MOJ UPEČATLJIVI DUHOVNI DOŽIVLJAJ

[Starcy]

Na ovaj podforum me je podstakao Anin dozivljaj, jer sam prepoznala nesto sto sam i sama dozivela i sto me je smrtno uplasilo. Obzirom da su se, sasvim sigurno, i drugima desavale neke stvari o kojima nista nisu culi - a nisu culi jer ti drugi nisu imali kome da ispricaju, predlazem da u okviru ove teme iznosimo svoja duhovna iskustva.

Na Spiritalnu Stazu sam "stupila" kada sam imala 17 godina, susrevsi se sa knjigom Z.M.Slavinskog. U to vreme je to bila prva i jedina literatura koja se mogla naci na nasem trzistu i to ne u slobodnoj proaji, vec direktno narucivanjem od autora. Knjigu je kupio moj otac, a ja je uzela od njega. Dopao mi se nacin razmisljanja autora, bila mi je prirodna ideja da vezbama koncentracije i meditacijom mozemo da usavrsimo sebe i istovremeno postepeno menjamo svet oko sebe, menjajuci se zapravo iznutra.

Slavinski je previse mistican za pocetnika, ali daje jasne vezbe vizualizacije koje treba raditi radi licnog usavrsavanja i kaze da mozemo ocekivati promene u svojoj svesti, ne navodeci koje (sto je u redu). Jedna od tih vezbi nalagala je vizualizaciju "odlazenja" u svemir, susret sa etericnim nebeskim bicima, osecaj ljubavi i jedinstva sa njima i povratak nazad, istim putem.

Radila sam tu vezbu mnogo puta, svesna da vizualiziram, tj. svescu oblikujem i prostor i desavanja oko sebe. Ta etericna bica su mi izgledala kao morske zvezde, bila su plavicaste boje i satkana od zgusnute svetlosti. Njih nisam vizualizirala, njih sam jednostavno "videla" kao takve. Bilo mi je zanimljivo kako se spajaju -prolazeci jedni kroz druge, kako od dva bica postaje jedno - ali "zgusnutije" svetlosti. Osecala sam ljubav prema njima i oni su meni slali osecaj ljubavi. Vizualizacija je bila zanimljiva, lepo sam se osecala medju njima, na kraju bi ih pozdravila i "vracala" se nazad, u svoje telo na krevetu.

Jednom prilikom se prilikom "skakutanja" sa njima ispred mene pojavilo jedno veliko (ljudsko) oko, precnika par metara (u zemaljskim merama receno) cija je zenica izgledala kao crna rupa - precnika jednog metra otprilike. Trebalo je da prodjem kroz tu rupu i odem u drugi univerzum. Tu poruku sam primila telepatski od svojih etericnih prijatelja. E, to mi se vec nije svidelo. Pobunila sam se, osecajem "necu vise da se igram", i krenula nazad. Lako sam se vratila istim "putem", ali onda se desio uzas. Moje telo nije htelo da me primi!!! Osetila sam otpor, kao kad primaknete dva istopolna magneta a oni se mekano, ali neumoljivo, odbijaju. Telo jednostavno nije htelo da me primi!

Onda je citav Univerzum poceo da me sabija i razvlaci istovremeno! Osecala sam se kao u masini za pranje vesa za vreme centrifuge.

To je trajalo neko vreme, da kazem nekoliko minuta. Pomirljivo sam pomislila: Neka bude kako biti mora. U tom trenutku se sve smirilo, a ja sam ponovo bila u svom telu. Mrdnula sam noznim prstima, ne otvarajuci oci, noge su tu. Mrdnula ruke - i ruke su tu :) Oprezno sam otvorila oci i ustala. Prostor oko mene je vrlo cudno izgledao: sve je bilo zakrivljeno unutra, kao da gledam sliku na krivom ogledalu. Taj efekat "zakrivljenosti" je trajao par mnuta, a onda je "slika sveta oko mene" ponovo postala ona stara.

Sve ovo se desavalo u januaru 1994. godine. U decembru 1996. godine su neka moja "piskaranja" pocela da dobijaju formu, odnosno kontinuitet, stupila sam - sasvim slucajno - u kontakt sa jednim duhovnim bicem koje je pocelo da mi daje odgovore na pitanja koja sam postavljala, od cega je nastala citava knjiga, koja je i objavlljena. Jedno od prvih pitanja bilo je, naravno, da mi objasni dozivljaj od pre skoro dve godine. Odgovor je bio (u skracenom vidu, naravno) : "Ovaj svet su stvorile dve sile: Centrifugalna i Centripetalna i sva desavanja su posledica delovanja tih dveju sila."

Ani sam odgovorila da ce se efekti tog dozzivljaja javiti kasnije i da je to sigurno dobro za njenu svest, a potpuno razumem kako se osecala i strah koji je osecala. To me je i potaklo da otvorim ovu temu.

A koji su vasi neobicni i upecatljivi duhovni dozivljaji?

[matricaria]

meni se zaista nikada ništa nije desilo tako spektakularno, niti što bi me uplašilo.

Ispričaću male, jednostavne stvari.
Kada sam bila mala redovno sam se uspavljivala tako što bih "ušla" u osećaj lebdenja na nekih 1,5 m od kreveta. To mi je uvek bilo jako prijatno.
Sanjam, kao što rekoh krajne intenzivno - po punoći, po osećanju, po doživljenom, po percepciji - ne razlikujem san od jave. Koliko puta sam se pitala - koji deo toga je zapravo san?

nije u mojoj prirodi da sumnjam. Od kada pokrivam preko noći svoju ćerku, viđam je redovno kao fluorescentno zelenu. Da budem iskrena, nikada me to nije uznemirilo, nikada nisam ni pitala kako i zašto. Otkrila sam prošle godine da je to u stvari prvi sloj aure.

Najjače doživljaje, čini mi se, ipak, imam u crkvi. Ko živi u Beogradu, zna da u hramu Sv.Save postoji kopija Jerusalimske Bogorodice. E, ja počnem da plačem već na par metara od nje. Neverovatan, pročišćujući, oslobađajući plač. Zažmurim i utonem u molitvu, pružim ruku i dotaknem se ikone i ostanem tako ...moj osećaj je bio kao da sam na železničkom peronu - takvo jedno drmusanje na fizičkom nivou. Moja aura je verovatno još uvek veoma oštećena, jer zaista imam i doživljavam fizičko drmusanje, cimanje, golicanje, pečenje, prosto do bola - pri susretu sa energijama.

Postoji u Nišu ikona Sv.Petke u Sabornom hramu, gde Sv.Petka drži svoju glavu u levoj ruci. Dugo ta ikona nije bila izložena; sećam se prvog susreta sa njom, pre 10-15 god.- osećala sam se kao da me je grom pogodio. Kakvo je to prepoznavanje, ili kakvo energetsko čišćenje, još uvek ne znam, Znam samo da imam potrebu, ne samo želju, da odem u hram.

Tu i tamo viđam po koju energetsku mrežicu - ne umem da ih prepoznam. Nekada su guste poput kiše. Nekada liče na tarabe. Nekada su kuglasto-loptaste, kao stalno pulsirajuća rozeta.

Mislim da mi se dešava onoliko koliko mogu da nosim, a da ne oštetim svoj nervni sistem.

[jimiboy]

Vrlo zanimljivo!!! poz

[talerman]

Starcy, a da li si prosla kroz to oko?

Ja prihvatam sve sto mi se ponudi, pod uslovom da ponuda dolazi od pozitivnih.

Demoni mnogo vole da se petljaju u nase ljudske poslove, zato je najvaznije umeti prepoznati ih i oterati od sebe.

Kada smo sigurni da stojimo ispred svetla,
treba sve prihvatiti sto nam se ponudi.

Jednom prilikom mi se pre par godina desilo da budem sam i bolestan sa temperaturom oko 40, tako da tri dana nisam izlazio iz kuce, to jest iz kreveta, a oporavio sam se samo zahvaljuci mojim duhovnim vodicima koji su mi davali supe i cajeve dok sam tako lezao u potpunoj nemoci.

Hajde, ispricacu jos nekoliko situacija, bez obzira koliko one bile cudne, naši smo što se kaze, pa ćemo se razumeti.

Javio mi se jednom tako Nikola Tesla i rekao mi doslovno:

- Budalo jedna, kako ti nije mrsko da jedes jaja.Kako samo ne primecujes kako imaju odvratan ukus i miris?
Sutradan sam procitao da je Tesla bio ekstremni vegetarijanac i da nije jeo jaja.

Pre neki dan, obrevši se u jednoj sferi, prišao mi je jedan čovek, pokazao mi slike nalik na tarot-karte i rekao mi je da izvučem jednu. Ja sam izvukao kartu na kojoj je bio naslikan jedan čarobnjak, te mi ovaj rece: "Evo sada ćeš imati prilike da pričas sa Gabrielom". U tom trenutku se pojavio preda mnom Gabriel (tek kasnije sam povezao da je to bio Arhandjeo Gavrilo), osmehnuo se i pitao me je:
"Kazi šta te interesuje, na svako pitanje ću ti odgovoriti".

Ja sam se tu smeo, oborio pogled i rekao: "Ne znam šta da pitam". On se nasmejao i vratio me nazad u ovu materijalnu ravan.

Energetski tuneli kojim idemo iz jedne u drugu sferu su poseban dozivljaj.

I za kraj,
jedno od najlepsih iskustava imao sam pre nekoliko dana.

Pred sobom sam ugledao Mesec. I onda sam pomislio: "A zašto se ne bi malo prosetao po Mesecu kada tamo jos nikada nisam bio." Razmisljao sam onda ovako. Ako bi poleteo do Meseca, bilo bi mi potrebno najmanje 5 minuta da do njega stignem, ali s obzirom da astralne projekcije obicno kratko traju, mnogo je veca verovatnoca da ću se pre vratiti u ovu zemaljsku ravan za tih pet minuta, nego li sto cu stici da se prosetam po mesecevoj pustari. Onda sam zamolio mog Vodiča da me odvede tamo. Kao obicno, nasao sam se u jednom energetskom tunelu, gde se sve drmusalo, mrdalo, i konacno kada je stalo,
ja NE SAMO DA NISAM BIO NA MESECU, VEĆ SAM ZAHVALJUJUĆI BOZJOJ MILOSTI I POZRTVOVANJU SVOG PREDIVNOG VODIČA, VIDEO NESTO MNOGO LEPŠE.

Dosao sam do jedne PLANETE koja se nalazi u jednoj jako visokoj sferi, u sred jedne pitome dzungle, pored srebrnoj jezera,
pogledao sam u vasionu i ponovo video Mesec,
pa sam onda video jos jedan MESEC, pa jos jedan,
vasiona je bila ispunjena hiljadama meseca razlicitih oblika.
.

[TATA SINANA]

A koji su vasi neobicni i upecatljivi duhovni dozivljaji?[/quote]

jos 1986 sam imao ovaj dozivljaj koji mi je bio najinteresantniji tada...

Zmurio sam. Otvorim oci i vidim normalnu sliku ispred sebe.
Onda pogledam na desno i cela ta ista slika se pomeri , a na levoj strani se tacno na pola slike pojavila linija koja je odvajala"ovu stvarnost" od neke druge. Onda polako okrenem glavu na levu stranu, a ista slika(dakle ona koja se nalazila pravo ispred mene-nema uopste onoga sto se nalazilo levo od mene!!! ) se pomeri u levu stranu i pojavi se linija, ali sada sa desne strane i taj drugi svet je sada desno.
Tada nisam imao hrabrosti da stupim iza te linije.

Kasnije sam naucio da je to "po Don Huanu"
zid od magle...

[TATA SINANA]

[quote="matricaria"] Zažmurim i utonem u molitvu, pružim ruku i dotaknem se ikone i ostanem tako ...moj osećaj je bio kao da sam na železničkom peronu - takvo jedno drmusanje na fizičkom nivou. Moja aura je verovatno još uvek veoma oštećena, jer zaista imam i doživljavam fizičko drmusanje, cimanje, golicanje, pečenje, prosto do bola - pri susretu sa energijama.

Postoji u Nišu ikona Sv.Petke u Sabornom hramu, gde Sv.Petka drži svoju glavu u levoj ruci. Dugo ta ikona nije bila izložena; sećam se prvog susreta sa njom, pre 10-15 god.- osećala sam se kao da me je grom pogodio. Kakvo je to prepoznavanje, ili kakvo energetsko čišćenje, još uvek ne znam, Znam samo da imam potrebu, ne samo želju, da odem u hram.

Tu i tamo viđam po koju energetsku mrežicu - ne umem da ih prepoznam. Nekada su guste poput kiše. Nekada liče na tarabe. Nekada su kuglasto-loptaste, kao stalno pulsirajuća rozeta.

Mislim da mi se dešava onoliko koliko mogu da nosim, a da ne oštetim svoj nervni sistem.[/quote]

AURA TI NIJE OSTECENA, NE BRINI SE NISTA...
To drmusanje je odlicno !!!
Upravo iz tvoje aure tada odlaze neke grublje vibratorne forme i to se ispoljava na takava nacin.
nekada ti se moze desiti da te protresu i snazni trzaji.
To ne treba da te zabrinjava, sve su to odlicni efekti koji ce ti pomoci da dalje bolje napredujes.

UVEK NAM SE DESAVA ONOLIKO KOLIKO MOZEMO DA IZDRZIMO, A DA NE OSTETIMO SVOJ NERVNI SISTEM...

Kada preteramo uvek budemo upozoreni na neki nacin...

[matricaria]

Hvala!

Ono što znam od drugih koji su mnogo duhovno napredniji jeste da je moguće ostvariti kontakta sa Nikolom teslom, naravno na određenom stupnju razvoja, prema tome, sve čestitke!

Svetlosno telo Nikole Tesle se nalazi na Hilandaru, i verovatno bi bilo veoma korisno za tvoj duhovni razvoj da odeš tamo, bar na pola dana - moja pretpostavka.

Takođe postoji i spiritualno biće Nikole Tesle, takođe znam od drugih. Shvatila sam da se uvek nađe neko energetsko biće - baš onakvo kakvo može najviše da ti pomogne na tvom stupnju razvoja.

Meni verovatno, može da se javi samo Zvončica, i toplo je pozivam za pomoć.

Ali deco moja, moja strast je radoznalost. Je li video neko zmajeve?

Uopšte se ne šalim. Ozbiljno pitam,

[Starcy]

[quote="talerman"]Starcy, a da li si prosla kroz to oko?[/quote]

Nisam prosla, secam se da je to bio prolaz u drugi univerzum, bojala sam se da necu moci da se vratim nazad ako prodjem. Tih godina sam imala ne-voljne vizije simbola koje su se javljale svaki put kad udjem u meditaciju i strasno sam se bojala za svoj razum. Tacnije, bojala sam se ludila, jer znam da je moguce.

[quote]Ja prihvatam sve sto mi se ponudi, pod uslovom da ponuda dolazi od pozitivnih.
Demoni mnogo vole da se petljaju u nase ljudske poslove, zato je najvaznije umeti prepoznati ih i oterati od sebe.
Kada smo sigurni da stojimo ispred svetla, treba sve prihvatiti sto nam se ponudi.[/quote]

Nisam imala susret sa demonima iz jednog prostog razloga: odbijala sam bilo kakav kontakt sa bilo kojim bicem koje dolazi iz nematerijalnog sveta. Za svaki slucaj :)

[Starcy]

[quote="matricaria"]

Ali deco moja, moja strast je radoznalost. Je li video neko zmajeve?

Uopšte se ne šalim. Ozbiljno pitam,[/quote]

Ja sam jednom prilikom videla malog zlatnog zmaja. Bio je "visok" sezdesetak centimetara, koza mu je bila zlatne boje (ocekivala sam zelenu boju i ocekivala sam da bude bar tri metra visok). Pojavio se u jednoj meditaciji, samo tada, ali nisam pridavala znacaj tome, kao sto ni mnogim drugim vizijama nisam pridavala znacaj jer smatram da bih izgubila dosta vremena u pokusaju da ih razumem.

Ono sto zelim je razumevanje, objasnjenje kroz rec, i to sam na kraju i dobila.

[matricaria]

Ono sto zelim je razumevanje, objasnjenje kroz rec, i to sam na kraju i dobila.[/quote]

Da li si dobila izravnu, govornu komunikaciju? To je odraz velikog napretka.

[Starcy]

[quote="matricaria"]Da li si dobila izravnu, govornu komunikaciju? To je odraz velikog napretka.[/quote]

Da, dobila sam izravnu govornu komunikaciju. Kazu da sam stupila u kontakt sa svojim Andjelom Cuvarom. Nacin komunikacije s njim je kroz pisanje. Postavim pitanje i onda zapisujem ono sto "cujem" u svojoj glavi, tacnije zapisujem misli koje teku bez mog uplitanja. Dok pisem ne znam sta zapisujem, kasnije procitam zapisano. Neki od tih 'razgovora' su uoblliceni i objavljeni kroz knjigu, ali ne znam smem li da se "reklamiram" ovde :)

Ono sto je posebno karakteristicno za taj vid komunikacije je stil pisanja. Identican je stilu pisanja u knjizi "Razgovori s bogom". Prepoznala sam suptilan humor u prici. Evo jednog karakteristicnog primera tog humora:

[color=yellow]SMRT

[i]"Smrt je savetodavac"
"Smrt je veliki prelazak"
"Osećam ravnodušnost prema smrti".

Mudro ili nerazumno, svi u želji da razjasnimo misteriju smrti, zapravo se bojimo i same pomisli suočavanja sa njom. Poslednja izjava o ravnodušnosti spram smrti me je i navela da pišem o toj temi.
Šta se dešava posle smrti... ostavimo ta dešavanja onima kojima se to dešava. Šta se dešava pre smrti? Zašto život ne želi da se suoči sa pojmom smrti?[/i]

Opusti se, smrt nije tako stroga kako se tebi čini.

[i]Jesam li i ja upala u fazu tihog zamiranja, ne usudjujući se da se suočim sa tom činjenicom, pa sada grandioznom temom želim da pokažem sebi da sam živa?[/i]

Čak i to tiho zamiranje, kako si definisala sopstveni osećaj, ne mora da bude predvorje smrti. Isti osećaj mogao bi se nazvati spokojem, sve zavisi od tvog ličnog ugla gledanja. Neko drugi bi bio više nego zadovoljan da može potpuno da se opusti i živi život bez drastičnih promena, bez mnogo uzrujavanja i stresova, i sa potpunom organizacijom sopstvenog vremena. Medjutim, ti u promenama neprekidno tražiš potvrdu da si živa, što samo ukazuje na tvoj veoma jak strah od smrti. Jednu od svojih "Ispovesti" završavaš rečenicom: "Ako je ovo nirvana, molim vas, vratite me nazad." Sada ću ja postaviti pitanje: zašto tako halapljivo gutaš život? Zar veruješ da posle smrti postoji samo smrt?

[i]Ne znam, svaki odgovor koji bih mogla da dam već je formulisana fraza mog sopstvenog razuma. Instant rečenice. Univerzalni proizvodi... govorim gluposti, pokušavajući da rečima prikrijem sopstvenu zbunjenost.
Zašto halapljivo gutam život? Bojim se starosti, nemoći, odbacivanja. Slika moje stare Nane, koja se par godina pre svoje smrti neprekidno žalila da je užasno usamljena, je prva asocijacija koja je naišla. Ona, previjena u pasu od bolova. Ona je bila stara žena koja je umrla u bolovima. Ostali smo mi, koji smo je voleli,u nekom drugom bolu.[/i]

Još kad bi se sada i rasplakala...

[i]Ovo nije smešno![/i]

Ko kaže da je smešno? Samo, morao sam da te prekinem u nastupu civilizacijskog samosažaljenja pri pomisli da smo svi smrtni. "Kako će ovaj lepi svet moći da živi bez mene kada sam ja veoma važna osoba?" Kome? "Pa recimo, svojoj deci." To što deca jednim delom svoje svesti možda jedva čekaju da se otarase matorog džangrizala, koje se još uvek ponaša prema njima kao da su tek prohodali, o tome se ne govori. To nije pristojno. "To ne sme da bude tako jer ja sam ceo svoj život uložio/la u njih!" Ograničavajuće besmislice koje deluju sa matematičkom preciznošću, jer kosmički zakoni energetskih medjudejstava stoje iza njih. Doduše, loše shvaćeni i nakaradno primenjeni, ali Silu u ispoljenju pokreće Suština. Nju ne zanima forma.[/color]

[matricaria]

Doduše, loše shvaćeni i nakaradno primenjeni, ali Silu u ispoljenju pokreće Suština. Nju ne zanima forma.[/color][/quote]

Bravo!

Pretpostavljam da i ovde prisutne zanima suština.

Ja verovatno imam da čekam deceniju-dve do takve komunikacije...slaba vajda ovde od mene, možda vam pomognem mrvicu....
Evo šta sam ja naučila - da ne upadam više u ta osećanja - krivice, te nisam dovoljno dobra (roditeljima, bračnom drugu, deci) da naučim da posmatram sebe i svoje igre (kada se igram žrtve, kada se igram večito zadihane, kada se igram polomljene noge - šta možete da očekujete od osobe koja je rasla tako i tako, desilo joj se to i to ). Skontala sam negde da sve to treba da posmatram i pustim da ode, da moje biće nije ni jedno od mojih osećanja, ni jedna od tih igrarija.

I da anđela čuvara,ma šta da je to - svetlosno telo, inteligentna energij ili spiritualno biće, treba poslušati. U mom slučaju to je daleki, tanki slabašni glasić, ali nikada nije pogrešio. to je glasić istine. koliko puta sam ga svesno zatrpala, ili se pravila da ga ne čujem. Eto čemu služi slobodna volja!

[talerman]

[quote="matricaria"]Hvala!

Ono što znam od drugih koji su mnogo duhovno napredniji jeste da je moguće ostvariti kontakta sa Nikolom teslom, naravno na određenom stupnju razvoja, prema tome, sve čestitke!
[/quote]

Hvala na cestitkama Matricaria,
ali mi je Nikola Tesla rekao jos nesto sto mi se ucinilo da ne bi trebalo da napisem na forumu.

Posto me je, dakle, izgrdio,
takodje me je, na kraju, oterao, po srpski, u ...... :)

Vrlo mi je jasno i brutalno stavio, dakle, do znanja koliko gresim sto sam u to vreme jeo meso.

Eto, poslusao sam konacno Teslu. Trebalo mi je par godina od tog iskustva da postanem vegetarijanac.

[talerman]

[quote="matricaria"]
...slaba vajda ovde od mene, možda vam pomognem mrvicu....
[/quote]

Sta je sa tobom?

Pa duhovni napredak se ne meri zbirom postignutih onostranih uvida. Da je u pitanju prosta matematika, tipa

1 onostrani uvid+ 1 onostrani uvid = spoznaja.

1spoznaja + 1 spoznaja = iskorak u pravcu prosvetljenja.

1 iskorak u pravcu prosvetljenja + 1 iskorak u pravcu prosvetljenja = prosvetljenje.


Ja bih odavno vec bio prosvetljen covek, ali nisam ni P od prosvetljenosti.

Tu smo zato da se ispomazemo koliko mozemo, kako znamo i umemo.

[talerman]

[quote="Starcy"][quote="matricaria"]Da li si dobila izravnu, govornu komunikaciju? To je odraz velikog napretka.[/quote]

Da, dobila sam izravnu govornu komunikaciju. Kazu da sam stupila u kontakt sa svojim Andjelom Cuvarom. Nacin komunikacije s njim je kroz pisanje. [/quote]

Starcy, odusevljen sam time sto si postigla u komunikaciji sa svojim Andjelom cuvarom.

Vrlo je interesantno to sto si prenela o smrti.

Ja sam nedavno imao jedan uvid iz koga sam istakao jasan zakljucak, da bi smrt, u stvari, trebalo da bude jedan svečan čin.

Ima tu mnogo toga, pa ako te zanima, mozemo da razvijemo i tu temu.
.