KA SUPTILNIJIM ILUZIJAMA

od **plavizrak** » 30 Okt, 2009 21:58 pm

"U dobru je lako dobar biti - na muci se pozanju junaci!"

Poručuju vam kroz mene naši mladi i stari Stari Srbi.

A ja... nema šanse da se ne poznam... kad stanem pred ogledalo...

od **kamilica** » 30 Okt, 2009 21:59 pm

Šta ću brate Plavi, kad sam zabrljala. Ja sam takva jedna smlata smotana, tamo oništo pišu scenarija za karmičke lekcije počnu da se hvataju za glavu kad vide šta radim.

od **drugar** » 30 Okt, 2009 22:05 pm

[quote="plavizrak"]Drugar, pošto očigledno imaš razrađeni koncept... ti počni da prikupljaš rezervacije za relaciju "Objave"-Malkoguta...![/quote]

Nema problema, za sve bliže informacije ljudi se mogu javiti na ovoj stranici, ne zna se tačno datum polaska, ali što se pre jave - pre ćemo krenuti.
Glavni vodič i voditelj puta će biti naravno Plavi, a organizator unutar kupe-celine biće po jedan član iz svakog kupea, koga će izglasati svaka od kupe-grupe + njegov antipod "dežurac" koji je zadužen za remećenje organizacije izglasanih organizatora - kako bi put bio dinamičniji.

Putovanje je poznato, ide se od suptilnih iluzija ka suptilnijim, molim samo ljude da ozbiljnije shvate ulogu naših "dežurnih" junaka - pošto je donekla njihova uloga u svemu ovome nekako najbremenitija, te molim za punu saradnju kako bi mogli svoj zadatak remećenja nastaviti bez većih problema.

od **plavizrak** » 30 Okt, 2009 22:05 pm

[url=http://www.objaveforum.com/phpBB3/viewtopic.php?p=58224#p58224][img]http://www.objaveforum.com/phpBB3/images/quotebackarrow.gif[/img][/url][quote="kamilica"]Šta ću brate Plavi, kad sam zabrljala. Ja sam takva jedna smlata smotana, tamo oništo pišu scenarija za karmičke lekcije počnu da se hvataju za glavu kad vide šta radim.[/quote]

Zato i imaš ovaj moj novi kurs, drži se njega i biće nam dobro svima!

Tj. pošto smo mi sveprisutni, ima nas svuda rasutih po vasioni, dobre emocije jednog vihor promena razveje svuda po Galaksiji.

od **plavizrak** » 30 Okt, 2009 22:13 pm

[url=http://www.objaveforum.com/phpBB3/viewtopic.php?p=58226#p58226][img]http://www.objaveforum.com/phpBB3/images/quotebackarrow.gif[/img][/url][quote="drugar"] + njegov antipod "dežurac" koji je zadužen za remećenje organizacije izglasanih organizatora - kako bi put bio dinamičniji.[/quote]

Ova formulacija ti nije dobra, treba da glasi:

[quote]+ njegov antipod "dežurac" koji je zadužen za začikavanje i za ostala -avanja izglasanih organizatora u skladu sa principom "Dok traje duhovna obnova - nema odmora" - kako bi put bio dinamičniji.[/quote]

od **plavizrak** » 30 Okt, 2009 23:15 pm

Ceo onaj smer sa humorističko-parodijskom "lom-logikom" (u "Mom (duhovnom) putu" i u "Svim vašim pitanjima za Plavog Zraka") prosto mi tek sada dobijaju neko dublje značenje i dalekosežnu ulogu koju nisam svesno imao u vidu, kada sam pod unutrašnjim impulsima zalazio u "avanturu" te dve teme...

Radi se o promeni percepcije...

Poznavao sam jednu osobu, dok je bila živa, jer više nije... Muškarac koji je umeo lako da se razbesni i iznervira. Sećam se mnogih situacija u kojima mi je delovao prosto komično, baš sam se i suzdržavao da se ne nasmejem, situacija njegovog nerviranja koje je, sa strane posmatrano - bilo bez ikakvog povoda, tj. nije bilo velikog povoda za jako nerviranje.

Pa sam onda mogao da uhvatim i sebe kako se nerviram (nekada, dok sam bio duhovno mali) - u situacijama i sa povodima koje drugi oko mene nisu ni približno slično doživljavali.

Dakle, mi možemo istu "stvar" na dva suprotno različita načina da doživljavamo, percipiramo...

Znam da jeste pitanje da li možemo uvek po svojoj volji da aktiviramo gledište koje mi želimo...

Ali možda možemo da se vežbamo u tome, da pokušamo.

Jedna varijanta je da sve posmatramo ružičasto. Ignorišući ono što je ružno...

Znam jednu drugu osobu, koja je još uvek živa, jer je starija žena, koja spontano primenjuje taj mehanizam. Možete biti u prljavom i iscepanom odelu, kao što se meni u nekim fazama duhovnog razvoja dešavalo, ona se usredsredi na neki detalj koji može da pohvali. "Jao, što su vam ova dugmad na košulji lepa...!"

Ova varijanta, u komunikaciji, nosi rizik da budemo proglašeni, ili doživljeni kao - "opičeni"...

Druga varijanta je humorističko-parodijska... Već je dobrano demonstrirana u spomenutim temama... Ne mora tu uopšte namera da bude u podsmehu, kao što su neki tumačili. Može primarna namera da nam bude u vedrom sagledavanju, percipiranju stvarnosti.

[b]Mislim da bi prava duhovna veština bila da ono što u životu doživljavamo kao teško i strašno - "preformulišemo" u vedru parodijsku sliku...[/b]

Kao što reče Martinus: "Sve dobro je, sve vodi dobru!", s tim što mi to iz ove naše perspektive ne vidimo. Odnosno, kao što reče Mefistofel: "Ja sam deo one sile, koja teži zlu, a koje uvek ispadne kao dobro".

Tako da izvučemo pažnju iz grube iluzije, da nam ne zarobe pažnju teški, tamni događaji...

Ne radi se o tome da mi potiskujemo ono teško i loše što osećamo. Već o tome da želimo da na svetliji, vedriji način percipiramo sve to. Kažem, u meri u kojoj to možemo.

[b]Toliko toga oko sebe mi ne možemo da promenimo. Ali našu percepciju svega oko sebe - verujem da možemo, uz malo (više) volje i vežbanja...[/b]

Naravno, sa mnom, ovde, na forumu... Ipak je rizično da to pokušavate sami...

Tj... dobro... možete i sami...

Svako može da pokuša da se seti nekog teškog događaja ili svog psihološkog stanja, i da pokuša da naprtavi zapis tog istog događaja ili stanja - na vedar, optimistički, parodijski način...

od **plavizrak** » 30 Okt, 2009 23:43 pm

Zaboravih na treću varijantu...

Smeo me komšija iz susednog stana... Pustio "Grand-paradu", pa trešti... Te sam se malo pozabavio promišljanjem nekih mogućnosti: da nađem macolu, napravim jednu rupu u zidu i ubacim mu suzavac u sobu...

[b]Dakle, treća varijanta bi bila: da formulišemo viziju pozitivnog ishoda ili pozitivnog smisla, funkcije nečega što doživljavamo kao loše i teško. [/b]Naravno, to zavisi od naše vere... Na primer: ako formulišemo viziju u kojoj sadašnje muke sagledamo kao neophodan metod ili put do višeg stanja svesti, u smislu u kojem je bilo o tome govora u "Učenju BHS": karmičko čišćenje je uslov za duhovni rast.

U ovom slučaju mi ne možemo u trenutku kada nas snalazi nešto teško - da automatski (možda ćemo i to moći, vremenom) imamo pozitivnu percepciju toga što nas snalazi. Ali možemo naknadno, kada se možda malo smirimo i dođemo u ravnotežu, da u mislima ili kroz zapis, formulišemo, zamislimo, "rezimiramo" na pozitivan način, sa pozitivnom ulogom to što nam se desilo.

od **plavizrak** » 31 Okt, 2009 01:30 am

Naravno, sve nam je to još uvek zapetljano...

[b]Ima situacija u kojima sami po sebi naiđu spoljašnji i unutrašnji problemi, i tada, sve i kad bismo hteli, ne bismo mogli da ih doživljavamo po nekom svom izboru.[/b] Na taj način mi registrujemo da se nešto u nama ili oko nas dešava.

[b]Međutim, ima situacija u kojima je očigledno presudna naša percepcija spoljašnih i unutrašnjih problema, situacija u kojima naša percepcija povratno utiče na same probleme...[/b]

Glavobolja, neko žiganje negde u telu... - možemo doživljavati i kao neke marginalne, prolazne pojave, i kao neke zloslutne simptome. Ta razlika nam je svima, verovatno, poznata. Isto se odnosi i na događaje oko nas: gubitak posla neko može doživeti kao "kraj sveta", kao početak depresivnih stanja, osećaja bezizlaznosti i bespomoćnosti, neko sa osećajem da će se uvek nekako snaći, i naći novi posao ili neki izvor prihoda, sa rešenošću da pokuša sve što može...

od **plavizrak** » 31 Okt, 2009 01:33 am

[b]Parodija kao varijanta možda predstavlja najbolji spoj u kojem se i ukazuje na grubu iluziju, i daju obrisi suptilnijih iluzija, bez "sladunjavosti" varijante "ružičastog sagledavanja", a, opet, sve to kroz šalu i vedrinu koji su sami po sebi kvaliteti...[/b]

od **kamilica** » 31 Okt, 2009 21:26 pm

Plavi, sećaš se kako Nušić počinje svoju Autobiografiju?

[quote]Ono što je poniklo iz mog prvog plača, prošlo je kroz život zahvaljujući suzama. Ono je u svetu videlo samo zlo i nevolju; sve mu je bilo mračno, sve turobno, sve sumorno. Nebo večito zastrto oblacima, zemlja večito orošena suzama. Ono je saosećalo svačiji jad, bolela ga je svačija nevolja, tištala ga je svačija beda. Ono je plakalo sa tuđih nedaća i busalo se na tuđim grobovima.
Ono ja što je niklo iz trenutka moje zbilje, pošlo je u život pod teškim teretom i posrtalo je pod brigom. Ono se brinulo o suncu da li pravilno hodi; njega je mučilo što se zemlja drugačije ne okreće, što su reke krive; što su mora duboka i što su gore visoke. Sa dubokim brazdama ispisanim na čelu, ono se zadržavalo pred svakom pojavom i ulagalo sve svoje napore da je reši; ono se zarivalo u svaki problem, zastajalo pred svakom teškoćom, i tako hodilo kroz život pregibajući se pod teretom briga.
Ono ja što je niklo iz prvoga moga osmeha, prošlo je kroz život sa osmehom na usnama, gledajući sve oko sebe veselim pogledom i vedre duše. Ono se smejalo slabostima kao i vrlinama, jer su ljudske vrline često veće slabosti od njihovih mana. Ono se smejalo uzvišenome kao i uniženome, jer uzvišeni je često manje duše od onoga koga on sa visine pogleda. Ono se smejalo ludosti kao i mudrosti, jer mudrost je ljudska često puta zbir ljudskih ludosti. Ono se smejalo nepravdi kao i pravdi, jer pravda je često puta teža ljudima od nepravde. Ono se smejalo istini kao i zabludi, jer istina je često puta nepostojanija od zablude. Ono se smejalo
ljubavi i mržnji, jer ljubav je često puta sebičnija od mržnje. Ono se smejalo tuzi kao i radosti, jer tuga često puta ume biti i lažna, dok radost retko kad. Ono se smejalo sreći kao i nesreći, jer sreća je gotovo uvek varljiva, a nevolja ne. Ono se smejalo slobodi kao i tiraniji, jer sloboda je često fraza, a tiranija uvek istina. Ono se smejalo znanju kao i neznanju, jer znanje ima granice dok neznanje ih nema. Ono se smejalo svemu, smejalo se svačemu, smejalo se, smejalo, smejalo...
A kad je prošlo šest punih decenija, – vele to je prosečan čovečji vek – sastala su se tri putnika, sabrala su se u istu dušu iz koje su krenula u svet i svela su račune o onome što su videla u svetu na svome dugome putu.
Uze reč prvi, onaj što je brinuo brigu celoga sveta:
– Izmorio sam mozak i izlomio dušu brinući ljudske brige!
– A jesi li ih bar zbrinuo te olakšao čovečanstvu?
– Ne, jer briga je nerazdvojna od čoveka. U brizi je uslov za napredak čovečanstva. Uvideo sam da je greh prema čovečanstvu oduzeti čoveku brigu.
– A jesi li bar poznao život kroz koji si prošao?
– Ne, jer od brige nisam mogao dići glavu.
Uze reč, zatim, onaj što je plakao:
– Iscedio sam ženice plačući, istočio sam dušu jadajući nad ljudskim bolovima!
– A jesi li bar iskupio ljudske bolove?
– Ne, bolovi su i dalje ostali među ljudima, jer, vele, život je bol i bez bola nema života.
– A jesi li bar poznao i video život taj?
– Ne, jer nisam kroz suze mogao ništa poznati i ništa videti.
Uze reč i onaj treći što se smejao:
– Razglavio sam vilice smejući se, jer toliko je smešnoga među ljudima i u životu ljudi. Sve što sam više upoznavao život, što sam bliže upoznavao ljude, sve sam se slađe smejao. I sada još kada sam stigao na odmorište, te se osvrnem za sobom, ne mogu da ne prsnem od smeha!
Tome trećem, koji je smejući se kroz život i životu, prošao svoju stazu, poveravam da ispiše ove listove moje jubilarne knjige, jer on je jedini video život.
[/quote]

od **plavizrak** » 31 Okt, 2009 23:29 pm

Kako samo ovo pronađe, Kamilice...?!

Eto kako se bez spominjanja duhovnosti i bez duhovnih pretenzija mogu izreći duboke duhovne istine o našem stavu prema životu i prema ljudima!

Da, Nušić mi je blizak po duhu... Kao i svi duhoviti stvaraoci...

od **plavizrak** » 01 Nov, 2009 20:39 pm

[font=Century Gothic][size=150][b]Malo citata iz "Kursa o čudima"... [/b][/size][/font]

od **plavizrak** » 01 Nov, 2009 20:44 pm

[b]"Ne možeš ništa dati bilo kome drugom, već samo samom sebi, a to možeš naučiti kroz podučavanje. Podučavanje je samo poziv svedocima da svedoče o onome u šta ti veruješ. To je metod konverzije. Ovo se ne može izvesti samo rečima. Bilo koja situacija mora za tebe da bude šansa da druge podučiš onome što si ti sam i šta su oni za tebe. Ništa više od toga, ali i ništa manje."[/b]

od **plavizrak** » 01 Nov, 2009 22:18 pm

[b][align=justify]"Nastavni plan koji stvaraš, prema tome, određuje se isključivo time šta ti misliš da jesi i šta ti veruješ da je odnos drugih prema tebi.

Podučavanje koje leži ispod površine onoga što kažeš jeste ono što te podučava. Podučavanje samo pojačava ono što ti veruješ o samom sebi. Fundamentalna svrha tog podučavanja jeste da smanji sumnju u samog sebe. To ne znači da je 'ja', koje pokušavaš zaštiti, stvarno. Ali to znači da podučavaš druge o onom 'ja' za koje misliš da je stvarno."[/align][/b]

od **kamilica** » 01 Nov, 2009 22:31 pm

Da... Interesantan citat. Podučavanje je takođe izraz, kao što je i umetnost, način govora ili hoda ili oblačenja, itd. Ti si ono što podučavaš - to je jedna od ideja iz Kursa o čudima.
Interesantno je i to "ja" koje se spominje. Ustvari koliko tih "ja" čovek ima. Zato su nam i potrebne iluzije i vezivanje za njih, jer bez njih bismo bili izgubljeni.

KA SUPTILNIJIM ILUZIJAMA

Ko je OnLine