[b]Osećate stid i krivicu. Ta emocija je stvarna, ali ono što je izaziva, a to je osuda koja kaže da ste glupi, nije stvarna; to je samo priča. Ponovo imamo akciju i reakciju.[/b] Koja je to akcija? Akcija je opažanje vašeg stanovišta, to jest opažanje vaše sopstvene osude. Kakva je reakcija? Vašu reakciju čine osećanja, a vi na laži reagujete emocionalnim otrovom.
Pokušaćemo to malo bolje da objasnimo. Zamislite da imate psa. Kao što znate, pas je samo pas, i on je savršen, zar ne? Ali šta se dešava kada zlostavljate psa? Šta ako šutnete tog psa kad god ga vidite? Uskoro će pas početi da se plaši. Videćete kako doživljava emocije. Biće besan; može pokušati da vas ugrize ili da pobegne. Da li to nešto nije u redu s njegovim osećanjima? Da li bes čini psa zlim? Ne, njegova reakcija je samo posledica zlostavljanja. Ta emocija pomaže psu da se odbrani. Ona potiče iz njegovog integriteta.
Sada zamislite psa koji živi u predivnom okruženju, medu ljudima koji ga vole i poštuju. Taj pas je najslađa životinja na svetu. Pošto ga niko ne zlostavlja, on je veran svojoj prirodi; voli sve koji ga vole. Pa, vaše fizičko telo je kao i taj pas. I ono emocionalno reaguje na isti način. Zašto osećate bes? Zato što vas je neko šutnuo, je li tako? Ali ko vas je to šutnuo? Glas u vašoj glavi, glavni lik vaše priče - ono što vi verujete da jeste.
Vi takođe opažate i svoju predstavu o savršenstvu, i verujete davi to niste, a to takođe izaziva emocionalnu reakciju. Kako se osećate kada niste u stanju da ostvarite tu predstavu? Te emocije nisu prijatne, ali je osećanje kojim odgovarate stvarno. Samo, da li je istina da morate ostvariti tu predstavu? Ne, to je laž. Ono što opažate je samo laž, u koju ste pristali da verujete. Složili ste se s njom i ona je postala deo vaše priče.
Ljudi su žrtve znanja, onoga što znaju. Ako pred nekim napravimo grešku, pokušavamo da je opravdamo tako što štitimo predstavu koju projektujemo. Kasnije, kada ostanemo sami, sećamo se onoga što se dogodilo i ponovo kažnjavamo sebe. Zašto? Zato što nam glas znanja neprestano govori šta smo uradili, sa onog istog stanovišta koje smo imali kada smo to učinili. Taj glas postaje moćan sudija i govori nam: „Pogledaj šta si uradio!" A kome on to govori? To je upravo onaj isti glas koji nas je i naterao da tako postupimo!
Glas znanja zlostavlja emocionalno telo. Ono što nije stvarno zlostavlja ono što je stvarno. Akcija je verovanje u laž; reakcija je emocionalni bol. Emocionalno telo opaža glas, reaguje na njega i napada, poput tigra. Gubimo vlast nad sobom, radimo i govorimo nešto što zapravo ne želimo. Sada se glas znanja plaši naše emocionalne reakcije; on osuđuje našu reakciju i tera nas da se stidimo sopstvenih osećanja.
Tada opažamo stid i uz pomoć znanja pokušavamo da opravdamo to osećanje, što znači da nam glas znanja objašnjava šta i osećamo. Taj glas počinje da laže o našim osećanjima, pa čak i da ih poriče. Mi opažamo taj glas, opažamo osudu, i doživljavamo novu emocionalnu reakciju. Sada osećamo i krivicu zbog te reakcije. Emocionalni bol postaje sve jači, i sada padamo u depresiju. Shvatate li kako se vrtimo ukrug? Glas znanja stvara priču o našim osećanjima, mi opažamo tu priču i pokušavamo da potisnemo osećanja. Opažanje tog potiskivanja izaziva novu emocionalnu reakciju, i uskoro poželimo da potisnemo sva svoja osećanja. „Ne bi trebalo ovako da se osećam. Kakav si ti to čovek? Zar si takav slabić? Pravi muškarci ne plaču." Pretvaramo se da ne osećamo bol. Da, mi osećamo bol, ali bol osećamo zato što stvaramo priču, opažamo tu priču i uvlačimo u nju sve više osećanja.
[b]Zbog čega osećamo mržnju? Zato što nas neko zlostavlja. Zato osećamo mržnju. Zbog čega patimo? Zato što nas nešto povređuje. Zbog toga patimo. To je normalna reakcija na povređivanje. Ali šta nas to povređuje?[/b]
Pa, sada je lako odgovoriti na to pitanje. [b]Povređuje nas glas lažova u našoj glavi koji nam govori kakvi treba da budemo, ali nismo.[/b] Mržnja, bes i ljubomora su normalne emocionalne reakcije koje potiču iz onoga što je stvarno, što znači da potiču iz našeg integriteta, a ne iz pretvaranja. Zato nema ničeg lošeg u mržnji. Ako osećamo mržnju, tu mržnju izaziva glas znanja u našoj glavi. Ta mržnja je savršeno normalna; ona predstavlja samo reakciju na naša uverenja. Ako promenimo ta uverenja, onda će se i mržnja preobraziti u ljubav. Sva naša osećanja se menjaju kada prestanemo da verujemo tom glasu, jer su osećanja posledica, a ne uzrok. Emocionalni bol je simptom zlostavljanja; taj bol nam govori da treba nešto da preduzmemo kako bismo sprečili zlostavljanje.
[b]Zašto nas ljudi zlostavljaju? Zato što im dopuštamo da nas zlostavljaju, zato što verujemo da zaslužujemo da nas zlostavljaju. Ali ako posmatramo malo dublje, videćemo da mi sebe zlostavljamo daleko više nego što nas zlostavlja ma ko drugi.[/b] Možemo kriviti druge što nas povreduju i reći: „Zlostavljali su,me kada sam bio dete", i nalaziti razna opravdanja. Ali u ovom trenutku, ko vas zlostavlja? Ako ste iskreni, otkrićete da je to uglavnom vaš sopstveni glas znanja.
[b]Svaki put kada slažemo sebe, mi zlostavljamo sebe.[/b] Svaki put kada osudimo sebe, svaki put kada odbacimo sebe, svakako ćemo doživeti emocionalnu reakciju, a ona nije prijatna! Ali opet, ako nam se ta emocionalna reakcija ne sviđa, ne treba da je potiskujemo; treba da raščistimo sa lažima koje su izazvale tu emocionalnu reakciju.
Poruka koja dolazi iz našeg integriteta je jasna. Glas našeg integriteta vrišti: „Molim te, spasi me!" To me podseća na film Isterivač đavola, o devojčici koju opseda demon. Ta mala devojčica u nama vrišti: „Pomozi mi! Opseda me glavni lik moje priče!" Bože moj - pa to je istina! Znanje opseda ljude. Opsednuti smo iskrivljenim predstavama o sebi i zato više nismo slobodni. Koliko puta ste čuli nekoga kako kaže: „Ne znam Šta će se desiti ako se pojavi moje pravo ja"? Plašimo se da će nešto izaći iz nas i sve uništiti. I znate šta? To je istina. Ako se pojavi vaše pravo ja, ono će uništiti sve laži, a to je zaista zastrašujuće.
_________________
Komentari i pitanja u vezi Istinine spoznaje od 17.01.2010.
Moderatori: Svi aktivni urednici, Jiva
od rade1969 » 18 Jan, 2010 11:39 am
Nekada sam bio opsednut glavnim likom svoje priče. Taj lik me je zlostavljao godinama, pa ipak sam se pretvarao da volim sebe. Kakva besmislica! I ne samo to, pretvarao sam se da volim i druge. Kako sam mogao da volim nekog drugog kad nisam voleo sebe? Drugima sam mogao dati samo ono što sam sam imao.
Ljudi su me pitali: „Miguele, zašto ne osećam ljubav? Kako da naučim da stvorim ljubav?" Razmišljao sam o tome. Hmm... stvoriti ljubav? Tada mi je na pamet pala jedna ideja. [b]Ne moramo učiti da volimo. U prirodi nam je da volimo. Pre nego što smo naučili da govorimo, ljubav je bila naše najjače osećanje. Prirodno je izražavati ljubav, ali smo tada naučili da je potiskujemo. Tada sam im rekao: „Ne morate stvarati ljubav. Vaše srce je stvoreno da iznedri dovoljno ljubavi da je pružite ćelom svetu. Ako ne osećate ljubav, to je zato što ste naučeni da prestanete da izražavate svoju ljubav."[/b]
Dok smo deca, ljudi nam govore da ne treba da budemo onakvi kakvi smo i mi počinjemo da potiskujemo izraze svog autentičnog bića. Potiskujemo svoj integritet, svoje emocionalno telo. [b]Uvežbavamo da skrivamo osećanja i pretvaramo se da ih ne osećamo. Kada počnemo da se stidimo svojih osećanja, počinjemo da ih pravdamo, objašnjavamo i osuđujemo. Poverujemo u toliko laži da više ne izražavamo taj predivni osećaj ljubavi.[/b]
Glas znanja nam govori: „Nije bezbedno voleti. Plašim se da volim, jer me ljubav čini ranjivim. Ako volim, neko će mi slomiti srce." Tolike laži. To nije istina, ali vam znanje govori: „Naravno da je istina. Ja imam mnogo iskustva s tim. Kad god se zaljubim, neko mi slomi srce." Pa, to nije istina, jer vam niko ne može slomiti srce ako volite sebe. Ako vam je u prošlosti srce bilo slomljeno, vi ste ga slomili lažima o ljubavi u koje ste verovali. Ljubav vam daje snagu; sebičnost vas slabi. Ljubav ne boli. Ono što boli su strah, sebičnost i kontrola, a sve to potiče od laži u koje verujete. Ako prestanete da verujete u laži, ljubav automatski počinje da izvire iz vas.
Posle svog doživljaja u pustinji, shvatio sam da svako moje osećanje potiče neposredno iz mog integriteta. Otkad sam to primetio, više ne potiskujem osećanja. Sada su ona najvažniji deo moje priče, jer znam da su autentična. Kad nešto osetim, znam da je to reakcija na ono što sam opazio. Osećanja mi govore šta treba da radim u životu, i sledeći ih, mogu da promenim okolnosti.
[b]Šta god da osećamo - od radosti do besa, od ljubavi do mržnje - to je samo reakcija. Ali pošto je to samo reakcija, važno je da uočimo kakva je akcija.[/b] Ako nisam srećan, to je zato što nešto u mojoj priči sprečava moju sreću. To znači da moram da se vratim korak unazad i otkrijem šta je to. Ako posedujem svest, mogu da se suočim s problemom, resim ga i ponovo budem srećan. Čim se u mom životu pojavi problem, rešavam ga na ovaj ili onaj način, ne pokušavajući da od njega pravim priču.
[b]Čitav univerzum je jednostavan: radi se samo o uzroku i posledici, akciji i reakciji.[/b] Ako vam se vaš život ne sviđa, to je samo reakcija na program koji njime upravlja. Taj lažov, program, čak i nije deo vas, ali u isto vreme i jeste deo vas, jer se poistovećujete s njim. Taj program stvara priču, a zatim pokušava da joj da smisao, opravdavajući i objašnjavajući sve što se dešava glavnom liku te priče. Kakva zamka. Kakav scenario. Ljudi stvaraju čitavu kulturu, čitavu filozofiju čovečanstva. Mi stvaramo istoriju, nauku, umetnost, Olimpijske igre, izbor za mis sveta, šta god hoćete. To su naše tvorevine, i one su predivne i čudesne, ali to je samo priča!
Glavni lik u vašoj priči ste vi, ali uloga koju igrate niste vi. Toliko ste dugo vežbali tu ulogu da je savršeno glumite. Postali ste najbolji glumac na svetu, ali vas uveravam da niste ono što verujete da jeste. Hvala Bogu, mnogo ste bolji nego što verujete. Sećam se kako mi je deka rekao: [b]„Miguele, znaćeš da si slobodan kad više ne budeš morao da budeš ti."[/b] U tom trenutku ga nisam razumeo, ali sam kasnije tačno shvatio šta je hteo da kaže. Ne moram biti onakav kakav svi ostali žele da budem. Ne moram biti onakav kakav verujem da treba da budem, u skladu sa sopstvenim lažima.
Vaša priča je vaša tvorevina. Vi ste umetnik kroz kojeg teče životna sila. Ako vam se vaša umetnost ne sviđa, imate moć da je promenite. To su dobre vesti. Više ne morate biti vi, a to je potpuna sloboda. Ne morate biti ono što verujete da jeste. Ne morate osećati taj bes, ili tu ljubomoru, ili tu mržnju. Možete povratiti stvarni osećaj sopstvene ličnosti, vratiti se u raj i ponovo živeti u raju na zemlji.
Ljudi su me pitali: „Miguele, zašto ne osećam ljubav? Kako da naučim da stvorim ljubav?" Razmišljao sam o tome. Hmm... stvoriti ljubav? Tada mi je na pamet pala jedna ideja. [b]Ne moramo učiti da volimo. U prirodi nam je da volimo. Pre nego što smo naučili da govorimo, ljubav je bila naše najjače osećanje. Prirodno je izražavati ljubav, ali smo tada naučili da je potiskujemo. Tada sam im rekao: „Ne morate stvarati ljubav. Vaše srce je stvoreno da iznedri dovoljno ljubavi da je pružite ćelom svetu. Ako ne osećate ljubav, to je zato što ste naučeni da prestanete da izražavate svoju ljubav."[/b]
Dok smo deca, ljudi nam govore da ne treba da budemo onakvi kakvi smo i mi počinjemo da potiskujemo izraze svog autentičnog bića. Potiskujemo svoj integritet, svoje emocionalno telo. [b]Uvežbavamo da skrivamo osećanja i pretvaramo se da ih ne osećamo. Kada počnemo da se stidimo svojih osećanja, počinjemo da ih pravdamo, objašnjavamo i osuđujemo. Poverujemo u toliko laži da više ne izražavamo taj predivni osećaj ljubavi.[/b]
Glas znanja nam govori: „Nije bezbedno voleti. Plašim se da volim, jer me ljubav čini ranjivim. Ako volim, neko će mi slomiti srce." Tolike laži. To nije istina, ali vam znanje govori: „Naravno da je istina. Ja imam mnogo iskustva s tim. Kad god se zaljubim, neko mi slomi srce." Pa, to nije istina, jer vam niko ne može slomiti srce ako volite sebe. Ako vam je u prošlosti srce bilo slomljeno, vi ste ga slomili lažima o ljubavi u koje ste verovali. Ljubav vam daje snagu; sebičnost vas slabi. Ljubav ne boli. Ono što boli su strah, sebičnost i kontrola, a sve to potiče od laži u koje verujete. Ako prestanete da verujete u laži, ljubav automatski počinje da izvire iz vas.
Posle svog doživljaja u pustinji, shvatio sam da svako moje osećanje potiče neposredno iz mog integriteta. Otkad sam to primetio, više ne potiskujem osećanja. Sada su ona najvažniji deo moje priče, jer znam da su autentična. Kad nešto osetim, znam da je to reakcija na ono što sam opazio. Osećanja mi govore šta treba da radim u životu, i sledeći ih, mogu da promenim okolnosti.
[b]Šta god da osećamo - od radosti do besa, od ljubavi do mržnje - to je samo reakcija. Ali pošto je to samo reakcija, važno je da uočimo kakva je akcija.[/b] Ako nisam srećan, to je zato što nešto u mojoj priči sprečava moju sreću. To znači da moram da se vratim korak unazad i otkrijem šta je to. Ako posedujem svest, mogu da se suočim s problemom, resim ga i ponovo budem srećan. Čim se u mom životu pojavi problem, rešavam ga na ovaj ili onaj način, ne pokušavajući da od njega pravim priču.
[b]Čitav univerzum je jednostavan: radi se samo o uzroku i posledici, akciji i reakciji.[/b] Ako vam se vaš život ne sviđa, to je samo reakcija na program koji njime upravlja. Taj lažov, program, čak i nije deo vas, ali u isto vreme i jeste deo vas, jer se poistovećujete s njim. Taj program stvara priču, a zatim pokušava da joj da smisao, opravdavajući i objašnjavajući sve što se dešava glavnom liku te priče. Kakva zamka. Kakav scenario. Ljudi stvaraju čitavu kulturu, čitavu filozofiju čovečanstva. Mi stvaramo istoriju, nauku, umetnost, Olimpijske igre, izbor za mis sveta, šta god hoćete. To su naše tvorevine, i one su predivne i čudesne, ali to je samo priča!
Glavni lik u vašoj priči ste vi, ali uloga koju igrate niste vi. Toliko ste dugo vežbali tu ulogu da je savršeno glumite. Postali ste najbolji glumac na svetu, ali vas uveravam da niste ono što verujete da jeste. Hvala Bogu, mnogo ste bolji nego što verujete. Sećam se kako mi je deka rekao: [b]„Miguele, znaćeš da si slobodan kad više ne budeš morao da budeš ti."[/b] U tom trenutku ga nisam razumeo, ali sam kasnije tačno shvatio šta je hteo da kaže. Ne moram biti onakav kakav svi ostali žele da budem. Ne moram biti onakav kakav verujem da treba da budem, u skladu sa sopstvenim lažima.
Vaša priča je vaša tvorevina. Vi ste umetnik kroz kojeg teče životna sila. Ako vam se vaša umetnost ne sviđa, imate moć da je promenite. To su dobre vesti. Više ne morate biti vi, a to je potpuna sloboda. Ne morate biti ono što verujete da jeste. Ne morate osećati taj bes, ili tu ljubomoru, ili tu mržnju. Možete povratiti stvarni osećaj sopstvene ličnosti, vratiti se u raj i ponovo živeti u raju na zemlji.
POMOZIMO ZEMLJI DA EVOLUIRA.
Dovedite nobo zemlji i vratite njeno svjetlo nebu.
Dovedite nobo zemlji i vratite njeno svjetlo nebu.
-
rade1969 - Hodočasnik
- Postovi: 635
- Pridružio se: 13 Sep, 2009 20:48 pm
- Lokacija: Bijeljina
, ali nastavi, knjiga je odlična.
od rade1969 » 18 Jan, 2010 18:52 pm
Mislim da nikome ,koliko god da je daleko otišao u duhonosti i spoznajama, neće škoditi da se ipak malo preispita,ovaj tekst je dobra osnova.Visok stepen spoznaje i duhovnosti bi čovjeku trebale donijeti smirenost i razumjevanje,samim tim i prevazilaženje sukoba tj.naše reakcije i stvaranja osjećaja uvrjeđenosti ukoliko se neko ne slaže sa našim stavovima.
Da se vratimo komentarima spoznaja koje iznos Istina na ovom pod forumu.
Ovo mi je stvarno zanimljivo,jer je Sveti Ðorđe moja slava.I u mom kraju u naraodu je ostao taj obićaj kupanja,međutim nisam znao za te onostrane borbe.Snaga biljaka je velika(divljih iz čiste prirode) i uopšte malo znamo o tome.Istina takođe upućuje na Anastazijina saznanja.
Zamislite samo koliko ima logike u sijanju biljaka čije sjeme držite u ustima,pa ga onda zalijevate vodom u kojoj ste predhodno oprali svoje tjelo.Mene je ovo oduševilo.
Reptili sa kojima se sveti Ðorđe bori su toliko prisutni u arhitekturi,da je prosto nevjerovatno odakle ljudima slike tih onostranih bića.Pogledajte samo engleske palate u Londonu,Evropske prestolnice, u skoro svakoj ima po neka sa koje vas motri neki zmaj .Skoro svaka plemićka porodica je imala ili ima nekog zmaja na grbu,Kina je prepuna tih stvorenja,Južna Amerika takođe.Ja mislim da to nikako nemože biti slučajnost,te slike bi mogle biti duboko utisnute u naš genom ili ih je neko donio iz tih svjetova u kojima obitavaju.Ispravite me ako griješim ali mislim da sam čak i na nekim slikama sakralnih objekta vidio skulpture koje izgledaju kao da su iz pakla izašle.
Pozdrav.
Da se vratimo komentarima spoznaja koje iznos Istina na ovom pod forumu.
istina napisa:Evo ti primjer ... pisao sam ovdje ... na primjer o Svetom Durdu, negdje na forumu.
Da se svake godine vode onostrane bitke noci prije Durdevdana ... da se zato bude budni da se ne podlegne nekom napadu a i da se pomaze Njemu i ratnicima svjetlosti. Da se na zalasku sunca kupa u vodi u kojoj je, su sitne grancice i pupoljci i cvjetici drveca koja radaju i obavezno vrbe i mislim koprive .... provjeris to i na tome radis jer si slobodan od svih zala tokom cijele godine.
Ovo mi je stvarno zanimljivo,jer je Sveti Ðorđe moja slava.I u mom kraju u naraodu je ostao taj obićaj kupanja,međutim nisam znao za te onostrane borbe.Snaga biljaka je velika(divljih iz čiste prirode) i uopšte malo znamo o tome.Istina takođe upućuje na Anastazijina saznanja.
Zamislite samo koliko ima logike u sijanju biljaka čije sjeme držite u ustima,pa ga onda zalijevate vodom u kojoj ste predhodno oprali svoje tjelo.Mene je ovo oduševilo.
Reptili sa kojima se sveti Ðorđe bori su toliko prisutni u arhitekturi,da je prosto nevjerovatno odakle ljudima slike tih onostranih bića.Pogledajte samo engleske palate u Londonu,Evropske prestolnice, u skoro svakoj ima po neka sa koje vas motri neki zmaj .Skoro svaka plemićka porodica je imala ili ima nekog zmaja na grbu,Kina je prepuna tih stvorenja,Južna Amerika takođe.Ja mislim da to nikako nemože biti slučajnost,te slike bi mogle biti duboko utisnute u naš genom ili ih je neko donio iz tih svjetova u kojima obitavaju.Ispravite me ako griješim ali mislim da sam čak i na nekim slikama sakralnih objekta vidio skulpture koje izgledaju kao da su iz pakla izašle.
Pozdrav.
POMOZIMO ZEMLJI DA EVOLUIRA.
Dovedite nobo zemlji i vratite njeno svjetlo nebu.
Dovedite nobo zemlji i vratite njeno svjetlo nebu.
-
rade1969 - Hodočasnik
- Postovi: 635
- Pridružio se: 13 Sep, 2009 20:48 pm
- Lokacija: Bijeljina
od istina » 18 Jan, 2010 22:06 pm
U centralnom parku u oslu ... a ta je lika o dva kipa bila na galaksiji godinama na pocetnoj strani, sada vise nije.
Reptil dtzi sa leda zmuskarca a sa prednje strane zensku osobu.
Sjetite se kako na zatvaranju olimpijskih igara izgleda operni pjevac i koja elita ide za njim. A seljaka sa korpom jabuka i sta ja znam juri i policija i narod ... vau koja predstava. i sav svijet uziva.
Djecije igracke danas, sve neki reptili ... i sutra kada sretnes sa sinom na ulici sa svoim sinom, sin ce mu se veseliti i trcati kanjemu a ti ces se usrati od straha.
Reptil dtzi sa leda zmuskarca a sa prednje strane zensku osobu.
Sjetite se kako na zatvaranju olimpijskih igara izgleda operni pjevac i koja elita ide za njim. A seljaka sa korpom jabuka i sta ja znam juri i policija i narod ... vau koja predstava. i sav svijet uziva.
Djecije igracke danas, sve neki reptili ... i sutra kada sretnes sa sinom na ulici sa svoim sinom, sin ce mu se veseliti i trcati kanjemu a ti ces se usrati od straha.
- istina
od rade1969 » 18 Jan, 2010 23:53 pm
istina napisa:
Djecije igracke danas, sve neki reptili ... i sutra kada sretnes sa sinom na ulici sa svoim sinom, sin ce mu se veseliti i trcati kanjemu a ti ces se usrati od straha.
Po meni je to vid programiranja,tačnije utiskivanja slika.Kompjuterske igrice,filmovi.stripovi itd
Nekima je ova priča glupava i fantastična,zar Galileo nije govorio da je zemlja okrugla i to je tada bilo glupavo i fantastično ali su ga ipak spalili. Danas se iz Vatikana čuju neki drugi glasovi,na tekstu ispod je izvještaj sa konferecije na kojoj je aktivno učešće uzeo i Vatikan.
Skup je dio događanja kojima se obilježava Međunarodna godina astronomije i 400. godišnjice prvih posmatranja teleskopom Galilea Galileija. Konferenciju je u utorak zatvorio direktor vatikanskog opservatorija otac Jose Gabriel Funes i rekao da su "pitanja porijekla života i postoji li život drugdje u svemiru vrlo prikladna i zaslužuju ozbiljno razmatranje", saopštila je agencija Associated Press. Na skupu su učestvovali fizičari, hemičari, astrobiolozi i geolozi koji su, upoređujući rezultate njihovih istraživanja (...) ocijenili "vjerovatnim" postojanje stotina miliona nastanjivih mjesta samo u našoj galaktici, koja je samo jedna od mnogih u svemiru, navodi ANSA i posebno ističe kako je znakovito da je Vatikan ovom složenom pitanju odlučio prvo pristupiti iz naučne perspektive.
"Opipljiv je osjećaj da svemir udomljuje oblike života i postoji nada da nas samo malo godina dijeli od prvih otkrića", rekao je američki astronom Chris Impey.
Ovo je nekada bilo nezamislivo i to samo koju deceniju unazat.Vjernici se lagano prIpremaju za zvanično priznanje da postoje drugi oblici života.
izvor-1:
http://www.e-novine.net/zanimljivosti/z ... jcima.html
izvor-2:
http://www.ktabkbih.net/info.asp?id=21463&offset=6
Ili recimo kako objasniti freske iz manastira "Visoki Dečani"
POMOZIMO ZEMLJI DA EVOLUIRA.
Dovedite nobo zemlji i vratite njeno svjetlo nebu.
Dovedite nobo zemlji i vratite njeno svjetlo nebu.
-
rade1969 - Hodočasnik
- Postovi: 635
- Pridružio se: 13 Sep, 2009 20:48 pm
- Lokacija: Bijeljina
od rade1969 » 19 Jan, 2010 09:35 am
Frapantan izvještaj Deana Warwika o nestaloj djeci iz Sjeverne i južne Amerike (350.000) i Velike Britanije (127.000) godišnje.Dean kao i David Icke iznosi svoje saznanje o tome ko stoji iza ovakvih događaja.
Neznam koliko je sve ovov istina,ali je u svakom slučaju zastrašujuće.
Neznam koliko je sve ovov istina,ali je u svakom slučaju zastrašujuće.
POMOZIMO ZEMLJI DA EVOLUIRA.
Dovedite nobo zemlji i vratite njeno svjetlo nebu.
Dovedite nobo zemlji i vratite njeno svjetlo nebu.
-
rade1969 - Hodočasnik
- Postovi: 635
- Pridružio se: 13 Sep, 2009 20:48 pm
- Lokacija: Bijeljina
od Drexel » 19 Jan, 2010 10:14 am
istina napisa:Dakle ... radi, saznaj vidi, prozivi ... sa vecim znanjima usporedi i onda ko ima snge povedi.
Ali prvo upozoriti i isprepadati novog namjernika, dobro isprepadati .. pa ako onda ime zelju izvoli.
Ovaj sa mjeseca mozda moze da dode na zemlju da uhvati i kazni astralnog uljeza koji dode na mjesec.
Zar nije ogromna pomoc covjecanstvu to znanje ... a ja sam tvrdio kada su se ovdje molili za mjesec da su to gluposti... za koga su se molili .. e dragi moji ...
Kako raketuranje mjeseca zbog vode ...
Eto KAKAVI ratovi.
Pa ti znas istinu istina,
- Drexel
- Postovi: 390
- Pridružio se: 19 Apr, 2009 23:17 pm
od majstor » 19 Jan, 2010 23:44 pm
Dejjan napisa:ENEMOON napisa:Dejjan napisa:talerman napisa:Kao sto se i Istina popisava na mene u svakom njegovom komentaru.
I ti svaki put kad ti se popiša na ruku, daješ mu istu tu ruku kao znak pomirenja.
Naravno,to je jedino ispravno,ko tebe kamenom,ti njega hlebom.Tesko je to mnogo ali se samo tako stize do cilja.
To ti je put da te svi iskoriste i izjebu.
Da bi sudio, covek mora da zna sve, uzroke , cinjenice, odnose...olako suditi uvek ima za posledicu gresku, a u ovom slucaju moze biti i karmicka, a i inace zna se ko je jedini SUDIJA
-
majstor - Mistik
- Postovi: 1446
- Pridružio se: 14 Mar, 2009 17:26 pm
- Lokacija: putnik
[/align]od admin » 20 Jan, 2010 01:00 am
Ovo je odgovor Boga na: OČE NAŠ KOJI JESI ...
Preuzeto iz knjige RAZGOVORI SA BOGOM 1.
DECO MOJA, KOJA JESTE NA NEBESIMA,
SVETO JE IME VAŠE,
DOŠLO JE KRALJEVSTVO VAŠE,
I VAŠA VOLJA JE UČINJENA I NA ZEMLJI, KAO I NA NEBU.
HLEB VAŠ SVAGDAŠNJI DAT VAM JE DANAS,
I OPROŠTENI SU VAM DUGOVI VAŠI,
I OPROŠTENI PRESTUPI VAŠI,
TAČNO ONOLIKO KOLIKO STE VI
TE PRESTUPE PROTIV VAS OPROSTILI DRUGIMA.
NEMOJTE SEBE DOVODITI U NEPRILIKE
NEGO SE OSOBODITE ZALA KOJE STE STVORILI.
VAŠE JE KRALJEVSTVO, I MOĆ, I SLAVA ZAUVEK.
Amin.
I amin.
Preuzeto iz knjige RAZGOVORI SA BOGOM 1.
DECO MOJA, KOJA JESTE NA NEBESIMA,
SVETO JE IME VAŠE,
DOŠLO JE KRALJEVSTVO VAŠE,
I VAŠA VOLJA JE UČINJENA I NA ZEMLJI, KAO I NA NEBU.
HLEB VAŠ SVAGDAŠNJI DAT VAM JE DANAS,
I OPROŠTENI SU VAM DUGOVI VAŠI,
I OPROŠTENI PRESTUPI VAŠI,
TAČNO ONOLIKO KOLIKO STE VI
TE PRESTUPE PROTIV VAS OPROSTILI DRUGIMA.
NEMOJTE SEBE DOVODITI U NEPRILIKE
NEGO SE OSOBODITE ZALA KOJE STE STVORILI.
VAŠE JE KRALJEVSTVO, I MOĆ, I SLAVA ZAUVEK.
Amin.
I amin.
Započni dan s ljubavlju,
ispuni dan s ljubavlju,
završi dan s ljubavlju:
to je put k Bogu
ispuni dan s ljubavlju,
završi dan s ljubavlju:
to je put k Bogu
-
admin - Administrator
- Postovi: 1000
- Pridružio se: 05 Jan, 2008 08:00 am
- Lokacija: Beograd
od Litlneks » 20 Jan, 2010 08:02 am
Pa kada smo već raspoloženi da u stihovima pričamo evo i ja da prenesem malo poezije od Anastasije...
-Vladimire, Bog Otac naš, sa svakim ko ima molbu takođe razgovara,
na svaku molitvu odgovara.
- A zašto onda njegove reči niko ne razume?
-Reči? Tako je mnogo reči sa smislom različitim kod zemaljskih
naroda. Tako mnogo različitih jezika, narečja. A postoji jedan za sve jezik.
Jedinstven za sve, jezik božanskih poziva. Satkan je iz šuma lišća, od poja
ptica i talasa. Ima mirise božanski jezik i boju. Bog tim jezikom na molbu
svakoga i na molitvu, molitveni daje odgovor.
-Da li bi mogla prevesti, ispričati rečima, šta nam On govori?
-Mogla bih približno.
- Zašto približno?
- Siromašniji je znatno naš jezik od onog, kojim Bog s nama govori.
- Ma, svejedno ipak reci, kako možeš.
Anastasija me je pogledala, napred je odjednom ruke ispružila, i glas...
uskliknuo je glas iznenada iz grudi:
Sine moj! Moj sine dragi!
Kako dugo Ja čekam. Neprestano čekam.
U minutu godina, u magnovenju vekova,
Ja čekam.
Tebi sam sve prepustio. Zemlja je cela tvoja.
Ti si slobodan u svemu. Svoj ćeš odabrati put.
Samo, molim te, sine moj, Moj sine mili,
Budi srećan, molim te.
Ti ne vidiš Mene.
Ti ne čuješ Mene.
U umu tvom su sumnje i tuga.
Odlaziš. Kuda?
Ti stremiš. K čemu?
Ponižavaš se, pred kim to.
Ka tebi ruke pružam.
Sine Moj, sine dragi,
Budi srećan, molim te.
Ti iznova odlaziš. A put je - u ništavilo.
Na tom putu rasprsnuće se Zemlja.
Slobodan si u svemu, a urušava se svet,
Raznevši sudbinu tvoju.
Ti si slobodan u svemu, a Ja ću odoleti.
Travkom poslednjom tebe ću preporoditi,
I ponovo će svet blistati uokolo,
Samo budi srećan, molim te.
Na likovima svetih mučna je tuga,
Tebe plaše paklom, sudom.
Tebi govore – Sudije ću poslati.
Ali, Ja samo molim za ono,
Za vreme ono,
Kada ćemo ponovo biti zajedno.
Ja verujem - vratićeš se,
Ja znam - doći ćeš.
Ja ću te ponovo zagrliti.
Nisam očuh! Nisam očuh! Ja sam tvoj!
Ja sam tvoj Ave Oče, ti si sin Moj rođeni.
Moj sine dragi,
Bićemo srećni zajedno!
-Vladimire, Bog Otac naš, sa svakim ko ima molbu takođe razgovara,
na svaku molitvu odgovara.
- A zašto onda njegove reči niko ne razume?
-Reči? Tako je mnogo reči sa smislom različitim kod zemaljskih
naroda. Tako mnogo različitih jezika, narečja. A postoji jedan za sve jezik.
Jedinstven za sve, jezik božanskih poziva. Satkan je iz šuma lišća, od poja
ptica i talasa. Ima mirise božanski jezik i boju. Bog tim jezikom na molbu
svakoga i na molitvu, molitveni daje odgovor.
-Da li bi mogla prevesti, ispričati rečima, šta nam On govori?
-Mogla bih približno.
- Zašto približno?
- Siromašniji je znatno naš jezik od onog, kojim Bog s nama govori.
- Ma, svejedno ipak reci, kako možeš.
Anastasija me je pogledala, napred je odjednom ruke ispružila, i glas...
uskliknuo je glas iznenada iz grudi:
Sine moj! Moj sine dragi!
Kako dugo Ja čekam. Neprestano čekam.
U minutu godina, u magnovenju vekova,
Ja čekam.
Tebi sam sve prepustio. Zemlja je cela tvoja.
Ti si slobodan u svemu. Svoj ćeš odabrati put.
Samo, molim te, sine moj, Moj sine mili,
Budi srećan, molim te.
Ti ne vidiš Mene.
Ti ne čuješ Mene.
U umu tvom su sumnje i tuga.
Odlaziš. Kuda?
Ti stremiš. K čemu?
Ponižavaš se, pred kim to.
Ka tebi ruke pružam.
Sine Moj, sine dragi,
Budi srećan, molim te.
Ti iznova odlaziš. A put je - u ništavilo.
Na tom putu rasprsnuće se Zemlja.
Slobodan si u svemu, a urušava se svet,
Raznevši sudbinu tvoju.
Ti si slobodan u svemu, a Ja ću odoleti.
Travkom poslednjom tebe ću preporoditi,
I ponovo će svet blistati uokolo,
Samo budi srećan, molim te.
Na likovima svetih mučna je tuga,
Tebe plaše paklom, sudom.
Tebi govore – Sudije ću poslati.
Ali, Ja samo molim za ono,
Za vreme ono,
Kada ćemo ponovo biti zajedno.
Ja verujem - vratićeš se,
Ja znam - doći ćeš.
Ja ću te ponovo zagrliti.
Nisam očuh! Nisam očuh! Ja sam tvoj!
Ja sam tvoj Ave Oče, ti si sin Moj rođeni.
Moj sine dragi,
Bićemo srećni zajedno!
-
Litlneks - Mistik
- Postovi: 1852
- Pridružio se: 16 Jan, 2008 00:33 am
od talerman » 20 Jan, 2010 08:33 am
Dragi Litlnex,
Ti si prema onome sto vidim, dosta propatio, a mnogo si osetljiv čovek. Mislim da si jako uspešan u karijeri, ali da ti je daleko od toga da ti bude jasno kako da uskladiš materialne vrednosti sa duhovnim. Meni se čini da ti to u stvari uopšte nije jasno. A ono sto je najbolje od svega, Bog te gleda i osmehuje ti se sa najvisih visina. Problem je u tome sto si uspavan na nekim mestima na kojima ne bi trebalo da budes i to kod tebe izaziva svojevrstan procep u emotivnom smislu i prouzrokuje neravnotežu. Ako treba da odlučuješ žustro i muški, zašto spavaš?
Zašto tuguješ, kada je vreme za akciju?
Ja cenim to što si konačno rešio da napustiš kulu koju si sagradio i drago mi je sto si konacno poceo da uvidjas da su cigle u toj kugli bile sastavljene sve od dogmi i stereotipa.
Zaista nije lako, ali će ti na tom putu pomoći Bog. Meni je sasvim jasno zbog čega se toliko na Boga pozivaš i to skoro u svakom tvom komentaru.
Ti si prema onome sto vidim, dosta propatio, a mnogo si osetljiv čovek. Mislim da si jako uspešan u karijeri, ali da ti je daleko od toga da ti bude jasno kako da uskladiš materialne vrednosti sa duhovnim. Meni se čini da ti to u stvari uopšte nije jasno. A ono sto je najbolje od svega, Bog te gleda i osmehuje ti se sa najvisih visina. Problem je u tome sto si uspavan na nekim mestima na kojima ne bi trebalo da budes i to kod tebe izaziva svojevrstan procep u emotivnom smislu i prouzrokuje neravnotežu. Ako treba da odlučuješ žustro i muški, zašto spavaš?
Zašto tuguješ, kada je vreme za akciju?
Ja cenim to što si konačno rešio da napustiš kulu koju si sagradio i drago mi je sto si konacno poceo da uvidjas da su cigle u toj kugli bile sastavljene sve od dogmi i stereotipa.
Zaista nije lako, ali će ti na tom putu pomoći Bog. Meni je sasvim jasno zbog čega se toliko na Boga pozivaš i to skoro u svakom tvom komentaru.
Pevač neispevljiog, zviždač neizviždljivog, ukrotitelj neukrotljivog, izbijač neizbivljivog, žongler iluzija, probijač neprobojivog, pisac nenadpisivog, Počasni nosilac vatrene sablje sobode, Ukrotitelj Stihije, Talerman Velicanstveni.
-
talerman - Savršeni učitelj
- Postovi: 5994
- Pridružio se: 11 Jun, 2008 07:46 am
- Lokacija: Kina
Povratak na RIZNICA NEAKTIVNIH TEMA
Ko je OnLine
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost