Učenje o Evoluciji

[plavizrak]

4.

DAKLE, OVDE JE KLJUČAN MOMENAT SUMNJE! BEZ SUMNJE NEMA NAPRETKA U SPOZNAJNIM PROCESIMA. SUMNJA, KAO MINUS-FAZA DUALNOSTI, UPRAVO JE POKRETAČKI MEHANIZAM SPOZNAJE. To možemo naći i na mnogim mestima u vanduhovnoj literaturi, o značaju sumnje (psihologija, posebno – filozofija)...

KADA JE DUHOVNA LITERATURA U PITANJU: U VEZI SA SUMNJOM STVAR SE KOMPLIKUJE... U DUHOVNOJ LITERATURI SE KAŽE DA NAS SUMNJA – KOČI, SUMNJA SE SPOMINJE U NEGATIVNOM SMISLU. Čak i u Učenju BHS (doduše, u njemu – tek u vidu retkih naznaka, ne u smislu isključivih tumačenja)...

JER SE OBIČNO NAGLAŠAVA, POSEBNO U SVETIM KNJIGAMA ZVANIČNIH RELIGIJA (ali i u starijim duhovnim knjigama, na primer u Bhagavad Giti) – DA NE SMEMO IMATI SUMNJU PREMA DATOM DUHOVNOM UČENJU, JER ONDA NEĆEMO DUHOVNO NAPREDOVATI.

Taj stav se može razumeti: snalaženje u tananostima iluzija se od određene faze našeg Puta pokazuje kao toliko složeno, da je zahtev da se držimo određenog duhovnog učenja – jednostavno razumljiv. Međutim, spontanim razvojem mi dolazimo do toga da uviđamo, NA OSNOVU MEHANIZAMA SAMOG ŽIVOTA, NA OSNOVU ONOGA ŠTO U SEBI I OKO SEBE ZAPAŽAMO, DAKLE – UVIÐAMO SVE OVO O ČEMU SE GOVORI U OVOJ PORUCI, kako nam upravo sumnja može biti pokretački mehanizam u spoznajnim procesima.

[plavizrak]

5.

OVDE JE TAKOÐE TAČKA NA NAŠEM PUTU – NA KOJOJ MI PREVAZILAZIMO, ILI MOŽEMO DA PREVAZILAZIMO, NAŠU VEZANOST ZA ODREÐENO DUHOVNO UČENJE. Prevazići vezanost za jedno duhovno učenje može da znači njegovo odbacivanje, ukoliko smo se držali učenja koje je naša svest prevazišla, pa nam je potrebno učenje po meri naše izdignutije svesti. Ali i ne mora da znači odbacivanje, ukoliko smo se držali dobrog, „visokog“ duhovno učenja.

Pošto sam spomenuo Učenje BHS, oko kojeg se i inače stalno diže prašina na forumu (iskreno, usput, mislim da je to zbog toga što je ovo Učenje na vrlo visokim frekvencijama, te – u kome se javlja BAŠ BUNT prema ovom Učenju, PRAVA IRITIRANOST, znak je da je on još uvek na nekim nešto nižim frekvencijama svesti)... Prošlog leta prvi put mi se javila sumnja prema nekim detaljima iz ovog Učenja. Međutim, stav o tome da je ovo najbolje duhovno učenje koje imamo na Zemlji – ostao je i pri tim sporadičnim sumnjama. Sa zimskom „serijom“ poruka BHS – sve mi se iskristalizovalo, hvala Bogu!, sada se, u smislu o kojem sam već govorio, dosta lako snalazim u onome što je u Učenju BHS doslovno prihvatljivo, a šta predstavlja finese „živog“ života, koje mi sami moramo da dopunjujemo i konkretizujemo, a koje nisu ni mogle da budu sasvim detaljno i konkretno predstavljene u Učenju; kao što sam već navodio – Visoka Bića Svetlosti imaju ogromnu moć sagledavanja, ipak, kao što i sami na jednom mestu kažu: oni nisu u našoj koži, tj. ni oni ne mogu do detalja da osećaju sve finese našeg sadašnjeg, ovozemaljskog života. Takođe, iako i oni traže da se držimo ovog Učenja, ako želimo da napredujemo na duhovnom Putu, kao što se to kaže i u mnogim drugim duhovnim učenjima, ALI NAGLAŠAVAJU DA NE TRAŽE SLEPO PRIHVATANJE SVEGA IZ OVOG UČENJA, sećam se da se negde kaže da i sami moramo malo eksperimentisati i izvoditi svoje zaključke.

I još samo u vezi sa sumnjom...

[plavizrak]

6.

SUMNJA NIJE UVEK, U SVAKOM SLUČAJU, MOMENAT POKRETANJA U SPOZNAJNIM PROCESIMA... VEROVATNO SU SVIMA POZNATE SITUACIJE U KOJIMA NAS SUMNJA UPRAVO SUPROTNO – KOČI, SPUTAVA, BLOKIRA. (Meni, kao Vagi, to je itekako dobro poznato!) Ne mogu da kažem da mi je u tom smislu sve jasno, ali – izgleda da je to u slučajevima kada još nismo uspostavili bar kakvu-takvu „vezu“ sa našom intuicijom, kada još nismo dovoljno razvili naše duhovno čulo. Onda nas napad sumnje može blokirati. Kada vremenom dobro proradi ta veza – onda minus-faza ne deluje nimalo dramatično, mi se jednostvano oslonimo na to čulo, na intuiciju, dopustimo da nam uvidi sami, iznutra, dođu.

MEÐUTIM, NEZAVISNO OD TOGA: MINUS-SPOZNAJNA-FAZA, FAZA SUMNJE – NIKAKO NIJE NEŠTO ŠTO DOŽIVLJAVAMO KAO PRIJATNO. U ma kakve finese spoznajnog procesa da zađemo. Uvek će to iznutra biti pomalo BOLAN, KOČEĆI PROCES. ALI, NA TO MORAMO RAČUNATI, BEZ TOG, POMALO BOLNOG I KOČEĆEG PROCESA – NEMA SPOZNAJNOG NAPREDOVANJA.

BEZ TOG PROCESA – MI ĆEMO SE UVEK DRŽTI JEDNIH TE ISTIH ILI SLIČNIH FLOSKULA, KAO SVETIH ISTINA, I NIKO ILI NIŠTA NAS NE MOŽE POKRENUTI ILI NATERATI DA IH MENJAMO.

A OVAJ SPOZNAJNI PROCES ZAPOČINJE PITANJIMA: DA LI SAM TO DOBRO URADIO; DA JE TO I TO (NEKI NAŠ STVA) BAŠ TAKO? ITD.

Po svim dešavanjima u našim forumskim diskusijama – maltene je očigledno da se izuzetno retki prepuštaju ovom spoznajnom procesu. S obzirom da se on doživljava kao neprijatan i "rizičan" (ipak je sigurnije da se držimo onoga što već imamo, ko zna kuda nas taj proces može odvesti?!), ovo je i shvatljivo.

[plavizrak]

[b][color=blue][size=150]Dualnost u saznajnom procesu i evolucija[/size][/color]

Rezime: spoznajni proces – kao povremeno bolni i kočeći; kada podvrgavanjem sumnji, procesu dualnosti, stabilizujemo osnove naših nazora, pogleda na svet, duhovnih osnova, mi nadalje više ne podvrgavamo ovom procesu te temlje, već samo nadgradnju, finese iz nadgradnje. [/b]

Uzgred, jedno dopunsko objašnjenje uz prethodnu poruku: „NA TO MORAMO RAČUNATI, BEZ TOG, POMALO BOLNOG I KOČEĆEG PROCESA – NEMA SPOZNAJNOG NAPREDOVANJA.“ Nije pomalo bolni i kočeći proces KONSTANTNO, naravno, takav je u fazi sumnje, možda možemo reći: u fazi porađanje neke za nas nove istine. Van toga – ne. Takođe, u kojoj meri je „bolan i kočeći“, zavisi i od OBIMA PROMENA. Kada su u nama velika spoznajna tumbanja – i muke promena su veće.

A sada: o temi ove poruke...

Opet polazim od citata iz prethodne poruke: „PRAVI SPOZNAJNI PROCES MORA IĆI UZ DELOVANJE SILA DUALNOSTI.

Imali smo stav da se naše postojanje završava ovde, u fizičkoj ravni. Kao naš čvrsti stav. Pročitamo nešto o karmi, učini nam se da tu „ima nečeg“. To bi bio pozitivan momenat u vezi sa spoznavanjem karme. Onda bi morao da sledi negativan: na osnovu spontanog misaonog procesa, koji se dešava u nama i van „kabineta“, dakle, ne samo dok sedimo u sobi, čitamo i razmišljamo o datoj temi, dakle, nakon nekog vremena – mi se vratimo ideji karme, jer su nas razne pojedinosti iz života navele na to, ili sami spontani naši misaoni tokovi.

Pa opet: pozitivan-negativan stav prema nekoj ideji koju smo usvojili.“

Mi znamo da je proces u životnoj praksi-stvarnosti dosta složeniji.

Mi se u životu, u onome što čitamo ili u onome što čujemo od drugih, u onome što se vidimo da se dešava u životu – suočavamo sa momentima ili idejama koji su EVOLUCIONI i sa onima koji su NEEVOLUCIONI ILI ANTIEVOLUCIONI. Koji momenat ili ideju će naša svest da uzme u preradu kroz proces dualnosti, zavisi od nivoa svesti, dakle – OD NAŠE KARMIČKE OČIŠĆENOSTI. Sa većim stepenom karmičke očišćenosti – bistriji nam je unutrašnji vid, ili unutrašnje čulo. U tom slučaju mi ćemo obraćati pažnju, privlačiće nas evolucioni momenti i ideje. Onda ih mi uvlačimo u spoznajni proces, ako smo otvoreni za njega, dakle, ako smo otvoreni za povremene sumnje. Kao što ćemo lako, i bez spoznajne prerade, da odbacujemo sve neevolcuione ili antievolucione ideje. Na primer: ako smo već jasno prihvatili ma koji vid duhovnog koncepta, nikakva atelistička ubeđivanja neće poljuljati naš duhovni koncept, koji je temelj naše životne filozofije. U slučaju većeg karmičkog zamagljenja – mi odbacujemo evolucione ideje.

Dakle, proces dualnosti, bar u stabilnoj svesti, ne znači da mi moramo uvek iznova da preispitujemo temelje svojih stavova. Preispitivanje temelja naših nazora je prošlo kroz procese dualnosti, nadalje samo mogu procesu dualnosti da budu podvrgnuti detalji naših nazora, nadgradnja.

[plavizrak]

[b][color=blue][size=150]Sumnja kao korektiv[/size][/color]

Rezime: sumnja, kao zapitanost nad našim stavovima, postupcima, itd. može se pokrenuti i pod uticajem dobre duhovne literature; pokretanje procesa sumnje-preispitivanja naših stavova, ne mora da znači da ćemo mi obavezno nešto kod sebe menjati, važno je da podvrgavamo tom procesu naše stavove, ponašanje...; tu ulogu bi mogla da ima i korektna diskusija. [/b]

Ko nema posla sa sumnjom u vezi sa sopstvenim stavovima, prvenstveno u duhovnim nazorima, nema ni posla sa njihovom evolucijom, a to svakako ima kočeće efekte uopšte i na njegovu duhovnu evoluciju.

Sumnja se svakako mora posmatrati u jednom širem smislu.

Praktično: svaka naša zapitanost nad nekim našim stavom je – neka vrsta postavljanja pitanja našem duhovnom čulu ili našem Višem Ja (mada je u tom smislu situacija malo komplikovanija, ali, uzmimo uprošćeno da je tako).

SVAKO NAŠE ČITANJE (zadržimo se u okvirima duhovnosti) NEKOG DUHOVNOG DELA – MOŽEMO POSMATRATI I KAO NAŠE SAMOBOMBARDOVANJE IDEJAMA ILI MOMENTIMA KOJI „NAPADAJU“ NAŠE VEĆ FORMIRANE STAVOVE.

Naravno, zavisi od toga kako mi čitamo tekst ili duhovne knjige. Nažalost, uobičajeno je da se oni čitaju kao neka „zanimljiva štiva“, mi se oduševljavamo, eventualno, idejama na koje nalazimo, poneku od njih zapamtimo, u nekim situaciajma je citiramo... NO, DA LI JE TO PRAVI UNUTRAŠNJI PROCES PREISPITIVANJA, USVAJANJA ILI ODBACIVANJA DUHOVNIH IDEJA IZ LIETARTURE?

Svakako da nije. Imamo, na primer, jedan stav o karmi: ona se može izbeći, zaobići, itd (a iskazivani su takvi stavovi na ovom forumu). Pročitamo objašnjenje iz Učenja BHS, po kojem, naprotiv, nema zaobilaženja i prekih puteva u razgradnji karme. Pravi proces učenja bi bio DA MI SEBI DOZVOLIMO SUMNJU U VEZI SA STAVOM KOJI MI IMAMO O PRERADI KARME, DA SE, POLAZEĆI OD OBJAŠNJENJA IZ BHS, ZAPITAMO: da li je naš stav u redu; da možda nije baš onako kako stoji u Učenju BHS. Naravno, takva pitanja bismo postavljali nad celovitijim objašnjenjem, ne nad ovako pojednostavljenim pitanjima.

OVAKO POSTAVLJENA PITANJA, POKRETANJE SUMNJE, NE MORAJU DA ZNAČE I AUTOMATSKO PRIHVATANJE OBJAŠNJENJA IZ UČENJA BHS. Ni to ne bi bilo u redu, da mi pod spoljašnjim uticajima lako menjamo svoje stavove i nazore. Ali, samo dozviljavanje sebi da se zamislimo nad tom, nama „tuđom“ idejom – svakako da mora ostaviti neki trag u našoj spoznaji. Već i time što smo dozvolili da posvetimo ozbiljnu pažnju toj ideji. Da bismo tu „tuđu“ ideju i prihvatili, MI MORAMO DA U RAZVOJU SVOJE SVESTI DOÐEMO U ZONU BLIZU FREKVENCIJA TE IDEJE. I onda, kad joj se budemo približili, čak i ako smo svesno i zaboravili tu „tuđu“ ideju, u nekom trenutku ona može da „proradi“ u nama, i da donese nova sagledavanja.

Da bi se taj proces PRERADE informacija sa kojima se suočavamo, tekao na pravi način, MI MORAMO DA UMU-SVESTI DAMO PROSTORA ZA TO. Odnosno – ne možemo mi prerađivati valjano informacije – ako um-svest zatrpavamo masom informacija. Pročitati takvu neku knjigu za jedan dan – zaista je besmisleno.[b] Tu informacije samo mogu da prostruje kroz našu svest, nikako i da se valjano prerade.[/b]

Ne preporučuje se uzalud u Učenju BHS – da ne čitamo više od dve njihove poslanice-poruke dnevno (a svaka je oko dve strane dužine). Jer tek tako može da teče proces prerade informacija iz njih, da nešto svoje pod njihovim uticajem preispitamo, itd.

Dakle, kad nema takve zapitanosti i sumnje, nema ni evolucionih promena, suočavamo se sa tvrdokornošću. Ako nam neko iznese neke ozbiljne zamerke i upozorenja u vezi sa astralnim putovanjem: DA LI ĆE SE KOD NAS AUTOMATSKI AKTIVIRATI ODBRAMBENI STAV, ILI ĆEMO ODGOVORITI NAKON PREISPITIVANJA (koje ne mora da znači da prihvatamo tuđe primedbe). U tome može biti smisao korektne i dobronamerne diskusije – što nas drugi navode da preispitamo svoje stavove, da eventualno krenemo u pravcu nekih korekcija, ili da ih, nakon preispitivanja, učvršćujemo, ukoliko su oni u zoni našeg nivoa svesti. (Kao što rekoh – uslov je da se vodi korektna diskusija, ne igra „gluvih telefona“, koju smo imali ovde na forumu.)

[plavizrak]

[b][color=blue][size=150]Orijentiri za praktično snalaženje u nadilaženju dualnosti[/size][/color]

Rezime: nadilaženje dualnosti emocija, kroz smanjivanje intenziteta jakih emocija oba pola; slično je i sa našim angažovanjem na strani “dobra” ili “zla” u svim drugim životnim sitaucijama: karmičke okolnosti nad same po sebi navode na angažovanje na jednoj od strana, tj. na ulaganje energije u jednu od strana; u postojećim uslovima mi to ne možemo izbeći; ono što možemo je: da u svesti imamo koncept evolucije, koji treba da nam je najjasniji orijentir, u svim slučajevima kada smo prinuđeni na ulaganje energije za jednu od strana dualnosti; onda u svesti imamo stav neutralnosti: niti angažovanje u službi zla, a protiv dobra, niti u službi dobra, a protiv zla.[/b]

1.

Spoznaja o nadilaženju dualnosti ili o sintezi polova dualnosti - verovatno je više značajna samo kao naša spoznaja, kao ideja, u tom smislu da mi nju ne možemo praktično da je upotrebimo u duhovnoj i životnoj praksi.

Čim pokušamo da je upotrebimo - nailazimo na protivurečnosti.

U oblasti emocija: svakako je situacija mnogo jasnija, kao što je već objašnjavano. Pozitivne i negativne emocije jačih intenziteta vemenom se svode, kroz naše razgrađivanje tih energija, na načine koji su već naznačeni - na emocije tananih intenziteta. Neko je to nazvao ravnodušnošću, tačnije je - da se radi o vrlo tananim energijama emocija.

Zona svesti bez jakih emocija bi bila zona spontane SINTEZE ILI NADILAŽENJA DUALNOSTI EMOCIJA, koji su uopšte u ovom našem svetu dualnosti - mogući.

Videli smo, sa opštim pojmovima svega ostalog što nam se dešava u životu - mnogo je komplikovanije.

Ako upotrebimo analogiju sa emocijama, sa emocionalnim čišćenjem, ONDA BI TO ZNAČILO - DA MI ISCRPIMO SVOJE ENERGIJE KOJE NAS NAVODE DA SE ANGAŽUJEMO NA STRANI ZLA ILI DOBRA.

Neko je sledio impulse angažovanja za zlo, kroz bilo koji vid borbe, u nekoj prošlosti (osvajanja, maltretiranja, mučenja...).

U nekoj sledećoj inkarnaciji - to mogu biti impulsi BORBE za dobro, borbe za odbranu potlačenih, borbe za veru, itd.

Opet su to impulsi i energija - BORBE, kroz moguća ubijanja drugih, itd.

Kako energija tih impulsa kroz inkarnacije slabi - sve manje se njegovo angažovanje odvija kroz BORBU.

Kada se vremenom istutnje, same sebe iscrpe te energije, neko će delovati na strani zla - kroz projektovanje oružja. Kao čovek koji čak u životu može da bude sasvim miroljubiv, čak uzoran kao član porodice i društva.

Na drugom polu - takođe može biti angažovanje na strani dobra, BEZ IKAKVE BORBE, verovatno nije potrebno da navodim primere.

KAO ŠTO JE TAMO ENERGIJA BORBE ZAMENJENA TANANIM MISAONIM ENERGETSKIM ANGAŽOVANJEM U SLUŽBI ZLA (UBIJANJA), TAKO JE OVDE ENERGIJA BORBE ZAMENJENA TANANIM ENERGIJAMA PROMOCIJE DOBRA I ČINJENJA DOBRA.

Možda je, nadajmo se, vrhunac te tananosti - SPOZNAJA O NADILAŽENJU DUALNOSTI ILI O SINTEZI POLOVA DUALNOSTI.

ALI, MI JOŠ UVEK ŽIVIMO U SVETU DUALNOSTI, PRINUÐENI SMO DA SE ANGAŽUJEMO U SVETU DUALNOSTI.

KAKO NAM STAV O NADILAŽENJU DUALNOSTI MOŽE PRAKTIČNO POMOĆI U NAŠEM IZBORU U VEZI SA ANGAŽOVANJEM, U NAŠEM SNALAŽENJU U SVEMU TOME?

[plavizrak]

2.

NE VERUJEM DA MOŽEMO IMATI NEKI PRAKTIČNI MODEL POMOĆU KOJEG BISMO SE ORIJENTISALI. Treba da idem na neki posao, treba da donesem neku odluku... - pa odlučim: neću da se angažujem, niti ako je to dobro, niti ako je zlo (loše).

Jer u postojećem svetu mi se samo suočavamo sa tom vrstom izbora. Tj. treća bi bila - neangažovanje, ali, podrazumeva se, mi ne možemo da živimo bez ikakvog angažovanja; makar da se sasvim izolujemo i da brinemo da imamo hranu za "golo preživljavanje", moramo se angažovati, i u nekoj tački tog angažovanja moramo se suočiti sa izborom između dobra i zla (na primer: uništavanje semena biljke kojom se hranimo - takođe je neki vrlo tanani vid zla).

U slučaju emocija - zalaženje u zonu TAKOREĆI bez dualnosti, ili - u zonu vrlo suptilnih dualnosti, desilo se SPONTANO, NISMO MI PRE TOGA SVESNO POSTAVILI KAO CILJ, DA ŽELIMO DA SE OSLOBODIMO DUALNOSTI EMOCIJA. Jednostavno, bar oni koji su se na pravi način postvaili prema tom procesu: IMALI SMO REŠENOST DA PRERADIMO SVOJE EMOCIJE, URANJALI SMO U NJIH, TIME SMO RAZGRAÐIVALI NJIHOVU ENERGIJU, TIME SMO SE PRIBLIŽAVALI SVE SLABIJIM AMPLITUDAMA EMOCIJA, SVAKAKO DO TAČKE KOJU MAKSIMALNO MOŽEMO U OVIM USLOVIMA DUALNOSTI POSTIĆI, A TA TAČKA BI MOGLA DA SE NAZOVE - NADILAŽENJEM ILI SINTEZOM.

DAKLE, U TOM SLUČAJU NADILAŽENJE DUALNOSTI ILI SINTEZA POLOVA DUALNOSTI JE PROIZAŠLA KAO POSLEDICA JEDNOG PROCESA RAZGRADNJE GRUBIH ENERGIJA KOJE SMO NOSILI U SEBI, i grubih energija pozitivnih, i grubih energija negativnih emocija.

PRETPOSTAVIMO DA SE O ISTOM RADI I U VEZI SA NAŠIM POIMANJEM DOBRA I ZLA (i drugih dualnosti sa kojima se suočavamo u ovom svetu).

PRETPOSTAVIMO DA ĆEMO MI IMATI U SVESTI POLOVE ZA KOJE SE ANGAŽUJEMO - SVE DOK U SEBI IMAMO, KAO I KOD EMOCIJA, ENERGIJE KOJE NAS NAVODE DA SE, SVESNIM IZBOROM, ANGAŽUJEMO NA JEDNOJ OD TIH STRANA.

Otprilike, svako, ko je zašao u duhovnost, zašao je sa namerom, SA ENERGETSKIM IMPULSIMA U SEBI, DA NASTUPA NA STRANI DOBRA, POZITIVNOG, ITD.

Obično je to u nekim počecima sa namerom suprotstavljanja ZLU I NEGATIVNOM, svejedno u kojim vidovima: kroz netrpeljivost koja se oseća prema svemu što je manifestacija zla-iluzija, kroz BORBU U NAMA SAMIMA, PROTIV ONOGA ŠTO SHVATAMO KAO LOŠE, NEGATIVNO U SEBI, kroz suptilnije angažovanje u verbalnoj ili nekoj drugoj borbi, polemici, itd, protiv onih koji su, tj. koje doživljavamo kao predstavnike zla ili sila iluzije.

KADA SE VREMENOM U NAMA ISCRPE ENERGIJE EMOCIJA, ULAZIMO U ZONU SVESTI U KOJOJ GOVORIMO O "BEZOSEĆAJNOSTI", TJ. O TOME DA SE DUALNOST EMOCIJA SVELA NA VRLO TANANE MANIFESTACIJE.

KADA SE U NAMA VREMENOM ICRPE ENERGIJE KOJE NAS NAVODE DA NASTUPAMO NA JEDNOJ OD STRANA, TAME-ZLA-ILUZIJA ILI SVETLOSTI-DOBRA-REALNOG BOŽANSKOG SVETA, ONDA, OTPRILIKE, ZALAZIMO U ZONU SVESTI KOJU BISMO MOGLI NAZVATI - NEUTRALNOŠĆU.

Nas će okolnosti navoditi, sve dok ovakav svet postoji, da se angažujemo na jednj ili na drugoj strani. U IME PREDSTAVA O DOBRU ILI ZLU KOJE MI U SADAŠNJEM SVETU IMAMO. Ali, SADA SMO SVESNI DUALNOSTI, I MI VIŠE U SVESTI NE NASTUPAMO "ZA" JEDNU ILI "PROTIV" DRUGE STRANE.

SUŠTINSKI ORIJENTIR KOJI TREBA DA IMAMO U SVESTI JE - EVOLUCIJA, RAZVOJ, RAST, NAPREDOVANJE...!

U KONKRETNIM SITUACIJAMA MI VIŠE NEĆEMO DA SE OPTEREĆUJEMO TIME DA LI JE TO DOBRO IILI ZLO, VEĆ - DA LI TO DOPRINOSI EVOLUCIJI, NAŠOJ ILI DRUGIH, ILI SMETA EVOLUCIJI, USPORAVA JE, ZAUSTAVLJA JE. Preporuka i ideja o TEŽNJI BOGU, TVORCU, vrlo je apstraktna i nedoređena. TEŽNJA EVOLUCIJI IMA ISTI SMISAO, ALI MNOGO JASNIJI I KONKRETNIJI.

O svom radu u školi ja sam razmišljao u relacijama prinuđenosti da činim zlo drugima, jer mi je jasno da je postojeći školski sistem (i na planetarnom nivou, a pogotovou kod nas) - vršenje psihološkog nasilja nad decom. Vršiti nasilje nad nekim znači - činiti zlo. Ovde, prinuđen sam na to, ali - u suštini, to sam shvatao kao činjenje zla.

AKO SVE SAGLEDAMO SA STANOVIŠTA IZDIGNUTOSTI IZNAD DOBRA ILI ZLA - ONDA ĆU SVE TO DOŽIVLJAVATI KAO NEUTRALNO.

To, što sam do sada shvatao kao svoju prinuđenost na činjenje zla deci - MOŽDA JE BAŠ NASTUPANJE U FUNKCIJI DOBRA. Što mi je, uzgred, i ranije nejasno padalo na pamet. MOŽDA SU BAŠ TO SITUACIJE IZUZETNOG KARMIČKOG ČIŠĆENJA ZA DECU! Kao što Raskin objašnjava ulogu dobrog duhovnog učitelja: ON NE PADA U ZAMKU PROJEKCIJE, VEĆ MIRNO PODNOSI PROJEKCIJU DRUGIH, SVOJIH UČENIKA, I TIME IM OMOGUĆAVA, PO CENU PRITISAKA NA NJEGA, DA BUDE OGLEDALO U KOJEM ĆE SE UČENICI OGLEDATI, POSTAJATI SVESNI SVOJIH UNUTRAŠNJIH PROBLEMA.
SVE U SVEMU, ČINI MI SE DA TREBA, da u rezimeu ponovim ono što sam već naglasio - DA IMAMO KAO ORIJENTIR EVOLUCIJU, SVOJU, LJUDI OKO NAS, PLANETE. AKO SMO U SVESTI BLIZU TOGA DA NADIÐEMO DUALNOSTI - ONDA SE VIŠE NJIMA NEĆEMO NI ZAMARATI, DELOVAĆEMO SA STANOVIŠTA USMERENOTI NA EVOLUCIJU, PONEKAD TO MOŽE BITI DOBRO, PONEKAD MOŽDA I ZLO, PO STARIM KRITERIJUMIMA.

[plavizrak]

3.

Jer i naše pozicije u razvoju svesti i u kretanju na duhovnom Putu su različite. Dodatno i zbog toga - ne mogu se davati neke univerzalne preporuke o dobru i zlu. Pojam EVOLUCIJE je već univerzalan. SVAKOME POMAŽE DA NA SVOM PUTU I U SVOJOJ SITUACIJI ČINI ONO ŠTO JE ZA NJEGOVO NAPREDOVANJE NAJBOLJE, NEKOME SA STRANE NEŠTO OD TOGA MOŽE DELOVATI KAO DOBRO, NEKOME KAO ZLO.

I - UNUTRAŠNJI IMPULSI ĆE NAS USMERAVATI! TJ. AKO UMEMO DA IH OSLUŠKUJEMO, DA IH PRATIMO.

U Učenju BHS se kaže: gledanjem televizije, mi posvećujemo pažnju iluziji, TIME JAČAMO SILE ILUZIJA, pothranjujemo prave energetske agregate na astralnim planovima.

I BEZ TIH OBJAŠNJENJA (kao i još neki na forumu, koji su o tome govorili) - JA SAM OSETIO DA ME GLEDANJE TELEVIZIJE NEKAKO ENERGETSKI ISCRPLJUJE. U jednom trenutku sa time sam prestao. Vođen unutrašnjim impulsima. TI UNUTRAŠNJI IMPULSI ME I DALJE "GURAJU" OD TELEVIZIJE.

SA OVOG NOVOG STANOVIŠTA - JA SVE DRUGAČIJE KONCEPCIJSKI POSTAVLJAM. NE KAŽEM-SHVATAM: NE GLEDAM TELEVIZIJU ZATO DA NE BIH ENERGETSKI HRANIO SILE ILUZIJA. JER ČIM TAJ SMER IMAM U VIDU - JA SE AUTOMATSKI SVRSTAVAM NA JEDNOJ STRANI, A PROTIV DRUGE STRANE!

NAPROTIV: JA SADA OSEĆAM I KAŽEM - NEĆU DA GLEDAM TELEVIZIJU, JER ME TA VRSTA ULAGANJA ENERGIJE ODVLAČI OD MOG EVOLUTIVNOG PUTA. OSEĆAM DA TO SMETA MOM RASTU, PA DALJE, DA TO, NA NEKOM "SUBATOMSKOM" NIVOU - NE POTPOMAŽE EVOLUCIJI PLANETE.

[plavizrak]

[b][size=150][color=blue]Razumevanje za suprotnu poziciju[/color][/size]

Rezime: nezavisno od duhovno neadekvatnog nastupa u diskusijama - svi su na forumu jasno opredeljni za Boga i Evoluciju; otkuda, onda, često i oštri sporovi oko toga ko je na duhovnom Putu, a ko na stramputici; osvrt na moj nastup u polednjim raspravama: ne mogu reći da nekog suptilnog naboja nije bilo - iz zone nama dostupne izdignutosti iznad dualnosti; težnja da nadiđemo dualnost ne znači da očekujemo nešto nemoguće, kao što se i Učenju BHS kaže: nema savršenstva u našem svetu, iluzija je kada mu težimo ili kada mislimo da smo ga postigli; razumevanje za one koji, po kriterijumima iz Učenja BHS i iz drugih duhovnih učenja - nisu na najboljem duhovnom Putu; da li onda bilo kakva diskusija, ako se najčešće svodi na igru "gluvih telefona", ima neku svoju svrhu; koristi i od diskusije koju je jedan diskutant označio kao "valjanje u blatu"; ne pojavljuje li se tu momenat "suđenja drugima", kada mi procenjujemo njihove postupke i duhovne nazore, te konstatujemo da su pogrešni?[/b]

1.

Polemikama, ne samo ovom poslednjom, ovde na forumu, mi smo jednostavno uvučeni u IGRU MEÐUSOBNOG SUPROTSTAVLJANJA. Neko je tu nastupao oštrije, koristeći čak i vulgarizme i direktna vređanja, neko blaže, okrećući svu oštrinu suprotstavljanjana šalu...

Očigledno je da ovde niko ne nastupa sa stanovišta jasne, svesne opredeljenosti za sile tame-iluzije, za stavljanje sebe njima na raspolaganje, za delovanje na njihovoj strani. Čak i kada neko deluje, po kriterijumima iz dobrih duhovnih dela - na nižem duhovnom nivou (da uzmemo najjednostavnije pokazatelje koji su već spomenuti: korišćenje psovki i vulgarizama, direktno vređanje oponenata), nikako u tom slučaju nemamo direktno svrstavanje na strani sila tame-iluzija, svi su usmereni ka Bogu i Evoluciji, po svojim namerama i opredeljenjima.

[plavizrak]

2.

Kretanje na duhovnom Putu, posebno u ovom veoma zamršenom vremenu u kojem živimo, je vrlo trnovito i zamršeno, moram ovde da citiram Učenje BHS, koje za mene ipak ostaje neprevaziđena riznica odličnih duhovnih ideja: 1) u ovakvim graničnim vremenima, kada su pritisci sila tame-iluzija pojačani do maksimuma, mogućnost da se pogreši i da se sklizne na stranu, dovedena je do maksimuma, tj. mi stalno kao da hodamo po razapetoj žici, ili - po ivici noža; 2) takođe, što dalje odmičemo na Putu, suočavamo se sve tananijim zamkama iluzija, to znači - malo zamagljenijoj svesti začas će se neka stramputica pokazati kao pravi Put.

OTUDA I SITUACIJA DA SMO SVI JASNO OPREDELJENI ZA BOGA I EVOLCUIJU, A DA SE IPAK OŠTRO SPORIMO OKO TOGA KO GREŠI, A KO JE U PRAVU, KO JE NA PRAVOM DUHOVNOM PUTU, A KO NA STRAMPUTICI.

MEÐUTIM, NA DRUGOJ STRANI, UPRAVO TA ČINJENICA, TOLIKE RAZNOLIKOSTI NAŠIH PUTEVA I SAGLEDAVANJA DUHOVNOSTI, A U SVETLU VEĆ SPOMENUTE VELIKE OPASNOSTI DA U OVIM VREMENIMA SVAKO VRLO LAKO POGREŠI - I TEMA O ZAMKAMA I STRAMPUTICAMA IMA ITEKAKO SVOJE OPRAVDANJE.

[plavizrak]

3.

To što su drugi moj nastup u diskusijama shvatali kao uvredljiv, kao "živčan" i pun naboja - samo može biti odraz njihove percepcije, na ovoj strani kompjutera uvek je bila maksimalno za datu situaciju moguća smirenost I DOBRE NAMERE. Voleo bih da neko navede neku moju poruku u kojoj se činjenično (dakle, ne kao nešto što može biti i ovakvo i onakvo) jasno vidi suprotno.

Međutim, ne mogu reći da nekog suptilnog naboja nije bilo. I TU JE ONA ZONA NADILAŽENJA DUALNOSTI O KOJOJ GOVORIM NA OVOJ TEMI: KOJA NE ZNAČI DA SMO MI DUALNOSTI APSOLUTNO NADIŠLI, JER NAM JE TO U OVIM NAPRETGNUTIM VREMENIMA ZAISTA NEMOGUĆE. ZONA IZDIGNUTOSTI IZNAD DUALNOSTI JE ZONA U KOJOJ SMO PODLOŽNI VRLO SUPTILNIM POLOVIMA DUALNOSTI.

Dakle, tu nas više ne potresaju jaka tuga i radost, niti jaka mržnja i bes, i ljubav (u smislu ovozemaljske emocije). Težnja da nadiđemo dualnost ne znači da očekujemo nešto nemoguće. Kada sam rekao u prethodnoj poruci, da, izdići se iznad dualnosti ne znači da nam neko otkloni u životu sve muke i probleme, već da mi prestanemo da muke i probleme više doživljavamo kao muke i probleme, to naglašavanje je bilo potrebno zbog jedne vrste iluzije o tome šta znači idići se iznad dualnosti. Podrazumeva se da nisam mislio bukvalno: niko ne može, u ovim vremenima, da uđe u stanje svesti u kojem će biti u dobrom raspoloženju, kada ga spopadnu muke i problemi, ili da će biti ravnodušan kada mu životne okolnosti idu od ruke. (Uostalom, ako je pouzdan zapis u Novom zavetu, i Isus je u najvećim mukama uzviknuo; "Bože, Bože, zašto si me ostavio?!") Niti da u polemici u kojoj jedna strana diktira naboj - druga bude apsolutno i bez nasuptilnijeg naboja. Realno nadilaženje dualnosti ovde znači da se više ne radi o jakim energijama koje nas izbacuju iz koloseka, iz unutrašnje ravnoteže. Uzmimo situaciju u kojoj neko doživi mali stres na obične kvarove u domaćinstvu, na neke pretnje na poslu, itd.,i situaciju u kojoj ga sve to u nekom blažem obliku uznemiri, ali ga ne izbaci iz ravnoteže.

[plavizrak]

4.

Dakle, ne mogu da kažem da u nekim tačkama diskusije nije bilo u opisanom smislu nekog suptilnog naboja, koji je ima neke svoje male kulminacije, ali, na nekim mestima sam to i naznačivao, negde u pozadini sam nastojao da razumem da i oni, koji sa stanovišta najboljih duhovnih učenja nisu na nekom najboljem duhovnom Putu: na jednoj strani - čine ono što je izbor njihove slobodne volje, niko im tu slobodnu volju ne može uskraćivati, niti nametati neke druge stavove; na drugoj strani - oni svakako ČINE DUHOVNE NAPORE KOJI SU SA STANOVIŠTA NJIHOVE SVESTI NAJBOLJI MOGUĆI. Ako te napore merimo kriterijumima iz dobrih duhovnih učenja, mi uočavamo da tu štošta "škripi", ali - opterećenja njihove svesti im ne dozvoljavaju da to uoče, NITI DA SEBE PO SUGESTIJAMA IZ DISKUSIJE ILI PO USMERENJIMA IZ DOBRIH DUHOVNIH UČENJA PREISPITAJU.

[plavizrak]

5.

Da li onda bilo kakva diskusija, ako se najčešće svodi na igru "gluvih telefona", ima neku svoju svrhu? I ne pojavljuje li se tu momenat "suđenja drugima", kada mi procenjujemo njihove postupke i duhovne nazore, te konstatujemo da su pogrešni?

Da se diskusija svodi samo na naše izolovano sučeljavanje - verovatno bi bila manje svrhovita. Kada ima i drugih, koji je prate, ona potencijalno može biti korisna jer njima može da da neke dopunske razloge za sagledavanje raznih duhovnih pitanja, koja njima samima mogu biti korisna. Pa čak i u varijanti izolovanog diskutovanja - možda tu ima neke svrhe na suptilnijim planovima, koju mi ne možemo da uočimo. Takođe, kao što sam i u samoj diskusiji naznačivao: sva ta sučeljavanja nas kale. Svoju korist od poslednje diskusije već sam objašnjavao: neobičan metod onih koji su bili na suprotnoj strani - stalno me je prinuđivao na kreativno angažovanje, da i sam pronađem nastup kojim bih parirao njihovom nastupu (nažalost, govorim o pariranju, jer kontekst suočavanja to zahteva). Takođe, plod te diskusije je jedna tema za koju mi se čini da može biti veoma značajna: "Zamke i stramputice na duhovnom Putu", KAO PRIMENA STAVOVA IZ UČENJA BHS - U ANALIZI STAVOVA I PRAKSE KOJI SE ODRAŽAVAJU U FORUMSKIM PORUKAMA. Dodatno, sam tok disusije znači i kontinuritano testiranje našeg načina reagovanja. Na kraju - sve vrste karmičkih energija, koje svakako "leže" između nas, koji smo diskutovali - IMALE SU U DISKUSIJI PROSTORA DA SE ISPOLJE I ISCRPE.

[plavizrak]

6.

A pitanje "suđenja drugima"?

Kao što se i u Učenju BHS kaže: mi moramo da računamo na to da nema savršenstva u našem svetu, da "ne suditi drugima" ne može da znači, da mi možemo savršeno da se držimo tog principa, ili, kao što sam odgovrio na jednu Verinu poruku - okolnosti su takve, da se mi stalno suočavamo sa raznim vidovima PROCENE, onoga što drugi rade, onoga što mi radimo, stavova drugih, itd. Jednostavno, bez toga ne možemo u ovakvom svetu da funkcionišemo. Uzmimo da neko u našoj porodici učini nešto što je očigledno loše - DA LI ĆEMO GA HVALITI ILI REĆI DA NIJE NAŠE DA MU "SUDIMO", ILI ĆEMO MU, NAPROTIV, OBJASNITI DA JE TO, PO NAŠOJ PROCENI - LOŠE, ŠTETNO, DA SE MOŽDA MOŽE POKAZATI ŠTETNIM PO NJEGA? NARAVNO DA JE POŽELJNO DA UČINIMO OVO DRUGO.

ALI JE TU BITNO, KAO ŠTO JE NAGLAŠAVANO: DUBOKO RAZUMEVANJE. Na jednoj strani - svako ko čini ono što je sa našeg stanovišta loše, čini to, jer mu "magla" u svesti ne dozvoljava da vidi jasniije; NA DRUGOJ STRANI - BITNO JE DA U NAMA NEMA NEGATIVNIH EMOCIJA DOK SVOJU PROCENU ISKAZUJEMO. Uostalom, ako imamo razumevanja, ne može ni biti negativnih emocija. Konačno, i u Učenju BHS se jasno kaže: MI SMO URONJENI U NEGATIVNOSTI, MI NE MOŽEMO, A DA IH NE REGISTRUJEMO, BAR ONE SA KOJIMA SMO PRISILJENI DA SE SUOČIMO; MI TREBA DA ISKAŽEMO SVOJ STAV, SVOJU PROCENU, ALI DA NE DOZVOLIMO DA NAS TE NEGATIVNOSTI OPSEDAJU. A o opsednutosti možemo govoriti ukoliko mi svoju procenu iskazujemo sa negativnim emocijama, i ukoliko se stalno vraćamo sadržajima koje smo procenili. To možemo jasno da uočimo kod ljudi koji nas okružuju: kada sa malim besom ili ogorčenošću govore o situaciji u državi, o postupcima drugih, koji im deluju kao nepravedni... Mi pritom jednostavno i sami osećamo - sve dok neko sa takvim nabojima daje procene tih situacija, sigurno je opsednut njima, sigurno mu se one često vrte u glavi, dakle, ulaže svoju energiju u njih.

Dakle, ne bi trebalo da su analize forumskih poruka u temi "Zamke i stramputice na duhovnom Putu" - suđenje drugima, sve dok se izvode sa RAZUMEVANJEM za karmičku i duhovnu poziciju koju oni imaju, razumevanje za njihove, u suštini, dobre duhovne namere, dok se te analize izvode BEZ NAMERE DA IM SE SUDI, VEĆ DA SE I NJIMA, ALI I, POSEBNO, DRUGIM ČLANOVIMA FORUMA, UKAŽE NA ONO ŠTO, PO KRITERIJUMIMA IZ DOBRIH DUHOVNIH UČENJA, MOŽE BITI ZAMKA ILI STRAMPUTICA NA DUHOVNOM PUTU.

Izlaganje Učenja BHS, kao i bilo kojeg drugog duhovnog učenja, svakako je u jednoj fazi potrebno samo za sebe, to je način da se mi sa njime upoznamo. Međutim, ma koliko ovo Učenje bilo blisko životnoj i duhovnoj praksi, ONO DOBIJA NEKU VRSTU KONKRETIZACIJE BAŠ U ANALIZI PORUKA, KOJE SU ODRAZ SASVIM KONKRETNIH DUHOVNIH STAVOVA I DUHOVNE PRAKSE - SASVIM KONKRETNIH OSOBA-ČLANOVA FORUMA. Jer, i u Učenju koje je maksimalno usmereno na životnu i duhovnu praksu - ne mogu se dati objašnjenja i preporuke u vezi sa milion sasvim konkretnih dešavanja u duhovnoj praksi i životu konkretnih ljudi.

Naše je da ideje iz ovog (i iz drugih) Učenja - povežemo sa duhovnom i životnom konkretizacijom.

[Aleksandra-Caca]

Мирослав Марковић(инжењер машинства, инжењер физике и метафизичар):

Чудо звано вода,
метаноја – чудо унутрашњих промена,
велике промене 2012-те:

http://dzonson.wordpress.com/2010/11/29/miroslav-markovic-cudo-zvano-voda-metanoja-velike-promene/