Jedan san iz detinjstva

[ivanvuj]

Moja majka je imala tezak porodjaj i posle porodjaja sam bio neko vreme na aparatima.
U lekarskoj papirologiji je kasnije pisalo - da se sporadicno pojavljivao blazi oblik epi napada.
Ovo se manifestovalo na sledeci nacin:
Kao vrlo mali u toku igre,imao sam obicaj da se "zamrznem".Jednostavno,kao da sam se skamenio u delicu sekunde.
Isprva je okolini ovo predstavljalo "pricinjavanje",ali onda su resili da me prate.
Dobio sam odgovarajucu terapiju i poceo piti lekove.
Lekove sam pio do sedme godine-jedna tableta dnevno.
U ovom periodu,sanjao sam konstantno isti san.
Dakako,verovatno je tu bilo i drugacijih snova,ali je ovaj bio preovladjujuci,jer se konstantno ponavljao.
Tada sam sa roditeljima ziveo u potkrovlju jedne kuce,stan je bio nekih tridesetak kvadrata velik.
Jedina prostorija u stanu koja se izdvajala bila je kuhinja,koja nije imala vrata,vec je umesto njih bila okacena zavesa.
San bi pocinjao uvek ispred kuhinje,u zamracenom stanu,tako sto bi se zavesa mrdala i pomerala,kao na laganom vetru.
Osecao sam cudan,nedefinisan strah,kao da je to "mrdanje" nagovestavalo dolazak necega sto se sakrivalo iza.
To bice koje me je progonilo izgledalo je kao vukodlak,grubo receno.Bila je to tamna prilika.
Sustina sna je bila da me je to bice konstantno jurilo u zelji da me uhvati.A ja sam bezao i sakrivao se.
San je bio toliko realan,da sam u jednom trenutku kada me je bice konacno uhvatilo,prebacilo na rame i krenulo da me nosi,dozivao majku u zelji da je probudim,kako bi ona probudila mene.
I dan danas sam zadivljen koliko sam bio svestan da sanjam i da me samo budjenje moze spasiti.
Snovi su bili razliciti,ali scenografija i radnja je uvek bila ista.
Napominjem da sam ovaj san sanjao kao jako mali,dakle sa tri-cetiri godine i sanjao sam ga do sedme godine.
U jednom snu sam se cak sprijateljio sa tim bicem,dok sam sedeo ispod stola i nesto crtao.
Ne bi mi ovo bilo toliko interesantno,da taj san nije trajao tako dugo i onda prestao.
Sve vise verujem da postoji neko dublje znacenje,koje prevazilazi granice psihologije.

[ivanvuj]

Prema psihologiji,ova tamna prikaza u mojim snovima lako bi se mogla protumaciti kao moja podsvest.Medjutim,ovu tezu odbacujem,jer kod trogodisnjeg deteta,podsvest nije u toj meri formirana da bi se ovako ispoljavala.Na posletku,ja sam ovaj san razresio godinama posle,a ostajem otvoren za vase zakljucke,ukoliko ima sta da se kaze.

[talerman]

Da, imam...

Izmedju etericne i astralne sfere, zive kako nas licni andjeo cuvar tako i nas licni unutrasnji demon. Moguce je da je ovo bio tvoj unutrasnji demon...Moguce je da si se izmirio sa njim jos kao trogodisnje dete zaslugom ranijih inkarnacija. Obicno ljudi odrastu i omatore i nikada nemaju mogucnost da ostvare lucidni susret, a kamo li da se izmire sa svojim unutrasnjim demonom.

U onostranim sferama, ukoliko covek zna kako se to radi, unutrasni demoni i andjeli cuvari, prestaju da budu alegorijske figure, vec sasvim istinita bica sa kojima covek moze komuncirati i druziti se sa njima na razlicite nacine.

[ivanvuj]

Talermane,veliko hvala na pojasnjenju.Zelim dodati jos jedan detalj za san koji sam naveo.U snu,dok sam sedeo ispod stola i crtao,tamna prikaza je zakoracila u prostoriju i prisla mi,ne u nameri da me odvede.Tada se kroz neku svetlosnu transformaciju preobrazila u etericnu figuru moje majke.Posle,dok je odlazila imala je prvobitan izgled.Ovaj segment sna sam povezao sa iskustvom koje sam ti opisao u poruci,jer pretpostavljam da postoji neka veza.

[talerman]

Postoji veza,

ali ta veza prevazilazi etericne, astralne, mentalne i sve druge planove...

Veza sa majkom je jedna od najvisih mogucih veza i doseze do najvisih duhovnih sfera.

Sto se kaze, neka nam je Bog u pomoci, moj majstore.

[Boro]

verujem da je puno njih sanjalo slican san i obicno je to neki unutrasnji strah
jeste da podsvest nije toliko razvijena u to doba al opet mislim da je imalo uticaja to zamrzavanja koje ti se desavalo i da se tu stvorio neki strah
vazno da si se toga oslobodio

[ivanvuj]

verujem da je puno njih sanjalo slican san i obicno je to neki unutrasnji strah
jeste da podsvest nije toliko razvijena u to doba al opet mislim da je imalo uticaja to zamrzavanja koje ti se desavalo i da se tu stvorio neki strah
vazno da si se toga oslobodio

Naravno,Boro.
Ako se strah stvorio pod uticajem tih "zamrzavanja" kao sto kazes,onda ja toga nisam bio svestan.
Ipak,mislim da treba otici mnogo dalje od puke psihoilogije,da bi se te stvari povezale.
Sa Talermanom sam ovde nesto razjasnio,odnosno samo sam potvrdio ono sto sam i sam znao.

[Shalom]

Ma da , a lek sto si pi to kao nema veze.
I bas san prestao kad si prestao da pijes lek,u 7oj godini.

Pa taj lek opasno menja hemiju mozga.
Bio si verovatno pod dejstvom neke komponente leka
koja izaziva halucinacije.