Probijanje Matriksa

[bbrozo12]

Pronašla sam jednu rečenicu koja me nadahnjuje: Da, ljudi su isuviše isprogramirani strahovima, bolom, patnjom, i ne znaju da kontrolišu svoje emocije.

Aleks, stalno pišeš o razdvajanju i spajanju. Nešto mi izmiče u slijedećoj rečenici, ali ne znam što?
"Osnova našeg uma je da razdvaja, da dijeli, da prosuđuje, da ide iz krajnosti u krajnost. Zbog toga mi iskustvo koje imamo kao ljudska bića nazivamo dualnost."

[plavizrak]

[url=http://www.objaveforum.com/phpBB3/viewtopic.php?p=103487#p103487][img]http://www.objaveforum.com/phpBB3/images/quotebackarrow.gif[/img][/url][quote="alex radovic"]

dakle u tom kontekstu moj odgovor je - DA! Jer na duhovnom nivou smo JEDNO, t.j. ISTI I JA I ONA.
Ali fizicki mi zivimo u malo razlicitim dimenzijama, ali i dalje - fizicki.
dakle ona ne moze da se materijalizuje, spusti, u ovaj denzitet, koji zovemo - 3d, sto znaci da ima drugacije telo i frekvencije.
Isto ili slicno sam imao prilike i sa mnogim duhovima i drugim bicima, sa kojima se druzim i saradjujem.
I takodje je jedna od tih zena, sada kazem zena, a ne znam u kom je, trenutno, obliku, formi, fizickoj, jer je ona jos slobodnija od tela, pa moze da ih menja... ali i dalje na tom suptilnijem nivou... pa se ponekada i druzimo.

ali ovo za devojcicu je za mene, nesto sasvim novo i vrlo jako iskustvo.
jer se dotice bas pitanja vanzemaljaca, za nas poznate male zelene, hahaha...
iako ona jeste mala, ali njen staratelj uopste nije mali, skoro je visok 2 metra!

Sinoc sam je odveo u veliku robnu kucu, punu igracaka. jer voli igracke, a tamo, gde zivi, oni smatraju da su deci nepotrebne igrcke. I zato ih tamo nema. Da ne ulazim sada u detalje gde je to tamo, i kako izgleda.
i bilo mi je jako drago kako se obradovala. rekao sam joj da isproba koje god zeli igracke i da uzme koju god hoce. Odgovorila mi je da nema potrebe da isprobava jer zna tacno sta hoce. Dete od 5-6 godina, mada malo starije, jer vreme ide drugacije u toj dimenziji, pa je kao skoro desetogodisnjakinja.
i pored nekih lutaka... odabrala je plisanog medu. Roze. za sebe. i onda jos jednog. plavog. za njenog decka.
Ali to je bilo tako milo i sa puno ljubavi, kao da se - podrazumeva. Da ona u tim godinama ima svest o potrebi i zabavi sa svoji deckom. I to tako sto ce da mu ponese - plisanog medu. I zamisli situaciju, tamo, gde nemaju igracke, uopste...
i sam taj odnos...
i posle je uzelajops i loptu...
i fora je da je njoj DOZVOLJENO da dolazi ovde, jer ona ima razvijena i OSECANJA mnogo vise od ostalih, t.j. od cistih Eliena.
dakle oni to PODRZAVAJU, ne ponasaju se kao nekakvi otmicari koji su kidnapovali zenu, naoravili dete i oduzeli je od majke.[/quote]
[b]
I ja verujem u nevidljiva bića, ali, da budem iskren - još nisam stigao do nivoa da sa njima idem u kupovinu, da im kupujem igračke, da se šetamo po gradu i razgovaramo, itd.
[/b]

[youtube]42OopVqFFiE[/youtube]

[plavizrak]

[b]19) Spoznaja, da se nalazimo u Matriksu, kao kompletnom kosmičkom zatvoru, informacionom karantinu - navodi nas, štaviše - [i]nagoni nas[/i] DA NAPRAVIMO VELIKI ZAOKRET U SVOJIM RAZMIŠLJANJIMA, U SVOJIM VEROVANJIMA, U SVOJIM KONCEPCIJAMA.

NAGONI NAS DA TEMELJNO PREISPITAMO SVA SVOJA DOSADAŠNJA ZNANJA, IDEJE, POJMOVE.

I NAGONI NAS... E, TU JE JEDNA OD ONIH POZITIVNAIH POZADINA SVEGA NEGATIVNOG... NAGONI NAS DA SE JAČE KONCENTRIŠEMO NA SEBE, NA SVOJU UNUTRAŠNJOST, NA SVOJU INTUICIJU, NA DUHOVNO ČULO.

NAGONI NAS DA SE NAUČIMO DA BUDEMO REZERVISANI PREMA SVIM SPOLJAŠNJIM IZVORIMA SAZNANJA. Bez njih ne možemo, nisu ona kompletno loša i pogrešna, ali - sva jesu, u manjoj ili većoj meri natrunjena uticajima, intervencijama Sila tame-iluzije.

Uzgred: počinjem i ove Sile da pišem velikim početnim slovom, u znak poštovanja. I one su tvorevine Beskonačnog Kreatora, i ona imaju svoju ulogu u Postojanju, u našem rastu i evolcuiji, oni su naši kosmički partneri u Igri Postojanja u ispoljenom svetu.[/b]

[plavizrak]

[b]20) Kompletno preispitivanje...

Na primer: duhovne metode i tehnike. Verovatno ih ima na hiljade (koliko se sećam, samo Ošo ima 150 vrsta meditacije).

Tu bi osnovni elementi bili: da obratimo pažnju na cilj koji se duhovnom metodom ili tehnikom postavlja; na opise toka primene, odnosno, šta se u duhovno-psihološkom smislu dešava dok ih praktikujemo, opise, koje daju oni koji ih koriste; na opise ishoda koji se primenom postižu.

I onda da se, pri praktikovanju - oslonimo na svoju unutrašnjost, duhovno čulo, intuiciju.

Ukoliko primetimo bilo kakav raskorak između nabrojanih "parametara" - znači da ima elemenata za sumnju.

Svejedno što o uspešnosti metode-tehnike mogu da svedoče mnobrojni praktikanti - raskorak znači da data metoda-tehnika bar u našem slučaju nije efektivna, ili - da nije efektivna onako i onoliko kako i koliko se to opisuje.

Tu je važno pitanje: koliko smo se uvežbali da pratimo sebe i procese u sebi. Koliko smo iskreni prema sebi? Ili smo se uvežbali u foliranju sebe samih, u samoobmanjivanju. Te sugerišemo sebi efekte koje realno ne uočavamo. Ili: navodimo sebe da verujemo kako nekih efekata mora biti, iako im mi ne primećujemo bilo kakve pokazatelje.

Tj. sve ovo ne znači zalaganje za potpuno odbacivanje ili rezervisanost prema svim ili mnogim tehnikama-metodama. Svaka od njih i jeste, i može biti itekako korisna, u raznim situacijama i u raznim fazama duhovnog razvoja, kod različitih pojedinaca. Ali, u jednom trenutku moramo biti spremni i na njihovo otvoreno preispitivanje.[/b]

[bbrozo12]

"nagoni nas da se jače koncentrišemo na svoju unutrašnjost, na svoje duhovno čulo"

Prema tome, mogu pročitati s raznih strana razne tekstove, ali znat ću što je istina tek ako to dokažem primjenom u svom životu.
Ako sebi i dokažem, teško to mogu prenijeti nekom drugom, jer i taj mora isprobati što mu govorim.
Zato je duhovnost toliko teška i zaista ide mišjim koracima.

Mogu danas napisati i sto postova o tome kako su nam potrebne pozitivne emocije, ali ako zaista ne uspijem ostati pozitivna danas dopodne, ustvari ako zaista ne naučim pobjeđivati svoje demone...

[bbrozo12]

Bhairava Deva:
"Poznavati ideje, bez Praktične primjene, ne znači imati Znanje."
"Velik dio, ako ne i sve, jeste Identifikacija i Mehaničnost.
Rekli smo da je Mehaničnost sve ono što nam se zbiva i što živimo bez naše volje. Stoga, koliko VI SAMI kontrolišete svoj život?
Malo, je li tako?
Stoga, možemo krenuti od sebe. Mi smo mehanični."

[bbrozo12]

Skrivena Ruka:
"Koristite sve vaše Negativne emocije kako nastaju, kao alate što zaista i jesu. Uvežbajte da prihvatite kad se Negativnost pojavi u vama. Kad uhvatite sebe kako projektujete Negativnu misao, imajte na umu da je svaka misao kreativna, i zapitajte se da li je to zaista ono što želite da kreirate?
Potrebno je neko vreme da se postane vešt, ali ne odustajte. Nastavite da primećujete obrasce svojih Negativnih misli kako nastaju, tako samo izaberite ponovno, izaberite odgovor koji je više Pozitivan. To se zove "raditi na sebi", to je glavni razlog koji ste izabrali da budete ovde sada. Da radite na sebi. Želim vam sreću u procesu transformacije."

[plavizrak]

[b]21) Deluje paradoksalno: tek uključivanje negativnost u sagledavanje svega postojećeg, dakle - uključivanje uloge Lucifera u celovitu sliku Postojanja, MI POSTAJEMO SPREMNI ZA PRAVO I POTPUNO PRAŠTANJE.

Na tom nivou shvatanja vidimo da: NEMA KRIVACA, NEMA KRIVICE, SVI IGRAJU SVOJE ULOGE U IGRI ISPOLJENOG POSTOJANJA.

VEŠTINA JE DA TO POČNEMO DA SHVATAMO I DA PRIMENJUJEMO U ŽIVOTU, DA PRIMENJUJEMO NA MREŽU MEÐULJUDSKIH ODNOSA U KOJOJ SMO.

TADA POZIV ZA PRAŠTANJE NIJE VIŠE RELIGIOZNA FRAZA, KOJOJ NE VIDIMO PRAVU, NAJDUBLJU POZADINU.[/b]

[plavizrak]

[b]22) ČIM U NAŠEM UMU ISKRSNE IDEJA O KRIVICI I KRIVCU, ČIM POČNEMO DA PONAŠANJE DRUGIH, NJIHOV ODNOS PREMA NAMA DA SAGLEDAVAMO U RELACIJAMA I TERMINIMA KRIVCA I KRIVICE - TO TREBA DA NAM BUDE AUTOMATSKI SIGNAL DA GREŠIMO, DA SE U NAMA AKTIVIRAO EGO KOJI VAPI ŠTO SVE U ŽIVOTU NE IDE ONAKO KAKO BI ON ŽELEO.

Uključivanje negativnosti i suštinski pozitivne uloge Sila iluzija u celovitu sliku postojanja - omogućava nam da do kraja možemo da idemo u NAJDUBLJEM PRONALAŽENJU OPRAVDANJA ZA BILO ČIJI POSTUPAK, DAKLE - OMOGUĆAVA NAM POTPUNO ODBACIVANJE OKRIVLJANJA DRUGIH ZA BILO ŠTA.

NARAVNO, OMOGUĆAVA NAM I ODBACIVANJE OKRIVLJAVANJA NAS SAMIH, NAŠ OSEĆAJ KRIVICE.[/b]

[plavizrak]

[b]23) Ovi uvidi, zajedno sa već objašnjenim modelom nastojanja da uočavamo pozitivnosti u svemu i da njih izvlačimo u pvri plan - POSTAJU NAM U OVOM VREMENU NAJVAŽNIJE ORUÐE ŽIVOTNE DUHOVNE PRAKSE.

Model nastojanja da uočavamo pozitivne momente - navodi nas da tragamo za POZITIVNIM MOTIVIMA I ZA POSTUPKE KOJI NAM DELUJU KAO NEGATIVNI, DAKLE, NAVODE NAS, KAO ŠTO JE VEĆ ISTAKNUTO, DA NE OKRIVLJUJEMO DRUGE ZA ONO ŠTO KOD NJIH VIDIMO KAO NEGATIVNO.

U jednoj zoni - imamo NEGATIVNE POSTUPKE KOJI U POZADINI IMAJU POZITIVNE MOTIVE.

Ako smo orijentisani na ovakvo sagledavanje, ako počnemo u ovom smislu da malo dublje razmišljamo o postupcima ljudi, počećemo i sve ovo sve lakše da uočavamo. ZAR JE JEDNA SITUACIJA OKO NAS U KOJOJ MOŽEMO, AKO SE MALO ZAMISLIMO, DA UOČIMO KAKO SE IZA NEČEG LOŠEG ŠTO LJIDI RADE - KRIJE NJIHOVA NAMERA ILI OSEĆAJ DA RADE NEŠTO DOBRO I ISPRAVNO?

Ko ovo shvata, tj. čija su sagledavanja bliska ovim objašnjenjima - lako će naći primere oko sebe na svakom koraku.[/b]

[plavizrak]

[b]24) U drugoj zoni su postupci kojima mi ne možemo da vidimo pozitivne motive.

U toj zoni možemo imati dva slučaja:

a) neko je takođe ubeđen da čini nešto ispravno, ali - to je toliko negativno, da mi tu nikako ne možemo da vidimo dobre motive;

b) neko je svesno opredeljen da čini zlo, da služi zlu.

E, upravo u ovom poslednjem slučaju dolazimo do otvaranja mogućnosti ZA NAJDUBLJE MOGUĆE RAZUMEVANJE I PRAŠTANJE, KOJE NAM NIKAKO NIJE MOGUĆE BEZ CELOVITE SLIKE SA PRIHVATANJEM DUBINSKE POZITIVNE ULOGE LUCIFERA U SVEKOLIKOM POSTOJANJU.

ONOME KO ČINI ZLO - ČINJENJE ZLA JE OMOGUĆENO ZAKONOM BESKONAČNOG KREATORA, JER - DA NIJE OMOGUĆENO, ON TO NE BI NI ČINIO.

AKO MU JE OMOGUĆENO, AKO VERUJEMO MUDROST BESKONAČNOG KREATORA, ONDA TREBA DA PRIHVATIMO DA TO NJEGOVO DOZVOLJAVANJE DA SE ČINI ZLO - MORA DA IMA SVOJU DUBLJU SVRHU. Da li mi to shvatamo ili ne, da li smo spremni da iskreno prihvatimo ili ne - drugo je pitanje.[/b]

[plavizrak]

[b]25) Lako će svako, ako se na to koncentriše, da shvati pozadinu nečijih uvreda i da ih oprosti: možda mu je bio "loš dan", možda je, na neki svoj, grublji način, želeo korektivno da deluje na nas, ili da se našali, itd.

ALI, UKLJUČIVANJE RAZUMEVANJA, NA PRIMER, HITLEROVIH ZLOČINA - TEŠKO IDE.

HITLER JE ZEMALJSKO OLIČENJE ZLA, MI TU SAMO MOŽEMO DA AKTIVIRAMO MEHANIZAM "GNUŠANJA, OSUDE". ITD.

DA PONOVIM: SHVATANJE POZADINE I ULOGE ZLA U SVEKOLIKOM, PA I U ZEMALJSKOM POSTOJANJU - NE ZNAČI I ODOBRAVANJE ČINJENJA ZLA, MI TREBA DA IMAMO SVOJ STAV O SVEMU I DA, AKO PRILIKE DOZVOLJAVAJU, ISKAZUJEMO TAJ STAV. OVDE SE RADI O DUHOVNOM NAZORU, DUHOVNOM SHVATANJU. PODRAZUMEVA SE NASTOJANJE DRUŠTVA DA SE NE ČINI ZLO, DA RAZNIM MEHANIZMIMA LJUDI ODVRAĆAJU OD ZLA, DA SE U OVOZEMALJSKIM OKVIRIMA KAZNE ONI KOJI ČINE ZLO, JER SU TO OVOZEMALJSKI MEHANIZMI KOREKCIJE, PODRAZUMEVA SE PROPAGANDA PROTIV ZLA I OSUDA ČINJENJA ZLA, PA I SVEGA ONOGA ŠTO JE HITLER UČINIO.

DUBINSKO DUHOVNO SAGLEDAVANJE SVEGA TOGA JE NEŠTO DRUGO. MI POMOĆU NJEGA POKUŠAVAMO DA SHVATIMO SVE ŠTO SE U NAMA I OKO NAS DEŠAVA, JER - KAKO MI MOŽEMO TEŽITI DUHOVNOM RASTU I POVRATKU U NEISPOLJENO POSTOJANJE, AKO JEDAN DEO POSTOJANJA - NEGATIVNOSTI I ZLO, NE RAZUMEMO, AKO NE RAZUMEMO NJEGOVU ULOGU U POSTOJANJU.

Dakle, SA STANOVIŠTA DUBINSKOG DUHOVNOG SHVATANJA - NI HITLER NIJE KRIVAC. I HITLER JE DELOVAO U OKVIRU ZAKONA KOJE JE POSTAVIO BESKONAČNI KREATOR, ODNOSNO - SUBKREATORI.

[i]MOŽE LI DA BUDE KRIV NEKO KO DELUJE U OKVIRU NEKOG ZAKONA?! NARAVNO DA NE MOŽE.[/i][/b]

[plavizrak]

[b]26) Neko bi rekao: lako je da se ovako sedi u nekim manje ili više udobnim uslovima i da se piše o praštanju i za najveće zločine; a šta da se taj neko nađe na udaru takvih istih zločina, da je sam prošao kroz Hitlerove logore...!

A) Dubinsko duhovno razumevanje i praštanje najčešće teško da može da se aktivira i u situacijama u kojima smo izloženi nemerljivo slabijim "napadima": čak pri izloženosti malo jačim uvredama mi se nećemo osećati prijatno i nećemo biti srećni zbog njih. Da li će to baš biti jaka ozlođenost, ili slabija ozlojeđenost, ili ipak dosta jaka smirenost - zavisi od naših duhovnih postignuća. Ali, mi reakciju odobravanja svakako nećemo imati. Čak, kao što je naglašeno - mi, zavisno od situacije, iskazujemo svoj stav prema takvim postupcima.

Da li će to biti započeto sa: "Čuj, stvarno si preterao...", ili sa: "Ja razumem da ti nisi zao, ali, taj tvoj postupak je...", zavisi od stvarnih ukorenjenosti ovih sagledavanja u našoj svesti. Ali, ova sagledavanja ne znače i naše ćutanje.

Dakle, i u slučaju izloženosti velikim ili većim zlodelima - svakako da je osobi teško, da oseća bol, da se u njoj aktiviraju ozlojeđenost, strah, itd.

B) Takođe, ovde treba imati u vidu Zakon Karme...

DA LI SU ONI KOJI SU IZLOŽENI VEĆEM ILI VELIKOM ZLU - SLUČAJNO TOME IZLOŽENI? AKO BISMO VEROVALI DA IH JE SLUČAJNO SNAŠLO ZLO - NE BISMO VEROVALI U MUDROSTI I U ZAKONE BESKONAČNOG KREATORA. Drugi je problem što mi mešamo ovozemaljsku i višu ravan sagledavanja, pa vidimo kako nekoga ko je dobar i pravedan NEOPRAVDANO snalazi zlo, a nemamo pritom uvid u INKARNACIJSKU POZADINU SVEGA TOGA.

Uostalom, nije slučajno negde zabeleženo da su i ratovi, ma koliko strašni bili, situacije kolektivnih karmičkih čišćenja. Da li se slučajno u Hitlerovim logorima zatekla, tj. dovedena baš ta masa ljudi, dok, su, na drugoj strani - mase i mase ljudi u mnogim drugim krajevima Zemljine kugle živeli u mirnodopskim uslovima?!

ODNOSNO, DA BI NEKO STIGAO DO OPISANIH NIVOA DUBINSKOG DUHOVNOG SAGLEDAVANJA ULOGE ZLA - PODRAZUMEVA SE DA JE MORAO DA IMA SVOJE RAZNE ŽIVOTE I SITUACIJE KARMIČKOG ČIŠĆENJA, DAKLE, I RAZNIH INTENZIVNIH IZLAGANJA OČIŠĆUJUĆEM DELOVANJU ZLA, TE JE BESMISLENO NJEMU POSTAVLJATI PITANJE: A ŠTA DA TEBE SADA SNAÐE TAKVO ZLO. JER ONI KOJI SU DOVOÐENI U LOGORE - IMALI SU KARMIČKE PREDISPOZICIJE ZA TO, NIKAKO NJIHOVA KARMIČKA POZICIJA NIJE MOGLA DA BUDE VEZANA ZA VEĆA DUHOVNA POSTIGNUĆA U PRETHODNIM INKARNACIJAMA. TAKVA POSTIGNUĆA BI IH INKARNACIJSKI ODVUKLA U NEKO MIRNODOPOSKO NASELJE NA ZEMLJI, A NE U CENTAR NAJTEŽIH DEŠAVANJA NA ZEMLJI U TO VREME. Odnosno, ako su se i našli u tom vrtlogu ljudi sa većim duhovnim postignućima u prethodnim inkarnacijama - svakako je to moralo da bude sa nekom posebnom, pre utelovljenja izabranom ulogom.[/b]

[alex radovic]

jedan od mojih - pokusaja - probijanja MATRIXA.

Mozda ponovljen, ali - na drugaciji nacin.

ili barem, na drugom forumu, kod Plavog.
[size=150][b]negde je, UVEK - PRVI PUT![/b][/size]
..........
Kad bismo samo obratili pozornost na znaèenja i težinu izgovorenih rijeèi, mnogi nesporazumi bi otpali.
U ovom sluèaju, naravno, radilo se o igri, ali na taj me naèin Ganeš poduèavao o vrijednosti izgovorenog. Svaka rijeè koja je izišla iz vas ima vrijednost uèinjenog djela. Isto vrijedi i za one rijeèi koje niste izgovorili, a možda ste morali.

Uglavnom, Ganeš i ja smo tada kroz smijeh ustanovili da ga podsjeæam na prièu o Kuberi, bogu obilja, koju je spomenuo prièajuæi o svom roðendanu. Ono što je uslijedilo jedna je od najljepših prièa koje sam od njega èuo.
Ovaj put æu vam je preprièati. Nekako mi izgleda primjerenije sadržaju. Naime, teško bih mogao opisati kako je izgledao Ganeš glumeæi sebe punih usta Kuberinog blaga! Bolje da se ne upuštam u to. Bit æe vam dovoljno ovo što slijedi...
I ova prièa poèinje na jednoj roðendanskoj proslavi. Ganeš je tada bio mlad, tek je zašao u tinejdžerske godine. Nisam doduše siguran što to znaèi za stvorenje njegovog ranga, to jest koliko je toèno to godina u ljudskim mjerilima, ali za razumijevanje prièe bit æe dovoljno reci daje bio još pomalo nezreo. Nije još razvio svoj osjeæaj za mjeru, posebice što se tièe hrane. Njegov izgled sugerira vrhunskog gurmana i hedonistu, ali kao što æete vidjeti, u poèetku je jednostavno mnogo jeo. Po njegovim vlastitim rijeèima morao je - jer "trebalo je narasti do ove velièine"!
Uzgred, zaboravio sam vam spomenuti da Ganeš može biti velik koliko mu se svidi. Poput planine, recimo. A može se i smanjiti na ljudske proporcije, veæ u skladu s potrebom i sugovornikom. No, izgleda daje
Slomljena kljova AS-,'
najprije morao narasti do svog najveæeg oblika, a zatim razviti vještinu smanjivanja. Tako nekako. Moram priznati da mi taj dio o velièini nije baš do kraja jasan, pa ga, na žalost, i vama moram prenijeti u nejasnom obliku.
Ali, sasvim je sigurno da je u mladosti proždirao ogromne kolièine hrane. Njegovi su ga roditelji pomalo obuzdavali, ali nije im bilo lako. Ganeš je posebice, kao što smo vidjeli u prethodnoj prièi, volio svoje roðendanske proslave. Tada je mogao pojesti koliko god je želio, a da mu ni majka ni otac ne upuæuju prijekorne poglede zbog pretjeranog prejedanja.
Na jednoj od takvih proslava, u nazoènosti mnogih nebeskih stvorenja, bogova i onih drugih, Šiva se pred svima požalio na Ganešov apetit i teškoæe koje ima s njegovom prehranom. "Nije lako prikupiti toliko hrane", rekao im je Šiva, po prirodi asket koji je duga razdoblja preživljavao samo pijuæi kišnicu. Prehrambene navike njegovog sina prièinjavale su mu prilièan problem. Odnosno, tako je barem ispalo na tom skupu. Meðutim, iz prièe æe postati jasno da je Šiva glumio svoju neugodu i žalio se iz posebnog razloga. Kao što mi je rekao Ganeš: "Ne misliš valjda da je mom ocu teško stvoriti beskonaènu kolièinu hrane, samo daje htio?!"
Dakle, ispalo je daje Šivina meta tog dana bio Kubera, bog obilja. Taj debeljuškasti bog, izgledom pomalo nalik Ganešu, samo nešto manji, skupio je mnoga bogatstva i ugradio ih u svoju palaèu koja je stajala usred njegovog grada u njegovoj prebogatoj dolini. Zapravo, ovdje se moram ispraviti: u trenutku kad se zbivala ova dogodovština, Kubera je bio božanstvo bogatstva, a ne božanstvo obilja. Ono što se dogodilo podiglo gaje na višu stepenicu, a nas poduèilo važnoj razlici izmeðu bogatstva i obilja.
A.P. Kezele
Kubera se na sav glas hvalio svojim bogatstvom, tvrdeæi da nema mjesta u svemiru, ni u jednoj dimenziji, koje bi bilo bogatije od njegovoga kraljevstva. Buduæi da se radilo o bogu zaduženom za bogatstvo, njegove tvrdnje su vjerojatno bile istinite. Ali, Šivaje prepoznao hvalisanje i pomalo pogrješan, iskrivljen odnos prema bogatstvu. Odluèio je Kuberu nauèiti pameti i pokazati mu na kojem mjestu leže prave vrijednosti. A njegov je nezasitan sin Ganeš, koji æe u buduænosti postati stvaratelj ravnoteže i donositelj svjetla, èak i u toj mladoj dobi bio savršeno sredstvo za takvu poduku.
Èuvši o navodnim Šivinim mukama s dobavljanjem hrane za Ganeša, Kubera je zagrizao mamac i velikodušno ponudio svoje gostoprimstvo mladom proždrljivcu. "Neka doðe kod mene, gospodaru Šiva!" rekao je samouvjereno. "Kod mene ima hrane koliko mu duša i tijelo žele. Može jesti koliko hoæe. Pošalji ga k meni, ja æu ga nahraniti!"
"Ne znam, Kubera", skanjivao se Šiva. "Velika je to briga. Ne bih te želio opteretiti takvim teretom. Osim toga, moglo bi biti skupo."
"Skupo?!" uskliknuo je Kubera šireæi ruke. "Nema toga na ovome svijetu što je za mene skupo! Sva bogatstva ovoga svijeta su mi na raspolaganju, ti to dobro znaš, o plemeniti Šiva. I nije mi to nikakav teret - s velikim zadovoljstvom ugostit æu tvoga sina!"
I tako je (janeš, nakon roðendanske proslave na kojoj se dobro najeo, krenuo s Kuberom u njegovo kraljevstvo. Došavši u Kuberin grad, Ganeš je morao priznati da tako nešto još nije vidio. Svaka kuæa bila je ukrašena dragim kamenjem, a èak i najmanja ulica poploèana skupocjenim mramorom. Fontane s vodom iz raznih dijelova svijeta, izvorskom i morskom, bile su na svakom trgu, a ljepotu grada isticala su profinjena
Slomljena kljova
umjetnièka djela, kipovi i reljefi, razno drveæe i obilje cvijeæa.
A Kuberina palaèa bila je doslovce neopisiva. Cijelo proèelje bilo je protkano dijamantima, a ulaz u zgradu obrubljen rubinima velièine ljudske glave. Nebrojene prostorije, sale za bankete, dvorane, sobe za goste, nekoliko kuhinja... sve je ovdje odisalo nevjerojatnim bogatstvom koje je bilo na raspolaganju Kuberi.
Domaæin je svog mladog gosta proveo kroz nekoliko prostorija u palaèi. Ganeš je pristojno iskazivao svoje divljenje onim što je vidio, meðutim, najviše se oduševio kad su došli u salu za bankete. Bila je to prostorija dugaèka nekoliko stotina metara, a u njezinom je središtu bio gotovo jednako toliko dugaèak stol napravljen od plemenite hrastovine sa sjevera. Ganešu je, meðutim, izmamilo usklik oduševljenja ono što se nalazilo na stolu! Bili su to nepregledni pladnjevi raznovrsne hrane pripremljene od najboljih kuhara, kako je istaknuo Kubera, samo za njega, uzvišenog gosta s planine Kailase.
Ganeš je poèeo trèati oko stola diveæi se jednom po jednom jelu, a kad je došao do slatkiša, pokrio je rukama usta: "Kakva gozba! Kakve slastice! Ah!"
Kubera je zadovoljno promatrao kako njegov gost oduševljeno prouèava hranu. "Tvoj gospodin otac mi je rekao da si zaljubljenik u dobro jelo i da, ovaj, voliš izvjesne veæe kolièine hrane", rekao je Kubera smjerno se klanjajuæi. "Eto, bio sam toliko slobodan i naložio da se sve ovo pripremi za tebe!"
"Sve ovo je za mene?" izražavao je svoju nevjericu Ganeš.
"Baš sve!" potvrdio je Kubera. "Sve što vidiš, samo je za tebe i tvoje uživanje. Možeš pojesti što god želiš i koliko želiš!"
A.P. Kezele
I dok mu je Ganeš zahvaljivao na tolikoj velikodušnosti i dobroti, Kubera se zadovoljno smiješio, ni ne sluteæi da je upao u dobro smišljenu zamku te da je upravo "potpisao" vlastitu propast. Sam si je kriv jer nije pazio što govori, a rijeèi su, kao što sam vam napomenuo na poèetku prièe, vrlo važne. Kubera æe to uskoro nauèiti na vrlo zoran naèin.
Ganeš se bacio na "posao", dok je Kubera s odobravanjem promatrao. Morao je priznati da je apetit njegovog gosta bio nevjerojatan! Nije izgledalo da Ganeš jede brzo, ali jeo je temeljito i stalnom brzinom. Malo-pomalo, pladnjevi sa stola su se praznili dok je Ganeš oblizivao prste i stenjao od zadovoljstva.
Negdje na sredini stola (dugaèkog nekoliko stotina metara, da vas podsjetim), Kubera je prvi put pomislio kako je doista teško zasititi mladog Ganeša. No, tada se još nije zabrinuo. Zabrinutost je došla nakon što je Ganeš slistio posljednji komadiæ hrane pripremljen za njega, okrenuo se prema Kuberi i rekao: "Bilo je odlièno! I to je sve što ima od hrane?"
Kuberaje vrlo pristojno zatomio trenutak oklijevanja, ne želeæi ga pokazati Ganešu. "Još uvijek si gladan?" upitao gaje.
"Pa, tako. Mogao bih još, ako ima..." odgovorio je Ganeš ogledavajuæi se oko sebe.
Kubera je duboko uzdahnuo, ali je ispunio svoju domaæinski^ dužnost. "Nemaproblema, mladigospodine! Kod Kubere nema što nema. Malo prièekaj, kuhari æe ti pripremiti još hrane! U meðuvremenu, zabavi se ispijanjem dobrog vina i napitaka pripremljenih u egzotiènim krajevima."
Ganeša nije trebalo dva puta tjerati na uživanje u "napicima". I dok je on gutao litre i litre svega što su iznijeli Kuberini poslužitelji, kuhari su pripremili još jednu gozbu za njega.
Slomljena kljova
Kubera je bio siguran da æe Ganeš pojesti još nešto, a zatim se zaustaviti, ali se želio iskazati, pa je naruèio još jedan prepun stol svega i svaèega. Ganešovom veselju nije bilo kraja kad je vidio što ga još èeka! Uz rijeèi zahvale bacio se na tamanjenje ukusnih jela, ovaj put èak i brže i temeljitije nego ranije.
I tu negdje je Kubera, promatrajuæi užurbanog Ganeša kako obilazi oko stola, po prvi put osjetio ubod sumnje. Negdje u njemu se oglasio alarm. "Pa dobro," promrmljao si je u bradu, tako da ga gladni gost ne èuje, "koliko ovaj još može pojesti?"
Mnogo. Ganešje doista mogao pojesti mnogo. Smazao je cijeli stol hrane za nekih sat vremena. Na Kuberino, sada veæ pomalo oèajno pitanje, da li je zadovoljan, odgovorio je da jest, ali osjeæa kako mu se budi apetit i kako je vrijeme za veèeru. Kubera je klonuo.
Uglavnom, mislim da u ovom trenutku mogu preskoèiti daljnji razvoj situacije, barem do odreðenog trenutka. Naime, Ganeš je jeo bez mjere i granica. Kuberini kuhari su radili dan i noæ. Danima, tjednima, pred Ganeša je donošena hrana iz Kuberinih zaliha. Na posljetku su morali hranu dovoziti iz susjednih kraljevstava, ali Ganeš nije prestajao. Štoviše, izgledalo je kao da se tek zahuktava. Svaki put kad bi ga Kubera u oèaju upitao da li se zasitio, Ganeš je odgovarao da je u redu, ali osjeæa kako mu želudac zavija i da bi doista bilo lijepo gricnuti još nešto.
Jadni Kubera! Kad je nestalo hrane iz svih njegovih skladišta i kad su karavani s hranom iz drugih krajeva prestali dolaziti, morao je priznati poraz. Pao je na koljena pred Ganešom. "Sramota! Velika sramota za boga bogatstva! Nema više hrane u mojem kraljevstvu. Nema više hrane nigdje u blizini. Sve si pojeo, Ganešu, sine Šivin."
L
A.P. Kezele
Ganeš je zaèuðeno promatrao Kuberu kako leži na podu ispred njega. "Ali, kako æemo sad dalje? Zasigurno ima još hrane na svijetu. Zar je ne možeš kupiti?"
Kubera je oblizivao usne. "Veæ sam potrošio mnogo toga za hranu, ali da, mogu još kupiti. Prièekaj desetak dana i stiæi æe hrana iz daljine."
"Desetak dana?" Ganeš je odmahnuo glavom i uhvatio se za želudac. "Kako da izdržim desetak dana? Ova gozba mije otvorila apetit. Strašno sam gladan!"
Kubera je izgledao oèajno. "Ali, nema više hrane. Nema ni vina, sve si popio."
"Hm", Ganeš se zamišljeno èeškao po bradi. "Što da radimo? Aha, sjetio sam se! Zar nisi rekao da mogu pojesti sve što vidim?"
"Jesam, jesam", zavapio je Kubera. "Ali nema više ništa za jelo!"
"Aha!" oduševljeno je uskliknuo Ganeš. "Ništa se ti ne brini. Ima mnogo toga što još vidim! Ja æu se baciti na posao, a ti, molim te, osiguraj da hrana doðe što prije."
I pred zapanjenim oèima potpuno užasnutog Kubere, Ganeš se bacio na proždiranje pladnjeva i tanjura. S njima je brzo završio, a za teški hrastov stol trebalo mu je nekih sat vremena. Nakon toga su slijedile zavjese, slike na zidovima, prozori, vrata... Nije prošlo dugo vremena, a Ganeš je, sada sasvim u formi, proždirao zidove Kuberine palaèe!
Eh, sad, vjerujem da bi vas tijek ove prièe iznenadio da niste ranije barem malo upoznali Ganeša. Ovako, možda ste èak i oèekivali da æe se nešto tako dogoditi? U redu, u redu, znali ste da æe tako završiti èim je Kubera rekao Ganešu da može pojesti sve što vidi, zar ne? Ili možda niste? U svakom sluèaju, Kubera je sada jasno shvatio da je vrag odnio šalu. Nikakvi
Slomljena kljova
vapaji nisu pomagali - njegovo mu se bogatstvo topilo pred oèima. Ponudio gaje Ganešu, a Ganeš gaje sada uzimao. A stoje najgore, nije ni ispunio obeæanje dato Šivi - nije mu nahranio sina. Ma što nahranio - Ganeš je sada kao furija trèao naokolo, proždiruæi sve na što je naišao: kuæe, koèije, cijele trgove i ulice. Kubera, hvalisavi bog bogatstva je propadao uništen apetitom jednog tinejdžera. Božanskog doduše, ali ipak...
Usred prašine i kaosa izazvanog Ganešovom glaðu, Kubera se priklonio jedinom moguæem rješenju. Brzo je pohitao na planinu Kailasu, na mjesto gdje je njegova tragedija i poèela. Došao je do Šive, bacio se na zemlju pred njega i zaplakao.
"Oprosti mi gospodaru svemira, oprosti! Bio sam ohol i ponosan. Tek sada vidim kakvu sam pogrješku napravio. U svojoj sam neumjerenosti pomislio da mogu pukim bogatstvom zadovoljiti sve apetite i sve želje! Pomislio sam da mogu napuniti želudac tvoga sina, ali grdno sam se prevario. Bogatstvo nije dovoljno. Nema ga dovoljno - na cijelom svijetu i u cijelom svemiru nema dovoljno bogatstva da se postigne taj cilj."
Šiva je mirno sjedio, promatrajuæi Kuberu sa smiješkom na licu. "Rekoh ti da je s njim problem, Kubera. Ali, nisi me poslušao. I što sad želiš? Što æemo uèiniti?"
"Nešto se mora uèiniti! Dok mi ovdje prièamo, Ganeš proždire sve bogatstvo ovoga svijeta. Neæe se on zaustaviti, to je oèigledno. Najprije æe uništiti mene, boga bogatstva, a zatim i sve ostalo. To nije dobro. To mora prestati."
"Ali, kako?" upitao gaje Šiva, i dalje savršeno miran. "Kako zaustaviti Ganeša?"
"Ne znam", oèajno je kršio ruke Kubera. "Zar nema nikakvog naèina? Mora da postoji nešto što æe ga
A.P. Kezele
zadovoljiti? Ti si gospodar svemira, ti to zasigurno znaš. Reci mi, što da radim? Kako da zasitim Ganeša?"
Šiva se nasmijao. "U redu, Kubera. Mislim da si shvatio poduku. Evo..." Šiva se sagnuo i dohvatio šaku riže iz zdjelice koja je bila pokraj njega. "Odnesi Ganešu ovaj rukohvat riže. To æe biti dovoljno."
Kubera je zbunjeno gledao u Šivinu ruku. "Ali, ali...", mucao je, "...znaš li ti koliko je on riže veæ pojeo? Tone i tone... pojeo je cijelu prošlogodišnju žetvu i nije zastao ni za trenutak!"
"Ne brini", umirivao gaje Šiva. "Samo mu to odnesi i ponudi mu da pojede. Sve æe biti u redu."
Iako nije baš bio uvjeren u Šivino rješenje problema, Kubera nije imao drugog izbora. Stoje brže mogao vratio se natrag do svog kraljevstva. Našao gaje napuštenog i ...nestalog. Na mjestima velebnih zgrada bili su još samo temelji, a Ganeš je dovršavao posljednju gradsku èetvrt. Još je samo nekoliko kuæa stajalo nedirnuto.
"Ah, stigao si", rekao je Ganeš ugledavši Kuberu kako trèi prema njemu. "Baš sam se spremao poæi u polja, tamo ima još nekih naselja i imanja koja pripadaju tebi, zar ne? A ima i rudnika u planinama... Hm, jesi li donio nešto hrane, gladan sam?"
Kubera nije želio ni misliti o onome što mu je Ganeš rekao. Samo je kleknuo pred njega i bez rijeèi mu ponudio šaku riže.
"Stoje to?" upitao je Ganeš. "Riža? Hm, dobro. Volim rižu."
Kubera je u panici promatrao Ganeša kako jede to malo riže koje mu je donio, uvjeren da æe Ganeš nakon toga nastaviti svoj proždrljivi pohod po svemu što je njemu, Kuberi, nekoæ pripadalo. Ali, na njegovo èuðenje i veliko, veliko olakšanje, Ganeš je odjednom podignuo obrve. "Ah, kako je ovo bilo dobro!" promrmljao je
Slomljena kljova
pogladivši se po trbuhu. "Mislim... mislim da... mislim da sam..." Ganeš je premještao po ustima zadnja zrna riže, kao da ispituje njihov okus. "Hm, da, izgleda da sam..."
"Što? Stoje? Jesi li...? Jesi li...?" Kubera nije mogao povjerovati da bi to moglo biti istina. "Jesi li...?"
Ganeš je konaèno kimnuo glavom: "Da, jesam! Sit sam. Konaèno!"
"Ajajajajaj...." zaplakao je Kubera, spuštajuæi glavu u prašinu, istresajuæi iz sebe svu brigu i oèaj koji je osjeæao posljednjih mjeseci, sve otkad je brzopleto i budalasto pomislio da svojim bogatstvom može zadovoljiti sve želje i apetite, pa i one božanske.
*
Ako bilo koja od Ganešovih prièa zapravo ne zahtijeva objašnjenje, onda je to ova. Kad sam je èuo, ostao sam sjediti zapanjen njezinom jednostavnošæu i istinom koju prenosi. Sve je bilo jasno - bogatstvo nije naèin za zadovoljavanje želja jer one su uvijek jaèe i veæe od bogatstva, pa makar ono pripadalo samom božanstvu zaduženog za njega. Što tek reæi o ljudima i bogatstvu koje oni mogu skupiti? Ništa im ono ne znaèi ako uz njega ne stoji... što?
Što je bilo u tom rukohvatu riže što je zasitilo Ganeša, kad to nisu mogle uèiniti tone i tone hrane? Pitao sam ga to, kad sam veæ imao prigodu, mada sam veæ nasluæivao odgovor. Evo što je rekao.
"Riža? Ma nije u njoj bilo ništa posebno. Nije èak bila ni previše ukusna. Znaš, moj otac voli onako, bez zaèina. Ali, bila je pripremljena s ljubavlju i predanošæu. Imala je u sebi ono nešto èega nema u bogatstvu, ali ima u osjeæajima, u stavu, u odnosu... Ma znaš."
Znao sam, naravno.
A.P. Kezele
[b]A nakon te pustolovine to je saznao i Kubera.[/b]

[Miodrag]

Nisam znao gde da prijavim , pa sam dosao ovdije da prijavim nesto jako jako sumnjivo .
........[youtube]ee5Uo1dGM94[/youtube]
Druže Plavi . Ova mala crna u sredini ...vidiš je .....veoma je sumnjiva .Izgleda kao da ga ima neke veze sa probijanjem matrixa .
Pogledaj i čuj , pa se i sam uvjeri .
Eto toliko .
Ja da prijavim anomaliju .
Mislim ...bolje je .

A za zeca ću ti javiti ...čim prije .