POVRATAK PLEMENA PTICA - Poglavlje III
 
      
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
CIVILIZACIJE
 

Nakon pobune, ipak je ostala nekolicina ljudskih plemena koja su odbila da učestvuju u odbacivanju svojih zvezdanih duhova. U pesku oko vatri naših veća, mi bismo crtali svako od nama vernih plemena kao male krugove. Oko Ovih Čuvara Svetlosnih Krugova, opisivali bismo tada veliki krug da bi predstavili Velikog Duda koji nas je sve obuhvatao. Znali smo za sebe kao za Onhgveoveh, Što znači "narod veran stvarnosti."

Zahvaljujući našoj usklađenosti sa izvornim uputstvima Tvorca, a isto tako, uvećanju energije koje smo spoznali kroz naša međusobna usaglašavanja, još smo u mnogome vladali zemaljskim moćima. Ali neke stvari se ne mogu obuzdati, ljubav prema istini je jedna od njih. Saradnja ega mora da bude dobrovoljna ili ljudski model neće funkcionisati. Premda smo posedovali moć da izađemo s tim na kraj, tako što bismo uništili ratnička plemena u nekoj velikoj bici i na taj način ih sklonili sa lica zemlje, takav postupak nije spadao u ono o čemu bismo uopšte i razmišljali. Inkarnirana ili neinkarnirana, ratnička plemena su ostala deo nas. Inkarnirana ili neinkarnirana, ona bi nastavila da uznemiravaju emocionalnu atmosferu kolektivne svesti koju smo i mi delili sa njima.

Fizička ravan je bila nivo na kome su ratnici pali. To je bio jedini nivo na kome su oni mogli postati celoviti. Bili su potrebni inkarnirani životi da bismo ih naučili o prevari koju u sebi nosi motivisanost strahom. Ništa kao zemaljsko iskustvo ne bi ih moglo dovesti u vreme kada će se njihova bit ponovo okrenuti prema bogu. Njihovi strastveni duhovi ostali su i dalje suštinski delovi u našim budućim globalnim vrstama. Morali smo da ih prilagodimo.

Dali smo im zemlje koje okružuju more danas poznato pod imenom Mediteran. Na drugim mestima smo i dalje održavali naše prisustvo.

Ali, ratnička plemena su bila agresivna. Brzo su se umnožavala. Naš način podučavanja se sastojao u strpljenju i primerima, ne u ratovima i suprotstavljanjima. Kako su milenijumi prolazili, ova plemena su se sve više širila po prostranstvima koja se danas nazivaju Azija, Afrika i Evropa, dok smo se mi postepeno odstupali. Da bi na kraju ostala samo dva ostrva na kojima smo mogli, u istorijska vremena, i dalje da održavamo naše postojano prisustvo.

Dva ostrva. Svako za sebe ceo kontinent.

Divlji. Necivilizovani. Tako osvežavajući za nas; kao obilje sveže vode koje je živo proticalo kroz srce njihove zemlje i bogato napajalo kišom njihovu raskošnu vegetaciju. Oko ova dva kontinenta postavili smo čisto i zaštitno vibraciono polje u kome su živela i napredovala mnoga plemena još dugo pošto je ostatak čovečanstva utonuo u mrak i nered. Vi, današnja generacija malo znate o onome što se događalo u ovim zemljama. Tu nije bilo istorije. Pisanih zapisa.

Narod Ptičijih plemena došao je i otišao sa površina Amerika, a da nije ostavio ni jedno ime uklesano u kamenu, bez i jednog kamenog monolita podignutog u osionosti da gleda preko mora, bez i jedne ljudske kosti zakopane da ostane u Majci zemlji, jer ova plemena su se uzdigla - ne ostavljajući nikakve ruševine.

Amerike. Kontinenti bez bura. Nekoliko zapisa. Nekoliko srušenih gradova. Od svih zemalja na svetu, ovde smo najduže ostali inkarnirani.

Nakon pobune, izvesna količina energije je prodrla kroz sva polja misli i osećanja koja su okruživala zemlju, ali u Amerikama, naša kontinentalna aura nije dozvolila da prodru najpogubniji od ovih uticaja. U onim retkim trenucima kada je preterana motivisanost strahom pronalazila put da stigne i među naše narode, mi bi sazivali sabor. Ukoliko su neki ljudi ugrožavali svetu ravnotežu, od njih je traženo da promene svoje ponašanje. Ukoliko bi odbili, tada bi se od njih tražilo da odu. Oni koji su odlazili činili su to dobrovoljno. Oni se nisu vraćali. Znali su da je odluka sabora poštena i pravedna. Znali su da su se odlučili za ponašanje koje se ne poklapa sa našim kontinentalnim kriterijumima. I tako bi oni odlazili. Bilo čamcem, bilo preko velikog ledenog mosta na severu.

Oni koji su napustili Ameriku da bi se nastanili u drugim krajevima sveta znali su zašto su proterani. Ukoliko su sačuvali zapise na brezovoj kori ili koži bufala ili održavali usmeno predanje, njihovi potomci su znali da će doći vreme kada će biti pozvani da se vrate, kada će ono što je slomljeno ponovo biti sastavljeno, kada će ono što je izgubljeno ponovo biti pronađeno, kada će ono stoje zaboravljeno ponovo doći u sećanje.

Oni od nas koji su ostali u Americi došli su i otišli u miru, poslujući naša duhovna sopstva, pronalazeći našu ravnotežu sa prirodom, živeći u skladu sa godišnjim dobima i slozi jedni sa drugima. Mi smo bili miroljubiva plemena. Nismo bili savršeni, ali se nismo ni sporili oko sitnica. Naučili smo kako da zadovoljimo naše potrebe u skladu sa zemljom i njenim stvorenjima. Poštovali smo zemlju na kojoj smo živeli. Gledali smo na životinje kao na naše sestre i braću.

Pravac naših stvaralačkih interesovanja bio je usmeren na biologiju. Stvorili smo voće i povrće: krompir, kukuruz, pasulj, kikiriki, tikvu, dinju, sladak krompir, bundevu, jam različitih oblika i veličina. Stvorili smo nove životne forme da predstavljaju zvuk i svetlost na nove načine, prelepe ptice, inteligentna stvorenja sa kojima smo održavali vezu kao i sa drugim gostima u kolibi Majke Zemlje. Naš narod je poznavao duhove biljaka i životinja kao prijatelje i sebi ravne. Još je bilo pokušaja i grešaka medu nama, finog podešavanja tu i tamo, ali tada smo imali mogućnosti za fina podešavanja. Većina ljudskih ega u Americi ostala je istinita. I premda duhovi Boga nisu u potpunosti bili inkarnirani u svima, mi smo se inkarnirali u mnogima.

Mogli smo da držimo bolest straha izvan naših ostrva sve dotle dok je populacija ljudi bila relativno mala, i dok kolektivna ljudska svest nije bila u stanju da zavlada planetarnim nivoom. Međutim, ta bolest je bila deo našeg zajedničkog polja postojanja i ljudske populacije naviknute na strah brzo su narastale u milenijumima koji su sledili nakon pobune. Prolaskom svake epohe njihovi vibracioni uticaji su postajali sve snažniji.

Otprilike pre dve i po hiljade godina, ljudi su se dovoljno namnožili da stigne upozorenje o početku delovanja globalne ljudske svesti. I, ne neočekivano, uticaji straha su se sve češće osećali u našim zemljama. Naša kontinentalna aura je slabila. Seme razdora je počelo da klija.

Ja sam bio jedan iz male grupe koja je preuzela zadatak da prati rastući uticaj ratničke energije u misaonim poljima koja su okruživala zemlju. Kada sam video da motivisanost strahom počinje da se upliće i izopačuje ključnih vrednosti centralne i južne Amerike, bilo je potvrđeno ono što sam naslućivao. Znao sam da će Evropljani uskoro stići na obale Amerike. Znao sam da se približavamo ciklusu pročišćenja i da će to uskoro, za manje od dva milenijuma, postati jedinstven ljudski svet. Period naše kontinentalne izolovanosti se brzo približavao kraju.

Tada sam doneo odluku. Otići ću u srce ratničkog uporišta. Sam ću razgovarati sa njima. Moja učenja će verovatno biti odbačena. Znao sam to. Ali ću posejati medu njima predstave i ideje koje će omekšati i promeniti njihovu invaziju. Pokušaću da im pružim neku predstavu o celokupnoj globalnoj slici, podsećajući ih na njihov vlastiti integritet, zašto su proterani i o carstvu koje dolazi.

Za mene je bio izazov da boravim u njihovom svetu, ali da ne pripadam njima. Suviše sam znao da bih uopšte mogao da budem njihov svet. Znao sam da on postoji samo u njihovim uobraziljama, u potpunosti sazdan od njihovog straha. Tako sam učinio jedinu stvar koju sam mogao kako bih istinski dopro do njih. Uzeo sam svoj duh i doveo u stanje zaborava, to mi je omogućilo da se inkarniram medu njima kao dete njihove kulture, dozvolilo mojoj inkarniranoj svesti da se prilagodi njihovoj uobrazilji budući da je bila uobličena u sredstvo za sporazumevanje koje je govorilo njihovim jezikom.

Snevao sam sa njima i propuštao moju svesnost kroz njihove snove. Obukao sam na sebe odeću njihove kulture, tako da kada stupim u vezu sa njima ne prihvate moja predavanja kao nešto strano, već da ih prime kao izvornu mudrost svog vlastitog judeo-rimskog društva.

Kad sam se probudio, učio sam ih o prirodi živoga Boga, koja je uvek dostupna, da je to moć kojoj mogu predati sve svoje strahove, moć koja će ih ispuniti, probudili i upotpuniti. Pokazao sam im da to nije apstraktna, mistična ili eterična moć, već praktična biološka stvarnost koja živi sa njima: moć zvana život.

Učio sam ih da život unutar i oko njih ima duboku inteligenciju i smisao. Pokazao sam im kako da stupe u vezu sa tom inteligencijom i kako da dozvole životnim planovima - carstvu nebeskom - da iznikne iz njihovih vlastitih srca.

Govorio sam im o duhovnim bićima, anđelima, koji su tkali stvaralačku moć života na zemlji tokom tri i po milijarde godina. Objasnio sam im kako će mešanje sa svetim duhom ovih bića preobratiti i u potpunosti promeniti njihove živote; kako se bez poziva Ptičija plemena neće mešati u slobodu njihove volje.

Svojim životom, predavanjima i primerom, pokazao sam da ljudskim životima ne mora da upravlja strah, da mogu da se opuste i da predaju sve svoje strahove Plamenu koji večno gori u svetom srcu Boga, da mogu da se usklade sa večnom ljubavlju, postanu jedno sa Tvorcem, i žive svoje živote u miru, u harmoniji jedni sa drugima i blagonaklonim im univerzumom.

Postojalo je nešto o čemu sam vodio računa više nego o bilo čemu drugom na svetu. Čeznuo sam da u ratničkim društvima vidim inkarnirana ljudska bića kako opraštaju jedni drugima, kako vole jedni druge i posmatraju stvari očima svoga duha umesto nepristupačnim ostacima zagledanim u opažanja svojih ega. Čeznuo sam da postanu svesni veličanstvenosti koja ih je okruživala, njihove moguće i zaboravljene radosti. Prizivao sam najviša dobra; i budući da sam bio u istoj ravni sa Tvorčevim namerama u trenutku kada je moj iskaz bilo prekinut, moja molitva je dobila odgovor i neba i zemlje. Moj poziv se probio kroz najviše ravni duhovnog sveta. Drugi su videli mogućnost koju sam ja spoznao, i, zato što je to bilo blisko srcu Velikog Duha, plan lečenja najokrutnijih ratničkih plemena, u lom trenutku, je bio začet.

Svaki put kada se iskaz hodanja po zemlji nekog inkarniranog prekine i pojavi se žudnja da se ispuni taj iskaz, kao što je to bilo u mom slučaju, on predstavlja mehuriće, moćnu kulturu, kao što su to kulture kvasca i jogurta. Dogodilo se daje ovo postala nova vrsta ljudske kulture, potpuna kroz ispoljavanje svakog pozitivnog kao i svakog negativnog potencijala.

Hrišćanska civilizacija. Nešto što je pozivalo svakog pojedinca da ispuni život koji je raspeće prekinulo, nešto što nasrće na sve neprijatelje, nešto što je zaposelo mračnjaštvo judejsko-rimskog svetskog poretka utemeljenog na strahu i pocepalo ga na dvoje.

Postoji lice i naličje onoga što su nesvesni vekovi hrišćanske civilizacije učinili. To dobro znam, jer smo ja i drugi duhovi mog Svetlosnog Kruga posmatrali svaki od ovih vekova. Inkarnirali smo se u toku nekoliko dana ili samo na tren u životima ključnih ljudi tu i tamo, nadahnjivali pesnike pesmama nevinosti i iskrenosti, vodili smo one koji su bili otvoreni prema nama: muzičare, decu, vođe, kad god smo to mogli.

Naše prisustvo u istorijskom dobu bilo je iza zavese skriveno od ljudskih pogleda jer istorijski ljudi nemaju vid - oni upravljaju svoje opažanje prema drugima. Oni odbijaju da prihvate pravovaljanost bilo kog iskustva koje se ne može lako iskazati recima. Oni veruju da ako u njihovom materijalnom jeziku ne postoji izraz za to, da ako ljudi ne govore o tome, onda to sigurno i ne postoji. U stvari, oni dozvoljavaju drugima da "gledaju" za njih. Oni odustaju od svoje moći. Oni postaju nesvesni zatvorenici poznatih, na jeziku zasnovanih izmišljotina. Oni često ne primećuju čak ni samo jednog anđela, još manje ćelu vrstu duhovnih čuvara, premda smo mi uvek prisutni iza pozornice njihovih interesovanja.

Ljudi obraćaju više pažnje na ono šta im drugi ljudi govore, nego na to da je njihovo vlastito opažanje početak nove civilizacije.

Tu leži početak iskrivljenog, izopačenog uticaja koji neminovno dovodi do smene u ljudskom usmerenju: od unutrašnjeg vodstva Velikog Duha ka spoljašnjem podčinjavanju drugima.

Civilizacija se ne javlja medu zdravim ljudima. U zdravim, neistorijskim državama, ljudi ne obraćaju suviše pažnje na izmišljotine drugih. Njima sigurno ne može da se manipuliše kroz spolja nametnute opise stvarnosti. U Americi, civilizacija je bila jedan korak unazad. Međutim, za ratnička plemena civilizacija je predstavljala korak unapred.

Pripitomljavanje životinja i gajenje žita su iziskivali stvaranje sistema vrednosti koji se razlikuje od onoga koje imaju istrebljivački lov i godišnji pljačkaški upadi u tuđa sela. Tako smo ratnička plemena naučili izvesnim veštinama. Civilizacije koje smo podstakli u Japanu, Indiji, Kini i na drugim mestima obezbedile su nam obrazovnu podlogu u koju smo mogli uvesti vrednosti koje ratnička plemena nikada ne bi mogla da razviju izvan takve podloge. Kako su njihova opažanja, čvrsto zavijena u lingvistiku, praktično u potpunosti onemogućila stupanje u direktnu vezu sa pojedinim članovima ratničkog društava, morali smo da preduzmemo sledeću, najbolju moguću, stvar: uspostavljali smo vezu, polako ali sigurno, kroz usmeravanje dugotrajnog razvoja njihovih zajedničkih vrednosti. Delali smo kroz ovaj spor, ali relativno siguran, oblik odnosa anđela i ljudi koji je trajao duge milenijume, pre nego što smo osetili da je došlo vreme da uvedemo osobeniji način učenja koji je mogao da proistekne samo iz jednog od nas, onoga ko se uistinu inkarnirao medu njima.

Ideje uvedene na početku ere hrišćanstva, premda u početku odbacivane, uprkos svim nedaćama, životarile su u zapadnjačkoj svesti. Kao Što se bršljan pripija, polako ali sigurno, za zidove, one su počele postepeno da utiču i da menjaju mnoge tradicionalne pretpostavke ratničkih država. Pojačavanjem svakog stvaralačkog, kao i svakog rušilačkog ljudskog uticaja, ove ideje su bile direktno odgovorne za izuzetno tešku društvenu osnovu iz koje je poniknula industrijska revolucija.

I premda je, sa stanovišta ekologije, dovela do pustošenja, industrijska revolucija je bila korisna i neophodna. Kada se čovečanstvo izleći, i kada budemo mogli slobodno da radimo kroz vašu vrstu, nema ekološke štete, čak ni one nanete pre više vekova, koja se neće u potpunosti popraviti. Mnogo je lakše odstraniti otrove iz rečnih dolina zemlje nego Što je ukloniti iz ljudskih mozgova otrovne ideje koje su ih izazvale. U redosledu lečenja, na pivom mestu je pramena ljudske svesti.

Najznačajnija posledica industrijske ere je njeno stvaranje Informacionog doba koje nam je omogućilo da stupimo u vezu sa vašom rasom u obimu koji daleko prevazilazi sve ono stoje u suprotnom moglo da izbije na površinu.

Industrijska revolucija je iznela na videlo urođene kontradikcije stanja straha. U vreme kada je nivo inteligencije u ljudskim bićima dostigao neuporedive visine, gotovo do samog praga buđenja, slobodni telekomunikacioni sistemi održavaju ljudsku pažnju u stanju usredsređenosti na probleme koji proističu iz načina mišljenja zasnovanih na strahu. Oni će zadržavati vašu pažnju na ovim problemima sve dok ih ne resite kroz jedini čin koji možete: potpuno napuštanje svih ratničkih paradigmi. Ovo napuštanje starih istorijskih puteva je već počelo.

Mnogi od vas su sada svesni našeg prisustva.

Naša svest protiče svakodnevno kroz reci više hiljada stvaralačkih mislilaca. Naše spoznaje i perspektive svake godine ključaju ispod površine desetina novih filmova, stotina novih knjiga, hiljada novih članaka i popularnih pesama. Čovečanstvo se povezalo u jednu društveno-ekonomsku zajednicu koja sada pomno prati sve nove i potencijalno značajne informacije.

Vaša sadašnja sveukupna svetska civilizacija je ukorenjena u premise koje su odvojene od Boga i podjednako pogrešne kao i svake civilizacije koja je ranije postojala, ali ona omogućava da ubrzano podučavamo vašu rasu. Ona ima povećanu ljudsku inteligenciju. Stotine hiljada vas su sada na pragu razumevanja nečega od onoga što je pre nekih dve i po hiljade godina moglo da prodre samo u mrvicama i parčićima do nekolicine izolovanih pojedinaca.



Korisna adresa: http://www.esotheria.com/



STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0028 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
      
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA