ČUDA URINOTERAPIJE - Poglavlje II
 
      
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Spasitelji urinoterapije
 

Džon V. Armstrong - Raođibai Manibai Patel

Videli smo da iza urinoterapije stoji veoma stara tradicija vredna poverenja. Nekada su ljudi bez oklevanja koristili urin kao lek. Ali onda su nastale medicinska nauka, alopatija i indijska ajurveda. U alhemiji su rađena mnoga važna istraživanja.

Detaljno su proučavana svojstva biljaka i minerala, zajedno sa njihovim efektima na ljudsko telo. Otkriveni su mnogi lekovi koji imaju čudan efekat na telo i um, i ljudi su bili privučeni njihovim novim otkrićima. Počeli su da veruju da biljke, minerali i druge slične supstance, imaju neke misteriozne i superiorne moći, i da su one pogodnije za lečenje raznih tipova bolesti. U isto vreme, ljudi su se udaljavali od prirode, i ideja da je urin nešto prljavo ušunjala se u njihovo mišljenje. Tako je urinoterapija postala zastarela i skoro nezamisliva preporuka u mnogim delovima sveta.

Moramo priznati sebi da su u svako doba postojali barem neki pojedinci koji su imali ogromnu ljubav prema istini, i bili spremni da je uspostave po svaku cenu. Dž. V. Armstrong iz Engleske i Raođibai Manibai Patel (Raojibhai Manibhai Patel) iz Indije bili su takve duše. Oni su tvrdili i dokazali da je urin lekovito sredstvo bez premca. Možemo samo zamisliti kako je bila stvar velike hrabrosti i ubeđenja, istražiti validnost tvrđenja urinoterapije i primeniti je na sebi, pred licem tako negativno nastrojenog javnog mnjenja. U ovom poglavlju opisaćemo neke detalje iz njihovog života i rada.



DŽON V. ARMSTRONG

Teško je naići na posvećeniji i jednostavniji život od života pokojnog Džona V.

Armstronga (John W. Armstrong). On je, po svim standardima, bio istinski spasitelj urinoterapije u savremenom dobu. Za razliku od većine pisaca, on nije imao želju da se postavi pod svetla reflektora. On je prvo na sebi isprobao sva sredstva koja je smatrao da su od koristi za organizam, a onda zauvek oslobodio od bolesti hiljade drugih. Njegovi uspesi bili su izvanredni, ali čak i tada nije imao želju da objavi svoja otkrića u obliku knjige. Samo zbog neprestanih zahteva svojih prijatelja, on je priredio svoju čuvenu knjigu o urinoterapiji, Voda života (The Water of Life). Knjiga je veoma duboka i napisana konciznim stilom. Da bi se temeljno razumele njegove ideje mora se isčitavati više puta.

Iz knjige saznajemo da su Armstrongovi roditelji bili jednostavni ljudi. Njegov otac je lečio bolesti krava, konja i pasa, tretirajući ih njihovim urinom. To mu je bio hobi, a ne profesija. Mi danas kravi ili konju apliciramo urin kroz bambusovu cev, a on je u ove svrhe koristio rog. Na osnovu ovih sećanja, Armstrong je u svojoj knjizi opisao metod urinoterapije i za životinje i ptice.

Prvo testiranje urina kao leka Armstrong je izveo na sopstvenom telu. On je patio od poslednje faze tuberkuloze. U to vreme nije bilo antibiotika kao što su streptomicin, penicilin, i sl. Tuberkuloza je smatrana neizlečivom bolešću, i pacijent je bio osuđen na laganu smrt. Kako je Armstrong izlečen od ovog ubice, i kako je otkrio urinoterapiju za sebe, interesantna je priča o jakoj volji i dubini vere u mudost prirode i slavu Boga. Sledi opis ovog događaja baziran na njegovoj knjizi Voda života.

Kada je Armstrong opisivao svoje prvo iskustvo sa urinoterapijom rekao je da u svojoj knjizi ne želi da koristi reč Ja, ali pošto je hteo da ostavi snažan utisak o istini urinoterapije na svoje bližnje, osećao je da je mnogo bolje da prenese svoje sopstveno iskustvo, nego da pruži obilje argumenata u njenu korist.

U vreme prvog svetskog rata, tj. 1914, Armstrong je imao 34 godine, i želeo je da pristupi vojsci. Po pravilu, otišao je na lekarski pregled pred lekarsku komisiju, radi utvrđivanja sposobnosti za vojsku. Pošto su ga pregledali, četvorica lekara su izjavila da je nesposoban za vojsku jer je tuberkulozni bolesnik. Zatim su ga savetovali da se obrati nekom kompetentnom lekaru.

Tako je Armstrong konsultovao specijalistu za tuberkulozu. Specijalista je smatrao da njegovo stanje nije ozbiljno. Rekao je Armstrongu da nema tuberkulozu, već da je u pitanju samo slučaj kašlja i prehlade. Kao tretman, lekar mu je preporučio da preseli prebivalište na neko bolje provetreno mesto, i da uzima dosta hranljivih sastojaka u ishrani. Armstrong je zdušno poslušao njegov savet i čak se za godinu dana ugojio oko 13 kg. Međutim, on nije bio u potpunosti zadovoljan svojim zdravstvenim stanjem. Zato se obratio drugom specijalisti za tuberkulozu, koji mu je rekao da su mu oba plućna krila zaražena tuberkulozom. On je upozorio Armstronga da zanemari pogrešnu dijagnozu prvog specijaliste i da počne ozbiljno da tretira svoju bolest. Drugi savet mu je bio da Armstrong nastavi da uzima dosta ugljenih hidrata (kao što su skrob i šećer), da bi očuvao energiju. Kao rezultat pridržavanja ovih saveta, Armstrong je pored tuberkuloze dobio i dijabetes.

Da bi se oslobodio dijabetesa morao je da se podvrgne veoma napornom i bolnom tretmanu. U tom tretmanu, pio je šest velikih čaša vode dnevno, četiri dana u nedelji. Ostala tri dana u nedelji bilo mu je dozvoljeno da uzima male količine hrane, veoma polako, i posle temeljnog žvakanja. Kao rezultat ovih dosadnih vežbi, Armstrongu su otekli jezik i desni, a zubi su ga veoma boleli. Postao je uznemiren i nije mogao propisno da spava. Nervi su mu oslabili i postao je iritabilan. Tretman je trajao šesnaest nedelja. Mada su se kašalj i drugi manji problemi smanjili, on nije bio zadovoljan rezultatima. Konačni ishod dvogodišnjeg medicinskog tretmana je, da je Armstrong potpuno izgubio poverenje u lekare i počeo da sprovodi eksperiment na sebi, protiv njihovih saveta i upozorenja.

Do tada je već bio veoma slab, bolestan i beživotan. Onda je jednog lepog jutra naišao na ovu rečenicu u petom poglavlju Biblije: “Pij vodu iz svoje sopstvene cisterne.” Ovaj redak ga je podsetio na stare slučajeve koje je lečio njegov otac, koristeći urin pacijenata kao lek. Bio je ubeđen da je značenje gornje rečenice iz Biblije, da treba piti sopstveni urin da bi povratili zdravlje. Kako je on sledio ovu zapovest do slovca i povratio svoje zdravlje u potpunosti, biće ukratko opisano.

Armstrong je postio na urinu i vodi iz slavine četrdeset pet dana. Jedini saputnik na ovom dugom postu, bila je njegova jaka rešenost i nepokolebljivo ubeđenje u Božje reči. Iako je, sudeći prema tadašnjim lekarima, nemoguće da se telo održi više od jedanaest ili dvanaest dana bez hrane, Armstrong je nastavio post. Za to vreme mazao je svoje telo urinom. Otkrio je da je ovaj postupak izuzetno koristan. Motivaciju za mazanje tela urinom dobio je iz ove rečenice iz Biblije: “Kada postiš, maži svoju glavu i peri svoje lice.”

Posle 49 dana, Armstrong je prekinuo post sirovim mesom. Nije osećao nikakvu uznemirenost, samo jaku glad. Bio je oprezan sa hranom nekoliko dana, i nastavio redovno da pije urin. Na kraju svog eksperimenta osećao se podmlađenim i telom i duhom. Bio je pun života i kreposti. Izgledao je jedanaest godina mlađi nego što je stvarno bio. Koža mu je postala meka i sjajna. (U principu, bezbedno prekidanje gladovanja počinje se razblaženim sokovima, zatim postepeno sokovima veće koncentracije, svežim voćem i povrćem respektivno. Nepridržavanje ovog uputstva može dovesti do ozbiljnih posledica. Prim. ured.)

Ovo je Armstrongovo lično svedočanstvo. Zar ne zvuči čudesno? Da. Ali činjenice su često jače od fikcije. Armstrong je kasnije u knjizi pisao, da je u vreme pisanja imao šezdeset godina, ali da je izgledao veoma mlado i u formi. Priznao je da je značenje navedenih rečenica iz Biblije, koje im je on pripisao, možda arbitrarno, i da nije mudro tvrditi da je to pravo značenje. Ali za njega je ono funkcionisalo, i to je funkcionisalo čudesno. Ljudi tumače Bibliju po svojim sopstvenim osećanjima i verovanju, i sva ta tumačenja znaju da donesu dobro na svoj način.

Prema Armstrongu, čovek ne treba da drži svoja saznanja i iskustva samo za sebe. Treba da ih deli sa drugima za dobrobit čovečanstva. Armstrong je probao svoje lekovito sredstvo na 40 000 pacijenata, i većina njih je zahvaljujući tome potpuno ozdravila. U svojoj knjizi je opisao uspešno lečene slučajeve gangrene, tuberkuloze i raka, bolesti koje se i danas smatraju neizlečivim. Mnoge od tih slučajeva opisali smo na drugom mestu u ovoj knjizi.

Armstrongov život bio je istinski izuzetan, i posvećen služenju istini i čovečanstvu. On će još dugo vremena inspirisati sledeće generacije.



RAOĐIBAI MANIBAI PATEL

Raođibai Manibai Patel (Raojibhai Manibhai Patel) je bio veliki istraživač dvadesetog veka u pravom smislu te reči. Živeo je izuzetan život služeći naciji i društvu. Iznad svega, njegova ljubav prema istini za primer je svima. Ove kvalitete stekao je radeći u bliskom kontaktu sa Gandijem. Njegov rad na oživljavanju urinoterapije u Indiji, zauvek će čuvati njegovo ime od zaborava.

Raođibai je rođen 23. juna 1888. u oblasi Keda u Guđaratu. Tamo je stekao obrazovanje pod vođstvom znamenitog učitelja Motibai Amira (Motibhai Amir). 1907. održan je kongres u Suratu, kome je prisustvovao i Raođibai, i bio duboko inspirisan putem služenja naciji. Usled porodičnih neprilika morao je da napusti studije i ode u Južnu Afriku. Tamo je otvorio svoju radnju, ali mu savest nije davala mira. Želeo je da služi svojoj naciji i dostigne spiritualno znanje. U to vreme je Gandi bio u Africi.

Raođibai je nastavio da se dopisuje sa njim, i sa vremena na vreme sledi njegova uputstva. Konačno je 1912. pristupio Feniks ašramu. Tamo je učestvovao u nenasilnim protestima koje je započeo Gandi, i postao potpuno predan ašramu.

1915. se vratio u Indiju zbog bolesti svog ujaka i situirao se u Gandijevom Satiagra ašramu u Ahmedabadu. Posle toga, njegova životna istorija je integralni deo istorije borbe za slobodu u Indiji. Uvek je bio na prvoj liniji fronta i u to vreme često u zatvoru. Posle proglašenja nezavisnosti ostao je aktivan na mnogim političkim i socijalnim poljima, i služio je naciji u svetlu Gandijeve filozofije.

Posle atentata na Gandija, njegova interesovanja za društvena i spiritualna pitanja postala su još intenzivnija. Neustrašivo je digao glas protiv korupcije u Guđaratu. Nikada se nije zadovoljavao samo pukim kritikama ili savetima; kad god bi mu se neki pojedinac ili institucija obratili za pomoć, davao je sve od sebe da im reši problem. Nikoga se nije plašio, bez obzira na njegov položaj ili reputaciju, i nikad se nije stideo da lično obavlja i najbanalnije poslove. Raođibai je bio veoma voljen i poštovan zbog svojih kvaliteta, a siromašan narod smatrao ga je svojim istinskim dobročiniteljem.

1953. je Džavaharlal Nehru osnovao Bharat Sevak Samađ (BSS). Raođibai je bio odgovoran za BSS u Guđaratu i bio je posvećen tom poslu do svoje smrti. Preko platforme BSS-a borio se protiv mnogih društvenih zala i dolazio u kontakt sa mnogim važnim i ne tako važnim osobama.

Njegov najvažniji posao u životu bio je da oživi urinoterapiju u Indiji. Još od svoje rane mladosti, kada je boravio u južnoj Africi, bio je verni sledbenik Naturo terapije. U vezi sa tim na njega su primarno uticale ideje Mahatme Gandija. 1954. doživeo je srčani udar. Povremeno je morao da se obraća lekaru, ali je olakšanje bivalo samo trenutno. Razboljevao bi se dok je radio. Negde u to vreme došao je da primerka Armstrongove knjige Voda života.

Odlučio je da proba urinoterapiju na sebi. Pošto se uverio u efikasnost ovog lekovitog sredstva, ubeđivao je svoje bliske prijatelje da ga, kad god mogu, probaju. Rezultat njegovih nastojanja bio je, da su se mnogi njegovi prijatelji oslobodili svojih bolesti. Ohrabren ovim rezultatima, Raođibai je o svojim podvizima pisao u novinama. Njegovi članci bili su naširoko čitani, i pacijenti, naročito iz različitih delova Guđarata ali i iz cele Indije, su imali koristi od urinoterapije. Oni su dobijali indirektna, a ponekad i direktna uputstva od Raođibaia. Posle toga, BSS je preuzeo na sebe zadatak popularizovanja urinoterapije. Raođibai je pokazao veliku moralnu hrabrost i rešenost kada je započeo i sprovodio svoje radikalne eksperimente uprkos snažnim protivljenjima.

Od samog početka, većina lekara i vaidja bili su protiv njega, i pokušavali su da ga obeshrabre svojim gorkim i sarkastičnim kritikama. I neke novine su im se pridružile u osudi Raođibaia. Međutim, on je ostao nepokolebljiv. Na kraju su neki lekari i vaidje otvorenog uma proučili tvrdnje o urinoterapiji, i pošto su bili ubeđeni, pružili su punu podršku Raođibaiu.

Raođibaijev jedini cilj u popularizaciji urinoterapije bio je da služi siromašnom i bespomoćnom narodu Indije, ali i celom čovečanstvu. Napisao je veoma važnu knjigu o urinoterapiji, koja je objavljena na engleskom, hinduskom, guđaratskom i mnogim drugim jezicima Indije. U ovoj knjizi je potpuno autentično opisao veliki broj slučajeva pacijenata koji su se oporavili od različitih bolesti. Mi smo izvukli ogroman dobitak iz njegovih, kao i iz Armstrongovih iskustava. Iskustva velikih ljudi su javno dobro i treba ih prenositi što je više moguće.

Šri Morarđi Desai je u uvodu njegove knjige o urinoterapiji napisao da je Raođibai svoja iskustva u korist ljudi širio sa takvom hrabrošću i snagom da bi mu i mladi mogli pozavideti. Zaista, starost ne zavisi samo od tela. Kada je neko mlad duhom, mlad je zauvek.



Korisna adresa: avelickovic/



STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0032 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
      
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA