Kaži mi ko ti je prijatelj, pa će on meni reći ko si ti.
Prijatelj svih nije ničiji prijatelj.
PRIJATELJSTVO
Moderatori: Svi aktivni urednici, Jiva
64 Posta
• Stranica 2 od 5 • 1, 2, 3, 4, 5
od sneguljica » 12 Dec, 2009 22:15 pm
-
sneguljica - Hodočasnik
- Postovi: 610
- Pridružio se: 25 Okt, 2009 15:34 pm
Prijatelj
od Pitija » 12 Dec, 2009 22:23 pm
Na početku sam napisala da ja neznam što to znači imati pravog prijatelja,mislim da sam sada,došla saznanja da ga imam. Nesanica je ponekad jako dobra.
Da bi tekst o svemu bio smislen..podjelit ću s vama priču o djelu mog života,u nadi da će nekom pomoći,jer na sve nas vjerovatno čeka prijatelj ali mu mi ne dozvoljavamo da uđe u naš život.
Živjela sam kao dvostruka ličnost,jedan dio je radio ono što se od njega očekivalo,a drugi je želio pisati pjesme,šaljive priče i uživati u smjehu.Drugom djelu nisam dala da dođe do izražaja,sve dok me prvi dio nije skoro uništio.
Kako nisam željela napraviti veliko spremanje,tjelo se pobrine samo,pošalje ti bolest,jer sve emocije i potiskivanja na kraju rezultiraju oboljenjem.
Kroz život sam hodala kao i većina nas,ovo je zbog Ega,ovo je Sudbina ili Karma,a ovo je zbog Maye.
Namjerno ih pišem velikim slovima,jer nas uništavaju na veliko.
Samo sam ja uništavala samu sebe.Ja sam najveći neprijatelj sama sebi,ali u meni je i spas.
To me naučio jedan čovjek koji zaslužuje da kažem -imam prijatelja.
Poznajem ga dugo,i obećao mi je pomoći kad mi pomoć bude najpotrebnija.No ja sam to željela onako,uzmeš tabletu ,popiješ i za pola sata ne boli te više glava.
Bilo je puno,puno teže.
Nisam shvatila da to nema veze s prošlošću,što bi bilo da je bilo,nego da sve bitke moram rješiti ovdje i sada.
Ja sam sve,ali nikad nisam bila ponizna,niti volim poniznost ni kod sebe ni kod drugih,i jučer i danas samtram ih slabošću.
Strugao je sa mene sve naslage,tapetu po tapetu,a ja sam bila sve niže i niže..tresnuo me istinom dva puta,kao da sam iz aviona prizemljila bez padobrana,još modrice lječim.
Toliko sam ga mrzila,da što su mi riječi bile slađe--hvala,oprosti,baš si super..to sam mislila,gad napuhani,naduvenko,od...i iz mog života,ali nisam odustajala znala sam ,barem dio mene je znao,da ako se sada ne okrenem i pobjgnem gotova sam.
Nalazi koje sam očekivala,došli su gori ,da ne mogu biti gori.Sad mi je već i fizičko zdravlje,ozbiljno bilo ugroženo.
Više nisam hodala,puzala sam skupljajući djelove sebe.
Kad mi je treći puta istinu tresnuo u lice,pad je bio konačan,više nisam mogla ni puzati,bila sam palačinka.
Nakon salvi psovki,pobacala sam sve što me moglo uopće podsjetiti na mog "psihoterapeuta",uništila,obrisala,pobrisala,ali nisam mogla obrisati sebe.Znala sam da je u pravu.
Znam da mi je prijatelj,jer jedino na taj način ja sam mogla pobjediti sebe,pobjediti život,pobjediti bolest,a ne gurati glavu u pjesak kao noj i optuživati..za ovo je kriv ego,za ovo karma,a ovo je maya.
Sve sam to ja.
Skupila sam ono malo samopoštovanja što je ostalo,otišla u mišju rupu i pronašla sebe,rupa je postjala sve manja,a ja sve veća,dok se nisam konačno izdigla.
Korak po korak,tu sam na vrhu.
Lijepa izvana i iznutra,očišćena i pročišćenna.Čak su mi i markeri bolji,a bit će super.
Pronašla sam se,izbacila nebitno,prihvatila nepromjenjivo,promjenila promjenjivo. Našla uzroke i razloge,da oprostim i otpustim,i hvala Bogu tu sam.Na vrhu,na Himalaji,može i na Rtnju,
U meni je znanje,u meni je moć,mogu sve..Bog je u meni i oko mene,sve prisutan,svemoguć.
Svi mi imamo prijatelje,samo im moramo dopustiti da uđu u naš život .
To sam shvatila istina tek noćas,ali bolje ikad,nego nikad.
Najčudnije od svega što ne mogu oprostit čovjeku iz priče,koji me je vratio u život.
Možda jednog dana to budem mogla,on je to zaslužio.Taj dan još nije,još je mene stare u meni ostalo,koja žali što su ružičaste naočale pale,žali što je to netko drugi vidio,jer ja sam imala masku za svaku situaciju,možda i za svaku osobu, i mjenjala sam ih po potrebi.
Ne dozvolite vi koji budete ovo čitali da vas bolest potakne na generalku,ne dozvolite da Ego,Maya i Karma budu odgovorni za vaše propuste.,kao što sam to ja činila.
Iz tog razloga sve ovo pišem,imate negdje prijatelja,ako nemate potražite ga,sigurno postoji.
Meni je Prijatelj čudom ušao u pnovo život,došao,pomogao i kroz moj život prošao.
I vi imate pravo na čudo,svi imamo.
Jednog dana nadam se da ću mu od srca reći hvala,danas to još nisam u stanju.
Teško je u cjelosti odbaciti ovisnost o lošim djelovima nas samih sa kojima smo se saživjeli i dozvolil im da naš život žive umjesto nas.
Ja danas živim, uživam u humoru,pišem pjesme koje možda neće obogatiti književnost ali mene čini bogatom.
Da bi tekst o svemu bio smislen..podjelit ću s vama priču o djelu mog života,u nadi da će nekom pomoći,jer na sve nas vjerovatno čeka prijatelj ali mu mi ne dozvoljavamo da uđe u naš život.
Živjela sam kao dvostruka ličnost,jedan dio je radio ono što se od njega očekivalo,a drugi je želio pisati pjesme,šaljive priče i uživati u smjehu.Drugom djelu nisam dala da dođe do izražaja,sve dok me prvi dio nije skoro uništio.
Kako nisam željela napraviti veliko spremanje,tjelo se pobrine samo,pošalje ti bolest,jer sve emocije i potiskivanja na kraju rezultiraju oboljenjem.
Kroz život sam hodala kao i većina nas,ovo je zbog Ega,ovo je Sudbina ili Karma,a ovo je zbog Maye.
Namjerno ih pišem velikim slovima,jer nas uništavaju na veliko.
Samo sam ja uništavala samu sebe.Ja sam najveći neprijatelj sama sebi,ali u meni je i spas.
To me naučio jedan čovjek koji zaslužuje da kažem -imam prijatelja.
Poznajem ga dugo,i obećao mi je pomoći kad mi pomoć bude najpotrebnija.No ja sam to željela onako,uzmeš tabletu ,popiješ i za pola sata ne boli te više glava.
Bilo je puno,puno teže.
Nisam shvatila da to nema veze s prošlošću,što bi bilo da je bilo,nego da sve bitke moram rješiti ovdje i sada.
Ja sam sve,ali nikad nisam bila ponizna,niti volim poniznost ni kod sebe ni kod drugih,i jučer i danas samtram ih slabošću.
Strugao je sa mene sve naslage,tapetu po tapetu,a ja sam bila sve niže i niže..tresnuo me istinom dva puta,kao da sam iz aviona prizemljila bez padobrana,još modrice lječim.
Toliko sam ga mrzila,da što su mi riječi bile slađe--hvala,oprosti,baš si super..to sam mislila,gad napuhani,naduvenko,od...i iz mog života,ali nisam odustajala znala sam ,barem dio mene je znao,da ako se sada ne okrenem i pobjgnem gotova sam.
Nalazi koje sam očekivala,došli su gori ,da ne mogu biti gori.Sad mi je već i fizičko zdravlje,ozbiljno bilo ugroženo.
Više nisam hodala,puzala sam skupljajući djelove sebe.
Kad mi je treći puta istinu tresnuo u lice,pad je bio konačan,više nisam mogla ni puzati,bila sam palačinka.
Nakon salvi psovki,pobacala sam sve što me moglo uopće podsjetiti na mog "psihoterapeuta",uništila,obrisala,pobrisala,ali nisam mogla obrisati sebe.Znala sam da je u pravu.
Znam da mi je prijatelj,jer jedino na taj način ja sam mogla pobjediti sebe,pobjediti život,pobjediti bolest,a ne gurati glavu u pjesak kao noj i optuživati..za ovo je kriv ego,za ovo karma,a ovo je maya.
Sve sam to ja.
Skupila sam ono malo samopoštovanja što je ostalo,otišla u mišju rupu i pronašla sebe,rupa je postjala sve manja,a ja sve veća,dok se nisam konačno izdigla.
Korak po korak,tu sam na vrhu.
Lijepa izvana i iznutra,očišćena i pročišćenna.Čak su mi i markeri bolji,a bit će super.
Pronašla sam se,izbacila nebitno,prihvatila nepromjenjivo,promjenila promjenjivo. Našla uzroke i razloge,da oprostim i otpustim,i hvala Bogu tu sam.Na vrhu,na Himalaji,može i na Rtnju,
U meni je znanje,u meni je moć,mogu sve..Bog je u meni i oko mene,sve prisutan,svemoguć.
Svi mi imamo prijatelje,samo im moramo dopustiti da uđu u naš život .
To sam shvatila istina tek noćas,ali bolje ikad,nego nikad.
Najčudnije od svega što ne mogu oprostit čovjeku iz priče,koji me je vratio u život.
Možda jednog dana to budem mogla,on je to zaslužio.Taj dan još nije,još je mene stare u meni ostalo,koja žali što su ružičaste naočale pale,žali što je to netko drugi vidio,jer ja sam imala masku za svaku situaciju,možda i za svaku osobu, i mjenjala sam ih po potrebi.
Ne dozvolite vi koji budete ovo čitali da vas bolest potakne na generalku,ne dozvolite da Ego,Maya i Karma budu odgovorni za vaše propuste.,kao što sam to ja činila.
Iz tog razloga sve ovo pišem,imate negdje prijatelja,ako nemate potražite ga,sigurno postoji.
Meni je Prijatelj čudom ušao u pnovo život,došao,pomogao i kroz moj život prošao.
I vi imate pravo na čudo,svi imamo.
Jednog dana nadam se da ću mu od srca reći hvala,danas to još nisam u stanju.
Teško je u cjelosti odbaciti ovisnost o lošim djelovima nas samih sa kojima smo se saživjeli i dozvolil im da naš život žive umjesto nas.
Ja danas živim, uživam u humoru,pišem pjesme koje možda neće obogatiti književnost ali mene čini bogatom.
- Pitija
- Hodočasnik
- Postovi: 663
- Pridružio se: 31 Jul, 2009 22:29 pm
Prijatelji
od Pitija » 13 Dec, 2009 00:02 am
Još nekoliko lijepih izreka o prijateljstvu,
Svaka od njih je na svoj način posebna .
Blaise Pascal
"Kad bi svi ljudi znali što jedni o drugima govore, na svijetu ne bi bilo ni četvorice prijatelja."
Dean Koontz
"Pravo prijateljstvo nastaje onda, kada ćutanje između dva čovjeka postane prijatno."
Honoré de Balzac
"Muškarac nipošto ne želi biti prijatelj neke žene, ako može biti njen ljubavnik."
Martin Luther King, Jr.
"Na kraju nećemo pamtiti riječi naših neprijatelja, već šutnju naših prijatelja."
Miguel de Cervantes
"Laž obično ubija prijateljstvo, a istina ljubav."
Otto von Bismarck
"Ljubav je slijepa; prijateljstvo se trudi da ne vidi ništa."
Plutarh
"Meni nije potreban prijatelj koji se u svemu slaže i na sve klima glavom, jer to isto moja sjena može da uradi još mnogo bolje."
Svaka od njih je na svoj način posebna .
Blaise Pascal
"Kad bi svi ljudi znali što jedni o drugima govore, na svijetu ne bi bilo ni četvorice prijatelja."
Dean Koontz
"Pravo prijateljstvo nastaje onda, kada ćutanje između dva čovjeka postane prijatno."
Honoré de Balzac
"Muškarac nipošto ne želi biti prijatelj neke žene, ako može biti njen ljubavnik."
Martin Luther King, Jr.
"Na kraju nećemo pamtiti riječi naših neprijatelja, već šutnju naših prijatelja."
Miguel de Cervantes
"Laž obično ubija prijateljstvo, a istina ljubav."
Otto von Bismarck
"Ljubav je slijepa; prijateljstvo se trudi da ne vidi ništa."
Plutarh
"Meni nije potreban prijatelj koji se u svemu slaže i na sve klima glavom, jer to isto moja sjena može da uradi još mnogo bolje."
- Pitija
- Hodočasnik
- Postovi: 663
- Pridružio se: 31 Jul, 2009 22:29 pm
od Vesna » 13 Dec, 2009 01:15 am
...
Sestro Pitija, hvala ti sto si nam otvorila svoje srce,
i iskreno mi je drago zbog tvoje pobede nad bolescu !
Samo hrabro napred !
:bravo: :herc: :queen:
Sestro Pitija, hvala ti sto si nam otvorila svoje srce,
i iskreno mi je drago zbog tvoje pobede nad bolescu !
Samo hrabro napred !
:bravo: :herc: :queen:
Jednom se živi, ali večno...
-
Vesna - Glavni urednik
- Postovi: 4670
- Pridružio se: 08 Jan, 2008 01:53 am
- Lokacija: Beograd
od Pitija » 13 Dec, 2009 01:51 am
Hvala ti Vesna!
Nadam se da će i drugima pomoći,da shvate da smo mi u najvećem broju slučajeva
sebi najveći neprijtelji.
Zato je meni tema o prijateljstvu super.
Imaš prijatelja,pomogao ti je da spasiš najvrednije što imaš život,pa zašto nisi zahvalna ,da li zato što mrziš život ili što ti je pokazao da si licemjer i da cijelog života glumiš nešto što nisi?
Ja sam sebi bila najveći neprijatelj.
Zato se sad volim!
Ujutro se pozdravim sa kako je moje zlato,baš si mi slatka,
dal ste se naspavali milostivica,i već sam dve,a udvoje je lakše i ima nas više..još koji pelinkovac i ni Himalaja mi nije problem. :smesno:
Hvala još jednom!
:srca:
Nadam se da će i drugima pomoći,da shvate da smo mi u najvećem broju slučajeva
sebi najveći neprijtelji.
Zato je meni tema o prijateljstvu super.
Imaš prijatelja,pomogao ti je da spasiš najvrednije što imaš život,pa zašto nisi zahvalna ,da li zato što mrziš život ili što ti je pokazao da si licemjer i da cijelog života glumiš nešto što nisi?
Ja sam sebi bila najveći neprijatelj.
Zato se sad volim!
Ujutro se pozdravim sa kako je moje zlato,baš si mi slatka,
dal ste se naspavali milostivica,i već sam dve,a udvoje je lakše i ima nas više..još koji pelinkovac i ni Himalaja mi nije problem. :smesno:
Hvala još jednom!
:srca:
- Pitija
- Hodočasnik
- Postovi: 663
- Pridružio se: 31 Jul, 2009 22:29 pm
od uspensky » 13 Dec, 2009 03:19 am
Draga Pitija, ganula si me svojom pričom,Tako mi je dobro poznato ovo o čemu pišeš...Sećam se dobro trenutka, kada sam shvatila, zašto sam počela da farbam kosu u plavo.Nikad nisam ni razmišljala o tome da budem plavuša,čak nisam taj tip,niti mi ta boja kose stoji..
Detalji priče su različiti ali je suština ista.
Život nas često opominje i tera nas da se menjamo! Moje opomene su isto došle kroz bolest! Kada sam se probudila i shvatila,napravila sam taj najhrabriji prvi korak, počela sam da se menjam.Imam utisak da taj proces može da potraje celog života koliko imamo "materijala"! :)
Najpre sam krivila druge,pa sam onda shvatila da nisu oni krivi,nego sam ja to sve "dozvolila",jer sam ćutala... pa sam onda krivila sebe! Menjala sam se,opraštala onima koji su me povredili...ali sam i dalje bila nezadovoljna svojim životom i sobom.Šta je to što i dalje nije u redu,šta još treba da shvatim...?
Svakog dana se , naravno,pogledam u ogledalu....plavuša...kao da nisam ja...i prolazilo je, tako nesvesno...šta treba da shvatim,na čemu sad treba da radim...dok mi nije bljesnulo pred očima!
Pa, zbog toga sam se ofarbala u plavo,da ne vidim više onu naivnu budalu kakva sam nekada bila,šta sam sve trpela ...skoro da uništim samu sebe...pa, ja mrzim sebe!
I onda ponovo buđenje...i najteži posao...oprostiti sebi !
Tako sam ja učila kako da prvo sebi budem prijatelj i tek onda da to očekujem od drugih.Mislim da ovakvih iskustava niko nije pošteđen ! Svi učimo lekcije i to je u stvari odrastanje.
Sad kažem: pa,dobro...nisam znala drugačije i radila sam ono što sam mislila da je ispravno...sada kad znam,mogu drugačije...
Prošlost ne mogu da obrišem,mada sam i taj osećaj dugo nosila sa sobom,sada ga više nemam.One koji su me povredili,sada gledam kao na svoje najbolje učitelje!
Više se ne farbam u plavo...a to bi valjda trebalo da znači da sam sebi oprostila...!?:tongueac::love3:
Detalji priče su različiti ali je suština ista.
Život nas često opominje i tera nas da se menjamo! Moje opomene su isto došle kroz bolest! Kada sam se probudila i shvatila,napravila sam taj najhrabriji prvi korak, počela sam da se menjam.Imam utisak da taj proces može da potraje celog života koliko imamo "materijala"! :)
Najpre sam krivila druge,pa sam onda shvatila da nisu oni krivi,nego sam ja to sve "dozvolila",jer sam ćutala... pa sam onda krivila sebe! Menjala sam se,opraštala onima koji su me povredili...ali sam i dalje bila nezadovoljna svojim životom i sobom.Šta je to što i dalje nije u redu,šta još treba da shvatim...?
Svakog dana se , naravno,pogledam u ogledalu....plavuša...kao da nisam ja...i prolazilo je, tako nesvesno...šta treba da shvatim,na čemu sad treba da radim...dok mi nije bljesnulo pred očima!
Pa, zbog toga sam se ofarbala u plavo,da ne vidim više onu naivnu budalu kakva sam nekada bila,šta sam sve trpela ...skoro da uništim samu sebe...pa, ja mrzim sebe!
I onda ponovo buđenje...i najteži posao...oprostiti sebi !
Tako sam ja učila kako da prvo sebi budem prijatelj i tek onda da to očekujem od drugih.Mislim da ovakvih iskustava niko nije pošteđen ! Svi učimo lekcije i to je u stvari odrastanje.
Sad kažem: pa,dobro...nisam znala drugačije i radila sam ono što sam mislila da je ispravno...sada kad znam,mogu drugačije...
Prošlost ne mogu da obrišem,mada sam i taj osećaj dugo nosila sa sobom,sada ga više nemam.One koji su me povredili,sada gledam kao na svoje najbolje učitelje!
Više se ne farbam u plavo...a to bi valjda trebalo da znači da sam sebi oprostila...!?:tongueac::love3:
"Neka bude svetlost..."
-
uspensky - Hodočasnik
- Postovi: 551
- Pridružio se: 11 Apr, 2009 00:55 am
- Lokacija: Kikinda
od talerman » 13 Dec, 2009 06:30 am
Ni ja se ne farbam u plavo, a nije loša ideja.
Nego, ovo je stvarno predivna tema.
Koga zanima tema o prijateljstvu, neka prouči malo epikurejce.
Ja mislim da ne postoji ni jedna jedina antička filozofska škola koja je toliko puno lepog rekla i praktičnog izvela po pitanju prijateljstva od tih epikurejaca.
Nego, ovo je stvarno predivna tema.
Koga zanima tema o prijateljstvu, neka prouči malo epikurejce.
Ja mislim da ne postoji ni jedna jedina antička filozofska škola koja je toliko puno lepog rekla i praktičnog izvela po pitanju prijateljstva od tih epikurejaca.
Pevač neispevljiog, zviždač neizviždljivog, ukrotitelj neukrotljivog, izbijač neizbivljivog, žongler iluzija, probijač neprobojivog, pisac nenadpisivog, Počasni nosilac vatrene sablje sobode, Ukrotitelj Stihije, Talerman Velicanstveni.
-
talerman - Savršeni učitelj
- Postovi: 5994
- Pridružio se: 11 Jun, 2008 07:46 am
- Lokacija: Kina
od Petar iz Podgorice » 13 Dec, 2009 07:17 am
Uobičajeno korišćeni, svetovni pojam prijateljstva je TRGOVINA
u različitim varijacijama.
Neke od tih varijacija naginju plemenitosti.
Prijateljstvo koje potpuno isključuje trgovinu,
tj. bilo kakvu satisfakciju ega,
je LJUBAV.
u različitim varijacijama.
Neke od tih varijacija naginju plemenitosti.
Prijateljstvo koje potpuno isključuje trgovinu,
tj. bilo kakvu satisfakciju ega,
je LJUBAV.
- Petar iz Podgorice
- Duhovni učitelj
- Postovi: 2941
- Pridružio se: 07 Jan, 2009 01:03 am
od Vesna » 13 Dec, 2009 17:46 pm
[url=http://www.objaveforum.com/phpBB3/viewtopic.php?p=62336#p62336][img]http://www.objaveforum.com/phpBB3/images/quotebackarrow.gif[/img][/url][quote="Zosim"]
Dragi prijatelji moji,
i vi što me zaštitiste, i vi što me izdadoste,
i svi vi koje još uvek neprijateljima zovem,
evo, pri najčistijoj svesti vam istinu govorim
a to je da vas volim i da vam sve praštam,
za sve ono što je bilo i za ono što će biti,
nek vam je put lagan i duša čista,
praštajte i vi, molim vas, praštajte od srca
jer znam da ću vas u nekom drugom životu izdati
jer znam de ćete i vi mene u nekom budućem životu prevariti,
ako vam to već nisam učinio ili vi meni
pa sada vidamo dušu slatkim plodovima iz voćnjaka
što se iskreno prijateljstvo zove
kojeg ćemo već sutra skršiti
vijajući jedan drugoga po bezimenim svetovima
jer smo jedni drugima sudjeni
jer smo jedni drugima učitelji isto kao i učenici
i tako dok ne steknemo mudrost, ono celovito iskustvo
kada se dve rascepljene polovine najzad spoje u jedno
i time steknemo pravo
da stavimo tačku na ovo putovanje duše.
[/quote]
Brate Zosime,
od srca ti hvala za ove predivne stihove !
Citam ih vec treci put, i svaki put mi se sve vise svidjaju.
Definitivno nisu samo za jedno citanje ...
S postovanjem,
Vesna
:herc: :bravo:
Dragi prijatelji moji,
i vi što me zaštitiste, i vi što me izdadoste,
i svi vi koje još uvek neprijateljima zovem,
evo, pri najčistijoj svesti vam istinu govorim
a to je da vas volim i da vam sve praštam,
za sve ono što je bilo i za ono što će biti,
nek vam je put lagan i duša čista,
praštajte i vi, molim vas, praštajte od srca
jer znam da ću vas u nekom drugom životu izdati
jer znam de ćete i vi mene u nekom budućem životu prevariti,
ako vam to već nisam učinio ili vi meni
pa sada vidamo dušu slatkim plodovima iz voćnjaka
što se iskreno prijateljstvo zove
kojeg ćemo već sutra skršiti
vijajući jedan drugoga po bezimenim svetovima
jer smo jedni drugima sudjeni
jer smo jedni drugima učitelji isto kao i učenici
i tako dok ne steknemo mudrost, ono celovito iskustvo
kada se dve rascepljene polovine najzad spoje u jedno
i time steknemo pravo
da stavimo tačku na ovo putovanje duše.
[/quote]
Brate Zosime,
od srca ti hvala za ove predivne stihove !
Citam ih vec treci put, i svaki put mi se sve vise svidjaju.
Definitivno nisu samo za jedno citanje ...
S postovanjem,
Vesna
:herc: :bravo:
Jednom se živi, ali večno...
-
Vesna - Glavni urednik
- Postovi: 4670
- Pridružio se: 08 Jan, 2008 01:53 am
- Lokacija: Beograd
od Vera Bojičić » 14 Dec, 2009 00:27 am
Prijatelj nije obaveza niti saputnik kroz život. prijateljstvo se rađa susretom koji se prepoznaje i ostaje zauvek.
Prijatelji se ne gube već se kroz vreme nalaze, susreću, prijateljstvo živi većno.
Sigurno ste primetili da za prijateljstvo vreme ne postoji, da nakon godina osustva prijatelja, ponovni susret to vreme preskaće, kao da nije ni postojalo i sa lakoćom se nastavi dalje. Tako je i u našim životima. prijatelje susrećemo, osetimo toplinu i zanmo da je neko poznat stigao.
Meni se to često događa. Svako prijateljstvo mi je u srcu zapisano.
Prijatelji moji sve vas poznajem, život nas spaja i rastavlja ali nikada zauvek.
Prijatelji se ne gube već se kroz vreme nalaze, susreću, prijateljstvo živi većno.
Sigurno ste primetili da za prijateljstvo vreme ne postoji, da nakon godina osustva prijatelja, ponovni susret to vreme preskaće, kao da nije ni postojalo i sa lakoćom se nastavi dalje. Tako je i u našim životima. prijatelje susrećemo, osetimo toplinu i zanmo da je neko poznat stigao.
Meni se to često događa. Svako prijateljstvo mi je u srcu zapisano.
Prijatelji moji sve vas poznajem, život nas spaja i rastavlja ali nikada zauvek.
-
Vera Bojičić - Mesija
- Postovi: 4024
- Pridružio se: 27 Okt, 2008 23:43 pm
- Lokacija: Atlantida
Re: Prijatelj
od Starcy » 14 Dec, 2009 19:33 pm
[url=http://www.objaveforum.com/phpBB3/viewtopic.php?p=62354#p62354][img]http://www.objaveforum.com/phpBB3/images/quotebackarrow.gif[/img][/url][quote="Pitija"]Na početku sam napisala da ja neznam što to znači imati pravog prijatelja,mislim da sa
Meni je Prijatelj čudom ušao u pnovo život,došao,pomogao i kroz moj život prošao.
I vi imate pravo na čudo,svi imamo.
Jednog dana nadam se da ću mu od srca reći hvala,danas to još nisam u stanju.
Teško je u cjelosti odbaciti ovisnost o lošim djelovima nas samih sa kojima smo se saživjeli i dozvolil im da naš život žive umjesto nas.
Ja danas živim, uživam u humoru,pišem pjesme koje možda neće obogatiti književnost ali mene čini bogatom.[/quote]
Pitija, verujem da tom čoveku nije stalo da li si mu oprostila ili ne, ali tvoj oproštaj će biti znak tvog duhovnog odrastanja. Pokušaj da razumeš da on nije ništa loše mislio niti loše nameravao, naprotiv to što ti je radio bila je ljubav. Taj metod ja nazivam "čekić u glavu" i smatram ga najuspešnijim metodom budjenja :lol:
Ja sam imala tu sreću da upoznam takvog prijatelja na vreme, pre nego što sam pobegla u bolest i u periodu neposredno posle razvoda, kad sam se spremala da postanem ogorčena raspuštenica koja mrzi i sebe i sve muškarce. Razbio me je kao zvečku, bez milosti, uz mnogo podrugivanja mojim očajničkim pokušajima da se sastavim po starom šablonu. Ali je bio uvek uz mene kad sam tražila njegovu reč da mi pomogne da razumem sebe.
Sada o njemu govorim kao o svom Učitelju Duha i beskrajno sam mu zahvalna što mi je pokazao Put. Mada, sad se smejem kad se toga setim, kada sam ga pitala "Koji je moj put?" bio je sablaznut :lol: :lol: "Otkud ja to znam, to nije moj put već tvoj".
Sagledaj svog Prijatelja iz drugog ugla, shvati da nije želeo da te povredjuje da bi se nasladjivao, već je morao da ubije tvoju lažnu ličnost da bi nova mogla da se razvije. Kao što razbijamo orah da bi smo se sladili njegovim jezgrom.
Meni je Prijatelj čudom ušao u pnovo život,došao,pomogao i kroz moj život prošao.
I vi imate pravo na čudo,svi imamo.
Jednog dana nadam se da ću mu od srca reći hvala,danas to još nisam u stanju.
Teško je u cjelosti odbaciti ovisnost o lošim djelovima nas samih sa kojima smo se saživjeli i dozvolil im da naš život žive umjesto nas.
Ja danas živim, uživam u humoru,pišem pjesme koje možda neće obogatiti književnost ali mene čini bogatom.[/quote]
Pitija, verujem da tom čoveku nije stalo da li si mu oprostila ili ne, ali tvoj oproštaj će biti znak tvog duhovnog odrastanja. Pokušaj da razumeš da on nije ništa loše mislio niti loše nameravao, naprotiv to što ti je radio bila je ljubav. Taj metod ja nazivam "čekić u glavu" i smatram ga najuspešnijim metodom budjenja :lol:
Ja sam imala tu sreću da upoznam takvog prijatelja na vreme, pre nego što sam pobegla u bolest i u periodu neposredno posle razvoda, kad sam se spremala da postanem ogorčena raspuštenica koja mrzi i sebe i sve muškarce. Razbio me je kao zvečku, bez milosti, uz mnogo podrugivanja mojim očajničkim pokušajima da se sastavim po starom šablonu. Ali je bio uvek uz mene kad sam tražila njegovu reč da mi pomogne da razumem sebe.
Sada o njemu govorim kao o svom Učitelju Duha i beskrajno sam mu zahvalna što mi je pokazao Put. Mada, sad se smejem kad se toga setim, kada sam ga pitala "Koji je moj put?" bio je sablaznut :lol: :lol: "Otkud ja to znam, to nije moj put već tvoj".
Sagledaj svog Prijatelja iz drugog ugla, shvati da nije želeo da te povredjuje da bi se nasladjivao, već je morao da ubije tvoju lažnu ličnost da bi nova mogla da se razvije. Kao što razbijamo orah da bi smo se sladili njegovim jezgrom.
-
Starcy - Prorok
- Postovi: 3183
- Pridružio se: 09 Avg, 2008 18:47 pm
- Lokacija: Kragujevac
64 Posta
• Stranica 2 od 5 • 1, 2, 3, 4, 5
Povratak na RIZNICA NEAKTIVNIH TEMA
Ko je OnLine
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost