskom kalendaru), pa tog dana svi hrišćani daju pomen svetitelju.

Sveti Nikola, čije je ime u grčkom značenju - pobeditelj naroda (niki - pobeda i laos - narod) smatra se u hrišćanskom svetu kao simbol pobednika dobra nad zlom, koji je kao propovednik pravoslavnog hrišćanstva u prvim vekovima imao najveći broj pristalica.

Taj slavni svetitelj duhovni život započeo je u manastiru Novi Sion, kod svog strica, svetog Nikolaja episkopa patarskog, a posle smrti roditelja krenuo je da širi veru, pravdu i milosrđe.

Ubrzo je postao arhiepiskop mirlikijski pa je u vreme progona hrišćana, pod carevima Dioklecijanom i Maksimijanom, dospeo u tamnicu, ali je i tamo nastavljao svoje propovedi.

Sveti Nikola je istorijska ličnost, a istorija hrišćanske crkve pamti ga kao učesnika Prvog vaseljenskog sabora kojeg je 325. godine sazvao car Konstantin (280-337) želeći da uvede red u hrišćanskoj crkvi koju je ozvaničio Milanskim ediktom 313. godine.

Na tom prvom saboru na kome su se rešavala pitanja hrišćanske dogme i simbola vere učestvovali su najugledniji predstavnici hrišćanskih crkava među kojima i arhiepiskop Nikolaj kao poglavar Likijske mitropolije.

Sveti oci su na tom saboru ustanovili Svetu trojicu kao simbole hrišćanske vere, a svetitelj Nikolaj se proslavio osobitom žustrinom u utvrđivanju pravoslavne dogme.

U zapisima prvog sabora stoji da se arhiepiskop Nikolaj žestoko sukobio, čak je udario šamar jeretiku Ariju koji je zagovarao potpuno drugačiji pristup verovanju u Tri lica, negirajući božansku prirodu Isusa Hrista.

Sabor u Nikeji je usvojivši verovanje i učenje o Božanskoj prirodi Hristovoj koji je - postao čovek da bi postao Spasitelj čovečanstva, prognao i anatemisao Arija i njegove malobrojne sledbenike.

Ocu Nikolaju oduzet je arhiepiskopski omofor zbog nedopustivo drskog ponašanja, ali mu je ubrzo vraćen sa svim dostojanstvima hrišćanske crkve u čijem je službovanju i propovedi proveo ostatak života.

Hrišćanske crkve slave takođe i prenos moštiju svetog Nikole koje su 22. maja 1096. godine prenesene iz Patare Mirlikijske u Bari, gde i danas počivaju, i smatraju se mestom na kome se sreću i na kome će se pomiriti istočni i zapadni hrišćani i njihove podeljene crkve.

Mnogopoštovan u srpskom pravoslavlju sveti Nikola je bio zaštitnik srpskih kraljeva pa su najstarije crkve njemu posvetili.

U manastiru Studenica crkvu Svetog Nikole (13. vek) podigao je Stefan Nemanja, a kralj Uroš I Nemanjić i kraljica Jelena Anžujska sagradili su pored svoje zadužbine u manastiru Gradac crkvicu Svetog Nikole koja je i danas gotovo netaknuta.

Među mnogobrojnim svedočanstvima zabeleženo je i da je kralj Stefan Dečanski kome je, prema predanju, sveti Nikola vratio vid, zlatom okitio crkvu svetog Nikole u Bariju.

U srpskim manastirima Sveti Nikola se slika u odeždi arhiepiskopa a među najlepše predstave spadaju i scene sa Prvog vaseljenskog Sabora su u manastiru Dečani (14. vek).

Običaj je da se uoči Svetog Nikole, u vreme prazničnog bdenija, sve lađe zaustave i bace sidra.

U srpskom pravoslavlju slava Svetog Nikole pada u vreme Božićnog posta pa je običaj da se na slavsku trpezu iznose posna jela.



http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/danas- ... 29300.html

[Mystic_Storm]

Srećna slava svima koji slave Svetog Nikolu, da slavu provedu u veselju, radosti, druženju sa svojim najmilijima i dobroj klopi :oops:

[Mystic_Storm]

●▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬ஜ۩۞۩ஜ▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬●
†(¯`ÿ·٠•●♥ ♥♥ Христос се роди ! Срећан Божић!♥♥ ♥●•٠·ÿ’¯)†
●▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬ஜ۩۞۩ஜ▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬●

[Vera Bojičić]

VOISTINU SE RODI

[Grom]

Ваистину се роди!
Срећан Божић свима који овај празник славе по старом календару!!!
Нешто гледам овај снег што се топи са Божићем, па ми се некако намеће да с Божићем и треба да дође до промене и да се од зиме крене ка лету.
Гледано астролшки испада да ми од Божића по Јулијанском календару би требало да кренемо према лету.Али гледано климатски ми изгледа да тек од Божића по Старом календару крећамо према лету.
Као да је Бог некако више наклоњен мерењу времена по Старом календару!

[ПротоМајстор]

[font=Times New Roman]Ваистину се роди![/font]

[Vesna]

.
Срећна српска 7519. година!

[Vera Bojičić]

SRETNA NOVA SRPSKA 7519 GODINA




Православна Нова година?


Постављено питање је само део једног великог питања које стотинама година заокупља свет. То је питање рачунања времена или, народски речено, питање календара. Хришћанство је настало у времену када се у целом, тада познатом свету, време рачунало према Јулијанском календару (по римском Јулију Цезару, из И века пре Христа). По том календару су установљени и сви хришћански празници, одн. догађаји из живота Господа Исуса Христа и историје Његове Цркве. У првим вековима хришћанства посебна пажња била је посвећена питању празновања Васкрса хришћанске Пасхе, и осталих "покретних" празника.

У XВИ веку после Христа папа Григорије VIII извршио је реформу до тада важећег Јулијанског календара, тако што је из њега избацио 11. дана који су се накупили због неподударности календарске и астрономске године. Тај нови календар се по папи Григорију назвао Григоријански календар. А како је он настао под утицајем римскога папе, и углавном одмах био прихваћен од стране римокатоличког Запада, православни Исток је остао према њему резервисан и неповерљив (не без разлога), те је тако настала разлика у празновању оних хри-шћанских празника који су везани за одређене датуме, као Божић, Никољдан и тд.

За обичан свет то је постала "главна", јер свима јасна и видљива, разлика између римокатолика и православних. Временом (за око 300. година) разлика од 11 дана нарасла је на 13 дана која и до данас постоји измећу старог (Јулијанског = православног) и новог (Григо-ријанског = католичког) календара.

Стотинама година то углавном није никоме сметало. Свако је живео у својим областима, држао се свога календара и по њему славио своје празнике.

[Mystic_Storm]

Danas je Bogojavljenje
Obeležavanje praznika uz tradicionalno plivanje za Časni krst
Srpska pravoslavna crkva slavi Bogojavljenje, praznik krštenja Isusa Hrista, kojim je počela njegova misija hrišćanske propovedi, a koji se tradicionalno obeležava plivanjem za časni krst u brojnim mestima u Srbiji.
U pravoslavnim hramovima, na ovaj praznik se osveštava bogojavljenska voda koja se smatra lekovitom i zaštitom od nečistih sila i čuva se u kućama do sledećeg velikog vodoosvećenja.
Tradicionalno Bogojavljensko plivanje za Časni krst biće održano na Adi Ciganliji, kod restorana "Jezero", na Keju oslobođenja, kod restorana "Venecija" u Zemunu, Bagrdanskom jezeru kod Jagodine, brani reke Gradac...
Kako je najavljeno iz Ministarstva unutrašnjih poslova pripadnici Žandarmerije će se takmičiti na Adi Ciganliji i Keju oslobođenja u Zemunu, ali i u Nišu na Nišavi, u Vlasotincu na Gradskom jezeru i u Kraljevu kod Keja na Ibru.
Pre plivanja za krst na Adi Ciganliji u Hramu Svetog Ðorđa na Čukarici biće održana Bogojavljenska liturgija, nakon koje će se svečana litija upututi ka beogradskom kupalištu.
Među 57 plivača koji će plivati za krst, osim pripadnika Žandarmerije, učestvovaće i pripadnici Vojske Srbije, članovi "Svibora" i građani, a organizatori manifestacije su opština Čukarica i Hram Svetog Ðorđa.
Pobednik će, pored Bogojavljenskog krsta, koji je sačinjen od zaleđene prošlogodišnje Svete vodice iz Hrama Svetog Ðorđa, dobiti i pobednički plašt opštine Čukarica.
Osvećenje Dunava i nadmetanje u plivanju za Časni krst tradicionalno će se održati i na Keju oslobođenja u organizaciji opštine Zemun, a uz pomoć Hrama svetog oca Nikolaja Miriklijskog i SVEBOR-a saveza Beograda.
Više od 70 takmičara moraće da prepliva simbolična 33 metra na Dunavu, kao podsećanje na godine života Isusa Hrista, a prva osoba koja dodirne krst postaće nosilac Bogojavljenskog krsta za 2011.godinu.
Nadmetanju u plivanju za Časni krst prethodiće liturgija u Hramu svetog oca Nikolaja Miriklijskog i litija ulicama Zemuna, koja će krenuti od Hrama u Njegoševoj ulici, Glavnom, Gospodskom ulicom do restorana "Venecija" na Zemunskom keju.
U tradicionalnom vađenju Bogojavljenskog krsta, koja biti održano 10. put na Bagrdanskom jezeru oko 15 kilomatra od Jagodine, učestovaće 25 momaka i devojaka.
Pre samog takmičenje sveštenici Crkvene opštine Svilajnac održaće liturgiju, a pobednik će, uz zlatni krst dar organizatora, dobiti i brojne druge nagrade.
Plivanje za Časni bogojavljenski krst biće održan i kod brane na reci Gradac.
Na Bogojavljenje, prema srpskom narodnom običaju, vernici izmenjuju pozdrave - "Hristos se javi", "Vaistinu se javi".
Krštenje Isusa na reci Jordan, koje je obavio sveti Jovan, prvo je objavljivanje tajne svete Trojice - Oca, Sina i Svetog Duha i prvo ustanovljenje osnovnih simbola hrišćanske vere.
Praznovanje Bogojavljenja podseća hrišćane da misija Sina Božjeg nije počela njegovim rođenjem, već krštenjem, jer je do 30. godine Isus živeo običnim životom drvodelje, sa majkom Marijom i pravednim Josifom.
Praznik Bogojavljenja (grčki Teofania) naziva se još i Prosvećenjem, jer nas "događaj na Jordanu prosvećuje, ukazujući nam na Boga kao Trojicu jednobitnu".
Veruje se da se na taj dan, u ponoć, otvaraju nebesa i da se tada svaka želja može ispuniti.

http://www.rtvpink.com/vesti/vest.php?id=34118

[Mystic_Storm]

Danas je Sveti Jovan

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Jovana Krstitelja, praznik posvećen svetitelju i proroku koji je krstio Isusa Hrista na reci Jordanu.


Praznik Sveti Jovan Krstitelj koga danas slavi Srpska pravoslavna crkva, posvećen je Isusovom rođaku, poznatom kao Jovan Preteča.



Jovan se zove Krstitelj, jer je, po verskom učenju, krstio Isusa Hrista, a Preteča zato što je najavljivao Hristov dolazak.

Jovan je u reci Jordan krštavao svakoga ko se pokajao. Živeo je jednostavno i asketski hraneći se insektima i medom divljih pčela, a odevao se u haljinu od kamilje dlake.

Jovan je ubijen za vreme rimskog cara Iroda koji je naredio da se proroku odseče glava.

U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja.

Vernici, bilo pravoslavci ili katolici, vrlo često daju Jovanovo ime svojoj deci. Pravoslavci slave krsnu slavu svetog Jovana, a katolici obično slave imendan.

Procenjuje se da je Sveti Jovan po broju onih koji ga slave na trećem mestu među Srbima. Najviše se slave Sveti Nikola i Sveti Arhanđel Mihail.



http://www.rts.rs/page/stories/sr/story ... Jovan.html

[Mystic_Storm]

Danas je praznik Svetog Save


Praznik Svetog Save, osnivacca autokefalne Srpske crkve i njenog prvog arhiepiskopa, koji je svojim zaslugama uveden u red najposstovanijih svetitelja, biche obelezzen danas u pravoslavnim hramovima u Srbiji.
Patrijarh srpski Irinej sluzziche prazniccnu liturgiju u Spomen-hramu Svetog Save na Vraccaru, a episkop hvostanski Atanasije u hramu Svetog arhangela Gavrila, parohijskoj crkvi pripadnika Vojne akademije i gimnazije.
Na ovaj praznik Srpska pravoslavna crkva daje pomen svetitelju Rastku Nemanjichu, najmladjem sinu srpskog zzupana Stefana Nemanje, koji je rodjen 1174. godine.
Rastko Nemanjich je preminuo u bugarskoj prestonici u Trnovu 25. januara 1236. godine, na povratku iz hodoccasscha u Jerusalim, posle diplomatske misije za prijateljsku bugarsku arhiepiskopiju, koja je njegovom zaslugom dobila samostalnost, a kralj Vladislav je, 1237. godine, uz najvisse crkveno-drzzavne poccasti preneo njegove mossti u manastir Milessevu.
Prema zapisima tog vremena, glas o smrti Rastaka Nemanjicha stigao je u Srbiju 27. januara, pa se SPC na taj dan secha svog prvog arhiepiskopa, u cciju se slavu sluzze liturgije u svim hramovima u zemlji i rasejanju.
Prisustvo svetih mosstiju imalo je za svakog Srbina izuzetan duhovni, ali i politiccki znaccaj, a naroccito u vreme turskog ropstva.
Godine 1594. na Vraccaru u Beogradu, Sinan passa je na lomacci spalio Savine svete mossti, a sada, na tom mestu Srbi sa svih svetskih meridijana dovrssavaju Spomen-hram Svetog Save.
Rastko Nemanjich je veoma mlad, oko 1192. godine, otissao na Svetu Goru, monasski postrig primio je u manastiru Vatoped, a odatle je, kao monah Sava, zapocceo put duhovnog uzdizanja srpske drzzave i razgovore sa carevima, patrijarsima i najvechim duhovnicima i filozofima tog vremena.
U njegova najvecha dela ubraja se osnivanje manastira Hilandar na Svetoj Gori, koji je pod njegovom duhovnom zasstitom postao najvecha srpska carska lavra i stozzer svih obrazovnih delatnosti i duhovnog usmeravanja srednjovekovne srpske drzzave.
Sava je Hilandar podigao sa svojim ocem Svetim Simeonom, a dozvolu za osnivanje dobio je od vizantijskog cara Aleksija III Andjela.
Gradnja manastira je poccela 1198. godine, a nessto kasnije, u Carigradu, Rastko Nemanjich je dobio i carsku povelju o srpskom Hilandaru, kojom je srpski manastir dobio samostalnost i polozzaj carske lavre.
Monah Sava dobio je carsko zzezlo da upravlja Hilandarom, odakle je sa ocem Simeonom upravljao drzzavom i srpskim prestolom.
U Hilandaru je rodjena ideja o samostalnoj srpskoj crkvi i slobodnoj srpskoj drzzavi koje su, kako belezze istoriccari tog vremena, stavljene pod zasstitu Svete Gore i njene vladarke Bogorodice.
Kao vesst diplomata Sava Nemanjich je uverio cara Teodora I Laskarisa i ondassnjeg vaseljenskog patrijarha Manojla Saratena da je samostalnost srpske crkve u interesu pravoslavnog misionarstva.
Autokefalnost srpske crkve proglassena je u Nikeji 1219. godine, a iste godine, na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, arhimandrit Sava je hirotonisan za prvog srpskog arhiepiskopa.
Njegovom zaslugom ozvaniccena je samostalnost srpske crkve, objedinjene su srpske eparhije koje su u 12. veku pripadale Ohridskoj arhiepiskopiji, a pored episkopija u Rasu, Lipljanu i Prizrenu, osnovano je joss osam novih episkopija, cciji su centri bili po srpskim manastirima. Centar nove Srpske arhiepiskopije postao je manastir ZZicca. Uspostavivssi svetaccki kult svog oca Nemanje, kome je posvetio knjizzevni rad (ZZivotopis Svetog Simeona), Sava je uspeo da izmiri svoju zavadjenu brachu i sprecci sukobe u Srbiji.
Svetitelj Sava smatra se utemeljivaccem crkvenoslovenskog jezika, kojim je pisao prve zakone - Karejski, Hilandarski i Studeniccki tipik.
Od posebnog znaccaja je Krmccija Svetog Save - prvi kodeks srpske crkve i jedan od najznaccajnijih pravnih spisa tog vremena kojim je kodifikovana drzzavna i crkvena vlast objedinjena u jednu harmoniccnu celinu.
Prevodio je i sakupljao srednjovekovne medicinske spise od kojih je nastao "Hilandarski medicinski kodeks".
Godine 1198. osnovao je u manastiru Hilandar prvu bolnicu, po ugledu na carigradske, ssto se smatra poccetkom srpske nauccne medicine.


http://www.rtvpink.com/vesti/vest.php?id=34287

[Mystic_Storm]

Praznici hrišćanske ljubavi

Praznici Sveti Trifun, koji slave pravoslavni vernici i Sveti Valentin, koji je deo zapadne tradicije, biće obeleženi danas istovremeno kao zaštitnici iskrene ljubavi svih hrišćana.

Svi hrišćani danas slave zaštitnike iskrene ljubavi. Pravoslavni vernici obeležavaju Svetog Trifuna, a zapadna tradicija Svetog Valentina.


Srpska pravoslavna crkva Svetog Trifuna slavi kao velikomučenika koji je postradao za hrišćansku veru, ne isključujući njegov značaj kao zaštitnika bračne ljubavi i vernosti, koje su deo hrišćanske propovedi.

Prema hrišćanskom učenju, bračna ljubav je u ravni ljubavi prema Bogu, o čemu svojim delima najbolje svedoče Hristovi velikomučenici, među kojima je i sveti Trifun.

Žitija i hrišćansko stradanje oba svetitelja našli su mesto u Ohridskom prologu vladike Nikolaja Velimirovića, prema kome je velikomučenik Trifun poginuo 250. godine u Nikeji od mača hristobornog rimskog cara Dakija.

Vladika Nikolaj govori o skromnosti i isceliteljskoj moći svetitelja Trifuna, koji je u detinjstvu čuvao guske i jedini mogao pomoći ludoj kćeri cara Gordija.

Sahranjen je skromno, na sopstveni zahtev, u selu Kampsadi u Frigiji, gde je i rođen.

Sveti Valentin

Sveti Valentin, kako piše vladika Nikolaj, bio je episkop u italijanskom gradu Interamni, gde se proslavio kao iscelitelj brata rimskog tribuna Frontana i Herimona, sina poznatog filosofa Kratona, čime je mnoge preobratio u hrišćansku veru.

Valentin je sa svojim sledbenicima posečen mačem 273. godine, zapisano je u Prologu. SPC dan svetog Valentina obeležava 30. jula, odnosno 13. avgusta, ali ne kao zaštitnika zaljubljenih.

Iz kalendara Katoličke crkve, 14. februar je izbrisan kao dan posvećen svetom Valentinu, zbog, kako kažu, želje za smanjenje broja svetih dana kod onih svetaca o kojima nije bilo jasnih istorijskih činjenica.

Praznik zaljubljenih

Običaj da se polovinom februara slavi praznik zaljubljenih potiče iz vremena antičke Grčke i Rima, kada su slavljena božanstva plodnosti i zaštitnici svetosti braka.

Na Dan zaljubljenih, ili Valentinovo, običaji su različiti i sve više se vezuju za potrošačko društvo, dok se u pravoslavnim hramovima i u pravoslavnim domovima na Trifundan poštuje pretežno vekovna tradicija crkve.

Svetog Trifuna slave mnogobrojni esnafi, vinogradari, mehandžije, a na liturgijama se pominju stradanje svetitelja Trifuna.

Srpski narod u okolini Zaječara posvećuje mu čak tri dana slavlja, nadajući se njegovoj zaštiti u zimsko vreme, kada vukovi nanose ogromne štete u tim krajevima, gde je ovčarstvo važna privredna delatnost.




http://www.rts.rs/page/stories/sr/story ... ke+ljubavi