BOG GOVORI - Poglavlje II
 
      
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Početni unutrašnji poriv i putovanje svesti koja evoluira
 

Razmotrimo sada jednu nesvesnu dušu.

U početku duša nije imala ni impresije (sanskare), ni svest.

Stoga, na tom stupnju ili u tom stanju, duša nije imala ni grubi oblik ili telo, ni suptilno telo, ni mentalno telo, jer jedino postojanje grubih, suptilnih i mentalnih impresija (sanskara) može da dovede do otelotvorenja grubih, suptilnih i mentalnih tela, i samo ako postoje ta tela mogu da postoje grubi, suptilni i mentalni svetovi.

Prema tome, u početku duša nije imala svest o grubom, suptilnom i mentalnom telu, niti je bila svesna svog Jastva, te stoga, po prirodi stvari, duša tada nije imala iskustvo grubih, suptilnih i mentalnih svetova, niti je imala iskustvo Najvišeg Jastva (Paramatme).

To beskonačno, nesvesno stanje mira duše bez impresija iznedrilo je impuls koji nazivamo PRVIM PORIVOM (prvim porivom za sopstvenom spoznajom).

Taj prvi poriv je u Paramatmi bio nemanifestovan.

Ako poredimo Paramatmu sa beskrajnim, neograničenim okeanom i kažemo da se prvi poriv pokrenuo u Paramatmi, isto tako bismo, kroz poređenje, mogli da kažemo da je u beskonačnom, neograničenom okeanu nastao prvi poriv ili ĆUDLJIVA ŽELJA.*

* Vidi takođe: boggovori, ˝The Whim from the Beyond˝, Beams from boggovori on the Spiritual Panorama (San Francisco: Sufism Reoriented, Inc., 1958) str. 7-1 l.Ur.)

U tom Beskonačnom, u Bogu, jesu i konačno i beskonačno.

Da li je taj prvi poriv bio beskonačan ili konačan i da li je prvo bio konačan, a potom beskonačan ili obratno?

Prvi poriv jeste bio nešto najkonačnije, ali je potekao od Beskonačnog, od Boga.

Taj najkonačniji prvi poriv je pripadao beskrajnom Okeanu - Paramatmi, a manifestacija tog nemanifestovanog najkonačnijeg prvog poriva samoga Boga ograničena je u najkonačniju tačku tog beskonačnog, neograničenog Okeana.

Međutim, pošto se ta najkonačnija manifestovana tačka nemanifestovanog prvog poriva, koji je isto tako najkonačniji, nalazila u beskonačnom i neograničenom Okeanu, ova najograničenija tačka manifestacije prvog poriva je takođe bila neograničena.

Kroz tu najkonačniju tačku manifestacije prvog poriva (takođe najkonačnijeg), postepeno se pojavljivala senka Boga (koja, kad pripada Stvarnosti, jeste beskonačna) i nastavila da se širi.**

** Smisao je sledeći: senka Boga je neprimetno (poput isticanja tečnosti kroz pore) izbijala iz te najkonačnije tačke.

Ova najkonačnija tačka manifestacije nemanifestovanog prvog poriva se naziva ˝OM˝ Tačka ili Tačka Kreacije i ta tačka je neograničena.

Istovremeno sa javljanjem prvog poriva nastala je najgrublja prva impresija, opredmećujuči dušu kao apsolutno samodovoljnu suprotnost i najkonačniju grubu kopiju Boga.

Zbog ove najgrublje prve impresije prvobitnog poriva, beskonačna Duša je počela da doživljava iskustva. Prvo iskustvo koje je beskonačna Duša doživela bilo je iskustvo kroz doživljaj oprečnosti vlastitog identiteta u odnosu na njeno beskonačno, nesvesno stanje bez impresija.

Ova, kroz iskustvo doživljena oprečnost, prouzrokovala je nestabilnost večne, apsolutne stabilnosti beskonačne Duše i spontano je nastala neka vrsta erupcije, koja je razorila apsolutnu ravnotežu i nesvesno spokojstvo beskonačne Duše jednim trzajem ili snažnim šokom koji je prožeo nesvesnost nesvesne Duše prvom svešću o njenoj odvojenosti od nedeljivog stanja Paramatme. Budući da je Duša neograničena, svest koju je stekla od tog trzaja ili šoka te apsolutno oprečne i najgrublje prve impresije o njenoj očiglednoj odvojenosti bila je, prirodno i nužno, ograničena prva svest.

Ta prva svest koju je Duša stekla je, očigledno, naj-najograničenija u poređenju sa apsolutnom suprotnošću iskustva njenog prvobitnog stanja bezgraničnosti.

To nadalje znači sledeće: na početku, kada se u beskonačnoj Duši bez impresija po prvi put javila impresija, ta prva stečena impresija je bila apsolutno gruba impresija. Prva svest koju je Duša stekla bila je, takođe, naj-najograničenije.

Tog trenutka, nesvesnost neograničene Duše je istovremeno iskusila naj-najograničeniju prvu svest najgrublje prve impresije.

Neograničena i večna Duša jeste zadobila svest, ali je ta svest, koja je nastala na osnovu impresije, bila lišena sopstvenog večnog stanja, odnosno, svog beskonačnog Jastva i bila je do krajnjih granica ograničena tom najgrubljom impresijom.

Prema tome, kako će kasnije biti objašnjeno, ako je duša svesna impresija (sanskara), onda duša nužno mora da proživi te impresije, a da bi proživela te impresije, svest duše mora da ih proživi kroz odgovarajuće medije.

Budući da postoje impresije, postoji i doživljavanje impresija, pa zbog toga moraju da postoje i medijumi za doživljavanje tih impresija. Drugim rečima, impresije dovode do iskustava, a da bi impresije bile proživljene potrebni su odgovarajući medijumi.

Prema tome, budući da neograničena i večna Duša koja je bez oblika sada ima naj-najograničeniju prvu svest o naj-najgrubljim prvim impresijama, ta naj-najograničenija prva svest duše mora nužno i logično da upotrebi naj-najograničeniji i naj-najgrublji prvi medijum, da bi iskusila tu naj-najgrublju prvu impresiju.

Za sada, zbog ograničenog stepena ljudskog razumevanja, dovoljno je reći da se naj-najograničenija prva svest duše, dok je proživljavala naj-najgrublju prvu impresiju, usredištila u odgovarajućem naj-najograničenijem i naj-najgrubljem medijumu, neprimetno navodeći Dušu (bez oblika) da svoje beskonačno, večno Jastvo spoji i poistoveti sa ovom naj-najgrubljom i naj-najograničenije ograničenom formom kao svojim prvim medijumom.

Prva svest nedeljive Duše, proživljavajući prvu impresiju kroz prvi medijum, stvara u duši težnju za spajanjem i poistovećenjem svog večnog, beskonačnog Jastva sa prvom (najograničenijom i najgrubljom) formom koja je, poput semena oprečnosti, spontano zasejanog sa odbljeskom prvog poriva, neprimetno iznikla i po prvi put se manifestovala u vidu dualnosti. Kada ta upravo stečena svest primora Dušu da se spoji i poistoveti sa konačnom, grubom formom ili medijumom, svest duše zapravo primorava beskonačnu, večnu nedeljivu Dušu bez oblika da doživi da je u stvari ona ta konačna, gruba forma.

Tako svest, koju je nesvesna duša stekla, umesto da doživljava stvarnost kroz jedinstvo i poistovećenje sa Najvišim Jastvom, proživljava iluziju kroz dualnost i poistovećenje sa grubom formom pri čemu namnožava razne, bezbrojne impresije u nizu iskustava sve dotle dok je spojena sa grubom formom i postepeno stiče ili razvija sve veću i veću svest.

Da bi se na konkretnom primeru jasnije shvatio postepeni proces evolucije svesti koju je duša stekla, analiziraćemo ono stanje svesti u kome se svest duše spaja sa formom kamena kao najkonačnijim i najgrubljim medijumom i na taj način počinje da se poistovećuje sa kamenom.

Svest duše zapravo koristi formu kamena tek posle bezbroj ciklusa i era raznih iskustava kroz razne vrste formi od kojih postoji sedam glavnih naj-najkonačnijih i naj-najgrubljih gasovitih formi koje obična ljudska bića ne mogu ni da shvate, ni da zamisle.

Mi iz praktičnih razloga započinjemo sa onim stanjem svesti duše u kome ona tek počinje da se spaja i poistovećuje sa formom kamena.

Unutar forme kamena takođe postoje različite vrste. Svest duše mora da upotrebi svaku od tih vrsta kao prikladan medijum, jedan za drugim, u skladu sa različitim impresijama duše, da bi proživela raznovrsne i bezbrojne impresije koje su se, jedna za drugom, nakupile u formi kamena.

Ako uzmemo primer kamena kao medijuma za najgrublje impresije, iz toga proizilazi da duša, koja je večno u Najvišem Jastvu, sada sa najkonačnijom svešću, proživljava najgrublje impresije kroz medijum u formi kamena.

Prema tome, beskonačna, nedeljiva, večna duša (bez forme) koja je večno u Najvišem Jastvu, dok proživljava najkonačnije grube impresije preko sopstvene najkonačnije svesti, koristi najograničeniji grubi medijum pra-pra-prve vrste kamena (˝pra-pra-prve˝ u smislu sasvim, sasvim prve) i tako duša neosetno, mada spontano, biva nagnana da se poistoveti sa kamenom.

Nakon mnogo era i ciklusa, najograničenija gruba svest duše se postepeno sve više razvija kroz bezbrojna i raznovrsna iskustva najgrubljih, konačnih impresija, kroz poistovećenje duše sa pra-pra-prvom vrstom kamena. Najzad, kada se u potpunosti iscrpi mogućnost doživljavanja iskustava, poistovećenost duše sa pra-pra-prvom vrstom kamena se postepeno gubi i forma kamena biva odbačena.

Sada duša neko vreme ostaje bez medijuma, mada se ta najkonačnija svest, koja se razvila, zadržava zajedno sa najgrubljim konačnim impresijama te prve-u-nizu-prvih vrsta forme kamena koja je upravo odbačena.

Tako je duša, koja je sada bez bilo kakvog medijuma odnosno oblika, svesna najkonačnijih impresija (sanskara). Međutim, sve dok je svest usredsređena na impresije, duša neizbežno mora da proživi te impresije.

Dakle, da bi proživela impresije prve-u-nizu-prvih vrsta forme kamena koja je odbačena, svest duše, usredsređena na impresije te odbačene forme kamena, počinje da se spaja sa prvom-sledećom vrstom u nizu koja pripada formi kamena. Duša se poistovećuje sa ovom vrstom kamena, a kroz poistovećivanje sa novim medijumom prve-sledeće-u-nizu vrste forme kamena svest duše počinje da proživljava impresije prve-u-nizu-prvih vrsta forme kamena.

Ono što je ovde najvažnije da se razume je da u trenutku kada svest duše prestane da se poistovećuje sa jednom formom ili medijumom i zadrži samo impresije upravo odbačene forme, ona te impresije proživljava kroz neki drugi odgovarajući medijum onda kada se spoji sa sledećim medijumom ili formom. Ali, taj naredni medijum, odnosno formu uvek stvaraju i oblikuju zgusnute impresije one poslednje vrste forme sa kojom je duša bila spojena i poistovećena, i koje je (misli se na impresije) svest duše zadržala čak i nakon odvajanja od te forme.

Na ovaj način, bezbrojna i razna iskustva bezbrojnih impresija koje je, jednu za drugom, svest duše proživela preko raznih vrsta formi kamena vode daljnjoj evoluciji svesti duše.

I konačno, posle mnogo era i ciklusa proživljavanja iskustava svest duše neminovno stiže do stadijuma u kome ispoljava tendenciju da odvoji dušu čak i od poslednje-u-nizu-poslednjih vrsta forme kamena; i mada se duša odvaja od te poslednje-u-nizu-poslednjih vrsta forme kamena i odbacuje je, ta najkonačnija svest, koja se razvila do tog stadijuma, ostaje i dalje zajedno sa najkonačnijim grubim impresijama poslednje-u-nizu-poslednjih vrsta forme kamena koja je odbačena.

Duša, koja sada nema bilo kakav medijum ili formu, svesna je najkonačnijih grubih impresija (sanskara) te poslednje-u-nizu-poslednjih vrsta forme kamena. Duša neminovno mora da proživi te impresije.

Sada, da bi proživela impresije te poslednje-u-nizu-poslednjih formi kamena, duša se spaja i poistovećuje sa drugim medijumom - formom metala. Taj medijum forme metala je samo matrica impresija poslednje-u-nizu-poslednjih vrsta forme kamena. Drugim rečima, prva-u-nizu-prvih vrsta forme metala stvorena je i oblikovana od impresija poslednje-u-nizu-poslednjih vrsta forme kamena.

Na taj način, beskonačna, večna duša koja je bez oblika i koja je večno u Najvišem Jastvu, kroz razvijenu svest proživljava najgrublje konačne impresije poslednje-u-nizu-poslednjih formi kamena dok se spaja i poistovećuje sa prvom-u-nizu-prvih vrsta formi metala.

Postoje različite forme metala, baš kao što postoje i različite vrste forme kamena. Svest duše koristi ove različite vrste forme metala kao medijume da bi preko njih prošla kroz iskustvo različitih, mnogobrojnih impresija koje su se nakupile.

Na taj način evolucija svesti duše dobija i uvećava zamah srazmerno različitim bezbrojnim iskustvima velikog broja različitih impresija, kroz različite medijume ili vrste formi.

Na taj način se dalje odvijaju ciklusi evolucije svesti duše stvaranjem sve viših oblika svesti uporedo sa evolucijom formi sve viših i razvijenijih vrsta kroz proživljavanje i iscrpljivanje impresija odbačenih formi onih nižih, manje razvijenih vrsta.

Svest duše doživljava i iscrpljuje sve impresije poslednje-u-nizu-poslednjih vrsta forme kamena kroz medijum prve-u-nizu-prvih vrsta forme metala. Kada se iscrpe sve impresije poslednje-u-nizu-poslednjih vrsta forme kamena, svest duše se odvaja od prve-u-nizu-prvih vrsta forme metala i odbacuje tu formu. Ali, svest sada zadržava impresije prve-u-nizu-prvih vrsta forme metala.*

* Često upotrebljavane izraze kao što su: ˝prva-u-nizu-prvih˝, ˝prva-sledeća˝, ˝najkonačnija˝ čitalac ne treba da smatra nepotrebnim i suvišnim zato što se svaka vrsta određene forme kao npr. forme kamena, mnogo puta ponavlja sa neznatnim varijacijama pre nego što uznapreduje do prve sledeće vrste te iste forme, pa je neophodno istaći tu razliku. Termin ˝poslednja-u-nizu-poslednjih˝ je upotrebljen da označi formu koja je nastala u najskorije vreme tj. najviši i poslednji evolutivni oblik unutar date vrste određene forme, stoga taj termin ne treba upotrebljavati u smislu forme koja je na najnižoj lestvici skale. Ur.

Ove impresije te prve-u-nizu-prvih vrsta forme metala svest duše sada proživljava spajajući se i poistovećujući se sa prvom-sledećom-u-nizu vrstom forme metala. Ova forma je samo zgusnuti kalup impresije prve-u-nizu-prvih vrsta forme metala koju je svesna duša odbacila, tj. od koje se odvojila. Tako nastaje lanac različitih vrsta formi metala, a duša (ili preciznije, svest duše) se spaja i odvaja od svake vrste forme metala, pri čemu iscrpljuje i opet stiče razne impresije. Proživljavajući ove impresije duša sve više i više razvija svest uporedo sa evolucijom sve viših i razvijenijih vrsta formi. Posle mnogo era i ciklusa, svest duše se najzad spaja i poistovećuje sa poslednjom-u-nizu-poslednjih vrsta forme metala da bi proživela impresije poslednje-u-nizu-pretposlednjih vrsta forme metala koju je duša upravo odbacila, odnosno napustila.

Ta duša koja je večno u Najvišem Jastvu, iako beskonačna i bez oblika, spoznaje da je metal.

Dok se poistovećuje sa različitim vrstama forme metala, duša istovremeno počinje da doživljava grubi svet u skladu i u srazmeri sa njenim iskustvima forme kamena i forme metala.

Forma metala, koja obuhvata čitav niz različitih vrsta metala, je neorganska, beživotna i čvrsta kao i forma kamena koja u sebi sadrži čitav niz različitih vrsta kamena.

Duša, tj. svest duše, dok se poistovećuje sa vrstama formi kamena i metala, spoznaje da je jedno sa formom kamena ili metala i tako sebe ostvaruje kao neorgansku, neživu i čvrstu, i proživljava ta neorganska, beživotna i čvrsta stanja kroz čitavu evoluciju formi kamena i metala u grubom svetu.

Čvrsto, beživotno stanje duše je ono stanje u kome su život i energija još uvek uspavani uprkos poodmakloj evoluciji svesti. Stoga forme u čvrstom stanju nemaju sposobnost samostalnog voljnog kretanja (to jest, ne mogu da učine voljni pokret) i zbog toga svest duše, spajajući se sa ovim beživotnim, neorganskim, čvrstim formama, u kojima su život i energija još uvek neprobuđeni, teži da u grubom svetu zauzme položen, horizontalan položaj, a ne vertikalan, uspravan ili uzdignut položaj.

Nakon mnogo era i ciklusa mnogobrojnih, raznovrsnih grubih iskustava različitih i bezbrojnih impresija kroz mnoštvo vrsta formi metala, svest duše se konačno odvaja i od poslednje-u-nizu-poslednjih vrsta forme metala. Tako se duša raspoistovećuje i od te poslednje-u-nizu-poslednjih vrsta forme metala i, kao do tada, svesna duša sada ponovo postaje privremeno nepoistovećena sa bilo kojom formom (to jest, duša sada nema formu).

U ovom stanju svesne duše, kada ona nema formu sa kojom bi se spojila, svest duše se usredsređuje samo na impresije poslednje-u-nizu-poslednjih vrsta forme metala koja je sada odbačena.

Stoga je svesna duša u ovome stanju - bez forme sa kojom bi se poistovetila - svesna jedino impresija poslednje-u-nizu-poslednjih vrsta forme metala.



Ljubaznošću nosica autorskih prava za ovaj naslov, u mogućnosti smo da prezentujemo 50% ovog poglavlja. Knjiga se inače može nabaviti u maloprodaji ili poručiti direktno kod izdavača.

Korisna adresa: http://www.meherbabasrbija.info/

STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0069 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
      
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA