PARABOLE ISUSA IZ NAZARETA
 
   
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Parabole - POGOVOR
 

Quid est veritas?

Est vir qui adest!

Odavno sam prestao da na ovom svetu tražim zanimljivije i lepše čudo od istine ili bar čovekovog napora da je upozna. Nemojmo se nikako truditi da veličinu života tražimo u nečem neizvesnom. Sve potpune određene stvari u isto vreme su i vrlo velike i mi do sada upravo i nismo ni jednu od njih do kraja ispitali.

Što se čovek više druži sa istinom, sve više uviđa da ne poznaje dubinu istine, ali je to nepoznavanje ipak bolje od nesvesnog i zadovoljnog poluznanja koje čini osnovu našeg iskustva o životu; a verovatno to je sve čime se čovek može pohvaliti da je naučio na ovom svetu. Uostalom, nismo mi baš ni pozvani da izričemo sud, u ime našeg razuma, o greškama istine. Zar ne vidimo kako i među nama svest i razumŽive dugo usled zabluda i grešaka, i ne primećujući ih, i, još duže, ne nalazeći im leka?

Ako postoji biće koje je sudbinom naročito, skoro organski, pozvano da svesno živi i da organizuje zajednički život prema čistom razumu, onda je to zaista čovek. Znači treba detaljno analizirati pregled naših istina. One su i tako uvek u našem duhu, ali je istina i to da prisustvo tih istina u nama samima i ne smeta. Od veka do veka tek se digne poneka između njih, otrgne se za trenutak iz svog sna, krikne od užasa, izvuče bolnu ruku kojom je pridržavala glavu, izmeni položaj, pa opet legne i ponovo zaspi dok je nov bol, nastao od sumorne klonulosti odmora, ponovo se ne probudi. Kad se već jednom usvoji mišljenje o evoluciji istine, a verovatnije je da je ima nego da je nema, onda se postavlja pitanje; kakav je stalni i opšti pravac te evolucije? Izgleda da ide istom krivom kao i naš život. Očigledno teži da smanji napor, nesigurnost, bedu, a da uveća blagostanje, povoljne prilike i ugled vrste. Tome clju, bez ustezanja će žrtvovati pojedinca nadoknađujući snagom i srećom zajednice njegovu nezavisnost u samoći, uostalom iluzornu i nesrećnu. Reklo bi se da i priroda smatra, kao Perikle u Tykadida, da su pojedinci, i onda čak kad pate, srećniji u okrlju jedne države koja kao celina napreduje, nego kad oni napreduju a država propada. Priroda štiti vrednog roba u moćnom gradu, a prolaznika koga u nestalnom društvu ne vezuju nikakvi zadaci ostavlja bezobličnim i bezimenim neprijateljima, što na njega vrebaju u svakom trenutku vremena, u svima pokretima svemira, u svima dubinama prostora, u svima sudbinama svesti.

Nije sada trenutak da se raspravlja o toj misli prirode, niti da se zapitamo da li je dobro da čovek za njom pođe, ali je izvesno da svugde gde god nam beskonačna masa dopušta da nazremo verovatnost kakve ideje, ona polazi ovim istim putem čiji se kraj ne zna. Taj napredak, koji bi bilo teško poricati u najinteligentnijim vrstama, možda i nema drugog clja od samog svog kretanja, a ne zna se ni gde se ono usmerava. U svakom slučaju, u svetu u kojem nam ništa sem nekoliko takvih kretanja ne pokazuje jednu određenu volju, dosta je značajno videti kako se izvesna bića tako postepeno i stalno uzdižu, od dana kada smo otvorili oči. Može biti da je sve to uzalud, i da se naša svetlosna spirala, kao i spirala istine, pali samo da zabavi mrak. A moguće je ipak da kakav silni iznenadni osećaj, koji dolazi spolja, iz kakvog drugog sveta, ili iz kakve nove pojave, odjednom da krajnji smisao tome naporu ili ga konačno uništi. Međutim, idimo i dalje svojim putem kao da se neće dogoditi ništa neobično. Kad bismo i znali da bi sutra kakvo otkriće, na primer veza sa kojom starijom i posvećenijom planetom, moglo ispreturati našu prirodu, uništiti strasti, zakone i osnovne istine našeg bića, najpametnije bi bilo da svu današnjicu i dalje posvećujemo interesovanju za te strasti, za te zakone i za te istine, da ih u našem duhu dovodimo u sklad, i da ostanemo verni svojoj sudbini, a ona je u tome da potčinjavamo i za nekoliko stepeni uzdižemo u nama samima i oko nas nerazlučive snage života. Moguće je da posle novog otkrića neće od svega toga ništa preostati, ali je nemoguće da se oni koji do kraja budu ispunili misiju, koja je prava ljudska misija, ne nađu u prvom redu da prihvate to otkriće. Čak i onda kad bi im ono pokazalo da je jedina njihova prava dužnost bila neradoznalost i napuštanje onoga što se ne može saznati, oni bi, bolji od drugih, umeli da razumeju tu neradoznalost i to konačno odricanje i da se njima koriste. Ne upućujmo stoga svoje snove na tu stranu. Nipošto ne treba da u našem radu računamo s mogućnošću opšteg uništenja, isto onako kao ni na čudesnu pomoć slučaja. Do sada smo uvek, i pored obećanja naše mašte, bili ostavljeni sebi samima i svojim vlastitim sredstvima. Sve što je korisno i trajno učinjeno na ovoj Zemlji, delo je naših skromnih napora. Poruka koja je zabeležena u našim očima, našim ušima, u našoj srži, u svim delovima naše glave, u celom nervnom sistemu, glasi da smo zato stvoreni da sve zemaljsko što primimo u sebe preobrazimo u jednu naročitu energiju jedinstvene kakvoće sveopšteg Duha svemira.

U svakom prelazu energije mora postojati ravnoteža. Nijedno biće, koliko ja znam, nije tako podešeno da kao mi može da proizvodi onaj čudni fluid koji nazivamo misao, razbor, rasuđivanje, razum, duša, duh, moždana snaga, vrlina, dobrota, pravda, znanje; jer ona ima hljadu imena, mada mu je suština ista. Sve u nama njemu je žrtvovano. I naši mišići, i naše zdravlje, i gipkost naših udova, i ravnoteža životnih funkcija, i spokojstvo našeg života - sve to nosi veći i veći teret njegove nadmoćnosti. On je najdragocenije i najteže stanje do kojeg se može uzdići materija i duh. Oganj, toplota, svetlost, i sam život, pa i onaj nagon još finiji od života, i veći deo onih neshvatljivih sila koje su u svetu bile na vrhuncu pre našeg dolaska, sve je to izbledelo u dodiru sa ovim novim fluidom. Ne znamo gde nas vodi, šta će učiniti s nama, a šta mi s njim. Od njega ćemo morati sve to saznati kad bude zavladao punom svojom snagom.

A dotle, mislimo samo na to kako da mu damo sve što od nas traži, kako da mu žrtvujemo sve što bi moglo zadržati njegov razvoj. Bez sumnje, u ovom trenutku, to je prva i najjasnija naša dužnost. Na druge on će nam sam ukazati. On će ih hraniti i razvijati prema tome kako bude bio i sam hranjen, kao što voda sa visina hrani i produžuje potoke i daje im smisao u ravnici, prema tajanstvenoj hrani koju prima sa svojih visina. Neka nas ne more brige da doznamo ko će se korisiti snagom što se tako gomila o našem trošku. Mi takođe ne znamo ko će uživati plodove duhovne snage koju mi unosimo u svet. I krećući se od stvarnosti do stvarnosti, od snova do snova, od spoznaje do spoznaje, tražićemo sve što bi moglo poslužiti kao hrana tom neshvatljivom plamenu, da bismo bili spremni na sve što može doći i sigurni da smo ispunili svoju osnovnu dužnost. Spoznati ljubav, znanje i istinu. Podržavajmo taj plamen našim osećanjima, našim strastima, svim i svačim što se vidi i što se ne vidi, oseća, čuje, pipa, pa i samom suštinom njegovom - mišlju Duha, koju izvodi iz otkrića, ogleda, opažanja, spoznaja, molitvi što je donosi sa svih strana koje osvetli. A tada, za duh koji se dobre volje potčinio tom stvarno čovečanskom zadatku dolazi trenutak u kojem se sve tako prirodno okreće ka dobru da i sama sumnja o tome kako su njegovi napori možda bez clja, čini žar njegova istraživanja još svetlijim, još čistijim i nezainteresovanijim, još nezavisnijim i plemenitijim.

Ali, plašim se da sam se zapleo o mnoge pojedinosti što su bez interesa za čitaoca koji možda ni pogledom nije pratio let Duha, ili se samo uzgred za njega interesovao, kao što se svi mi usput interesujemo za kakav cvet, kakvu pticu ili dragi kamen, ne tražeći više od rasejanog, površnog saznanja, bez dovoljno ubeđenja da i najmanja tajna nekog predmeta što ga u neljudskoj prirodi vidimo ima može biti neposrednijeg uticaja na duboku zagonetku clja našeg života i našeg porekla od tajne naših najjačih i sa najvećom ljubavlju proučavanih strasti.

I zato negde između redaka ispred ovog teksta ili između redaka posle ovog teksta (po)stoji naša suština i naš smisao traženja.

Milan Dimitrijević





STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0046 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
   
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA