Zoran iz Zemuna - Čitaocima koje to zanima (2011.)

[pahulja]

zna li neko sta se desilo sa forumom zorana iz zemuna,hoce li biti skoro nesto od njega?

[Sara]

Naš život je prepun zanimljivih i na prvi pogled, neobjašnjenih pojava. Geolog Gregg Braden objašnjava mnoge od njih, kao što su: promjena polova, objašnjava fenomen smanjenja magnetnog polja zemlje i povećanja vibracije.... Podaci se temelje na relevantnim teorijama, kao zlatni presjek Fibonacci, znanje svete geometrije, i tako dalje. I, ono najvažnije sada predviđa povećanje vibracije Zemlje na 13 Hz Različita mjerenja su pokazale dvije tendencije- povećanje Zemljine frekvencije i smanjenje jačine magnetnog polja. Zemljina frekvencija zvana još Schumannova rezonanta se povećava dramatično.
.....
Danas mi proživljavamo sledeće. Zemlja prolazi kroz fazu transformacije, smanjenjem magnetizama,i porastom vibracije. Mi živimo u ovoj oblasti transformacije.Svaka ćelija u našem tijelu ima za cilj da bude u skladu sa ovim promjenama da bismo ušli u više stanje našeg postojanja.
......

Ako vas zanima pogledajte sve ,ima 4 dela .

[kosmička_beba]

E pa Dusice bicemo ti na usluzi u tvojoj igri advakata Zoranove i Spasine istine , makar to nazivala "Miodragova potreba sukoba misljenja ".......samo hrabro , ko zna mozda i dobijes nesto posebno ( ne emotivno ) .

Nego pitam te ovako kao ljudsko bice i ženu , kako si ti progutala to Zoranovo " da nam emocije ne donose nista posebno " ?
Sta je to posebno ?
Kakav bi ti bio zivot kada bi potpuno izbacila emotivan dozivljaj ? i Da li bi ti tada bio poseban , misli se na tvoj zivot ?
Da li to znaci da su sva emotivna iskustva celog covecanstva , nista posebno , ...........po Zoranovom besedjenju ?

Bas me interesuje sta ti mislis o tome i zasto ti nikako ne uspeva da zivotu pristupas ne emotivno , odnosno nista posebno .

O EMOCIJAMA – ŠTA SU EMOCIJE?
Optimalno stanje se naziva stanjem prosvetljenja. Nema zaista ničeg mističnog u ovome. To jednostavno znači da ste se oslobodili emocionalnog balasta i da je vaš filter koji procesira energiju čist. Vidite svet baš onakvim kakav jeste. To takođe znači da ste se oslobodili strahova. Prosvetljenje omogućava da u vaše fizičko telo primite više svetlosti, ili drugačije rečeno, energija koju primate je čista. Ovo uzvišeno stanje svesti je svima dostupno, a u ekstremnim slučajevima označava i kraj potrebe za fizičkim telom. Moram da priznam da me je u početku ova činjenica plašila, ali kako sam napredovao shvatao sam da je to ispravan put nazad ka Bogu.
Emocije blokiraju vašu komunikaciju sa božanskim. Ono što morate da razumete je kako one deluju i šta da učinite kako bi nestale iz vašeg života. Da se odmah razumemo, eliminisanje emocija ne znači da ćete biti u nekakvom zombi – stanju i da nećete ništa osećati.
ŠTA SU EMOCIJE?
Emocije nisu osećanja. One su jake i nebalansirane reakcije na događaje kojima dozvoljavate da kontrolišu vaš život. Emocije uzrokuju to da imate jaka osećanja. Osećanja su način da pronađete vaš pravi put kroz život. Kada se nešto oseća ispravnim to je znak koji vam šalje božanska iskra da ste na pravom putu.
Zamislite da putujete kroz dugačak tunel. Tunel je vaš put koji se zove život. Tim putem idete zaslepljeni, ali to nije važno jer kad god skrenete udarićete u zid, i to vam pomaže da ipak stignete do cilja.
Ne postoje fizičke barijere u životu. Ono što vas vodi kroz tunel su osećanja i kad god udarite u zid znači da postajete emotivni. Lako je odrediti kad ste skrenuli sa puta. Vrlo jaka i burna emotivna reakcija znači da ste svom silinom tresnuli licem o zid.
Neki ljudi jednostavno isključe svoju sposobnost da osećaju. Kada ništa ne osećate znači da je to vaš odgovor na bol. Blokiranje osećanja je jedan od načina da odstranite bol ali ne najbolji. Kada blokirate bol tako što isključite osećanja, postajete slični automobilu bez upravljača. Sposobnost da osećate je ključna na putu kroz život.
Kontrolni centar osećanja je misaoni proces. Pojedine misli vode ka iskustvu emotivnog bola. Kada ne želite da saznate nešto to je dobar indikator da znate da će vas to dovesti do bola. Ako ne osećate, primetićete zašto ako posmatrate misli. Videćete da ako iskusite događaj koji će dovesti do ispoljavanja emocija, vi jednostavno skrećete misli na drugu stranu. Drugim rečima – vi se isključujete. To možda radite uz pomoć humora ili jednostavno skretanjem pažnje na nešto drugo.
Emotivni bol je dobar. Bez bola putovaćete kroz tunel koji nema zidove. To bi ustvari bio otvoren prostor koji nema putokaze kuda treba da krenete. Ako želite da se potpuno oslobodite emotivnog bola, prvo morate da ga dobro osetite. Stanje povećane pažnje vam omogućava da vidite kada ste „isključeni“ – jednostavnim posmatranjem misli. Reklo bi se da isključivanjem osećanja čovek izbegava neprijatna iskustva. To nije tačno. Energija koja je bol ostaje u vama uskladištena da se odrazi u budućnosti ili da se ispolji kao fizička bolest. Ovo se svakako odražava na vaše ponašanje i može dovesti do toga da bol širite na druge ljude, što je jedna od najodvratnijih stvari koje vam se mogu desiti. Bola se možete osloboditi tako što ćete sebi dozvoliti da ga osetite ili razrešiti situaciju koja ga je izazvala. Moje iskustvo je da dozvolim osećanje bola, da nastavim dalje sa njim a nikako da se borim protiv njega. On će sam po sebi nestati.
Ako se desi da raskinete sa partnerom možda će vaše misli biti:
„Nikada neću naći nekog tako dobrog“
„Biću sam zauvek“
„Niko me ne voli“.
Ovo su pogrešne pretpostavke i samo izazivaju još nepotrebnog bola. Jednostavno prihvatite da osećate bol i on će nestati. Pazite dobro o čemu razmišljate u tom stanju i ne dozvolite mislima da kreiraju negativnu budućnost. Ako je neophodno da se brzo rešite bola, radite što je više moguće vežbu povećane pažnje jer ona trenutno eliminiše sve emocije.
Kada putujete svojim životnim putem morate stalno da procesirate energiju. Vaš um konstantno tumači stvarnost i kao rezultat nastaju misli. Emocije nastaju kada je ovaj proces blokiran i kada postoje nagomilane misli. Ove misli su usmerene na jednu temu i onemogućavaju vas da dobijete još energije. One se vrte u krug i sprečavaju stvaranje novih misli.
Za trenutak ćemo se vratiti na koncept dualiteta. Suprotnosti postoje da bismo sticali iskustvo. Ako ne iskusimo hladno tada ne možemo znati ni za toplo. Suprotnosti su jedna ista stvar ali na suprotnim krajevima skale. Emocije nas guraju ka jednom od krajeva skale (polaritetu). Kretanje ka oba polariteta tokom života znači da smo sve iskusili i da znamo šta znači biti čovek. Ako duboko u sebi shvatimo da je to neminovnost i uspemo da posmatramo stvari sa razumevanjem, tada ćemo putovati kroz život bez udaranja od zidove tunela. To takođe znači da nećemo prizivati karmu jer nema energije koju treba balansirati. Ovo ne znači da ćemo biti bez osećanja! I dalje ćemo osećati, ali nećemo biti žrtve jakog emocionalnog pritiska koji je nekada kontrolisao naš život.
MOTIVACIJA
Misli vam omogućavaju da delujete, a emocije su gomila misli koja sadrži mnogo energije. Emocije su veoma moćne jer vam omogućavaju da delujete sa mnogo snage. Ovo je sasvim u redu izuzev činjenice da kada ste emotivni tada ste i slepi. Ako ste nekada pokušali da razgovarate sa ekstremno uznemirenom ili ljutitom osobom tada znate o čemu govorim. Prvo ste sačekali da se emocije stišaju. Energija emocija stvara oblak oko vas pošto se misli vrte u krug i sprečavaju vas da pravilno prosuđujete. Ako želite da izađete iz ove magle morate biti u stanju povišene pažnje.
Često ste kontrolisani emocijama. Možda se nađete u nekoj situaciji gde emocije kontrolišu vašu akciju. Tada niste u stanju da razmislite o toj situaciji i šta bi najbolje bilo da uradite. To znači da vi tada reagujete umesto da odgovorite. Bes vas tera da reagujete na način kakav ne biste da niste emotivno zaslepljeni. To može da izazove tragične posledice koje će možda bitno uticati na dalji tok vašeg života.
Problem sa akcijom koja proizilazi iz emocije je što ona ima veliku snagu. Kada delujete snažno sa jednog polariteta tada se krećete u pravcu drugog. Na našem primeru tunela, to bi značilo da se divljački odbijamo od zida do zida prelazeći istovremeno veoma kratak put. Ovo vas gura u suprotna iskustva. Tada na vas deluje zakon karme i to znači da vam se vraća vaša energija iz suprotnog pravca kako bi se izbalansirala. Svaka akcija ima odgovarajuću reakciju ali iz suprotnog pravca. To je energija u dejstvu! Što snažnije gurate emociju u jednom pravcu to vam je univerzum snažnije vraća nazad. Iz tog razloga gubite mnogo energije u misaonom procesu i emotivnim akcijama koje iz njega slede.
Postoje samo dva pokretača koji kreiraju akciju. To su ljubav i strah, ili drugim rečima to su zadovoljstvo i bol. Sve emocije dolaze iz ljubavi ili straha. Kada vaša motivacija dolazi iz straha ona je negativna i podrazumeva da bežite od nečega. Kada dolazi iz ljubavi ona je pozitivna i znači da stremite ka nečemu. Najviše ste motivisani kada bežite od straha i stremite ka ljubavi istovremeno.
Realnost je subjektivna, tako da ako nešto asocirate sa patnjom, to ne mora da uvek bude tačno. Recimo da ste ušli u vezu sa budalom koja vam sve vreme zadaje bol. To ne znači da će i sledeća veza biti takva. Kada se u budućnosti suočite sa izborom upotrebite stanje povećane pažnje da vidite da li postoji neka pogrešna asocijacija i napravite pravi izbor.
„JA MORAM DA …“
Ako ste motivisani strahom to znači da radite nešto što ne želite. To radite zato što morate. Možda radite posao koji ne volite. Motivisani ste da ga radite iz straha da ne ostanete bez novca. Situacija u kojoj se nalazite izaziva da verujete da odgovornost za nju leži u rukama nekog drugog. Lako je okriviti drugog i pronaći izgovore, ali nije lako pronaći rešenje. Pošto verujete da ste pritisnuti da radite ono što ne volite, morate da nađete krivca. Obično je to šef. Da bi nekako odgovorili vi oklevate u izvršavanju radnih obaveza, odlažete poslove i ne ulažete kreativnost. Šef vas zbog toga pritiska još jače, a vaše nesvesno odgovara još većim oklevanjem. To je način da vidite kako se energija rebalansira i kako se uspešno dobija otkaz.
Ovaj pritisak može doći i iz unutrašnjeg monologa. Možda želite da oslabite da bi nekoga zadovoljili. Možda vaša bolja polovina nalazi da vitki ljudi izgledaju bolje. Tada dolazi do istog procesa. Prebacujete odgovornost na partnera. Vaše nesvesno se buni i sabotira gubitak težine.
Tajna je u sledećem: ne postoje stvari kao što su „ja moram da …“ – to je proizvod vašeg uma i perspektive sa koje posmatrate. Sve, bez izuzetka, je vaš izbor. Znamo da će vaš izbor uvek izazvati posledice, možda i negativne, ali to je vaš izbor. Možete da nađete drugi posao ili možete da oslabite, ali samo ako je to vaš lični izbor a ne zadovoljavanje tuđih želja. Ne postoji „ja moram da …“ već „ja želim da …“. Razlika je ogromna. Prihvatite novi način razmišljanja, jer drugačije reči izazivaju drugačiji sled misli. Umesto „ja moram da idem na posao“ kažite „ja želim da idem na posao zato što …“ i saznaćete šta je to što hoću da kažem. Ako uvidite da nema razloga da radite nešto – nemojte to raditi.
JOŠ O EMOCIJAMA

Emocije vam omogućavaju da vidite koliko ste uspešni u procesiranju energije. One vas guraju ka jednom od polova – zidova tunela. Sredina je ono što vas čini slobodnim. Sredina znači da možete da radite ono što hoćete zato što ste vi to izabrali između ponuđenih opcija. Takođe znači da ne radite nešto iz moranja, da ne delujete emotivno i da možete da posmatrate sa obe tačke gledišta. Svaki problem koji rađa emociju u vama je signal da se okrenete ka sebi i da tu pronađete rešenje. Čovek obično traži uzroke emotivnih stanja u svojoj okolini.
Prestanite da se osvrćete okolo i pogledajte unutra. Postavite pitanje: „Zašto postajem emotivan?“ Da biste ovo uradili morate da preuzmete odgovornost za vaše emocije. Pogledajmo emociju ljubomore. Tipično za ljude je da misle kako ova emocija dolazi iz razloga koji su spolja. Možda vaš partner pokazuje interes za nekog drugog. Ako posmatrate iznutra videćete da emocija potiče od misli koje vas opisuju kao neodgovarajućeg. Ona potiče iz straha da ćete izgubiti partnera ili ostati sami. Ako se bojite da će vam neko preuzeti partnera, znači da ste se prethodno uporedili sa tom osobom i izvukli zaključak da ste manje vredni. Baš sjajno! Zanimljivo je koliko možemo da pljunemo po sebi, a da to niko i ne traži od nas. Ovaj sud se donosi veoma brzo pa nam takve misli lako promaknu. Ako niste svesni šta se događa u vašem unutarnjem svetu, postajete nesposobni da se usavršavate i nastavite vlastitu evoluciju.
Zavist je još jedna emocija koju ćemo uzeti za primer i ona takođe proizilazi iz straha. Kada zavidite tada ste fokusirani na ono što nemate – mislite da neko drugi ima ono što želite. Ovakvo razmišljanje je bazirano na dve ideje:
1. Nema dovoljno za sve i niste u mogućnosti da dobijete objekat vaše zavisti.
2. Niste zadovoljni sobom i svetom koji ste stvorili
Ovo se obično završava tako što unizite osobu ili objekat zavisti. Razmišljate nešto u smislu: „ionako to nisam želeo“, „to nije dobro zato što…“, „on nije dobar zato što…“. Kad na ovaj način umanjite vrednost objekta zavisti, činite sebe vrednijim. Ovo je obmana i pokušaj da se osetite većim nego što zaista jeste.
Kada ovako razmišljate, vi ste fokusirani na ono što nemate. Kada praktikujete povećanu pažnju primetićete ovakve misaone sklopove i tada upotrebite volju da ih uklonite. Usmerite misli na ono dobro koje imate. Ako konstantno razmišljate o onome što nemate, šaljete signal nesvesnom da vam nedostaje ono što želite. Na taj način trošite energiju na nepotrebne stvari i ulazite u stanje konstantnog nezadovoljstva. To je krajnji rezultat emocije zavisti. Ni u ovom slučaju vas niko nije tukao po ušima da sebi zagorčate život.
Slično je sa bilo kojom emocijom. Sve to i ne bi bilo tako loše da nije ključne činjenice: emocije pored sadašnjosti kreiraju i budućnost. Ako smo videli koliko one imaju loše dejstvo na sadašnjost, pretpostavite kakve će posledice izazvati u budućnosti.
Vreme kad preduzimamo ispravne korake ka kreaciji sopstvene budućnosti je kad počnemo da koristimo afirmacije. Ne gledajte svet oko sebe da bi dobili ocenu za ono što radite, pogledajte u svoju dušu i od nje tražite saglasnost. Morate da budete zadovoljni sa onim što radite, a ne sa onim kako vas okolina vidi. Kako god shvatili prethodnu rečenicu, ona je ključna.
UMANJITE SNAGU EMOCIJA
Kada pronađete misao koja izaziva emociju, možete da je analizirate i utvrdite zašto se to događa. Kada unesete malo svetla u ovu oblast tada čistite svoj um i buduće emocije gube svoju snagu. Počećete da razmišljate drugačije i izgledaće kao da izlazite iz magle.
Nabrojaću korake koji će doneti svetlo u najmračnije područje vaše ličnosti:
1. U momentu kada osetite emociju osvrnite se ka unutra.
Umesto da stupite u interakciju sa onim za šta mislite da vam je izazvalo emociju, ignorišite ga i pogledajte vaše misli. Recimo da diskutujete o nečemu sa vašim partnerom i da postajete ljuti. U momentu kad počnete da osećate bes, ignorišite partnera (ali nežno) i pogledajte unutar sebe.
2. Pronađite misao koja se pojavila kada i emocija
Nemojte generalizovati stvari već idite do najfinijih detalja. Recimo pronašli ste misao: „Ona umišlja da sve zna“
3. Izolujte tu misao
Znači tražimo pojedinačnu misao a ne grupu. Možda su se posle nje javile i druge misli koje pojačavaju emociju, ali ova je najbitnija. Nećete uraditi posao ako pokušate da procesirate grupu misli.
4. Upitajte se zašto ste to pomislili
Zašto ste pomislili: „Ona umišlja da sve zna“, a ne nešto drugo? Upitajte sebe „zašto“ i sačekajte. „Ona uvek ima odgovor na sve i to izaziva moj bes“.
5. Ponovite ovo dva puta
Pokušajte da usmerite misaoni proces tako da vam otkrije strah koji uvek leži u pozadini. Na svaki odgovor nesvesnog pitajte „zašto“. „Zašto mi je neprijatno što ona uvek ima odgovor na sve?“ „Zato što ona misli da je pametnija od mene“. „Zašto je bitno da li je ona pametnija od mene?“ „Zato što možda i jeste, a ja se plašim da nisam pametan. U stvari ja mislim da sam glup“.
6. Testirajte
Sledeći put u sličnoj situaciji posmatrajte da li postajete emotivni ili ne.
Ovo nije baš jednostavan proces, ali će vas rešiti mnogih problema i neprijatnosti u budućnosti. Počećete da stvari posmatrate u drugačijem svetlu i shvatićete da je strah samo još jedna vrsta emocije i prihvatićete da on postoji u vama. To će veoma umanjiti njegovu snagu i postaćete slobodni da radite ono što želite. Svet će postati mnogo prijatnije mesto za život.
Napisao Zoran iz Zemuna

[Dusica]

Svi tvoji postovi kako na OBJAVLJIVANJE SE NASTAVLA,tako i ovde su preduhitrili moje slicno obracanje kosmicka_bebo i ne umem ti izreci svoju RADOST zbog toga,ne zato sto me toliko mrzi da pisem vec sto smo se srele na nekoj svetlosnoj stazi i dok citam ono sto si pisala ili citirala imam osecaj da si tu negde i opet RADOST
Velika Zahvalnost Tvorcu,Svetlosti,Visem ja sto je to tako

[drugar]

Nešto takođe o emocijama

Ljudske emocije spadaju u velikog pokretača naših misli, ideja, razmišljanja uopšte, zato što one deluju neprekidno na svest pritiskajući je da razmišlja o onim emocijama koje su trenutno aktuelne, trenutno najprisutnije u ljudskoj svesti. Stoga, ako je neko ljut onda će njegove misli imati dobrim delom taj ton. Ako je tužan, misli će tada biti drugačije. Ako je raspoložen, tada je polje njegovih emicija ružičasto-žućkasto; onda je on u dobrom psihičkom stanju a njegove misli su smirene, razložne, nisu ničim gurnute, nisu ničim prisilno pokrenute da se aktiviraju nego predstavljaju jedno normalno stanje njegove svesti koja tada bez uticaja osećanja stvara misli i koje su onda najrealnije, najnormalnije, najpozitivnije. To znači da je u stanju emocija koje govori o jednom stabilnom psihičkom stanju pri čemu se ono vizuelno manifestuje ružičasto-žućkastim energetskim poljem oko njegove glave. Sve druge emocije stvaraju negativne misli: tugu, žalost, strah, nezadovoljstvo, mržnju, bes i tome slično.

Znači da koliko god je čovek, generalno gledano, u dobrom psihičkom stanju, koliko god da on ima dobro funkcionisanje nervnog sistema, koliko god da ne boluje od psihičkih tegoba, ako su mu emocije drugačije od ružičasto-žućkastih, tada one vrše pritisak na ljudsku svest da ona stvara misli u skladu sa tim emotivnim psihičkim stanjem u kome se osoba nalazi. Stoga je sasvim normalno da kad god je ljudsko emotivno stanje izvan onog ružičasto-žućkastog tada je verovatno moguća pojava negativnih misli, bilo da su one pasivne ili agresivne. To znači da nam samo ružičasto-žućkasto bojenje emocionalnog polja garantuje jedno smireno razmišljanje koje će u najvećem broju slučajeva biti pozitivno ili barem neutralno.

Kako taj način razmišljanja odnosno, misli koje se emituju, utiču na način odlučivanja jer misli i odluka nisu jedno te isto? Čovek može razmišljati o istoj temi na različite načine a da odluka kao konačni stav te osobe ne mora da ima onaj sadržaj koji ima većina misli vezanih za tu temu. Moguće je da odluka bude posledica jedne određene misli dok sve ostale vezane za tu temu mogu biti ignorisane, odbačene, što znači da je prevagu odnela određena konačna misao.

Može se desiti da se pojavi veliki broj misli koje su posledica određenog lošeg emotivnog stanja osobe a da ipak odluka bude doneta na bazi razmišljanja na koje emocije nisu uticale. To znači da emocije ne moraju obavezno presuditi i odigrati glavnu ulogu pri odlučivanju o nekoj stvari. Ipak, njihov uticaj je znatan i ne samo da se ne može zanemariti nego on predstavlja najčešći uzrok donošenja neke naše odluke. To nije dobro, jer su ljudske emocije često vrlo brzo promenljiva stvar tako da bes, ljutnja, žalost, strah, nezadovoljstvo mogu dovesti do velikog broja negativnih misli pri čemu je moguće da neka od njih presudi pri donošenju odluke o nekoj stvari.

Zbog toga je jako važno da emotivno stanje neke osobe bude u znaku ružičasto-žućkaste boje; tada osoba razmišlja smireno, opušteno i bez uticaja bilo kakvih emocija pa će odluka biti doneta na pravilan način, u skladu sa razmišljanjem bez štetnog uticaja emocija koje često mogu u potpunosti dovesti do drugačije odluke koja nije u skladu sa generalnim stavom te osobe po tom pitanju.

To znači da emocija koja je trenutna može da odigra pogrešnu ulogu, vrlo negativnu ulogu u donošenju odluka a da kasnije kada se emocije smire, normalizuju, da bude kasno, često nepopravljivo iako će osoba postati svesna da je napravila grešku. Zbog toga je osnovni cilj čoveka da svoje emocije drži pod kontrolom; to znači da je uvek njihov izgled ružičasto-žućkast kad god se pogleda u bilo koje vreme u bilo kom delu energetskog polja emocija oko glave. Kada se to bude dešavalo, tada će razmišljanje biti potpuno, bez bilo kakvih emotivnih upliva, što znači da će biti rezonsko, na bazi činjenica, na bazi razmišljanja o nekom pitanju što u najvećem broju slučajeva dovodi do pravilne odluke koja je u skladu sa realnošću.


Kako će se to postići? To se postiže, generalno, time što je:

- funkcionisanje nervnog sistema osobe na visokom nivou
- duhovnost te osobe visoka i što osoba nema nekih problema koji je pritiskaju, tište i stvaraju negativne emocije

To znači da ako su ova prva dva uslova generalno bazno zadovoljena tada je neophodno stalno voditi računa da li nas neki problem pritiska, da li postoji neki problem koji nije razrešen, nešto što stvara određene emotivne probleme zbog čega se polje emocija boji drugačije od onog ružičasto-žućkastog. Kada to konstatujemo, tada je neophodno da taj problem uklonimo. To znači da razrešimo problem koji nas tišti, koji postoji, koji nije razrešen ukoliko je to izvodljivo; ukoliko nije onda treba prihvatiti ono pravilo koje kaže da ako problem nije rešiv da ga treba prihvatiti odnosno zaboraviti. To je put kojim se postiže u najvećem delu dana ružičasto-žućkasto emotivno polje. A tada će sve naše misli pa i naše odluke biti realne, neće biti motivisane bilo kakvim našim besom, strahom, nezadovoljstvom nego će za osnovu imati samo činjenice, realnost, pravilan način rasuđivanja koji ničim nije ometen.

Kada se govori o procentu udela ovih negativnih misli izazvanih emocijama na odlučivanje, tada je sve što je iznad 50% loše. Ideal je da uticaj emocija na odlučivanje iznosi od 0 do 5%. Što smo bliže tome, to je naše odlučivanje, naš nivo realnosti - istovremeno i duhovnosti - viši. Stoga bi bilo korisno da se ljudi npr nekoliko dana posvete ovom pitanju više puta u toku dana proučavajući, razmišljajući o svom emotivnom stanju, ispravljajući ga u skladu sa onim što je rečeno kako bi na kraju dana mogao da se donese neki novi zaključak o uticaju naših emocija na naše odlučivanje.

[Jiva]

Vi pomozite da se uvidi Istina. To je Više nego dovoljno!

Ostalo će samo otpasti...

A možda je i poenta u jakom kontrastu?