Novo, hologramsko lišće Učenja BHS

[plavizrak]

[b][color=blue]Fokusiranost na pozitivno (9)[/color]

Takođe, u prethodnom slučaju očigledno je:
DA MI SVE NABROJANO - ŽELIMO ZA SEBE!
Nije cilj formulisan u sledećem smislu:
ŽELIM DA DOPRINESEM DA SVIMA BUDE DOBRO,
A ONDA ĆE SA NJIMA - I MENI BITI DOBRO,
ključna dilema je: ŠTA DA ČINIM,
DA BIH U SMISLU POZITIVNOSTI,
KAKO JE JA SHVATAM,
IZMENIO SVOJ ŽIVOT.

Reklo bi se: ko pozitivzuje svoj život,
uticaće pozitivno i na život ljudi oko sebe.
Tačno je, određenim životnim kanalima
i to se ostvaruje, ali:
[i]OVDE JE PITANJE STARTNOG MOTIVA,
NA RELACIJI SEBIČNO-NESEBIČNO,
SA KOJIM KREĆEMO U PRIMENU
DATOG MODELA FOKUSIRANOSTI NA POZITIVNO.

Nakome to može da deluje kao manje važna razlika,
ali: polazni motiv nas ključno uvlači u određene
životne vrtloge, energije, uticaje određenih bića.[/i][/b]

[plavizrak]

[b][color=blue]Fokusiranost na pozitivno (10)[/color]

U modelu produkcije i emitovanja pozitivnih emocija i raspoloženja,
radi privlačenja pozitivnih, poželjnih dešavanja u životu -
sam cilj je toliko relativan, jer zavisi od nivoa svesti čoveka,
da, sa nečijeg stanovišta,
vrlo često pozitivna, poželjna dešavanja u životu,
mogu biti baš karmički opterećujuća i antievolucijska.
Za većinu ljudi na Zemlji pozitivna, poželjna životna dešavanja
vezana su za fizičku, materijalno-finansijsku stranu postojanja,
za uživanja i životna zadovoljstva...
[/b]

[plavizrak]

[b][color=blue]Fokusiranost na pozitivno (11)[/color]

[i]U čemu je, onda, rešenje?[/i]

Na jednoj strani: nesporna je fokusiranost na pozitivno
u smislu načelnih duhovnih težnji,
ispravnog mišljenja i delovanja, itd, na koje je već ukazano.

Umesto fokusiranosti na produkciju i emitovanje
pozitivnih emocija i raspoloženja,
radije se fokusirajmo na suočavanje i preradu
upravo svih onih negativnih energija koje nosimo u sebi,
na načine koji su naznačeni u "Energetskom iscrpljivanju",
ali i na raznim mestima u Učenju BHS.

Čišćenjem negativnih energija,
ili karmičkih opterećenja,
koja su sublimisana u negativnim emocijama,
mi oslobađamo sve energije pozitivnosti
koje nosimo u sebi,
i koje će same od sebe izbiti i "proraditi",
onda kada se oslobodimo okova
koji ih stežu i blokiraju.

U OVIM POSEBNIM VREMENIMA -
TO NAM JE MISIJA,
I NA INDIVIDUALNOM, I NA KOLEKTIVNOM PLANU.
UOSTALOM, ZAR SVA PLANETARNA DEŠAVANJA
NE UPUĆUJU VRLO JASNO NA TO?!

U Učenju BHS se kaže:
NA OVAJ ILI ONAJ NAČIN,
ČOVEČANSTVO ĆE MORATI
DA SE SUOČI SA KARMOM
KOJU JE SAMO STVORILO.

Tu, kao i našu ličnu, karmu
nećemo preraditi pukim priželjkivanjem boljeg života
(koje samo po sebi nije štetno,
koje možemo imati kao svoju težnju
iza namere u vezi sa karmičkim čišćenjem),
bežanjem od teških emocija i opterećenja
koje nosimo u sebi,
i kao individue, i kao čovečanstvo.[/b]

[plavizrak]

[b][color=blue]Citat - nešto se tumba na unutrašnjem planu[/color]

"Ubiše nas stres i depresija

Prema zvaničnim podacima,
svake godine broj mentalnih oboljenja
poveća se za 20.000.
Od posttraumatskog stresa boluje 18,
od agresije 26 odsto populacije.
Predviđanja Svetske zdravstvene organizacije,
od pre dve godine,
da će globalna finansijska kriza
uticati na pogoršanje mentalnog zdravlja,
na dramatičan način ostvarila su se u Srbiji.
Gotovo svake godine broj osoba
koje su doživele neki mentalni poremećaj
povećava se za 20.000 do 30.000, pišu "Novosti".
Naime, beogradskim domovima zdravlja,
zbog duševnog poremećaja i poremećaja ponašanja
2007. godine, javilo se 89.230 stanovnika,
dok je ta brojka u 2009. godini porasla na 120.409 obolelih.
Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje,
najviše je onih koje muči stres.
(...) Sve je više onih
koji imaju problema sa strahom,
paničnim napadima i depresijom."[/b]

[plavizrak]

[b][color=blue]Komentar[/color]

Zanemarimo stereotipni postupak ključnog
uzročnog vezivanja psiholoških dešavanja
za spoljašnje faktore...
(Razlika: uzrok-povod.)

Masovnost, omasovljivanje
psiholoških problema i poremećaja -
nije beznačajan signal.

U sklopu dosadašnjih objašnjenja,
na duhovnom planu,
to može biti znak pružanja otpora
dešavanjima koja ljude navode
da otvore svoju svest za promene.

Finansijska kriza, kao "okidač" - da.
Ali je pravo pitanje
kako svest reaguje na nju,
kako se postavlja prema njoj,
kako je u širem smislu shvata.

Da li je to uz grčevitu vezanost
za stare vrednosti i stara vremena,
kada je bilo bolje?
Nemirenje, u svesti...
Uz takav stav ide i pokretanje
negativnih energija-emocija.
Što samo po sebi nije loše ni nepoželjno,
ali je pitanje kako se u njima,
sa njima ljudi snalaze.

Ili je sa stavom pomirenosti
sa neminovnostima
na koje ne možemo
svojom voljom i angažovanjem
uticati?[/b]

[bbrozo12]

[url=http://www.objaveforum.com/phpBB3/viewtopic.php?p=102057#p102057][img]http://www.objaveforum.com/phpBB3/images/quotebackarrow.gif[/img][/url][quote="plavizrak"][b][color=blue]Fokusiranost na pozitivno (8)[/color]

Kada govorimo o fokusiranju na pozitivno,
u smislu produkcije i zračenja
pozitivnih emocija i raspoloženja -
ŠTA MI, U STVARI, ŽELIMO DA POSTIGNEMO,
ZAŠTO IMAMO TU IDEJU I NAMERU?
[i]
Privlačenje pozitivnih stvari i događaja u naš život,
prijatnih stanja svesti, povoljan, poželjan životni tok?[/i]

"Kada dajete ljubav,
ona vam ne dolazi samo u vidu pozitivnih okolnosti
koje vi volite, već dodaje i više Ljubavi i pozitivnosti
u vaš život!
Novostečena pozitivnost zatim privlači više pozitivnih stvari. (...)

Svako jutro kada se probudite,
vi stojite na žici (tački) preokreta vašeg dana.
Naginjanje ka jednoj strani vodi vas ka čudesnom danu
ispunjenom dobrim stvarima,
a na drugoj strani čeka vas dan ispunjen problemima.
Vi ste onaj koji odlučuje kakav će dan biti –
time kako se osećate!"

[i]DA LI NAM JE CILJ U OVOM ŽIVOTU
DA GA PROŽIVIMO ŠTO LAGODNIJE, LAKŠE, PRIJATNIJE?

ILI: DA DOŽIVIMO MAKSIMALNO MOGUĆU EVOLUCIJU
SVOJE SVESTI, DUHA,
MAKSIMALNO MOGUĆE DUHOVNO NAPREDOVANJE?[/i]

Ne isključuju se ova dva cilja obavezno i uvek.
Ali, ako imamo malo ambicioznije duhovne težnje,
a u vremenu u kojem živimo, posebno -
onda moramo da računamo na to
da se u jednom, često i dužem periodu,
ova dva cilja isključuju, u tom slučaju
moramo se odlučiti -
kojem ćemo se "Carstvu", tj. Put prikloniti.[/b][/quote]


Da li nam je cilj u ovom životu da ga proživimo što lagodnije, lakše, prijatnije?
Znači, imam želju i sim silama se trudim ostvariti ju i uhvatiti sreću.

Ili da doživimo maksimalno moguću evoluciju svoje svesti, duha?
Znači, da se svjesno odrečem svoje želje, da se odlučim za teži put, da se odlučim za trpljenje, da prihvatim ono loše što mi se događa.

I onda se moja svijest pomiče, napreduje.
Da li postajem poput rotirajuće kugle koja sve ostale kugle oko sebe, koje bar malo dotakne, također pokreće, odnosno mijenja njihovu svijest?

[plavizrak]

[b][color=blue]Klupko energetskog iscrpljivanja (19) [/color]

Možda nam je sada malo jasniji
tok energetskih dešavanja
u vezi sa ličnim i planetarnim
preobražajnim dešavanjima.

Imali smo, po Božanskom Planu,
dopuštenu granicu za potpuno slobodnu Igru;
do te granice, smene kosmičkih ciklusa,
sada smo došli.

Potpuno slobodno,
mimo Božanskih Zakona,
i protivno njima,
mogli smo da delujemo i stvaramo.
I da se radujemo, da uživamo,
i u životu, i u tom stvaranju.

I mi smo to i činili.

U svetu dualnosti,
radost stvaranja i življenja,
kako smo ih mi shvatali,
morala je da bude praćena "senkama",
povremenim mukama i sudbinskim udarcima,
koje, takoreći, nismo ni primećivali,
jer bi uvek posle kiše
zasijalo sunce,
te je sve loše, pa i muke i udarci,
bilo podnošljivije,
u izvesnom smislu - manje primetno.
[/b]

[plavizrak]

[b][color=blue]Klupko energetskog iscrpljivanja (20) [/color]

Međutim, pogledajmo koji je bio smer
takvog dopuštenog delovanja čovečanstva.

Vrhunske težnje su išle ka tome
da JA imam što više,
da uživam što više,
da imam što veću moć...
Naravno, nije svaki pojedinac
bio u mogućnosti da postigne
te vrednosti ili "vrednosti",
ali - to jeste postala
hijerarhija vrednosti koja je u temeljima
još uvek postojeće civilizacije,
što znači - pitanje je da li ne bi svaki pojedinac,
da je bio u takvoj mogućnosti,
podjednako težio njihovom ostvarenju.

Na planetarnom planu,
dobro nam je poznato kojim smerom
je išla ta sloboda:
smerom uništavanja prirodnih resursa,
jer je sve lično, ego - bilo "svetinja",
posebno pojedinci
koji su bili u zoni velikih uticaja,
nikada nisu imali dilemu:
da li da zadovolje prohteve svog ega,
ili da brinu o održanju bogatstava Zemlje.

I to nisu samo vrednosti i logika
ljudi u zoni velikih uticaja,
te vrednosti i logiku sledio je svako,
makar u svojoj skormnoj zoni:
proizvesti što više,
prodati što više,
imati što više,
i po cenu trovanja hrane,
prskanjem hemikalijama,
i po cenu držanja životinja
u krajnje nehumanim uslovima, itd.
(Svako, tj. u okviru karmičkih i duhovnih razlika
kojih je uvek bilo.)

Nisu potrebne velika mudrost i dalekovidost,
da se izvede zaključak o tome
kuda bi se dalje kretala
linija "RAZVOJA" ove, još malo žive, civilizacije,
da nismo došli "do kraja (njenog) puta".[/b]

[plavizrak]

[b][color=blue]Klupko energetskog iscrpljivanja (21) [/color]

Opisano svekoliko naše angažovanje
značilo je enrgetsku blagodet
za sile tame-iluzija,
koje su iznad nas u hijerarhiji Postojanja,
a koje se hrane energijom
našeg nebožanskog angažovanja.

Onda, sa početkom povišavanja vibracija Zemlje,
smanjen je i dotok Božanske energije.
Neprimetno se smanjivao intenzitet
stvaralačkog zamaha,
koji je bio u funkciji ega,
dakle, na korist sila tame-iluzije.
Naravno, to ne znači da je sve stalo,
da čovečanstvo nije nastavilo
sa nebožanskom kreativnošću,
ali, sve očiglednije u tome je
polako, neprimetno gubilo dah i snagu.
Došli smo dotle
da su u mnogim regionima Zemlje
takoreći sva briga i energija ljudi
usmereni na hranu
i elementarne životne potrebe.

Odnosno, preko nas,
našeg nebožanskog angažovanja,
smanjen je i dotok energije za sile tame-iluzije.
Malo-pomalo, one su morale da pređu
na svoje ENERGETSKE REZERVE -
NAŠA KARMIČKA OPTEREĆENJA,
LIČNA I SVIH ŠIRIH KARMIČKIH KRUGOVA.

U ovim vremenima nije bez osnova ideja
o "energetskom vampirizmu":
sile tame-iluzije se "konektuju" na nas
preko naših karmičkih opterećenja,
I ZAISTA NAS ENERGETSKI ISCRPLJUJU.
Jer, izvlačenje karmičkih opterećenja
na svetlost dana i njihova razgradnja -
baš i jeste težak i bolan proces.

ALI, MI TREBA DA IMAMO U VIDU
DA JE TO ZA NAS
NEPROCENJIVO KORISTAN PROCES,
I DA MU SE KAO TAKVOM PREPUŠTAMO.
(Na načine o kojima je bilo dosta reči
i na ovoj i na drugim temama.)
I logično je:
sile tame-iluzije mogu da isisavaju iz nas
energije teških, negativnih emocija,
SVE DOK TIH ENERGIJA IMA U NAMA,
u nekim prikrivenim regionima našeg bića.
Onda, kada isisaju te energije iz nas,
oni neće preći na pozitivne energije
koje nosimo u sebi,
jer pozitivne energije nisu njihova hrana.
Tada, po prirodi stvari, konačno prestaje
svaka vrsta njihovog uticaja na nas.[/b]

[plavizrak]

[b][color=blue]Klupko energetskog iscrpljivanja (22)[/color]

U Učenju BHS se kaže:
"Odlučili ste da se inkarnirate
u ovo izuzetno komplikovano vreme".
I zaista...!

Prirodna je čovekova težnja
da bude kreativan, da stvara i raduje se,
onome što je stvorio, životu uopšte.

U ovoj najužoj zoni smene kosmičkih ciklusa,
sa veoma intenzivnim
procesom izbijanja i razgradnje karme,
koji je i proces energetskog iscrpljivanja,
mnogima je bukvalno nemoguće
realizovanje tih prirodnih težnji.
Mnogima bukvalno nemoguće,
a svima izuzetno otežano,
ako im i polazi za rukom.

TAKO SE MNOGIMA ŽIVOT
PRETVORIO U TAVORENJE,
OTALJAVANJE ŽIVLJENJA.
Ma koliko to teško i jezivo zvučalo,
istinito je, i kao istinito -
KRST JE KOJI GENERACIJE,
KOJE SADA ŽIVE NA ZEMLJI,
MORAJU DA PONESU,
RADI EVOLUCIJE ZEMLJE,
RADI BOLJE BUDUĆNOSTI,
I ZEMLJE,
I BUDUĆIH GENERACIJA NA NJOJ.

U okviru toga,
svako se individualno snalazi
onako kako zna i ume.[/b]

[bbrozo12]

Da li djelovati ili ne djelovati?

U našoj okolini postoji neki energetski vampir ili više njih: suprug, roditelji, djeca, kolege na poslu itd.
Imamo ispravan stav prema njima. Razumijemo da nam kradu energiju, razumijemo naše odnose psihološki.
Želim reći da nije dovoljno razumjeti, imati ispravne stavove. Potrebno je svakako poduzeti konkretne korake, promijeniti SVOJE ponašanje, a da bi se nešto promijenilo.
Primjer kojeg se mogu sjetiti. Supruga zna da je njen suprug njen zlostavljač. Analizira ga psihološki, razumije što se događa, pokušava s njim razgovarati...Ako to ne pomogne, onda nema napretka od analiziranja. Treba učiniti konkretne korake:" Ako ne učiniš to i to, ako ne promijeniš ovo i ono, naš je brak gotov."
Tek tada se svijest mijenja i kod njega i kod nje, i to prisilno.
Tim ultimatumom ona je već pomakla svoju svijest, jer već je skočila u ponor. Ostala bez kuće, djece, sigurnosti, auta...
On, u početku, osjeća gnjev, mržnju, želi osvetu, ali kad-tad će se suočiti sa sobom, za godinu, dvije, pet, deset.

Ono što svaki dobar roditelj podsvjesno zna...Možeš i deset puta oprostiti djetetu, savjetovati ga, objasniti, zamoliti, ali to nikad nije dovoljno. Jer jedanaesti put moraš podignuti glas, moraš primjeniti neku kaznu. Dijete mora osjetiti posljedice svog lošeg ponašanja. Ako to ne učinite, shvatit ćete za nekoliko godina da laže, krade, da se drogira, alkoholizira ili neko slično negativno ponašanje.

[plavizrak]

[b][color=blue]Usamljenost, izolovanost onih koji su na duhovnom Putu[/color][/b]

[b]A. de Melo, Buđenje:[/b]

[quote] [b]Je li vam poznat znak
po kojem možete znati jeste li se probudili?
To je pitanje koje si tada postavljate:
“Jesam li ja lud ili su oni ludi?”
To je baš tako jer mi jesmo ludi.
Cijeli svijet je lud. Potvrđeni luđaci!
Jedini razlog zbog kojeg nismo zatvoreni
u nekoj ustanovi je taj što nas je previše.
Zaista smo ludi.
Živimo s ludim zamislima o ljubavi,
o vezama, o sreći, o radosti, o svemu.
Mislim da smo toliko ludi
da smo došli do one točke u kojoj,
kada se svi slože oko nečega,
možete biti sigurni da je to krivo!
Svaka nova ideja, svaka velika ideja,
u svojim počecima je bila ideja manjine.
Čovjek koji se zove Isus Krist pripadao je manjini.
Svi su govorili drugačije od njega.
Buda je pripadao manjini.
Svi su govorili drugačije od njega.[/b][/quote]

(P.S. Moja uteha u danima štajka)

[plavizrak]

[b][color=blue]Svest u kojoj se Bog, koji ne postoji - kocka[/color]

Gospodin Vlatko Vedral
nosi naočari, ima kratku bradu,
i ima potencijale da pretpostavlja
da se svet sastoji od kvantnih bitova,
što znači i začuđujuću mogućnost
da informacija može da ponikne –
iz stanja bez ikakve informacije.

U stanju sveta sa informacijama
on je odrastao na Auto-komandi,
pa mu je dodeljena nagrada
“Dr Marko Jarić”, za zasluge,
jer je on našao sve eksperimente do sada
koji potvrđuju da se Bog kocka,
i ne samo to, tu on reč “Bog”,
koristi samo kao metaforu ili sinonim za kosmos.
U razgovoru je on išao i dalje,
sedeći na istom mestu,
jer ga je intervjuisao novinar “Politike”,
na šta je “Politika” posnosna,
i svoju slasnu naučnu činjenicu, da se Bog kocka,
preveo je na ovdašnji srpski jezik -
najelementarniji događaji u kosmosu
dešavaju se potpuno slučajno,
bez ikakvog prethodnog uzroka,
jer, što će im uzroci, ako mogu bez uzroka.
Što je primamljivo logično,
jer, na primer, ptica stoji na grani,
a jabuka padne sa grane,
ako ptica ne vidi uzrok,
jer peva svoju popodnevnu pesmu,
uzroka i nema,
sve dok mi ne prođemo putem pored te jabuke,
i ugledamo uzrok, i počnemo da mu se radujemo
kao malo dete. Ili kao veliko dete, svejedno.
Dakle, nije ni čudno što je gospodin Vedral
u “Odgonetanju stvarnosti” uspeo da odgonetne,
da je kosmos keskonačni kvantni kompjuter,
nastao sam od sebe.
Poneo je on u srcu ljubav prema “crveno-belima”,
smestio svoju svest na neko mesto,
u odnosu na, u njoj stvoreni koncept
svemira bez Boga, a u beskonačnom kompjuteru,
i mi možemo da mu se divimo,
kao savršenom izrazu Kreacije,
u kojoj je kreirano biće,
u liku gospodina Vlatka Vedrala,
razvilo svest do savršene amnezije,
u odnosu na Kreatora Kreacije,
i koje tu amneziju uspešno naučno dokazuje.

Šta reći još, ovog toplog prolećnog dana,
osim da se gospodin Vlatko Vedral
posle završene Matematičke gimnazije
i odsluženog vojnog roka,
otisnuo na studije na Imperijal koledžu
na kojem je doktorirao.
Pa je sada u svom svetu savršenih slučajnosti
jedan od najcitiranijih kvantnih fizičara.

On je tamo, mi smo ovde,
svako se negde nalazi,
i svako nastavlja svoju priču,
o svemu i svačemu.[/b]

[plavizrak]

[b][color=blue]Nejednodimenzionalno mišljenje[/color]

Zuje, bruje mi vozila, stan je pored puta,
jer dešava se u svetu,
da stanovi budu i pored puta.
Zuje, bruje mi vozila, da bi me setila poklika
iz nekih prošlih forumskih dana:
"Ljudi, shvatite ozbiljno moju neozbiljnost!"
Ne znam zašto sam pravo to rekao,
kada sam bio na dobrom tragu,
ali rekao jesam, jer je bilo takvo vreme.
I - šta vidimo sada? Toliko i toliko dana posle.
Ovi smjaliji sa strane zvirkaju
i ometaju koncentraciju.
A se upustim u neke misaone dubine,
a vidim kako ovaj začuđeni koluta očima.
I - kakve veze oni imaju sa
napredovanjem trupa Moamera Gadafija?
Tu vezu još nisam osmatrao, ali sam osmatrao
zaglibljujuću jednodimenzionalnost mišljenja.
Možda smo programirani njome.
Iluminati i tamo bratija tame,
o kojoj se na mnogim forumima
piše iz petnih žila.
Program, neprogram, slučajnost
ili nešto na nekoj drugoj strani, svejedno.
Kao što kažu na severu:
"Koga briga, što Mađarska nema more!".
Čuo sam da ga zaista nema,
iako još nisam bio tamo.
I - šta mi onda da radimo?
"To vas ja pitam!" -
vrišti onaj smajli na opciji "još smajlija",
čini mi se, sa nekim panoom iznad glave.
NE DOZVOLITI JEDNOJ DIMENZIJI DA NAM USISA PAŽNJU!
NE DOZVOLITI JEDNOJ DIMENZIJI DA NAM USISA PAŽNJU!
NE DOZVOLITI JEDNOJ DIMENZIJI DA NAM USISA PAŽNJU!
Setimo se Crnjanskog:
"Otkrićemo veze nesanjane!"
Ili: "Otkrio sma veze nesanjane!"
Ne sećam se tačno. A nije ni potrebno,
jer je smisao tu negde.
Što bi značilo da veze nesanjane postoje,
ako se iskobeljamo iz jednodimenzionalnosti,
onda smo u vezama.
Nisam skoro čuo nešto novo o korupcionaškim vezama
u Srbiji, ali ih ima. Tumba se svuda i u svemu.
Ali, za sada, to nisu te veze.
Ovo su veze nesanjane,
ko se slabije seća svojih snova, lakše može da shvati
i nesanjane veze, jer lako može da kaže:
"Ja nisam ništa sanjao!".
Možda i jeste, ali se ne seća, pa kaže:
"Ja nisam ništa sanjao!".

I - ko sada da bude mudar
u starom smislu mudrosti,
ako napusti zonu jednodimenzionalnosti mišljenja?
Nema toga, možda se još nije rodio.

Dok ga ne otkrijemo,
imamo vremena da razmišljamo:
o šizofreničarima i o njihovim misaonim tokovima.
Ali ne iz ugla svesti
citiranog ponosnog gospodina Vedrala,
već iz našeg ugla svesti,
jer svako dokaze o Bogu,
ili o iluziji bez Boga - nosi u sebi,
za sebe.
I šizofrenija je deo slagalice Postojanja.

"Mislite o tome!", kaže ona legendarna reklama.
Za cigarete, sa slikom glave kostura
na luksuznom tvrdom pakovanju.[/b]

[plavizrak]

[b][color=blue]Svrha pisanja uz vetar![/color]

I opet pitanje funkcije, efekta, svrhe.
U jednodimenzionalnosti ih tražimo.
Ima ih ili nema.
Sad ga vidiš, sad ga ne vidiš.
To je, valjda, kao, neka igra.
Pišeš, ovde, i pišeš...
Pišeš uz vetar.
Kad staneš i zapitaš se,
tako ti deluje.
Ko to čita, i ko bi tek čitao
produkte neke zaumne logike.
Ah, dobro se setih...!
Zaumna poezija, moram da je potražim.
Ko bi...? Retko ko do niko.
I onda te užasne pitanje smisla.
Nije li to trošenje vremena, energije?
Na nešto što mu dođe kao ništa.
Onda čuješ kako vetar mrda grane
stare jabuke pored zgrade,
koju treba izvaditi,
jabuku, naravno,
i setiš se da na jabuku sleću neke ptice.
Bio je tu kos, pa gugutka,
a tek vrapci...!
I šta oni rade?!
Evo:

[youtube]ZtuZG_XB96w[/youtube]

Neki put ih čujem ja,
neki put ih čuje komšija Pera
(ne onaj Sd-ijev, nego moj realni čika Pera),
nekad neko drugi, neko treći,
nekad niko živi,
za nežive ne znam...

I – KOJA IM JE SVRHA?!
Ne ovima koji ponekad slušaju.
Koja im je svrha pesmi,
ako ih niko ne čuje,
i ako niko ne haje?

A oni tkanjem pesme ispunjavaju
prostor tkanja Postojanja
u zemaljskoj ravni.

Možda zato i uvodimo ovde
tkanje višedimenzionalnog mišljenja.
Dobro, da kažemo skromnije:
pokušaje.

Da li to baš to?

Da li neko nekada sanjao?
Seća li se logike snova?
„Veze nesanjane“.
Logika suptilnijih ravni.
Kad se ona spusti u našu ravan,
onda dobijemo bezveznost.
Te mu to dođe,
kao Maksim po diviziji,
kada lupa.
Kada je on to i kako lupao,
ne znam, tek, tako se kaže.
A mi smo navikli na čvrste, jasne veze.
Na iluziju koherentnosti mišljenja.
I navikli smo na mnogošta drugo.
A svaka navika ima svoju odviku.
(„Odvika“ nije pravilna,
ali se rimuje.)

Koja je poruka ove poruke?
Osluškujmo snove,
koji imaju Logiku,
da bismo shvatili,
da bismo naslutili,
da ovaj tip bezveznosti,
koji se ovde obilato nudi,
nije bezvezan,
kako izgleda
leptiru i mušici,
koji se biju o staklo,
da bi izašli vanka.
Van ili vanka?
To mi je dilema.
Dilema, koja ostaje,
kao čuvena poenta
ove poruke.
[/b]