BESEDE
 
      
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Uvod u 7. izdanje
 

Mervan Šeriar Irani (Menvan Sheriar Irani) je rođen u gradu Puni (Poona) u Indiji 25. februara 1894. godine. Njegovi roditelji, Šeriar (Sheriar) i Širin (Shirin), bili su zoroastrijanci persijskog porekla. Njegov otac Šeriar je bio iskreni tragač za Bogom. Mervan je, dok je pohađao srednju školu ˝Sveti Vin-sent˝, bio živahan i bezbrižan dečkić koji se isticao u učenju i u sportu i nije bio preterano zainteresovan za duhovne stvari. Međutim, jednom prilikom, jedan školski drug mu je poklonio knjigu o životu Bude, a godinama kasnije, On se prisećao tog događaja: ˝Otvorio sam knjigu baš na mestu gde se govorilo o drugom dolasku Bude kao Maitreje, Gospoda Milosrđa. I, u magnovanju sam shvatio: To sam ja. Osećao sam to duboko u sebi. Potom sam sasvim zaboravio na ovaj događaj i prošle su mnoge godine dok ga se nisam ponovo setio.˝

Jednog dana u maju 1913. godine, u vreme studiranja na koledžu Dekan (Deccan) u Puni, prošao je na biciklu kraj poštovane muslimanke Hazrat Babađan (Hazrat Babajan), jednog od pet Savršenih Učitelja tog doba. Ona ga je pozvala k sebi i poljubila u čelo, otkrivši mu Njegov istinski status Avatara, apsolutne manifestacije Boga u ljudskoj formi.

Na početku je Mervan bio ošamućen; ali postepeno, u razdoblju od nekoliko meseci, svest o Njegovom okruženju se povratila toliko da je mogao da stupi u kontakt sa Savršenim Učiteljem Sai Babom iz Sirdija (Shirdi)-koji ga je odmah zatim uputio do još jednog od Savršenih Učitelja, Upasni Maharađa (Upasni Maharaj), Hindusa iz Sakorija. Sai Baba nije prenosio svoje učenje drugima. Dva preostala Savršena Učitelja tog vremena bili su musliman Tadudin Baba (Tajuddin Baba) i Hindus Narajan Maharađ (Narayan Maharaj). Sedam godina je Upasni Maharađ integrisao Mervanovu Božansku svest sa svešću grubog sveta, pripremajući ga za ulogu Avatara Doba. Njegova avatarska misija počela je da se manifestuje u spoljašnjem svetu 1921. godine kada su se oko njega okupili Njegovi prvi učenici, nadenuvši mu ime Meher Baba, ˝Milosrdni Otac˝.

Posle više meseci intenzivnog rada sa svojim učenicima i putovanja po Iranu i Indiji (uključujući i današnji Pakistan), Meher Baba i njegovi sledbenici nastanili su se u praznom vojnom logoru iz prvog svetskog rata u blizini Ahmednagara u Indiji. Ovo mesto je postalo poznato kao Meherabad. Na tom mestu je podigao brojne objekte, kao što su besplatna bolnica i dispanzer, prihvatilište za duševno poremećene i siromašne, kao i besplatnu školu za dečake svih religija sa naglaskom na spiritualnom treningu. U školi se nije vodilo računa o kastin-skoj pripadnosti; više i niže kaste su se mešale, sjedinjene u bratstvu koje je podsticala Njegova ljubav. Meher Baba je sve njih redovno učio moralnoj disciplini, duhovnom razumevanju, nesebičnom služenju i, iznad svega, ljubavi prema Bogu.

Sve ove aktivnosti odvijale su se punom parom uprkos Babinom ćutanju, koje je usledilo kratko nakon najave istog, 10. jula 1925. godine. Kada je, pre no što će započeti ćutanje, bio upitan kako će nastaviti sa besedama i podučavanjem, On je odgovorio, ˝Ja nisam došao da podučavam nego da vas probudim˝. I kasnije, za vreme Njegovih poseta Zapadu, Njegovi komentari bili su jednako duboki i intrigirajući: ˝Stvari koje su istinite uče se i podučavaju u tišini˝; i još ˝Ako ne možete da čujete moju tišinu od kakve su onda koristi reci?˝ Postoje 1927. godine prestao da piše (osim kada se potpisivao), On je nastavio da komunicira pokazujući slova na alfabetskoj tabli, ali je i taj način napustio 1954. godine. Posle toga je komunicirao posredstvom Njegovog jedinstvenog sistema gestikulacije rukama. No, knjige Besede i Bog govori u to vreme su već bile izdiktirane.

Tridesetih godina ovog stoleća Meher Baba je krenuo da putuje po Evropi, i ubrzo zatim se obreo i u Americi. Budući da je kontaktirao sa stotinama ljudi na oba kontinenta, Njegovo Ime ubrzo se raširilo medu duhovnim tragačima. Samo nekima od njih je kasnije bilo dopušteno da ga, u malim grupama, posećuju u Indiji. Njihove posete trajale su uglavnom od nekoliko nedelja do nekoliko godina. Svi, sem nekolicine odabranih, bili su zamoljeni da se vrate na Zapad negde pred početak Drugog svetskog rata.

Meher Baba je ponovo posetio Zapad 1952., 1956., i 1958. godine. Imao je i dve turneje po Australiji. Nakon toga više nije odlazio iz Indije, a Zapadnjacima je dopuštao posete samo u retkim prilikama. Jedna takva prilika bio je veliki ˝Skup Istoka i Zapada˝ održan u novembru 1962. godine. Na njegov poziv, na hiljade sledbenika iz celoga sveta okupilo se u Puni. Skoro čitavu sedmicu Meher Baba je neštedimice davao Sebe, a Njegove aktivnosti bile su raznovrsne; kratke besede, grupni susreti, intervjui, pesme i molitve u slavu Boga, jedan dan javnog darshana na koji je pohrlilo mnoštvo ljudi da ukaže poštovanje Učitelju i primi Njegov blagoslov. Potreba duhovne razmene između Istoka i Zapada je česta tema u svetskoj literaturi. Ovaj skup protekao je u harmoniji različitih uticaja, u duhu međusobnog uvažavanja, naklonosti i zajedničke ljubavi za Voljenog Avalara, a velike kulturne i tradicijske razlike behu tom prilikom, zahvaljujući Njemu, premošćene.

Tokom decenija svog Avatarskog delovanja, Meher Baba je stalno kontaktirao sa Bogooprjenim dušama, ili mastima. U knjizi dr Viljama Donkina (William Donkin) Putnici,* Meher Baba je dao detaljan opis stanja u kome se nalaze masti (Bogoopijeni). Masti su oni koji su kontakt sa spoljašnjim svetom izgubili zbog ljubavne opijenosti Bogom, a ne zbog nervnog sloma ili umobolnosti. 1940. godina bila je izuzetna po broju susreta koje je Meher Baba imao sa ovim Bogoopijenim dušama širom Indije. On je Često lično izlazio u susret njihovim svakodnevnim potrebama, i uopšte, pružao im onu vrstu pomoći za koju je znao da će im biti potrebna na njihovom putu ka Bogu.

* William Donkinn, The Wayfarers (Ahmednagar, India: Meher Publications. 1948; drugo izdanje, San Francisco: Sufism Reoriented, 1969)

Meher Baba takođe je lično služio siromašne, mentalno obolele i fizički hendikepirane, a pokazivao je naročitu brigu za leprozne. Sa beskrajnom pažnjom i ljubavlju On im je prao noge, pognute glave umivao njihove patrljke, davao im male poklone i ulivao nadu. ˝Oni su poput predivnih ptica u ružnim kavezima˝, govorio je, ,,i od svih zadataka koje izvršavam, ovaj me najdublje dira.˝



Ljubaznošću nosica autorskih prava za ovaj naslov, u mogućnosti smo da prezentujemo 50% ovog poglavlja. Knjiga se inače može nabaviti u maloprodaji ili poručiti direktno kod izdavača.

Korisna adresa: http://www.meherbabasrbija.info/

STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0040 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
      
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA