ČUDA URINOTERAPIJE - Poglavlje V
 
   
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Priča o čudu
 

(Istorije slučajeva)

U ovom delu knjige iznećemo slučajeve onih osoba koje su izlečene urinoterapijom. Podrazumeva se da su svi oni istiniti. Oni su deo iskustva ili Armstronga, ili Raođibaia, ili samog autora. U većini slučajeva navode se imena, mesta i datumi, ali u nekim su izostavljeni, iz očiglednih razloga. Dostupan je veoma veliki broj istorija slučajeva, ali mi smo izabrali samo nekoliko reprezentativnih. One su skraćene, i ovde se navode samo relevantni detalji. U opisima će biti puno ponavljanja, jer, na kraju krajeva, naš metod tretmana skoro je identičan za sve bolesti. Slučajevi, koji su ovde sakupljeni, uključuju uobičajene bolesti, kao i neke teške bolesti koje se smatraju neizlečivim.



POSEKOTINE, RANE I OPEKOTINE

Kod posekotina, rana i opekotina, urin čini čuda. Deluje kao čarolija. Autor je i sam puno puta doživeo to na sebi, svojim rođacima i pacijentima. Ali da prvo opišemo iskustva spasitelja urinoterapije.

Jednom je u nekoj nesreći Armstrong ozbiljno povredio stopalo. Prsti su mu se zarili unutar stopala, a nokti su mu bili otkinuti. Osećao je veliku bol, ali je odbio pomoć lekara. Otišao je kod kostolomca, i pošto mu je namestio kosti postio je četiri dana na urinu i vodi, i koristio vlažno pakovanje urina na povređenom delu. Kada je posle pet dana skinuo pakovanje, nije bilo ni najmanjeg ožiljka od povrede.

1918. god. jedan mladić je došao kod Armstronga. Godinu dana ranije pogodio ga je metak u ruku. Rana je bila dugačka oko 25 cm i široka oko 1,5 cm. Cele godine odlazio je u lokalnu bolnicu, ali nije bio izlečen. U rani je bilo dosta gnoja, i lekar se plašio sepse ili gangrene. Kad su mu dojadili tretmani, otišao je kod Armstronga. Armstrong mu je skinuo povoj i počeo da čisti ranu starim urinom, tri puta dnevno. Pored toga, ranjenu ruku mazao je urinom puno puta. Takođe, stavio ga je tri dana na post na urinu i vodi. Rezultat svih ovih tretmana bio je, da je za deset dana postao savršeno zdrav.

Ako se posekotina ili opekotina tretira urinom neposredno posle povređivanja, vreme lečenja je mnogo kraće. Armstrong je lečio mnoge slučajeve opekotina i pacijenti su ostajali bez ožiljaka.

Jednom sam i ja šetao kamenitim terenom sa mojim prijateljem. Iznenada sam desnim stopalom udario o veliki kamen. Prst je počeo obilno da mi krvari, a nokat je bio upola otkinut. Bio sam u dilemi šta da radim, kad me je prijatelj podsetio da uriniram na njega. Poslušao sam ga, i vezao prst maramicom nakvašenom urinom. Danima sam nastavio da ga vlažim, i prst je potpuno zacelio.

Četrnaestogodišnja ćerka mog prijatelja spremala je čaj. Nekako se desilo da se voda prosula na njenu levu ruku i teško je opekla. Prijatelj je doveo meni. Koža joj je bila teško opečena i puna plikova. Savetovao sam je da koristi vlažno pakovanje urina i da pije urin jednom ili dvaput dnevno. U roku od pet dana ruka joj je bila normalna. Šri Mangilal Malvija koji je naturopat, preneo je svoje iskustvo sa urinoterapijom Raođibaiu. Jednom je peške išao kroz šumu u sandalama. Iznenada mu je veliki trn prodro u levo stopalo. Bol je bio nepodnošljiv. Uz velike teškoće i napor uspeo je da iščupa trn. Vađenje trna je izazvalo kuljanje krvi. On je urinirao na to mesto i uvezao ga komadom tkanine. Bol je nestao, i izlečen je bez imalo gnoja.



BOLESTI KOŽE, LEUKODERMIJA I LEPRA

Moj pacijent Satiapal imao je ekcem pet godina. Probao je mnoge masti i sredstva za čišćenje krvi, ali sve uzalud. Nagovorio sam ga da upotrebi urinoterapiju. Isprva nije pristao, ali pošto ni jedan drugi lek nije imao efekta, rešio je da eksperimentiše. Par dana je stavljao urin spolja, na oboleli deo, pet, šest puta dnevno. Mada se svrab smanjio, ekcem se nije skinuo. Tada sam mu rekao da posti na urinu i vodi. Čim je počeo da posti, ekcem se proširio na veliki deo tela. Satiapal je izgubio strpljenje, prekinuo post i stavio neku mast. Posle dva, tri dana, širenje ekcema stavljeno je pod kontrolu. Međutim, dugo vremena ostao je neizlečen. Rekao sam mu da je napravio smrtnu grešku stavljanjem masti. Trebalo je da sačeka još par dana i dozvoli otrovima da izađu iz tela. Poslušao je savet i ponovo postio na urinu i vodi. Ekcem se ponovo raširio, ali ovaj put ga je ignorisao i nastavio sa postom i mazanjem. Postio je četiri dana, a nastavio sa mazanjem dvanaest dana. Ekcem je nestao i više se nije povratio. Ovaj primer ističe potrebu za strpljenjem i rešenošću. Kada otrovi počnu da izlaze, većina pacijenata se obeshrabri. Oni misle da se stanje pogoršava. Njihova rodbina i prijatelji takođe ih obeshrabruju.

Raođibai je opisao zanimljiv slučaj bolesti kože njegovog prijatelja, Šri Jutabađia. On je bio star, ali zdrav čovek, i živeo je u Harijan ašramu. Nekako je dobio sifilis, i osip se proširio po celom telu. Šri Jutabađi je počeo da posti na urinu i da maže telo urinom starim dva, tri dana. Rezultat toga bilo je telo puno velikih žutih plikova. Izgledao je užasno. To se nastavilo narednih šest dana. Plikovi se nisu povlačili. Onda je zamolio jednog prijatelja da mu snažno utrljava urin, da bi plikovi pukli. Kada je on to uradio, Šri Jutabađijevo telo pobelelo je od gnoja. Posle toga se okupao mlakom vodom, i odmah osetio olakšanje.

Tada se njegova koža povratila u normalno stanje i posle šest dana bila je potpuno u redu. Šri Jutabađi je kasnije pričao kako nikad ranije nije postio, i da mu je ovo bilo prvi put, a nije osetio nikakvu slabost. Urin nastavlja da ishranjuje telo tokom posta. Šri R.N. Patel iz Najrobija u Africi opisao je svoje iskustvo sledećim rečima: “Pre nekoliko godina imao sam čir na levoj nozi. Lečio me je moj brat, koji je lekar. Čir se smanjio, ali je počelo da me svrbi sve okolo njega. Taj svrab pretvorio se u ekcem. Nisam mnogo mario o tome i on se pogoršao. Jedan prijatelj doneo mi je mast koju sam nastavio da mažem. Pošto nisam dobro prao ruke posle nanošenja masti, infekcija se proširila i na druge delove tela. Sada je infekcija bila na vrhuncu. Celo telo me je jako svrbelo, a iz zaraženih zona isticao je vodenkasti sadržaj. Morao sam, kad radim, da nosim zavoje na šakama i stopalima, a kad spavam i na drugim delovima tela. Dugo sam pokušavao sa domaćim i alopatskim lekovitim sredstvima, i primio sam mnogo injekcija. Pored toga, držao sam noge u morskoj vodi na obali Mombase, dva sata dnevno u toku dve nedelje. Ali sve je bilo uzalud, nije mi bivalo ništa bolje. Za to vreme potrošio sam hiljade rupija. Kada sam se vratio u Mombasu, od jednog prijatelja sam dobio knjigu Manava-Mutra. Nakon čitanja, počeo sam urinoterapiju, ali pošto sam bio aljkav, nisam striktno pratio instrukcije. Čak i tako, posle više meseci labave urinoterapije, moja užasna bolest skoro je nestala.“

Posle ovog uspeha gospodin Patel postao je predani promoter urinoterapije. Zahvaljujući njegovoj inspiraciji, mnogi članovi njegove rodbine i prijatelji oslobodili su se svojih bolesti. Na primer, njegova žena se oslobodila starog dijabetesa i šuljeva. Njegov prijatelj je imao upalu urinarnih kanala koja je potpuno nestala posle kraće primene urinoterapije. Njegov brat, lekar, patio je od dijabetesa, slabog srca i problema sa sinusima. Posle dosta oklevanja, pristao je da eksperimentiše sa urinoterapijom, koja ga je potpuno izlečila.

Leukodermija se takođe leči urinoterapijom, ako se tretman strogo sprovodi duže vreme. I sam sam ovo probao kod više pacijenata bez uspeha, osim u jednom slučaju. To je bila šesnaestogodišnja devojka. Imala je samo jednu belu tačku na leđima, koja je bila dijametra oko 2,5 cm, i stara dva meseca. Pošto su devojka i njeni roditelji bili prilično zabrinuti i spremni da prate i najstroži režim, rekao sam da devojka posti na urinu i vodi tri dana, i da maže telo urinom najmanje dve nedelje. Savetovao sam je da za vreme tretmana ne uzima nikakve začine i hranu koja nije prirodna. Zadovoljan sam što mogu reći da su devojka i njeni roditelji strogo pratili instrukcije. Bela tačka je počela da menja boju posle pet dana tretmana, i nestala je u narednih pet dana. Bez obzira na to, oni su nastavili tretman još pet dana. Ne samo da se devojka rešila bele tačke, nego je njena koža postala izuzetno čista i prozirna.

U drugim slučajevima, tačke su prethodno dugo postojale, i bile raširene po mnogim delovima tela. Pored toga, pacijenti nisu imali neophodno strpljenje i veru da slede strogi režim duže vreme, koliko je neophodno da se izleči bolest. Ja sam ubeđen da se i stari slučajevi mogu izlečiti, ako se pravilno tretiraju. Šri Raođibai je opisao jedan takav slučaj iz njegovog iskustva, koji je zanimljiva ilustracija moći urinoterapije. Šri Ranđitbai Parik, star trideset dve godine, imao je poslednjih petnaest godina bele tačke po svim delovima tela. Čak mu je i kosa usled leukodermije postala bela. Ranđitbai je često tragao za svetim ljudima i pričao sa njima o jogi i drugim spiritualnim temama. Tako se jako zainteresovao za jogu i pročitao Hata Joga-Pradipiku. U toj knjizi, Šivambu kalpa se pominje u vezi sa Amaroli mudrom. Posle dosta napora pronašao je Šivambu Kalpu na sanskritu. Na sebi je isprobao mnoge recepte urinoterapije iz te knjige. Popravio je vid pijući urin kroz nos. Međutim, njegov najveći uspeh bio je tretman leukodermije, čiji opis sledi.

Ispravno pijenje urina i mazanje urinom počelo je da deluje na leukodermiju u fazama. Bele tačke počele su da se smanjuju u obimu, a onda i postepeno da nestaju sa mnogih delova tela. Nestale su tačke sa glave, i kosa je postala crna. Lice, vrat, stomak i bokovi ostali su bez tačaka, i koža se promenila do svoje prirodne boje. Kada ga je Raođibai video posle tretmana, nije ga prepoznao. Mladi sadu iz ašrama Arvind, imao je veličanstvenu dugu crnu kosu i dugu bradu. Raođibai je bio sav u čudu, i pošto je čuo njegovu priču, postao još uvereniji u magičnu moć urina.

Kada je Raođibai video Šri Ranđitbaia, on je imao još par belih tačaka na krajevima ruku i nogu. Međutim, Ranđitbai je bio ubeđen da će i one, nakon nekog vremena nestati.

Ova istorija slučaja pokazuje da se, kada se strogo poštuju pravila i živi zdravim životom, urinoterapijom mogu činiti čuda.

Sada ću opisati slučajeve lepre tretirane urinoterapijom. Lepra je bolest koju je teško lečiti konvencionalnim sredstvima. U Indiji postoje stotine hiljada ljudi zaraženih leprom. Vlada čini sve što je u njenoj moći u borbi protiv ove bolesti, ali obim problema je ogroman. Armstrong je u svojoj knjizi Voda života spomenuo da u toku svoje karijere nije imao priliku da leči lepru. Razlog je taj što je lepra u Engleskoj skoro iskorenjena. Ni meni se nije pružila prilika da isprobam urinoterapiju na leproznim pacijentima. Međutim, Raođibai je opisao leprozni slučaj koji je imao puno koristi od urinoterapije. Jedan drugi slučaj lepre koji je potpuno izlečen urinoterapijom pod vođstvom Kaviraja Ramsvarup Kaušika, prenet je Raođibaiu, i i dalje izgleda neverovatan. Sledi opis:

Jednom, u večernjoj šetnji, Kaviraj je upoznao čoveka koji je bolovao od lepre i zvao se Kera. Tražio je da ga Kaviraj leči, i počeo da plače. Kaviraj ga je utešio i rekao da bolest može da se leči, pod uslovom da je Kera spreman da strogo sledi njegova uputstva. Kera je pristao da učini sve što je potrebno da ozdravi. Kaviraj ga je savetovao da pije sav urin i da se njime maže po telu. Posle tri nedelje tretmana, Kerino telo počelo je da izlučuje vodicu odvratnog mirisa. Stanje se tako akutno pogoršalo, da je pacijent hteo da prekine tretman. Posle puno ubeđivanja, pristao je da ga nastavi. Kaviraj je svakodnevno odlazio kod njega i hrabrio ga. Jednoga dana Kera je dobio snažnu groznicu koja ga je drmala celu noć. Sledećeg jutra desilo se čudo. Kerina koža spala je sa njega, kao kad zmija presvlači kožu. Morao je da leži na pepelu od kravlje balege. Ostao je u dubokom snu. Do večeri, pepeo je menjan četiri puta da bi upio obilnu sekreciju. Posle dva dana povratila mu se svest, i dali su mu da pije kravlje mleko sa medom. Oprali su mu telo komadom tkanine. Onda je morao još da odleži na poljskom krevetu. Pacijent se osećao dobro i bez bolova. Još par dana je nastavio da pije urin, i bio je potpuno izlečen.



BOLESTI OČIJU, UŠIJU, NOSA I ZUBA

Pranjem očiju urinom tri puta dnevno poboljšava se zdrav vid, a u mnogim slučajevima nošenje naočara postaje nepotrebno. To sam i sam iskusio. 1965. nosio sam naočare dioptrije minus 2,5. Posle dva meseca pranja očiju urinom, dioptrija mi je spala na minus 1,5. Daljim tretmanom dioptrija je spala na samo jedan. Oni koji žele da se potpuno i zauvek oslobode naočara treba, pored pranja očiju urinom, i da piju nešto urina kroz nos. Ovaj se proces u jogi zove Mutra-Neti. Jednostavan je i mogu ga naučiti čak i deca. Šri Ranđitbai, čiji smo slučaj leukodermije ranije naveli, oslobodio se naočara za pet meseci, a nosio je dioptriju minus 2,5.

Trahom očiju je tvrdoglava bolest. Veoma ju je teško izlečiti konvencionalnim tretmanom, ali urinoterapija čini čuda i ovde. Pre par godina, trahom je bio široko rasprostranjen u Delhiju, naročito među školskom decom. Više njih sam savetovao da peru oči urinom tri puta dnevno. Barem dva slučaja, za koje ja znam, izlečena su ovim tretmanom. Imali su hrabrosti i vere da nastave sa tretmanom, čak i kad su im oči bile crvene i natečene. Ovo se često dešava kod urinoterapije. Dok akumulirani otrovi izlaze iz tela, stanje se naizgled pogoršava, i većina ljudi izgubi volju i napušta lečenje. Korišćenje urina kao kapi za oči, i pranje očiju njime, leči mnoge bolesti različitih naziva. Lepota urinoterapije je u tome što dijagnoza nije važna. Koja god da je bolest u pitanju, ona će reagovati na ovaj tretman, jer je urin svakog pacijenta specifičan baš za njegove simptome.

Gnoj u uvu je čest problem kod dece, mada mogu da ga imaju i stariji ljudi. Kod ove bolesti bol je nepodnošljiv, i iz ušiju izlazi odvratan miris. Lekari u ovakvim slučajevima obično preporučuju operaciju. Urinoterapija je pokazala neizmeran uspeh i kod bolesti ušiju. U stvari, nema te bolesti koja ne reaguje na urinoterapiju. To smo rekli već više puta, i nastavićemo da ponavljamo i dalje. To nije hvalisanje, već činjenica.

Jednom prilikom došao je kod mene jedan par sa sedmogodišnjim detetom. Dete je patilo od gnoja u ušima barem jedanaest meseci. Probali su mnoge ajurvedske i alopatske kapi i druge lekove, ali bez većeg uspeha. Efekat ovih lekova bio je samo privremen. Roditelji su mi ispričali problem i zamolili za pomoć. Ja sam im rekao da i sam imam iste lekove koje su već probali, i da je beskorisno ponovo pokušavati sa njima. Ipak, ako zaista žele da se zauvek reše problema, moraće da preduzmu neke radikalne mere, za koje možda neće želeti da čuju, iako to traže.

Rekao sam im da peru uvo urinom četiri puta dnevno, i da takođe, nateraju dete da pije svako jutro nekoliko gutljaja urina. Spremno su prihvatili da peru uši urinom, ali deo sa pijenjem nije im se baš dopao. U vezi toga bili su skeptični. Međutim, rekao sam im, da ako ne slede moja uputstva u potpunosti, ne garantujem za uspeh lečenja. Posle dužeg oklevanja, pristali su da probaju. Posle tri dana rezultati su bili tako ohrabrujući, da su sami došli da mi kažu, da su sigurni u efikasnost tretmana. Posle petnaest dana, dete je bilo dobro. Prestao je da pije urin, mada su nastavili sa pranjem još par dana. Sada dete ima petnaest godina i više nikad nije imalo taj problem. Porodica je postala uverena u moć urinoterapije, i tih godina imala puno koristi od nje. Ovaj slučaj je bio jedna od mojih ranijih avantura sa urinoterapijom, i na mene je delovao prilično ohrabrujuće. Raođibai je opisao i slučajeve u kojima je bio povraćen sluh. Iako o ovoj stvari nemam iskustva iz prve ruke, siguran sam da je urinoterapija i ovde sposobna za nečuvena čuda.

Sada ćemo izneti slučaj uspešnog lečenja sinusa, koji je Raođibaiu preneo njegov pacijent. Pacijent Šri K.B. Patel je spiritualna osoba. U vreme kada je pričao o ovom iskustvu imao je 58 godina. Šest godina ranije, imao je neku upalu u nosu. Iz nosa mu je izlazio gusti smrdljivi vodenasti sekret. Ponekad je bio pomešan i sa krvlju. Nos ga je boleo. Tri, četiri puta je punktiran u V.S. bolnici, ali problem nije nestao. Ponovo ga je punktirao specijalista za nos dr Balage, ali stanje se nastavilo. Patio je neprestano osam meseci. Jedan od njegovih dobročinitelja, Šri Đitendra Rej, dao mu je knjigu Manava-Mutra. Pošto je pročitao, počeo je svakodnevno da ušmrkava prvi jutarnji urin kroz obe nozdrve i nastavio je tako sedam meseci. Rezultat je bio da se oslobodio problema sa sinusima i nikad ih više nije imao.

Mutra-Neti, tj. ušmrkavanje urina kroz nos, izvrsna je praksa protiv krvarenja iz nosa. Pored toga, ona popravlja i vid. Jedan pacijent sa iritacijom i krvarenjem iz nosa je imao običaj da uzima alopatske lekove. U međuvremenu je, ponekad, praktikovao Mutra-Neti dan ili dva, i problem bi se smanjio. Ne bi nastavljao praktikovanje, i posle dva meseca krvarenje bi se vratilo. Ponovo je dva, tri dana ušmrkavao urin kroz nos, i kad je krvarenje stalo, prestao je i sa ušmrkavanjem. Ovo se ponavljalo tri puta u roku od šest meseci. Međutim, čak i ova, prilično nepravilna aplikacija urinoterapije, izlečila ga je, i danas je oslobođen ovog problema.

Urin je efikasan i kod problema sa zubima i kod drugih problema usne duplje. To sam puno puta potvrdio. Za običnu zubobolju urin treba uzimati u usta i ispirati zube dva do tri minuta. To treba ponoviti pet ili šest puta. Bol će se smanjiti. Kasnije, na bolni zub treba staviti parče vate natopljene urinom. Po mom iskustvu, kod zubobolje je efikasniji urin čuvan tri do sedam dana.

Teško je verovati u lekovite moći urina, ako ih niste lično iskusili. Jednom sam sa suprugom putovao vozom. Bilo je to putovanje koje je trajalo celu noć. Usred noći, počeo je jako da je boli zub. Sa sobom sam imao par tableta aspirina, ali one nisu pomogle. Onda sam joj rekao da ode u toalet, i uzme malo urina u usta i ispira ih par minuta. Nije joj se dopala ideja, ali bol je bio snažan, i nije imala izbora. Na kraju je probala ovo lekovito sredstvo i doživela olakšanje kao čarolijom.

Ovo nije usamljen slučaj. Puno puta sam je testirao. Ja obično čuvam nešto urina u flašici za spoljašnju upotrebu (naravno, samo za sopstvenu upotrebu). Jednom mi je došao jedan moj rođak sa jakom zuboboljom. Imao je šupljinu u kutnjaku, i to je bio izvor bola. Uzeo sam komadić vate, natopio je urinom iz flaše, i umetnuo u šupljinu. U roku od jednog minuta, bol se povukla.

U slučajevima pioreje i klimanja zuba, nije dovoljno samo jednom isprati usta. Moraju se ispirati puno puta dnevno, barem dva meseca. Ako se nešto urina uzima interno rano ujutru, to će veoma ubrzati proces oporavka. Pored toga, pacijent se treba uzdržavati od čaja (Misli se prvenstveno na crni čaj, koji ima puno kofeina. Prim. ured.), slatkiša i slične hrane. Jednostavna, prirodna hrana i voće održavaju telo u dobroj formi i oslobođenim od otrova.

Jednom sam posavetovao jednog mladića sa klimavim zubima da ispira usta urinom. Poslušao je moj savet, ali posle petnaest dana kad sam ga sreo, izgledao je obeshrabren u vezi sa rezultatima. Sudeći po njemu, nije bilo poboljšanja njegovog stanja, i razmišljao je da prekine urinoterapiju. Daljim ispitivanjem pokazalo se da je pio veoma vruć čaj, barem četiri puta dnevno. Vruć čaj bi mu pekao desni i jezik, i oni su neprekidno bili u povređenom stanju. Pitao sam ga, kako očekuje da se izleči pod takvim okolnostima. Pokazao se nesposobnim da prekine praktikovanje pijenja čaja. Ipak, obećao je da će smanjiti količinu i toplotu čaja. Oko mesec dana kasnije, ponovo sam ga sreo. Ovoga puta bio je zadovoljan jer mu se stanje popravilo. Planirao je da potpuno izbaci čaj i dobije punu dobit od vode života.

Drugi mladić od trideset godina imao je pioreju. Donji prednji zubi bili su mu veoma slabi i klimavi, i zubar ga je savetovao da ih povadi. Po mojoj preporuci, probao je urinoterapiju. Ovaj je mladić, pak, imao jaku volju i rešenost. Doslovno je pratio uputstva. Za dva meseca zubi su mu postali jaki i desni zdrave. Čak i danas, četiri godine od tada, zdravlje njegove usne duplje je besprekorno. Nema neprijatnog iscedka iz desni, niti klimavih zuba, ali drugar ni danas ne pije čaj i sl. On je razumeo tajnu zdravlja, a to je prirodna hrana i prirodno življenje.



PREHLADA, KAŠALJ I ASTMA

Prvo ću ispričati slučaj velikog kašlja kod devetomesečnog deteta. U alopatiji ne postoji pravo sredstvo za ovu bolest. Veliki kašalj traje od 90 do 120 dana, kad automatski prestaje. Ali tokom tog perioda, kašalj je jak i suv. Kada se desi napad velikog kašlja, detetu lice pocrveni od neprestanog kašljanja, i ono povraća. Taj je prizor teško gledati. Lekari obično prepisuju lekove za ublažavanje i neke tonike. Kada mi je dovedeno gore pomenuto dete, ono je već bolovalo mesec dana. Kašljanje je bilo na svom vrhuncu. Umesto da prepišem uobičajene lekove, pitao sam roditelje da li žele da isprobaju sa urinom. Oni su ranije već imali neka pozitivna iskustva sa urinoterapijom i spremno su je prihvatili. Oni su se jedino pribojavali da se ne desi neka neželjena reakcija. Ipak, počeli su da daju detetu njegov urin i da ga mažu njime po vratu i grudima. Rezultat je bio izuzetno zadovoljavajući i dete je ozdravilo za deset dana. Za savet ovom paru inspiraciju sam dobio iz Raođibaijeve knjige, gde on spominje sličan slučaj velikog kašlja.

Gospodin A.K. Sing, koji je radio kao službenik u Ministarstvu odbrane, došao je jednom kod mene sa jedanaestogodišnjim sinom Anhilom. Anhil je bolovao od eozinofilije. Kod ove bolesti broj crvenih krvnih zrnaca u krvi se smanjuje, a broj belih krvnih zrnaca povećava, zbog čega se povećava formiranje sluzi u telu. Najčešći simptomi su prehlada, kašalj i gubitak apetita. Disanje je otežano, zbog čega se pacijent oseća astmatično. Zdravlje osobe obolele od eozinofilije ostaje slabo, čak i kada ona puno jede, jer se većina hrane pretvara u sluz.

Anhil je imao dobru visinu, ali je bio mršav i tanak, i sav telesno mlitav. Njegov otac je na njemu probao razne alopatske, ajurvedske i homeopatske tretmane, bez uspeha. Nagovorio sam ga da proba urin. Gospodin A.K. Sing je bio dobro načitan i već je bio čuo za urinoterapiju. On i njegov sin pristali su da eksperimentišu. Rekao sam mu da posti (gladuje), ali je njemu to bilo previše, i onda nije pristao. Kasnije sam im preporučio da Anhil pije svoj prvi jutarnji urin, a da ne pije i ne jede ništa drugo. Anhil je to rigorozno sproveo, i danas je zdrav i robustan mladić od dvadeset jedne godine. Nije imao napad prehlade ili kašlja najmanje tri godine.

Evo slučaja astme koja je trajala dvanaest godina. Pacijent je bila snaja samog Šri Raođibaija. Detaljno je opisao slučaj u svojoj knjizi sledećim rečima: “Bolovala je od astme barem dvanaest godina. Čim bi počela sezona kiša i oblaci se nagomilali na nebu, njeno stanje postajalo bi jadno. Nama je bilo nepodnošljivo da gledamo njen bol za vreme kišne sezone i zimi. Negovali su je svi članovi porodice na smenu. Ponekad bi teško disala i dahtala kao na granici agonije. Korišćeni su razni lekovi. Dobila je desetine injekcija efedrina i drugih, tablete raznih imena i bezbroj flaša sirupa i tonika. Probala je i homeopatski tretman oko godinu i po dana. I ajurveda je stavljena na probu, ali stanje joj se nije popravilo. Prošlog maja otišla je u Bombaj. Simptomi astme su se pojavili usled vlažnog vazduha, čak i usred leta. Vratila se u Ahmedabad 7. juna 1958. Tada je temperatura bila oko 44 stepena. Čak i po tako toplom vremenu imala je nepodnošljiv napad astme. 9. juna bila je izuzetno uznemirena. Dobio sam ideju, nazvao svog sina Sašikanta i rekao mu da joj maže grudi urinom. Posle pola sata mazanja, uznemirenost je splasnula. Tada sam odlučio da je od 10. juna treba staviti na urinoterapiju. Za vreme mojih terapija urinom, ona je imala običaj da se brine o meni, i zato je prevazišla prirodni otpor prema urinu. Njen tretman je počeo 10. juna. Želeo bih da istaknem važno zapažanje. Osoba koja masira telo urinom trebalo bi da bude neko ko voli pacijenta. Unajmljeni pomagač za ove svrhe ne trudi se toliko. Zato sam rekao Sašikantu da nađe vremena i neguje svoju ženu, i on se složio.

Kumud Behen (pacijent) nije imala averziju prema urinu. Tako je od 10. juna počela svako jutro da pije urin. Od 14. juna počela je post. Nisam unapred znao koliko će joj biti potrebno postova, ali sam imao poverenje u prirodu da će ona, sama po sebi, znati da pokaže koji period posta će biti potreban. Ako su bubrezi zdravi i dotok urina normalan, post na urinu ne oslabljuje pacijenta u značajnoj meri.

Ipak, da bi joj održao energiju, davao sam joj dva decilitra vode od urmi (urme se potope u vodu 6 sati, a onda u istoj vodi izgnječe). Zatim se voda dva dana filtrira kroz tkaninu. (Pacijenti koji boluju od dijabetesa ne bi uopšte trebalo da uzimaju vodu od urmi za vreme urinoterapije). 15. i 17. juna imala je sedam, osam proliva, i njen želudac i creva bili su očišćeni od akumuliranih otrova i sluzi. 17. prolivi su prestali. 18. je počela da povraća od samog jutra, i svaki put bi izlazila gusta sluz pomešana sa nekom neprijatnom materijom. Posle svakog povraćanja osećala se bolje i lakše. 19. uveče povraćanje je automatski prestalo. To se desilo zbog toga što su se pluća i grudi očistili od sluzi.

Šta će sada biti sledeća reakcija, niko nije mogao da predvidi. 20. ujutru Kumud je počela da kija. Pitao sam je: “Zašto kijaš? Jesi li se prehladila?” Ona mi je odgovorila: “Ova kijavica nije od prehlade. Da je od prehlade, bilo bi i vodenkaste sluzi iz nosa. Ovo je bilo suvo kijanje.” Efekat ovoga osetio se odmah. Sluz nakupljena u gornjim delovima, počela je da izlazi kroz ždrelo. Kijanje se nastavilo ceo dan i uveče je samo nestalo. 21. u podne Kumud mi je rekla: “Osećam da mi je sada telo zdravo i da je uništen koren astme. Ako mi dozvoliš, ja bih prekinula post sutra ujutru. Posle posta nastaviću da ujutru pijem urin još duže vreme, i nastaviću da postim jednom nedeljno da bih sprečila vraćanje bolesti.” Dozvolio sam joj, i 22. ujutru prekinula je svoj osmodnevni post. Ujutru je uzela vodu od urme, u vreme ručka sok od sapodila (Manilkara zapota), papaje i nara, a uveče vodu u kojoj je prokuvano sočivo. Dva dana nastavila je dijetu sa voćem i tečnostima. 26. juna počela je jednostavnu i zdravu dijetu.

Tako je ona izlečila svoju astmu. Smršala je sa 63 kg na 54 kg, telo joj je postalo pokretljivije, a koža meka i sjajna. Posle njenog tretmana, u Ahmedabadu je jako kišilo, grmelo je i sevalo. Nedelju dana posle toga u ovoj oblasti se zadržala vlaga. Čak i po takvom vremenu ona je putovala kolima u Dakar. Svakodnevno je išla u šetnje. Posle posta, prošle su dve zime i dve kišne sezone bez novog napada astme. Nema šanse da se astma vrati, ali ona i dalje vodi računa i redovno uzima urin. Ovaj opis, mada malo poduži, veoma je ilustrativan. Hteo sam da predočim još jedno veoma važno zapažanje. U većini slučajeva pojavljuju se izvesne reakcije kao što su proliv, povraćanje, kijanje i slično, kao i u ovom slučaju. Međutim to ne mora biti pravilo. Postoji veliki broj zabeleženih slučajeva gde su pacijenti ozdravili bez ikakvih neželjenih sporednih efekata.



PROBLEMI SA ŽELUCEM I BOLESTI CREVA

Konstipacija (zatvor) je veoma čest problem u poslednje vreme. Ovaj problem potiče od nedostatka vežbanja i od navike da se mnogo sedi. Preterano pijenje čaja (crnog, prim. ured) i pušenje, takođe su uzročni faktori konstipacije. Ovaj problem vremenom dovodi do mnogih drugih bolesti, kao što su gasovi u stomaku, stomačni bolovi, gubitak apetita, slabost itd.

Šri H.K. Gupta je biznismen. Ima radnju u najprometnijoj oblasti Delhija. Jednom sam otišao u tu radnju u nabavku sa jednim mojim prijateljem. Moj prijatelj poznaje gospodina Gupta i dok smo prolazili kroz radnju on se nakratko zaustavio. Predstavio me je gospodinu Gupti kao doktora, i posle malo ćaskanja on me je upitao da li mogu da mu pomognem kod njegovog zatvora, koji je trajao tri godine. Uzimao je laksative, ali je na njih bio stekao naviku. Tih dana eksperimentisao sam sa urinom, i kad god bi mi se ukazala prilika pokušavao sam to da predložim pacijentima.

Rekao sam mu da dođe kod mene kad god mu odgovara i da uradimo zdravstveni pregled. U mom dispanzeru sam mu uzeo malo urina na analizu i pomešao ga sa malo tinkture kardamoma, i dao mu tu mešavinu. Savetovao sam ga da je pije tri puta na dan, uzdržava se od čaja i začinjene hrane, i da dođe sutra ponovo. Nastavio sam ovu proceduru tri dana. Gospodin Gupta mi je rekao da se oseća malo bolje. Tada sam mu četvrtog dana rekao istinu, dao mu Armstrongovu knjigu i zamolio da je dobro pročita. Čitao ju je više puta, i povremeno sa mnom o tome diskutovao. Konačno je bio uveren i počeo da uzima urin tri puta dnevno. Kada sam ga posle dva meseca sreo, izgledao je lepše. Dobio je na težini i popravio mu se apetit.

Šri Prem Lal Ahlumvalia iz Ram Nagara je imao konstipaciju i gasove u stomaku. Kad god bi imao napad gasova, njegov bol i uznemirenost postajali bi nepodnošljivi. Jednom ili dvaput sugerisao sam mu urinoterapiju, i objasnio mu tehniku upotrebe urina. On se dvoumio oko toga, i iako je želeo da eksperimentiše, nije mogao da skupi hrabrost. Međutim, jednog dana desilo se da je bio sam kod kuće, kada su počeli njegovi problemi. Usred muka, setio se mojih saveta i rešio da ih isproba. Otišao je u kupatilo sa čašom, urinirao u nju, i popio je na licu mesta. Efekat je bio čudesan: u roku od tri minuta, sav bol i uznemirenost nestali su. Istog dana uveče, došao je kod mene i ispričao mi svoje iskustvo.

Ohrabrio sam ga da redovno pije urin nekoliko dana, da bi satro problem u korenu. Rekao je da mu sada više nije potrebno ohrabrenje pošto se i sam uverio u delotvornost urina, i odlučio da pobožno sledi tretman. I dalje svakodnevno ujutru pije urin, pet godina posle ovog događaja, i nema više nikakvih stomačnih problema. Pored toga, imao je tendenciju da se zimi, i u vreme kišnih sezona, vrlo lako prehladi, od čega se, kao sporednu dobit, takođe izlečio. On je nabavio primerak Armstongove knjige Voda života, i nazvo je Gita zdravlja.

Mazanje tela urinom i stavljanje vlažnog pakovanja urina na stomak i karlicu, takođe pomaže u prevazilaženju konstipacije. Posle stavljanja vlažnog pakovanja urina na karlicu, čovek najčešće oseća potrebu da ide u toalet, i konstipacija se razreši. Jedan stariji čovek od 62 godine, kada mi se obratio, nije imao stolicu tri dana. Imao je naviku da uzima laksative, i nedavno je došao do zaključka da je previše lekova štetno po zdravlje.

Pošto je njegov način razmišljanja bio podložan prihvatanju prirodnih lekova, rekao sam mu da prestane da jede. Preporučio sam mu da pije puno vode i sopstveni urin, barem tri puta dnevno, i da stavlja na karlicu tkaninu natopljenu urinom, i održava je vlažnom. Posle deset sati, u jedanaest uveče, osetio je potrebu da izbaci stolicu. Količina izbačene stolice bila je ogromna, i on je osetio veliko olakšanje. Te noći čvrsto je spavao. Kada je sledećeg jutra došao kod mene, dao sam mu moj primerak knjige Voda života. On sada svakodnevno uzima vodu života i nema konstipaciju.

Urinoterapija čini čuda kod bolesti creva, na primer kod upale slepog creva, kolitisa, dizenterije i čira na crevima, kao što se vidi iz istorija slučajeva koje su navedene u Raođibaijevoj knjizi o urinoterapiji. Na žalost, ja lično nisam imao prilike da lečim ove bolesti urinoterapijom. Međutim, znam da se jedan moj prijatelj izlečio od dizenterije postom na urinu i vodi.

Daću ilustrativan primer kako je doktor Salaria, Raođibaijev prijatelj, izlečio pacijenta od upale slepog creva. Pacijent je duže vreme imao konstipaciju i dizenteriju, a kasnije razvio upalu slepog creva, i bila mu je preporučena operacija. On je kontaktirao dr Salariu, koji ga je pozvao da bude primljen kod njega u bolnicu. Dr Salaria ga nije operisao, već ga je nagovorio da se podvrgne urinoterapiji. Morao je da pije sopstveni urin tri puta dnevno i da se klistira urinom. Ovaj proces čišćenja njegovih creva trajao je tri dana. Izašla je čak i stara i sasušena stolica, i pacijent je ozdravio bez operacije.



GROZNICE

Postoje razne vrste groznica. Iako imaju razna imena, koren koji ih sve izaziva jedan je isti. Usled preteranog unosa neprirodne hrane, stvaraju se otrovi u telu koji se tokom vremena nagomilavaju. Ovo stanje rezultira groznicom, koja je prirodan način čišćenja tela od ovih akumuliranih otrova. Kada je ovo slučaj, trebalo bi, u stvari, da pustimo prirodu da obavlja svoje, bez uplitanja. Najbolji način da se pomogne prirodi je post. Ali u savremenom svetu ljudi su postali suviše razmaženi. Oni nastavljaju da uzimaju hranu na silu ili po navici, čak i kada za to ne postoji unutrašnja potreba. Ne žele da legnu na krevet i odmaraju. Tako oni uzimaju tablete i injekcije najsavremenijih lekova. Prirodan proces čišćenja se stopira, i groznica nestaje. Ljudi onda misle da su izlečili bolest, ali ne znaju da su u tom procesu postali skloni mnogo opasnijim bolestima. Sporedni efekti lekova kojima su se trovali ponekad su opasniji od samih bolesti.

Sledi Armstrongov opis groznice kod devojke od sedamnaest godina, i kako se ona izlečila. Šest dana imala je temperaturu od 40-41 stepen C. Organizam joj je bio veoma slab. Veoma kvalifikovan lekar bio je mišljenja da ju je vrlo teško izlečiti. Čak i ako bi se slučajno izlečila, za to bi trebalo barem petnaest meseci. Pacijentkinjin otac je čuo za urinoterapiju i imao je vere u njenu efikasnost. Pozvao je Armstronga. Armstrong je mislio da je teško tako slaboj osobi da posti, ali devojka je pristala. Njen urin bio je prljav i redak. Već posle 24 sata posta na urinu i vodi njena temperatura spala je na 38,3 stepena C. Boja i konzistencija urina su se takođe promenili, i postao je prozirniji. Posle tri dana temperatura je bila 36,1 stepen C, a za pet dana spustila se na 35 stepeni C. Njeno lice je postalo blistavo, a telo oživelo. Lekar je bio zapanjen ovim promenama. Post je prekinut posle osamnaest dana. Devojčina koža postala je meka poput dečije. Samo par dana posle prekida posta, mogla je naporno da radi. Osećala se potpuno zdravom. Nastavila je da pije svoj urin. Posle nekoliko godina udala se i dobila decu.

Smatra se da je malarija veoma tvrdoglava bolest. Širi se kao epidemija. Komarci su njeni prenosioci. Pacijenti oboleli od malarije osećaju tri zasebne faze bolesti, izuzetnu hladnoću, vrućinu i znojenje. Malarija veoma iscrpljuje pacijenta. Jedini lek za ovu bolest je derivat kinina. Međutim, kao što mnogi od nas znaju, kinin, u principu, ne leči bolest u potpunosti. Ona se često vraća i to često još žešćom snagom. Armstrong kaže da se malarija može potpuno uništiti urinoterapijom. On tvrdi da za ni jedan slučaj nije potrebno više od deset dana za izlečenje. Evo jednog takvog slučaja iz njegove knjige. Pacijent je izgledao veoma jako i snažno. Bio je osoba veoma umerenih navika. Dobio je malariju na dalekom istoku. Od tada je imao 36 napada malarije i uzimao je redovno kinin. Na kraju je ozdravio posle deset dana posta na urinu i vodi. Nikada više nije mu trebao kinin, i ostao je zdrav celog života pridržavajući se umerenosti i pijući vodu života.

Priroda je najbolji lekar na raspolaganju. Šri Morarđi Desai je takođe izlečio malariju posteći deset dana. Ovaj događaj opisan je u njegovoj knjizi Nature Cure (Prirodni lek). Njegova malarija je potpuno nestala i više se nikad nije vraćala.

Groznice nepoznatog porekla i teške po prirodi su, takođe, osetljive na urinoterapiju. Groznica crne vode (kod koje urin pacijenta postaje crn) vojnog oficira u Južnoj Africi, izlečena je postom na urinu i vodi i stavljanjem vlažnog pakovanja urina na čelo. Pripadnici plemena u Africi koji su pronašli oficira u nesvesti nagovorili su ga da pristane na tretman urinom. Ovaj događaj se odigrao pred Armstrongom i opisan je u njegovoj knjizi.

Ja imam iskustva iz prve ruke na ovu temu. I ja sam imao malariju pre četiri godine. Do tada sam već primenjivao tretman urinom puno puta sa uspehom i bio sam potpuno uveren u njegovu moć. Postio sam na urinu samo tri dana i potpuno ozdravio. Jedan moj rođak koji je dobio malariju skoro u isto vreme, nije poslušao moj savet, i uzimao je kinin. Posle samo pet nedelja ponovo je dobio malariju. Ovoga puta je, međutim, pristao da posti na urinu, i postio je tri dana. Izlečio se, ali je nastavio da pije urin još mesecima, iz predostrožnosti.



BOLESTI BUBREGA, KAMEN U BUBREGU I DIJABETES

Jedna udata žena, stara četrdeset godina, bila je u kritičnom stanju. Imala je otežano disanje, a urin je bio oskudan, gust i pomešan sa krvlju i gnojem. Godinu dana pre toga imala je zadovoljavajuće zdravlje i prijatno je izgledala. Sudeći po visini, trebalo je da njena kilaža bude oko 65 kg, ali posle napada bolesti, došla je do 127 kg. Lekar je proglasio neizlečivom, ali Armstrong nije gubio nadu.

Na sreću, njene dve negovateljice bile su veoma spremne za saradnju i Armstrong je bio veoma zadovoljan njihovom negom. Tretman pacijenta je počeo sa dozom od oko pola decilitra njenog urina. Urin je bio lošeg mirisa, vruć, gust i pomešan sa krvlju i gnojem. Čak i takav urin imao je čudesan efekat na pacijenta. U sledećih 24 sata, količina njenog urina bila je preko pet i po litara. Urin ima tu predivnu osobinu da isteruje skrivene otrove iz tela. Kako je nastavljala da uzima urin, količina njenog urina se i dalje povećavala, a njegova boja i konzistencija postala je bistra i svetla kao kišnica.

Osim urina, ona je pila i vodu iz slavine. U toku prvih 24 sata postepeno je popila oko tri litara vode. Posle tri dana, njena žeđ bila je utoljena. Četvrtog dana izgledalo je da je van opasnosti, i od tada su one dve negovateljice nastavile da vode brigu o njoj. Dvadeset trećeg dana posta jedna od negovateljica joj je dala malu količinu soka, sa nekoliko kapi soka od limuna. Reakcija je bila silovita. U roku od dva sata, dobila je osip po rukama i jako su je svrbele. Urin se zaustavio i karlična regija joj je otekla. Na otekle delove stavljeno joj je vlažno pakovanje urina. Za tu svrhu korišćen je urin negovateljica. Ruke su joj mazane urinom. Posle četiri sata, urin je ponovo krenuo, i pacijentkinja se uskoro oporavila.

Mazanje pacijentovog tela urinom, dvaput ili triput dnevno, integralni je deo urinoterapije, pod uslovom, naravno, da pacijent to može da podnese. Nju su negovateljice mazale dva puta dnevno svojim urinom. Posle 48 dana posta, stanje pacijentkinje bilo je dovoljno dobro. Prekinula je post sokom od narandže. Posle nedelju dana od tada imala je 54 kg, i počela je da šeta po sobi. Nastavila je sa pijenjem i mazanjem urinom, što je dovelo do potpunog oporavka i meke kože.

Ovaj prikaz je zapanjujuć ali istinit. Bolest bubrega ove žene potpuno je izlečena. Armstrong je pisao da je javnost bila veoma impresionirana njenim oporavkom. Međutim, lekari ovo uopšte nisu zabeležili. Kako bi i mogli? Oni su bili toliko zatucani i u strahu da će njihove teorije i praksa biti u opasnosti. Javnost, takođe, ima kratko pamćenje i sugestibilnu prirodu. Čak i ako vidi tako uspešan tretman, posle razgovora sa lekarem, čovek će se dvoumiti i biti poljuljan. Biće spreman da odbaci iskustvo iz prve ruke radi uspostavljenog gledišta.

Tretman urinom daje dobre rezultate kod nefritisa (zapaljenje bubrega). Dr Parag D. Desai, koji je uspešan urinoterapeut, i učinio mnogo da se urinoterapija pročuje, preporučivao je upotrebu crnog blata sa dna bilo koje bare. Treba ga pomešati sa urinom i staviti na otečenu regiju. Ako je urin oskudan ili potpuno stopiran, jedna ili dve doze urina, sa vlažnim pakovanjem urina na karlici, rešiće problem. Ako se pojavi bol tokom mokrenja, i to može da se leči na ovaj način. Raođibai je i sam jednom imao akutni bol usled stopiranja urina. Morao je da koristi kateter, ali je skupio hrabrost i popio urina koliko god je mogao da sakupi za jedan sat. Posle dva sata, urin je počeo da nadolazi, i bol je nestao.

Ja nisam imao lično iskustvo urinoterapije na bolestima bubrega. Ove bolesti su ozbiljne prirode, i ljudi ne vole da isprobavaju nekonvencionalne metode ukoliko na to nisu prisiljeni. Ako se bilo šta neželjeno desi, bilo da je to usled nepažnje samog pacijenta, lekara će kriviti za pacijentovu nesreću. Ipak, zahvaljujući Raođibaijevom svedočenju, ja sam uveren da se čak i dijabetes i kamenje u bubregu mogu uspešno izlečiti. Šri Pratap Džetalal Kautaria, umetnik iz Bombaja, sa 35 godina imao je kamen u bubregu već sedam godina. Išao je na lečenje kod više lekara i svi su mu savetovali operaciju, na koju on nije pristajao. Na kraju ga je lečio dr. Parag D. Desai, upravnik Bombajskog centra za urinoterapiju. Savetovao ga je da stavlja vlažna pakovanja, mazanje i pijenje urina, i pacijent je ozdravio.



KANCER

Sada ćamo pričati o bolesti koja je skoro sinonim za smrt. Kad rak nekoga opsedne, lekari ga tretiraju kao terminalni slučaj. Današnja medicinska nauka ima dva tretmana ove bolesti: prvo je operacija, a drugo terapija zračenjem. Ali ovi tretmani samo pojačavaju bol i obezbeđuju još malo života pacijentu. Koje god da su savremene teorije koje se tiču porekla raka, mi snažno verujemo da ako osoba živi prirodnim i umerenim životom, ne treba da strahuje ni od kakve bolesti. Svaka bolest je rezultat nagomilanih otrova u telu, nastalih usled pogrešne ishrane i nezdravih navika. Postoji mnogo vrsta kancera. Do trenutka kada se dijagnostifikuje, on je već pustio korenje po telu i raširio se po različitim organima. Zato njegovo uništavanje na određenom mestu, putem operacije ili zračenjem, ne pomaže. U prošlosti su postojale neke nekonvencionalne metode za lečenje ove bolesti. Tvorci ovih metoda su tvrdili da imaju velikog uspeha u lečenju svih tipova raka, ali njihova tvrđenja nisu priznavali konvencionalni lekari. Da li je to usled njihovih stečenih prava? Imali su dovoljno razloga da veruju u to.

Armstrong je u svojoj knjizi pomenuo slučaj iskusne medicinske sestre. Ona je negovala oko pedeset pacijenata obolelih od raka. Kada je njoj saopštena dijagnoza raka, lekari su hteli da operišu zahvaćeni deo njenog tela. Ona nije pristala, i to iz dobrog razloga. Ona je svojim očima videla da se bol mnogo puta pojačavao posle operacije kanceroznog dela. Posle operacije, kancerozni rast se pruža u druge delove, i bol koji se onda oseća mnogo je veći. Postoji puno takvih primera. Posle druge operacije, kancer ponovo raste, sada u treći deo tela, i bol se pogoršava. Ovi metodi tretmana su se pokazali potpuno neefikasnim, ali su i dalje jedini prihvaćeni tretmani kancera. To je neobično stanje stvari koje se održava u, takozvanoj, naučnoj zajednici lekara.

Sve ovo je napisano da bi pokazalo preovlađujuću situaciju kada je u pitanju lečenje ove smrtonosne bolesti. Međutim, naturopati i urinoterapeuti imaju drugačiji pogled na ovu temu. Armstrong kaže da po zakonu nikome ko nije priznati medicinski praktičar nije dozvoljeno da leči rak. Zato on ne može zvanično da tvrdi da je lečio pacijenta od raka, čak i ako je on bio, pod njegovim vođstvom, izlečen pomoću urinoterapije. Po Armstrongu, nije neophodno dijagnostifikovati bolest pre njenog lečenja urinoterapijom, jer urin nije lek za neku određenu bolest, već je prirodno sredstvo za postizanje zdravlja. Neki pacijenti koji su tvrdili da boluju od raka dolazili su Armstrongu i ozdravili. Pored toga, mora da je bilo puno pacijenata bolesnih od raka koji su dolazili kod Armstronga čak i pre odlaska kod drugih lekara. Oni su takođe izlečeni, a da nisu ni znali da su bolovali od tako ozbiljne bolesti. Evo nekoliko slučajeva koje je lečio Armstrong.

Gospođa od četrdeset godina bila je veoma slaba i imala uvećanje žlezda na grudima. Bila je teška manje od njene normalne težine. Onkolog je to dijagnostifikovao kao kancer, i savetovao operaciju. Pacijentkinja je odlučno odbacila tu mogućnost, i odlučila da proba urinoterapiju. Počela je post na urinu i vodi. Njen dnevni unos vode bio je preko tri i po litra. Njen suprug ju je svakodnevno dva sata mazao njegovim urinom. Vlažno pakovanje urina takođe je danonoćno stavljano preko celih njenih grudi. Posle deset dana gospođa je bila izlečena. Dvanaestog dana otišla je kod istog specijaliste, koji nije mogao da pronađe čak ni trag od ranijeg problema. Gospođa je imala i anemiju, koja je istovremeno, takođe izlečena tokom ovog procesa.

Sredovečna gospođa se 1925. obratila Armstrongu. Imala je kancer pod pazuhom. Hirurzi su je savetovali da ga operiše, ali njena ćerka ih je zamolila da sačekaju neko vreme, da bi njena majka mogla da primi posebno hranljivu dijetu od koje bi bila u dobroj formi za operaciju. Lekari su prihvatili njen predlog, i operacija je odložena za nedelju dana. Pacijentkinjina ćerka je već ranije imala neka iskustva sa urinoterapijom i nagovorila je majku da je proba. U roku od pet dana uvećanost njenih limfnih ‘lezda je nestala. Posle dva dana otišla je u bolnicu, kako je bilo zakazano. Lekari su bili iznenađeni kad su videli da je izlečena. Pažljivo su je pregledali i otkrili da nema više raka. Armstrong je svoju knjigu Voda života napisao 1944. a ta gospođa je i dalje živela u dobrom zdravlju.

Druga pacijentkinja došla je Armstrongu 1927. Tada je imala 45 godina, i bila je punije građe. Imala je teško kancerozno tkivo na levoj strani grudi. Već je imala takvo tkivo dve godine ranije, i tada je bila operisana. Drugi put nije pristala na operaciju i probala je tretman urinom. Posle posta od 19 dana, njena kancerozna izraslina je nestala, ali je ona nastavila da posti da bi se oslobodila gojaznosti. Kada je posle 28 dana prekinula post, nije ostalo ni traga od kancera i izgledala je kao lepa mlada žena. Poenta ovog primera je da operacija ne leči bolest u potpunosti, i posle operacije problem se ponovo javlja u nekom drugom delu tela.

Drugi primer je vredan jer pokazuje da osoba koja ima više bolesti, koje izgledaju kao da nisu međusobno povezane, može biti potpuno izlečena od svih problema tretmanom urinom. Pacijentkinja, mlada žena, imala je otok i uvećanje žlezda u desnoj dojci. Porodični lekar ju je savetovao da se podvrgne propisnom ispitivanju. Međutim, ona je odbila, jer je njena majka umrla od iste takve bolesti posle operacije. Pacijentkinja je patila i od hroničnog zapaljenja trbušne maramice. Nekada je operisala slepo crevo, ali bol joj posle toga nije u potpunosti nestao. Gospođa je počela da posti, i uprkos protivljenjima svoje rodbine, nastavila je post. Posle 19 dana, dojka i pazuh su bili oslobođeni od otečenosti, ali bol usled upale trbušne maramice i dalje je postojao. Nastavila je post još 16 dana, i potpuno se izlečila.

Mladiću od 28 godina, koji je patio od raka grla i sifilisa, lekari su davali samo još tri dana života. On se izlečio urinoterapijom, i živeo još godinama. Starijoj ženi od 62 godine ustanovljen je rak creva i preporučena joj je operacija. Izlečila se u roku od tri nedelje i živela do svoje 84. godine.

Svi ovi navedeni slučajevi koje je opisao Armstrong, samo su uzorak od stotina takvih slučajeva koje je on lečio tokom svoje karijere. Jedan onkolog njegovog vremena otvoreno je veličao Armstronga i njegov metod lečenja, pošto je bio svedok izlečenja pacijenata koje je on proglasio neizlečivima.

Šri Raođibai je, takođe, opisao mnogo uspešnih slučajeva lečenja kancera, uključujući rak grla, creva i jezika. On je preporučio i neke dodatne mere za pacijente koji boluju od raka. To su:


(1) čiščenje ušiju urinom dva puta dnevno.
(2) Stavljanje vlažnog pakovanja urina na glavu i čelo, što je moguće češće. Kosa bi trebalo da je veoma kratka.
(3) Grgljanje i ispiranje ustiju svežim urinom tri puta dnevno.

Svrha ovih mera je da se telo oslobodi nagomilanih otrova, svim mogućim sredstvima.



GANGRENA

I ovo se smatralo neizlečivom bolešću. Kod ove bolesti neki delovi tela ne dobijaju dovoljno krvi da ih ishrani. Oni postanu beživotni i počnu da propadaju. Ovo je duboko ukorenjena bolest i pacijent je suočen sa laganom smrću. Ako prst počne da truli, i ovaj se deo odstrani operacijom, pacijent nije izlečen. Propadanje će zahvatiti ekstremitete operisane šake, i posle nekog vremena, cela će šaka da otekne. Armstrong je sa uspehom lečio neke slučajeve gangrene. Sledi opis nekih od njih.

1920. godine, žena od 23 godine došla je kod Armstronga. Ona je bila njegov prvi slučaj gangrene. Žena je patila od anemije, i pluća su joj bila bolesna. Jedno njeno stopalo bilo je sasušeno i beživotno. Njene oči bile su žute usled žutice. Armstrongu, na tretman urinom, ju je poslao čuveni naturopata. Poboljšanje zdravlja pacijentkinje bilo je tako trenutačno, da je Armstrong bio iznenađen, i po prvi put poverovao da gangrena nije neizlečiva. Pacijentkinja je stavljena na post. Pila je sav urin koji je izlučila tokom dana, i dosta vode, po potrebi.

Svakodnevno su mazali njeno telo urinom, i vlažna pakovanja urina stavljana su na inficirana mesta. Posle deset dana, njena creva i bubrezi počeli su pravilno da rade, bol se smanjio, disanje je postalo pravilno i lako. Počela je da ima čvrst san, i znaci života postali su vidljivi na njenom sasušenom stopalu. Posle osamnaest dana posta, stopalo je postalo normalno. Koža se obnovila i na njoj nije bilo niti ožiljka.

Neposredno posle ove pacijentkinje, druga gospođa od 40 godina obratila se Armstrongu. Njena desna noga bila je toliko u stanju raspadanja da su joj lekari savetovali da je amputira. Osim toga, ona je patila od konstipacije, šuljeva, anemije, ekcema i dr. Ali gospođa je imala hrabrosti i počela post na urinu. Posle pet dana, rana je počela da se isceljuje, a koža je izgledala zdravo. Prvi put posle više meseci imala je dubok neometan san. Posle nedelju dana, njeni bubrezi i creva počeli su pravilno da funkcionišu. Nestali su problemi sa šuljevima. Posle dve nedelje, nije ostalo ni traga od gangrene. Prekinula je post posle petnaest dana i nedelju dana jela grožđe, banane i paradajz. Druge nedelje bila je na svežem mleku i voću. Od treće nedelje počela je uobičajenu ishranu.

Pacijent koji je imao gangrenu, imao je i dijabetes. Njegova leva ruka bila je napadnuta gangrenom od zgloba šake do lakta. Posle 48 dana posta, izlečen je i od dijabetesa i od gangrene.

Devojčica od 10 godina je imala anemiju i gangrenu obe noge. Ranije je imala psorijazu, i ovi problemi su se pojavili posle represivnog tretmana. Posle osamnaest dana posta potpuno se oporavila i svi njeni problemi, uključujući psorijazu, nestali su. Ima još mnogo drugih slučajeva koje je Armstrong lečio, koje ne moramo navoditi. Moram priznati da ja lično, do sada, nisam imao prilike da lečim rak ili gangrenu urinoterapijom.



TUBERKULOZA

Armstrong je i sam imao ovu bolest i izlečio je tretmanom urinom. To je bio njegov prvi susret sa urinoterapijom. Ova priča je već detaljno opisana na drugom mestu u ovoj knjizi i nema potrebe da se ponavlja.

Šri Raođibai je opisao mnogo iskustava pacijenata od tuberkuloze koji su se izlečili pomoću urinoterapije. Jedan od njih je Šri Ramđibai Haribai Patel. On je njegov slučaj izneo na kongresu lekara i vaidja. Ovaj kongres je održan 12. i 13. marta 1960. u ašramu Harijan u Ahmedabadu, sa predsedavajućim dr Pramđivanom Das Mehtom (Pramjivan Das Mehta). Ovde navodimo suštinu njegove priče ispričane na ovom kongresu. Šri Ramđibai je bolovao od tuberkuloze pluća poslednje četiri godine. Prvo su počeli kašalj i temperatura. Postao je slab. Osećao se malo bolje četiri meseca kada je uzimao neke lekove, ali su se kašalj i groznica ponovo pogoršali. Lečio ga je neki drugi lekar, i opet mu je bilo bolje tri-četiri meseca. Ali uskoro mu je stanje postalo lošije, i savetovali su mu operaciju.

U međuvremenu, Ramđibai je morao da ode do jednog svog rođaka. Taj rođak je imao veliku veru u prirodne lekove i u urinoterapiju. On ga je ohrabrio da proba tretman urinom pre odlaska na operaciju. On je ovaj eksperiment započeo mazanjem tela urinom. Posle nedelju dana, Ramđibai je počeo da ga pije. Petnaest dana kasnije sreo je Šri Raođibaija Manibai Patela, i bio podstaknut da sa time nastavi, vodeći računa o merama predostrožnosti. Nastavio je tretman, i nakon tri meseca njegovo stanje bilo je znatno bolje. U vreme kongresa, njegov tretman je trajao već jedanaest meseci, sa velikim poboljšanjem. Radio je, i tokom tog perioda, dva, tri puta ga je uhvatio pljusak, ali nije bilo negativne reakcije. Oslobodio se groznice i kašlja. Nadao se da će daljim tretmanom biti potpuno izlečen.

Tuberkuloze kostiju i grudne duplje, takođe reaguju na urinoterapiju. Ima puno slučajeva, ali nije neophodno da se ovde navode.



SRČANE BOLESTI I KRVNI PRITISAK

Baš kao što je Armstrong prve eksperimente izvodio na sebi samom i ozdravio od tuberkuloze, tako je i Raođibaijevo upoznavanje sa urinoterapijom bilo usled njegove bolesti srca. On je takođe imao lično iskustvo, i pošto je od nje osetio dobrobit, postao je zakleti pobornik urinoterapije. Već smo ukratko opisali njegov život, a sada ćemo navesti par detalja iz njegove priče o prvom susretu sa urinoterapijom.

Bolest srca je danas ubica broj jedan. Novine su pune izveštaja o smrti usled otkazivanja srca. Izgleda da sve velike vođe, biznismeni i akademski građani umiru od bolesnog srca. Uzroci su brojni, ali jedan od glavnih uzroka je stres i tenzija savremenog života. Šri Raođibai je imao prvi srčani udar 1954. kada je bio na letnjem odmoru u Maunt Abuu. Sudeći po Raođibaiju, uzrok ovog srčanog udara bila je hiperacidoza. 1958. je imao drugi udar koji je bio vrlo ozbiljan, i bio je na ivici smrti. Međutim, on je bio rešen da služi čovečanstvu još par godina i zato je preživeo udar.

Ali, od tada pa na dalje patio je od kašlja, i kad god bi se imalo napregnuo povećala bi mu se palpitacija. U februaru 1959. su ga pregledali kompetentni lekari. Rekli su mu da mu je desno plućno krilo oštećeno, i da zato ima kašalj, ali da stanje nije ozbiljno. Savetovali su, takođe, šri Roađibaija da primi injekciju Napthola, da bi izvukli vodu iz sistema preko urina, i poboljšali stanje oko kašlja. Dali su mu injekciju Napthola, i izbacio je oko dva i po litra vode tokom 24 časa, ali kašalj nije prestao.

Jednoga dana Šri Jutabađi iz Subarmati ašrama iz Hariana je došao kod njega. Pričao mu je o urinoterapiji i o svom iskustvu u vezi sa njom. Takođe, dao mu je i Armstrongovu knjigu Voda Života. Raođibai je pročitao knjigu i postao zainteresovan, a kasnije i uveren. Rešio je da na sebi sprovede eksperiment. Onda je pozvao lekara, u čiju je inteligenciju i integritet imao puno poverenja, i saopštio mu svoju odluku. Posle ove konsultacije počeo je svoj tretman.

Od 18. februara počeo je sa mazanjem tela pet dana starim urinom. To je sa entuzijazmom obavljao njegov sin Sašikant. Rezultat toga je da je u roku od četiri dana urin počeo da prolazi bez ikakvih teškoća. Ranije je zbog toga morao da uzima tablete. Posle sedam dana, smirio mu se bol u leđima, i mogao je ustane i hoda bez pomoći. Raođibai je osećao svrab i pečenje, kao i oduzetost u nogama. Plašio se da je to ekcem. Ali svi ovi simptomi nestali su za devet dana. Nastavio je sa mazanjem. Za petnaest dana prestao je kašalj, pretnja je izbrisana, i danima je uživao u mirnom čvrstom snu. Pored ovih promena, njegov opšti izgled jako se popravio. Lice mu je postalo svetlo, a koža čista i nežna. Lekar i članovi porodice bili su zapanjeni videvši ove promene na njemu. Raođibai je bio veoma ohrabren rezultatima urinoterapije. Želeo je da posti na urinu. Ali, pre nego što je preduzeo ovaj korak, želeo je da bude na sigurnom tlu. Zato je odlučio da se podvrgne lekarskom pregledu, i da čuje savet lekara pre nego što počne post.

Na lekarskom pregledu otkriveno je da mu se veličina srca smanjila. Pluća su bila čista i suva. Nije bilo tragova kašlja. Srčani ritam bio je 80, krvni pritisak 140, a temperatura normalna.

Iako je srčani ritam bio normalan, njegovi otkucaji bili su nepravilni, ukazujući na srčanu bolest. Međutim, pošto nije bilo kašljanja, lekar se nadao da će se srce sada odmoriti, i da će mu se stanje zato popraviti.

Sada je Raođibai tražio od lekara dozvolu da posti. Lekar je dozvolio post od samo dva dana. Počeo je post, i posle dva dana želeo je da ga nastavi. Lekar mu nije dozvolio, i zato je prekinuo post vodom od kuvanog povrća. Prestao je sa mazanjem, a nastavio je da uzima svoj jutarnji urin.

Ustanovljeno je poboljšanje njegovog stanja. Bilo je nekih promena u EKG-u srca. Lekar je bio veoma zadovoljan. Nastavio je da pije urin i da povremeno maže telo. On nije bio potpuno izlečen, ali je živeo veoma srećnim životom. Lekar mu nije više dozvolio da posti, pošto je krvni pritisak mogao da mu previše padne.

Raođibai je još dugo nastavio sa svojom odmerenom rutinom. Želeo je da se u potpunosti oslobodi bolesti, i zato se, i bez dozvole lekara, upustio sam u post na urinu od tri dana. Rezultat je bio da je postao veoma slab, a krvni pritisak mu je pao na 108. Iskrsle su i neke druge komplikacije. Zato je napustio ideju da nastavi post.

Čak je i Armstrong zabranjivao post srčanim bolesnicima. On je izlečio srčanog bolesnika tako što je on morao da pije sav svoj urin i da maže telo dvanaest nedelja, ali nije dozvolio pacijentu da posti; pacijent je jeo jednom dnevno.

Raođibai se setio ovog Armstrongovog saveta i napustio ideju o postu. Međutim, nastavio je da pije urin i da maže njime telo. Njegovo stanje je dugo vremena ostalo veoma dobro. Ipak, umro je 1962. u 74. godini.

Pacijent, koga je Armstrong lečio dvanaest nedelja, bio je sredovečan. On je dobijao medicinski tretman poslednjih godinu dana. Trebalo je da operiše trbuh. Njegovo stanje je bilo toliko loše da je često padao u nesvest. Uvek je držao u džepu svoje ime, adresu i lekove, i nalepnicu na odeći sa uputstvima kako da se sa njim postupa ako ga pronađu onesvešćenog. Takvo mu je bilo stanje kada je došao kod Armstronga. On ga je savetovao da pije sav svoj urin. Isprva je oklevao, ali je ubrzo počeo da uzima urin. Onda je dobio instrukciju da maže telo urinom. Sam Armstrong ga je mazao dva sata. Mazanje lica, glave i tabana naročito je važno, i zato im treba posvetiti više vremena. Jednom dnevno davana mu je laka i jednostavna hrana. Posle mesec dana tretmana bilo mu je dovoljno dobro da je mogao da nastavi da radi svoj posao. Za dvanaest nedelja njegovo lečenje bilo je završeno. Njegov prethodni lekar bio je veoma zadovoljan, ali u isto vreme i zaprepašćen njegovim oporavkom. Posle toga on više nikada nije imao srčani udar.

Krvni pritisak, ma koliko bio visok ili nizak, može biti uspešno lečen urinom. Jedna gospođa od 45 godina je bolovala od visokog krvnog pritiska. Njen muž, koga je Raođibai poznavao, došao je da se sa njim konsultuje. Tokom razgovora rekao mu je da je njegova žena jednom bolovala od kašlja i prehlade, i da je zato dobijala jake injekcije. Tok lečenja streptomicinom bio je završen, a njen kašalj nije nestao. Umesto toga, njen pritisak je skočio na 270. Stotine injekcija i tableta nisu mogle da joj spuste pritisak. Kao poslednju nadu, lekari su odlučili da joj operišu nerve. Trpela je velike bolove, i niko nije mogao da podnese da je gleda u takvom stanju.

Na kraju je odlučeno da se primeni tretman urinom. Njen urin bio je oskudan. Zato je urin njenog muža korišćen za mazanje, a njen su joj davali da pije. Za prvih deset dana pritisak joj je pao na 225, i počela je da spava posle šest meseci nesanice. U sledećih deset dana pritisak joj je spao na 200. Sada je osetila olakšanje. Bol je prestao. Za šest nedelja pritisak je bio 150.

Pacijentkinja je bila toliko neumerena i neobuzdana u svojim navikama, da je bilo nemoguće da se tretman nastavi duže vreme. Prekinut je. Ponovo je lečio neki vaidja, i ona je, na žalost, umrla.

Na sličan način je ozdravio neki pacijent koga je od niskog pritiska lečio vaidja. Vaidja je rekao pacijentu da donese urin na ispitivanje, a vratio mu ga rekavši da je to Gau-Mutra (kravlji urin). Pacijent je, naravno, izlečen. Kasnije je saznao istinu i sam nastavio tretman. Pre tretmana pacijentov krvni pritisak bio je 110, i osećao je uznemirenost i slabost. Posle tretmana pritisak mu je bio 123, a uznemirenost i slabost su nestali.



ŽENSKE BOLESTI

Žena koja se zvala Prabavati je imala 45 godina, i bolovala je od krvave leukoreje (obilno lučenje vaginalnog sekreta, prim.prev.). Za vreme menstruacije previše je krvarila, i to se nastavljalo duže vremena. Morala je da posti osam dana. Mazanje urinom i pijenje urina nastavilo se mesec dana. Istovremeno, vata (tampon) natopljena urinom svakodnevno je četiri puta dnevno stavljana u njenu vaginu. Za mesec dana žena se u potpunosti rešila svoje bolesti. Njeno lečenje je vodio dr Parađi D. Desai (Paragji D. Desai).

Mlada žena, koja je pretrpela unutrašnju povredu usled iznenadnog pada, patila je od neuredne menstruacije. Pogođeno joj je bilo i varenje, i patila je od konstipacije. Zbog toga su joj se otrovi nagomilali u telu. Prvo je isprobala alopatski, a zatim i ajurvedski tretman. Međutim, stanje u vezi sa konstipacijom i menstruacijom ostalo je isto. Onda su je neki njeni rođaci posavetovali da ode u bolnicu Nature Cure (Prirodni lek) u Maladu. Doveli su je iskusnom lekaru te bolnice dr Krišni Vermi (Krishna Verma).

U tom trenutku zdravstveno stanje žene bilo je veoma ozbiljno, i izgledalo je da neće živeti duže od dan, dva. Dr Krišna Verma je isprva odbio da se lati ovog slučaja. Ali nju je u bolnicu doveo vaidja, koji je bio hromoterapeut. On je rekao da ako dozvole pacijentkinji da koristi prostorije bolnice zajedno sa primenom hromoterapije da će on biti odgovoran za njen život i smrt. I ženin muž je takođe pristao da preuzme odgovornost za nju. Na kraju su je ipak primili u bolnicu.

Vaidja, koji se založio da ona bude primljena u bolnicu je otišao u Bombaj da donese svoju opremu, ali se nikad nije vratio. Dr Krišna Verma je onda odgovornost za njeno lečenje preuzeo na sebe.

U vreme prijema, njena menstruacija bila je zaustavljena. Imala je potpuni zatvor (konstipaciju), a njen urin je bio oskudan, tamno obojen i neprijatnog mirisa. Njene ruke, noge, grudi i očni kapci bili su otečeni.

Odlučeno je da je podvrgnu tretmanu urinom. Davali su joj da pije urin i toplu vodu, a telo joj je mazano urinom. Posle nekoliko dana, dali su joj da pije kokosovo mleko umesto obične vode. Polako se njen urin povećao sa oko jednog i po decilitra, na oko dva litra dnevno. Oticanje tela je opalo, a smirile su se i ostale tegobe. Na nekim delovima tela bilo je crnih tačaka usled nagomilane nečiste krvi. Ovo su izlečile pijavice. Tako je žena izlečena i živela normalnim životom. Ovaj slučaj je dr Krišna Verma objavio u ajurvedskom časopisu.

Jedna žena je imala otok materice. To ju je bolelo. Lečila se kod lekara i vaidja bez uspeha. Nju je posavetovala jedna moja pacijentkinja, koja je i sama imala neka iskustva sa urinoterapijom, da pije urin i da stavlja vatu (tampon) natopljenu urinom u vaginu. Problem ove žene nestao je za tri dana i više se nikad nije vratio. Druga mlada devojka, koja se nedavno udala, patila je usled neregularnih i bolnih menstruacija. Sličan savet, koji joj je dala majka, učinio je svoje, i sledeća menstruacija je bila bezbolna i na vreme.

Urinoterapija uspeva bez obzira da li je pacijent muškarac, žena ili dete. Uspeva čak i kod životinja. Njena priroda je univerzalna. Za svakoga, za svaku bolest.



DRUGA BEZAZLENIJA I OZBILJNIJA OBOLJENJA

Ovde smo grupisali neka oboljenja koja nisu ranije nigde svrstana. Već smo rekli da se urinoterapija ne razlikuje za različite bolesti. Njen princip i tehnike ostaju gotovo isti za sve probleme i za svakoga.

Glavobolja i migrena ili hemikranija veoma su česte, naročito među ženama. Njen lek je takođe vrlo uobičajen. Aspirin je svima znan i konzumira se širom sveta. Aspirin je dostupan u mnogim formama, pod različitim imenima. Ovaj lek nikada ne leči problem, već pruža trenutno olakšanje za tri, četiri sata, pacijent stiče naviku, i onda mora da ga uzima svaki put. Ali ovaj lek oslabljuje srce i uništava sistem za varenje.

Ovo stanje lako može da se tretira urinoterapijom. Sardar J.S. Ahuja bio je hronični konzumer čaja. Za njega je bilo normalno da popije deset do dvanaest šolja dnevno. Imao je jako loše varenje, a glavobolja je bila Šri Ahujin stalni pratilac. Ahuja je uvek držao u torbi tablete aspirina i Etvobioforma. Ljudi su to znali, i kad god bi nekoga bolela glava ili imao blagu groznicu, išao bi kod gospodina Ahuje po aspirin, i nikad se ne bi razočarao. Ahujina dnevna doza aspirina bila je 4 do 5 tableta. Počele su da se razvijaju i druge komplikacije pored glavobolje, i Ahuja je trčao od lekara do lekara. Lekari su mu prepisivali druge lekove. Stanje se nije popravljalo i Ahuja se okrenuo ajurvedskom tretmanu.

Prvi uslov koji je vaidja postavio bio je da prestane da uzima čaj, aspirin, kao i druge lekove. Ahuja je pristao. Vaidja je prepisao neki ajurvedski laksativ i pročišćavač krvi. Ali, pošto glavobolja nije prošla, Ahuja je ponovo počeo da uzima aspirin, i sve tako, te mu nije bivalo bolje. Jedan moj prijatelj rekao mu je za tretman urinom i naveo moje ime, u slučaju da želi da sazna više o tome. Posle par dana oklevanja, došao je kod mene. Rekao sam mu da uzme tri dana odsustva, jer se na njemu mogu videti reakcije od tretmana. Uzeo je slobodne dane, i kod kuće ceo dan pio urin i vodu, ne uzimajući ništa drugo. Članovima porodice rekao je da je na postu. Narednog dana imao je snažno povraćanje i proliv. Međutim, i drugog dana nastavio je post. Do večeri se osećao izuzetno rasterećeno, i tu noć spavao kao klada. Trećeg dana prekinuo je post i jeo voće. Četvrtog dana samo je uzimao voće i mleko, i naravno, nastavio da pije urin. Petog dana vratio se na normalnu ishranu. Zauvek je ostavio čaj i aspirin, i oslobodio se glavobolje i zatvora.

Urin je veoma efikasan kod problema opadanja kose. Pijenjem urina i mazanjem glave njime, kosa postaje sjajna, bez peruti i jaka. Bolje je da se svi tonici za kosu mešaju sa njim. Potrebna je kontinuirana upotreba urina. Urin se može mešati sa bilo kojim uljem, i to se može koristiti kao ulje za kosu.

Postoje izveštaji i da je epilepsiju moguće lečiti ovim tretmanom. Filarioza (filaria, bolest usled dejstva parazitskih crva) je veoma tvrdoglava bolest, ali se i ona može izlečiti produženom urinoterapijom. Pacijent od 72 godine imao je filariozu, i nije mogao zbog toga da hoda više od pola kilometra. Šetnja je uvek izazivala otok i groznicu. Pacijent je saznao za urinoterapiju i rešio da je proba na sebi. Posle pet meseci njegov bol se uveliko smanjio, i mogao je da hoda oko dva kilometra bez otoka i groznice. Nastavio je tretman i doživeo još poboljšanja. Mogao je da hoda četiri kilometra bez napora, bez ijednog znaka bolesti. Uzevši u obzir njegove godine, dugo trajanje bolesti, i da se pacijent nije strogo pridržavao režima terapije, može se reći da urinoterapija može da izleči filariozu.

Za krajnike i probleme sa grlom, grgljanje urinom veoma je efikasno. Kada je urin mlak, grgljanje održava grlo čistim i bez infekcija. Nisu potrebni nikakvi lekovi. Gojaznost se lako može otkloniti postom na urinu i vodi. Žene su uvek u potrazi za lekovima, vežbama i kursevima za mršavljenje. Evo najefikasnijeg i najjeftinijeg načina za mršavljenje. Urinoterapija poboljšava izgled i koža postaje mlađa. Mlada žena koja se dosta ugojila posle udaje, htela je da izgleda zgodno kao u vreme pre udaje. Ona je od mene tražila neki lek. Savetovao sam je da posti, a ona mi je odgovorila da se oseća veoma slabom kad posti, i posle prekida posta jede duplo više nego pre, tako da nema svrhe. Onda sam joj rekao da posti na urinu i vodi. Srećom, ova devojka je imala prethodno iskustvo sa urinoterapijom kada je lečila menstrualne bolove i bila je uverena u njenu efikasnost. Obećala je da će slediti savete, i izgubila je višak mase posteći pet puta u toku meseca, po dva dana za redom. Uspela je da zadrži svoj izgled od tada. Često uzima urin i povremeno posti. Tajna uspeha je da kod posta na urinu pacijent ne oseća slabost kao kod običnog posta.

Sada ću opisati slučaj iz Armstrongovog iskustva. Čovek od 58 godina je bio dugo vremena u bolnici bez ikakvog napretka. Posle nekog vremena rečeno mu je da je njegov slučaj neizlečiv i otpustili su ga iz bolnice sa savetom da ostane u kontaktu sa lokalnim lekarem. Prepisani su mu lekovi. Kada se obratio Armstrongu preko jednog njegovog bivšeg pacijenta, Armstrong je odmah shvatio da, iako je pacijentovo stanje ozbiljno, on neće umreti usled bolesti. Ako umre, to će biti usled otrovnih lekova koji su mu bili prepisani. Pacijent je bio mršav i tanak ali ne previše slab. Bio je veoma vredan i disciplinovan. Nikad u životu nije imao prehladu, zatvor ili dizenteriju.

Preporučen mu je post na urinu i vodi, i njemu i ženi rečeno je da ne gube nadu ako se pojave neželjene reakcije. Pacijent je počeo tretman urinom. Posle 24 sata počelo je obilno povraćanje. Dve kante bile su pune prljave otrovne povraćke. Dosta otrova izašlo je i kroz creva. Sluz je, takođe, izlazila kroz nozdrve. Post je nastavljen, i za nedelju dana prestalo je povraćanje, sluz i proliv. Posle deset dana post je prekinut, i čovek je još uvek bio živ kada je Armstrong pisao svoju knjigu.

Ovaj slučaj je interesantan, jer pokazuje da dijagnoza nije važna za tretman urinom, i takođe, da akumulirani otrovi moraju izaći iz organizma pre nego što se pacijent konačno izleči.



Korisna adresa: avelickovic/



STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0052 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
   
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA