Veoma često može se čuti mišljenje, među ljudima koji su nešto načuli o hermetizmu, da je bavljenje ˝takvim stvarima˝ siguran put za duševnu bolnicu. Može se čuti kako je taj i taj ˝malo skrenuo˝, poludeo itd. Po pravilu ljudi vam neće navesti konkretnu osobu, već će reći da su to čuli od čoveka kome se apsolutno može verovati. Ako uspete da stupite u kontakt sa imenovanom osobom, ona će vam reći da je to čula od nekog drugog, ovaj od trećeg itd., lanac kao da nema kraja. Ipak gde ima dima ima i vatre. Šta je u tome svemu: istina?

Postoje dva razloga za takve priče. Prvi je taj što su spoljašnje manifestacije psihičke magije i duševnih oboljenja, naročito šizofrenije, u velikoj meni slične. Kod mnogih duševnih oboljenja prisutni su simptomi čulnih iluzija, halucinacija, opsesivnost i sl. Takvi ljudi čuju nestvarne glasove, vide ljude i bića koje niko osom njih ne vidi itd. Cesto tvrde da mogu da čuju i vide šta se događa na drugom kraju sveta, da čuju misli ljudi iz svoje okoline, da mogu da prolaze kroz zatvorena vrata i zidove. Šizofreničar će vam reći da se nalazi istovremeno pored vas i u susednoj sobi, da je u stanju da bude na dva mesta istovremeno. Čest sadržaj misli bolesnika je lični uticaj, bilo njegov uticaj na druge ili uticaj okoline na njega. Najčešće su opsednuti idejom da su .začarani, porobljenu, da moraju poslušati naredbe nevidljivih gospodara i dr. Kako hermetisti operišu sa višim planovima egzistencije - astralnim i mentalnim planom mnogi fenomeni hermetizma imaju veliku spoljašnju sličnost sa mentalnim poremećajima.