MUKE DOBA PREOBRAŽAJA

[plavizrak]

Uvod

1) Temu možemo najšire shvatiti, jer se sa mukama, trpljenjem, problemima, sudbinskim udarima, često neobičnim psihološkim dešavanjima, itd. u manjoj ili većoj meri, bar na našim prostorima, suočavaju svi.

2) Dakle, u temu, iznoseći svoja iskustva i mišljenja, mogu se uključiti i oni koji razmišljaju u okvirima istočnjačkih učenja, u okvirima objava iz nove duhovnosti, ili u okvirima zvaničnog hrišćanstva. (Zato tema i nema prvobitni predlog naziva “Transmutacija karme”.)

3) Mislim da poslednjih godina posebno, ali i poslednje dve decenije, nezavisno od duhovnog smera, i nezavisno od toga da li su uopšte naklonjeni duhovnosti, svi osećaju ono što sam nabrojao u tački 1).

4) Svako može da navede svoja iskustva, svoje probleme, naravno, do granice do koje su oni za druge, i da navede svoja tumačenja tih problema. DAKLE, RAZMENIMO SVOJE MUKE I RAZMENIMO SVOJA SHVATANJA NAŠIH MUKA.

5) Ovo može da bude vrlo značajno. Ako čovek ima nekakve orijetire dok mu se nešto loše dešava – neće mu se muke olakšati, on ih mora istrpeti, shvatao ih ili ne shvatao. Ali, na osnovu ličnog iskustva, biće prilike da ga navedem, znam da u takvim situacijama “orijetacija u prostoru”, na osnovu iskustava drugih i na osnovu proverenih objašnjenja može puno da znači. PROSTO U SMISLU ZAUZIMANJA PRAVILNOG STAVA. (Jedno je ako ima svedočenje nekoga ko je prošao kroz slične muke, drugo je ako se bez toga postavljam kao da mi se život survava.)

6) Tumačenja onoga što nam se kao teško dešava i dešavalo se – biće raznolika, kao i raznolikost naših muka, proizilaziće iz naših duhovnih smerova i učenja (Učenja) koja smo prihvatili kao svoje duhovne programe, no… baš to je zanimljivo i korisno.

[Analeta]

Evo ja imam problem. Imam napade panike, to se tako zove, samo što ja ne paničim, ali mi prolazi kroz kičmu i celo telo osećaj užasa i iracionalnog straha.

To je kao borba sa nevidljivim neprijateljem.

Zanimljivo je da sam u Indiji na jednom mestu moći u molitvi poželela da se oslobodim svih strahova. Ustvari nisam to baš ja poželela, to je nekako samo izašlo iz mene, da o tome nisam ni razmišljala, niti sam tada imala ikakve strahove.

Čim sam se vratila u hotelsku sobu uveče i legla, počela je kroz celo telo da mi struji energija straha, svih vrsta strahova i tako cele noći. Tad se nisam ni setila da sam to tražila, nego tek posle. Ali možda to i nema veze sa tim.

Ti "napadi" su počeli intenzivno kasnije tačno 40-ti dan kad sam završavala sudaršan kriju. To je vrsta haotičnog disanja, koja izbacuje napolje sve što je potisnuto ili blokirano unutra.

Eto, to mi je trenutno najveći problem, jer mi je kretanje ograničeno.

[Aleksandra-Caca]

Draga Analeta !

Pre 4 godine , posle raznih stresnih dogadjaja , i smrti moga oca , za kojeg sam jako bila vezana , desio mi se prvi i poslednji panični napad u svoj svojoj žestini .
Čekala sam u redu , u nekoj čekaonici prepunoj ljudi , kada me je obuzeo tako jak napad panike i svih mogućih strahova , koji su ujedno i doveli do toga da mi srce kuca , kao pred infarkt , nestajalo mi je vazduha , i imala sam osećaj kao da ću se ugušiti , zavrtelo mi se u glavi i mislila sam da ću se srušiti i da mi se miče pod nogama tlo ... Sinula mi je neodoljiva želja da istrčim napolje i pobegnem kući " gde ću biti sigurna " , ALI , istovremeno mi se u svesti javila misao : ako pobegneš sad , poražena ćeš biti ; ostani i bori se ... počela sam da vrtim brojanicu sa ruke i u sebi izgovaram Isusovu molitvu , sa jakom verom da : " pred snagom Gospoda moga zaštitnika , sav neprijatelj ( vidljivi i nevidljivi ) je nemoćan " !
Nisam ni okrenula ceo krug brojanice , a napad je bio odbijen , i kao rukom odnešen !
Više mi se takav napad nije ponovio !
A kada bi mi se ponovio , opet bi se SUOČILA SA STRAHOM - JER SE STRAH JEDINO TAKO MOŽE POBEDITI !!!

Nadam se da sam bar malo bila od pomoći .

[matricaria]

možda bi sledeće bilo delotvorno - pusti, kada se to dešava da te strah preplavi potpuno, potpuno. Probaj da posmatraš samu sebe - svoje telo, puls, otkucaje srca, disanje...Budi posmatrač. Budi na obali koja posmatra brodić koga šiba vetar. Jer strah nisi ti. Ti nisi tvoj strah. Nekada, u nekom životnom dobu, taj strah ti je trebao, bio je koristan. Sada to više nije tako. Zahvali mu se i zamoli ga da ode. Pusti ga da ode. Neka ode iz tebe kao veliko mastilo, ili izmaglica, bilo na koji način, zahvali mu se, oprosti mu i pusti ga da ode.

Strah je potpuno iracionalna kategorija.

[plavizrak]

Već na početku dosta zanimljivih iskustava, svakako ih svako ima dosta sličnih. Naravno, doći će red i na mene, i da navedem svoja iskustva, i da kažem šta mislim o vašim primerima.

Jeste da se zalazi u apstrakciju, ali bih najpre u sledećih nekoliko poruka dao neka opšta objašnjenja, jer, mada mogu delovati kao "filozofiranje", upravo takva objašnjenja, bar za one kojima će delovati prihvatljivo, mogu da pomognu u shvatanju onoga što im se dešava i u preduzimanju nekih praktičnih koraka, ukoliko problem to dozvoljava.

[Aleksandra-Caca]

Samo ti nastavi Plavizrače !!! :napisi:

Veliki pozdrav od Cace ! :pozdrav:

[plavizrak]

Hvala na podršci, Caco!

Ustvari, šteta je da posle otvoreno i lepo opisanih konretnih problema idemo u uopštavanja.

Dakle, ipak najpre drugo, pa, ako bude prilike - prvo.

[Aleksandra-Caca]

Možda si u pravu - bolje da ide spontano ,
pa ti , kad osetiš da je pravo vreme za to ,
navedi nam neka opšta objašnjenja , koja će ljudima itekako biti od koristi !

Cmokić :poljubac2:

[plavizrak]

[quote="Analeta"]
Evo ja imam problem. Imam napade panike, to se tako zove, samo što ja ne paničim, ali mi prolazi kroz kičmu i celo telo osećaj užasa i iracionalnog straha.
To je kao borba sa nevidljivim neprijateljem.
[/quote]

Znam dobro da su sve muke koje nas snalaze - vidovi prerade negativne karmičke energije: a) psihološke, b) fizičke, v) sudbinske. Za njih mi je jasno da je osnovni princip: SMIRENO I SA VEROM TRPETI. To je princip razgradnje tih energetskih zapisa.

Problem strahova mi je komplikovaniji... Tj. oni su mi bili enigma uvek kada sam zapadao u proces intenzivirane prerade karme. I ja sam se suočavao sa njima, u smislu želje da "gledam u oči" onome što je strahove uzrokovalo. Strahovi su komplikovaniji od drugih naših muka jer kod njih ne može biti rešenje u tome da želimo da ih trpimo (kao kada, npr, naiđe neki unutrašnji bol, osećaj težine, itd.). PRE BI REŠENJE BILO U TOME DA ZAÐEMO "IZA" STRAHOVA, I DA DONESEMO REŠENJE O POMIRENOSTI (SMIRENO I SA VEROM TRPETI) SA ONIM ŠTO UZROKUJE STRAH.
U mojoj prvoj fazi intenzivirane prerade karme, koja je trajala teških šest meseci 2005. godine, to je bio strah od smrti. Nakon nekih tahikardija, svakog dana sam ustajao sa osećajem olovne težine u celom biću, dakle - nešto što je mnogo više od fizičkog osećaja opterećenosti. I sa osećajem da mi je to jedan od poslednjih dana u životu. Sa osećajem zatvorene perspektive - budućnost ne postoji. (Pri svemu tome, na lekarskim pregledima se pokazivalo da sam bio potpuno zdrav!)
Tada sam imao manje "teorijskog" duhovnog znanja koje se odnosi na karmu, snalazio sam se kako sam umeo. Sećam se da je jedino što mi je preostajalo - trpljenje. Izbegavao sam da pijem i lekove, jer sam osećao da sve to izvire iz mene, i da, bežeći od svega toga - bežim od sebe. A ONDA JE TAJ STALNI STRAH RODIO - POMIRENOST SA SOPSTVENOM SMRĆU! Mislim, nikome nije milo da umre, svako makar nesvesno oseća da ima nekakvu svoju misiju koju ŽIV mora da ispuni. Ali stav pomirenosti sa smrću prosto donosi jednu drugačiju perspektivu.
Izgleda da je to lekcija koju sa strahovima treba da naučimo: DA ZAÐEMO "IZA" STRAHOVA U TOM SMISLU DA SE POMIRIMO SA SITUACIJOM KOJA UZROKUJE STRAH. A to se postiže jačanjem vere, u smislu poverenja u Božanski plan za nas same i za naše bližnje: ako je po Božanskom planu da ja umrem uskoro - neka tako i bude! Ako je po Božanskom planu da neko od mojih bližnjih umre uskoro - neka tako i bude! Ja samo želim da se pritom molim da sa puno duhovne snage sve to podnesem.
U tom smislu strahovi su izraz EGA! Jer JA SE PLAŠIM DA SVE U MOM ŽIVOTU NE BUDE ONAKO KAKO JA ZAMIŠLJAM I ŽELIM. Ja želim da živim 90 godina, i da svi moji bližnji, zdravi i nepovređeni, takođe žive dugo. ALI JA NE ZNAM KAKAV JE BOŽANSKI PLAN ZA SVE NAS! I NE ZNAM KOJA JE SVRHA SVEGA LOŠEG, SA MOG STANOVIŠTA LOŠEG, ŠTO SE SVIMA NAMA MOŽE DEŠAVATI!
ONDA KADA EGO USTUPI SVOJE NAMERE BOGU I BOŽJOJ VOLJI - PERSPEKTIVA SE BITNO MENJA! I mislim da se na toj klackalici nalazi rešenje za "slamanje" strahova.
(Pojmovi "Božanski plan" i "Božja Volja" deluju religiozno pomalo "zaprljano", i, ako bude prilike daću svoje šire objašnjenje. Zvanične religije su kroz istoriju "zaprljale" mnoge duhovne pojmove, koji imaju jedno intelektu savremenog čoveka mnogo prihvatljivije značenje od onog koje postoji u dogmatikama.)

[talerman]

Plavi zrače, ego je čudan gospodar našeg ovostranog bića, veoma čudan...
To zna svako ko je pokušao ozbiljno da meditira, koliko se ego uporno bori protiv upliva povišene svesti, emitujuci neprestano neke svoje misli, iluzije i strahove. U tim trenucima, kada pokusavam da ukrotim svoj ego, dolazim često do saznanja da je taj ego zapravo neki stranac koji gospodari nada mnom.
Medjutim, mi moramo da budemo blagi prema nasem egu, moramo ga privoleti na saradnju sa nasom Povisenom svešcu, jer bez te saradnje, nece biti boljitka za nas. Ko zna zasto je ego takav kakav jeste? Ometa nas u meditacijama, usisava nasu svest ,vodeći je kroz nelucidne snove, spusta svaku uzvišenu ideju na ljudski nivo. Sigurno i taj ego ima neke svoje mistične razloge zbog takvog svog ponašanja!
Glavni razlog je u sledecem. Mi cemo nastaviti da postojimo posle smrti, ali naš ego NEĆE. Nas ego je proizvod evolucije koja traje milijardama godina i on zaista jeste jedinstven, jedan jedini, i veoma originalan. Sada traje, i nikada pre i nikada posle. Zato se i toliko puno bori protiv uzvišene svesti. Ne treba mu popustati, ali ga treba razumeti i oplemenjivati ga.
Pozdrav.

[plavizrak]

Jasno je da ima još puno misterija u nama i oko nas, tek smo počeli ozbiljnije da zalazimo u njih.

MOJE ISKUSTVO SA MEDITACIJAMA U POTPUNOSTI SE PODUDARALO SA TVOJIM. ("Podudaralo se", do određene tačke, ne znam kada i kako se to "prelomilo", jer je kod mene sada situacija dosta drugačija.)

Kod mene se sam od sebe, još u vreme mojih velikih karmičkih dešavanja o kojima sam govorio, izgradio stav na koji do sada nisam naišao u literaturi, ali ga se držim, jer mi ga je nekako iskustvo potvrdilo.

Naime, u proces intenziviranog preobražaja karme stupa se kada se zađe, između ostalog, i kada se stupi u veliku sveopštu životnu opuštenost. Sve dok smo zabavljeni raznoraznim poslovima i interesovanjima, mi držimo u blokadi karmičku energiju. Dovoljno je da nekoliko dana provedemo u potpunoj izolaciji, ne radeći ništa, eto otvaranja Pandorine kutije podsvesti, odnosno - eto otvorenog kanala za karmičke zapise!

Dakle, radi se o procesu sveopšte životne opuštenosti. Meditacija je svakako najprefinjeniji i najdublji vid opuštanja. Ako smo u procesu transmutacije karme, U PROCESU MEDITACIJE MI NE IZLAZIMO IZ TOG PROCESA, naprotiv, tada baš još intenzivnije oslobađamo energije iz podsvesti. Iz svog perioda koji sam spomenuo - sećam se seansi meditacije kada je pravi haos počinjao da izvire iz mene.

A u periodima kada sam bio van transmutacije karme - kako-kada, ALI UGLAVNOM TE SEANSE MEDITACIJE PAMTIM PO POSTIZANJU STANJA UPRAVO ONAKVE DUBOKE I PRIJATNE OPUŠTENOSTI KAKVA SE I OPISUJE U LITERATURI, bez misli, osećanja, itd.

Dakle, po mom ISKUSTVU, ko uđe u proces intenzivirane transmutacije karme, neka računa na seanse meditacije ispunjene svim drugim samo ne dubokim unutrašnjim mirom. I tu nema ničeg lošeg, onda kada izađe iz tog procesa, moći će da meditira na način koji se opisuje u literaturi.

Pitanje ega - neka ostane za neku sledeću poruku.

[plavizrak]

1) MEHANIZAM STVARANJA NEGATIVNE KARMIČKE ENERGIJE

Nalazimo se u Zoni Zakona slobodne volje. U svim prethodnim inkarnacijama, možda zaključno sa ovom u kojoj smo, imali smo slobodu da Božansku energiju koju primamo trošimo ili po usmerenjima svog ega, ili u skladu sa Božanskim Zakonima.

To što smo iz inkarnacije u inkarnaciju Energiju trošili i van Božanskih Zakona (npr. nanosili štetu drugima), bilo je zakonomerno, jer smo ušli u Eksperiment sa Zakonom slobodne volje.

Energija koju smo trošili u skladu sa Božanskim Zakonima - vraćala se u Božanske svetove, kao naša "blaga karma".

Nebožanski utrošena Energija "zamrzavana" je kao negativni karmički, energetski zapis u našoj auri, u čakrama koje povezuju naša niža tela (fizičko, astralno, mentalno i eterično). Tako smo energetski "zaprljali" čakre, auru i niža tela.

Ti negativni karmički zapisi opterećuju nas, zahvaljujući njima mi možemo da se iznova i iznova inkarniramo. Negativni karmički zapisi su kao "kamen" koji "stavljamo oko vrata", kada se rađamo, da bismo ponovo "zaronili" u materiju. Pošto celo Doba preobražaja znači i intenzivirano karmičko čišćenje za mnoge od nas, zavisno od toga kako se opredelimo, za one koji uspeju da se sasvim očiste, ovo je i poslednja inkarnacija. Tj. sve to dodatno zavisi i količine negativne energije koju nosimo. Iz inkarnacije u inkarnaciju kod većine nas

Duhovno visoko razvijena, kao i Uzvišena Bića (npr. Isus, Buda, te kod nas manje poznati - Sanat Kumara, El Morija, Matrej, Kutumi, Lanelo, Surija, itd.), kada su se inkarnirali - opterećivali su se, prihvatajući, preuzimajući deo planetarne karme. Bez tog tereta u svojoj auri - oni se nikako ne bi ni mogli inkarnirati.

[plavizrak]

2) TRANSMUTACIJA KARME (KARMIČKO ČIŠĆENJE)

Koriste se izrazi: transmutacija (preobražavanje) karme, vraćanje karme, karmičko čišćenje, prerada negativne karmičke energije, neutralizovanje negativnih karmičkih (energetskih) zapisa, itd.

Najjednostavnije rečeno: SVE MUKE SA KOJIMA SE U ŽIVOTU SUOČAVAMO PREDSTAVLJAJU VID KARMIČKOG ČIŠĆENJA.

To mogu biti: a) psihološki problemi; b) fizički problemi, vezani za telo; v) loša sudbinska dešavanja (sudbinski "udari").
Naravno, svi ovi vidovi su međusobno isprepleteni, utiču jedni na druge, izazivaju jedni druge, ali se ipak mogu razlučiti. (Npr: glavobolja je vezana za fizičko telo, ali izaziva i psihološke posledice, ne možemo sa glavoboljom biti u psihološkoj ravnoteži).

SUŠTINA PROCESA PRERADE KARME JE U NAŠEM SMIRENOM, I SA VEROM - PODNOŠENJU SVEGA LOŠEG ŠTO ISKRSAVA PRED NAMA, bilo da se bude neke energije iz naše podsvesti, bilo da nas zadesi fizička povreda, bilo neka nesreća sa ljudima koji nas okružuju.

Naša pažnja pritom spontano uranja u te muke, tj. te muke magnetski privlače našu pažnju. Što na red prerade dođe veće karmičko breme, to nam ono u većoj meri privuče, do prave blokiranosti, pažnju. Sa preradom manjeg karmičkog zapisa - imamo običnu rasejanost, sa preradom većeg - prosto nismo sposobni za normalan rad i komunikaciju (jer nam ono što nas muči suviše jako upija pažnju).
Pošto je kosmički princip - gde je usmerena naša pažnja, tu nam otiče energija, to nam u ovom slučaju energija otiče u MUKE koje osećamo.

I TO JE, NA DRUGI NAČIN ISKAZANA SUŠTINA PROCESA PRERADE KARME: MI TADA SVOJU ENERGIJU TROŠIMO NA RAZGRADNJU KARMIČKOG OPTEREĆENJA.

[Analeta]

[color=yellow]Hvala vam svima na razumevanju, podršci i neosudjivanju.[/color]
Nije mi bilo svejedno da ovo iznesem, mnogo je lepše predstaviti se kao neko ko je bez problema, ali to bi bilo lažno ja.

Pre par godina sam odlučila da neću više da nosim nikakve maske, da neću da se predstavljam kao nešto što zapravo nisam, neću da obmanjujem ni sebe, ni druge. Razotkriti se drugima je odlična stvar za vežbanje poniznosti, a i umanjuje ponos, a ponos je najveća prepreka za duhovni razvoj. Isto tako želim da komuniciram sa iskrenim ljudima, koji su bez fasada, koji su spremni da priznaju da su pogrešili, koji su spremni da mi kažu kada ja grešim, koji su prava živa ljudska bića, a ne veštačke tvorevine.

[color=yellow]Caco[/color]
probala sam sa molitvama i jednom sam bukvalno pala na kolena pred slikom Isusa Hrista i iz dubine bića zamolila za pomoć. I dobila odgovor: Po veri tvojoj nek ti bude. Moja reakcija je bila: samo ne po mojoj veri, moja vera je nikakva.
[color=yellow]
Matricaria[/color]
Zahvaljujući tome što sam i pre ovih strahova vežbala da budem posmatrač, uspela sam da posmatram ceo taj proces, mada je najteže biti posmatrač kada smo u snažnim emocionalnim stanjima.
Posmatram ih već 7 godina i nisu prestali.

Osnovna karakteristika ovih "napada" je da su potpuno nepredvidivi, i dešavaju se u sekundi, jednog momenta se smejem, sledećeg momenta se tresem, plačem, i upadam u neku potpuno drugu dimenziju, gde je sve crno i nema ni zračka svetlosti.
Sada trenutno to ne doživljavam, ali imam strah da će se to ponovo desiti.

[color=yellow]Plavi zrače[/color]
Za ovih 7 godina 90% vremena sam tražila uzroke. Pronašla sam ih više, nije u pitanju samo jedan. Recimo pronašla sam da je moja podsvesna slika o Bogu potpuno drugačija od svesne. Podsvesno ga doživljavam kao opasnog, osvetoljubivog, onog koji kažnjava, svojevoljnog. Znači bez obzira na ono što znam intelektualno u meni postoji jedan deo koji je uplašen od Boga. Ima i drugih uzroka, da ih sad ne nabrajam.

Volela bih samo da mi date komentar na tekst koji ću poslati. Jedne noći kada sam imala napad panike, koji se manifestovao tako da nisam mogla da dišem, pokušavala sam da se smirim i sela i pričala sa strahom i to zapisivala. Sutradan sam tražila razjašnjenje toga u dijalogu koji sam takodje zapisivala. Volela bih vaše mišljenje odakle dolaze ti odgovori i ima li to uopšte smisla, jer ne želim da me um zavarava.
Unapred hvala! :poljubac2: :srca:

[Analeta]

Prethodnu noć sam imala napad panike, pa sam pričala sa strahom. Onda sam želela da znam šta se dogadja, zašto imam napade panike i kako da to rešim.

Molim te Gospode Bože, molim Hristovu svest, moje vodiče i andjele čuvare i moje Više ja, da budu prisutni sada ovde, da mi uklone prepreke i blokove i da komuniciraju sa mnom. Želim pomoć i razumevanje ovih strahova.

Sa kim sam sinoć pričala?

Sa delom sebe.

Zašto je tako uplašen?

Potrebna mu je ljubav.

Čija?

Tvoja.

Kako mogu da ga volim, kad me uništava?

Ljubavlju ćeš ga izlečiti.

Ali kako, u praksi?

Kada dodje, prizovi deo sebe koji je čista ljubav i okruži ga i pričaj sa njim.

Ja ne osećam taj deo sebe koji je čista ljubav, i ovo mi zvuči bezveze i teško je.

Ali nije nemoguće.

Možete li mi vi pomoći?

Mi ti već pomažemo.

Dokle će to trajati?

Dok se potpuno ne pomiriš sa tim. Treba da pomiriš i ujediniš sve delove sebe. To je integracija, tada si jedno.

Da li mogu još na neki način da ubrzam taj proces?

DISANJEM. Zamisli da disanjem ujedinjuješ sve delove sebe.
Vizualizuj kako si već prihvatila taj deo sebe i kako IMAŠ ljubavi za njega.

Ja ne znam šta je ljubav.

Prihvatanje, razumevanje, saosećanje, nezabrinutost, prepuštanje, neodvajanje, neodbacivanje, neotpor.
Ovaj strah je veliki dar, u njemu je značajan lek.

Ali ja ne razumem. Da li je ispod njega neka druga emocija koja ga prouzrokuje?

Pomešano je.

Pa šta ću onda?

Prihvati prvo strah, zahvali mu što postoji, on je odskočna daska za tvoj razvoj.

Da li ću uspeti?

Neuspeh ne postoji, ne veruj u neuspeh. Na granici si da uspeš.

Šta mi još nedostaje?

Mudrost. Milost prema strahu.

Zašto imam taj osećaj u potiljku?

Tuda izlazi, pomerila si ga gore.

Zašto je to toliki odliv energije?

Zato što ga odbacuješ. Odbacuješ svoju energiju. Okruži je ljubavlju i prihvatanjem. Mi smo uz tebe. Nisi sama.

Osećam da jesam.

On oseća da jeste.

Onda sam se identifikovala sa njim.

Da, identifikuješ se. Identifikuj se sa većim i moćnijim delom sebe. Čak i mala količina ljubavi je moćnija od ogromne količine straha. Samo treba da je UPOTREBIŠ.

Ali ne mogu da je pronadjem u sebi.

Misliš? Pronašla si je za ljutnju, za osvetoljubivost, za mržnju, možeš i za strah.

Ali ja to ne osećam kao ljubav.

Ljubav nije ono što ti misliš da jeste.
Ljubav ima mnoge oblike.
Ti očekuješ nešto drugo, neko posebno osećanje.

Sve što prihvata je ljubav, sve što ne osudjuje je ljubav, sve što oslobadja je ljubav, sve što veruje je ljubav, sve što zahvaljuje je ljubav.
Ljubav ima mnoga lica, to nije jedan poseban osećaj.

Istina je ljubav, mir je ljubav. Ljubav je širok pojam. Poverenje je ljubav. Poštovanje je ljubav.

Poštuj sebe i dar koji si dobila da ga isceliš i transformišeš. Poštuj sve što osećaš i sve što radiš. To je vredno poštovanja. Sav tvoj trud je vredan poštovanja. Samo još ne razumeš potpuno i ne vidiš jasno neke stvari. Imaš predubedjenja o tome. Šta je dobro, šta je loše. I kako šta treba da izgleda. Oslobodi se tih ograničenja. Ispoljavanja ljubavi ima bezbroj, i u izobilju, ti misliš da ima samo jedno. To nije tako. Oslobodi se pretpostavki.

Istina je velika, široka, raznolika, ona nije kruta i jednostrana. Ni ljubav. Ni Bog.
Načina za isceljenje i za razvoj ima bezbroj. Bog nije skučen. Nije jednostran. Ne postoji samo jedan način, ni samo jedan put.

Može li mi neko drugi pomoći?

Može, svi vi jedni drugima pomažete, ali najveći deo je na tebi. Ti si tako htela.

Jesam li pogrešno odabrala, možda nisam poslušala savet Vodiča?

Nisi pogrešno odabrala. Greška ne postoji.
Bog je tako velik i mudar, da greška ne može postojati, šta god da odabereš.
U svakom odabiru postoji mogućnost za rast i razvoj. Ne brini više o greškama. Šta god da uradiš, šta god da odlučiš, greška ne postoji.

Mislim greška u smislu da mogu da se razvijam na jako bolan i manje bolan način?

To je pitanje tvog stava. Ništa ne mora da bude bolno, ako imaš ispravan stav. I ništa nije nemoguće. Čuda se dogadjaju. Put nije tako težak kao što ti to očekuješ. Gledaj na to drugačije. Proširi svoje vidjenje. Proširi mogućnosti. Ima puno alternativa. Ne samo dve. Ili, ili. Na svakoj tački možeš da napraviš preokret, u svakom momentu. Vi niste bespomoćne žrtve sudbine. Vi ste moćni stvaraoci. Vaše misli su moćne, vaša osećanja su moćna, vaše odluke i namere su moćne. U ljubavi je najveća moć.

Ljubav u trenu izbriše svaku grešku, svako neznanje, svaku manu. Ona je ključ za mnoge stvari, ona otvara mnoga vrata.

Ali ja opet mislim da ne volim i da ne znam da volim.

Reci sebi DA, reci životu DA, reci svemu što dodje DA i volećeš.

A ako je neko destruktivan prema meni?

Kažeš sebi DA, a njegovoj destrukciji NE, njegovoj ljubavi DA. Imaš zdrav razum, ljubavlju u drugima reci DA, onome što nije ljubav reci NE.

Ovo mi sada izgleda da je došlo iz mog uma.

Ne pokušavaj da odmah budeš savršena.
Bitno je to kako se zaista osećaš povodom bilo koje stvari ili osobe. Ispoštuj to. To ti govori o delu tebe koji nije u ljubavi. Taj deo je u neznanju. Ali to je samo privremeno tako. Treba da ga osvestiš, osetiš, doživiš, razumeš zašto je takav, prihvatiš ga, okružiš ga ljubavlju i tek onda isceljuješ i transformišeš, ali moraš ga prvo videti.

Zato ste jedni drugima darovi. Pomažete jedni drugima da uvidite taj deo. On nije tako velik, on je mnogo manji nego što misliš. Izgleda velik kada se identifikuješ sa njim i misliš da si to. Tada si skučena, tada si ograničila sebe. Tada si u neznanju. Tada ne vidiš. Ne vidiš istinu. Tada si u zaboravu. Ne vidiš celinu. Nauči da gledaš celinu, a ne samo delove. Proširi se. Postoji mnogo aspekata u tebi. Istovremeno. Možeš istovremeno da voliš i mrziš i bojiš se i tuguješ, ali ti gledaš samo jedan tok. Zaboravljaš na ostale, a pogotovo zaboravljaš na ono najbolje u sebi.

Kada se centriraš u tom najboljem, rad na malom delu tebe postaje mnogo lakši. Onda ZNAŠ da nisi samo to.
Otkrij najbolji deo sebe, priznaj ga sama sebi, ne beži od toga. To nije ponos. Ponos dolazi iz nižeg dela. To je prosto činjenica. To je ono što ti jesi. Tada osećaš da postojiš, tada se osećaš živom. Tada znaš JA JESAM. Tada niži deo nije "ja jesam", nego samo prosto deo koji uvidjaš, integrišeš, prihvataš i transformišeš. Onda i on postaje JA JESAM.

Nauči da razlikuješ ta dva.

Kada tražiš da budeš svesna, traži da budeš svesna šta ti jesi, cele slike, svega u potpunosti i gde šta pripada. Sve pripada tebi, ali se ne identifikuj sa nižim ja, on ti samo pripada kao privremena stvar.
Ti si jedno sa Bogom, sa ljubavlju, a ne sa nižim ja. Kada to izjaviš naglas i priznaš, to onda postaje tako, to postaje istina za tebe.

Kada izjaviš da si niže ja i to postaje istina za tebe.

Obrati pažnju šta izjavljuješ.