POVRATAK PLEMENA PTICA - Poglavlje VII
 
      
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
MEĐU GANJEGOEONOMA
 

Ko je ovaj Huron koji je došao ovde među nas da nam propoveda?" uzviknuo je stari ratnik. "Da li je pokušao da širi ovo učenje medu njegovim vlastitim narodom? Neka se vrati svojoj vrsti. Kada njegov narod prihvati ovo što govori i kada mir zavlada među plemenima kopnenog mora, onda neka se vrati k nama, pa ćemo ga možda saslušati. Ali sada, to su samo prazne reci. Ponesi ih natrag sa sobom onamo odakle si došao, Hurone. Više nisi dobrodošao među nama. Tvoje reči nisu reči mira, već nepouzdane reči koje unose pometnju u umove mojih mladića."

Bez odgovora, udaljio sam se od saborne vatre.

Sada je bilo već nekoliko nedelja kako sam boravio među Mohavkama. Čak i u početku, samo sa odbojnom trpeljivošću su podnosili moje prisustvo - nemog stranca sa severa. Sada, čak i ono što su prihvatali kod mene je nestalo. Tokom dugih večeri ranog proleća, govorio sam im o nepotrebnim tragedijama međuplemenskih ratovanja. Oko centralne seoske vatre, iznosio sam im moju viziju Mohavka, Oneida, Onondaga, Kajuga i Seneka kako svi žive zajedno saglasni da među njima vlada mir.

Međutim, tokom ovih proteklih nedelja, moje prisustvo je iznelo na površinu mnoge stvari, uključujući i izvesno narastajuće neslaganje. Mišljenja o mudrosti mojih reci bila su podeljena. Manjina, koja je verovala da ima istine u onome što govorim, došla je u Žestoku prepirku sa starijim ratnicima koji su dočekivali svaku moju reč sa nepoverenjem.

Možda bih uspeo da zadobijem više vremena za izlaganje moje vizije da u tom trenutku medu Mohavakama nije bio ijedan ogorčeni mladi posetilac iz susednog plemena, Ajaventha, Onondaganac, koji me je bez bilo kakvog vidljivog razloga od prvog trenutka gledao sa prezirom. Ispunjen mržnjom i spreman začas da se razbesni, on je snažno napadao svaki argument koji bih naveo u prilog potrebe za ujedinjenjem u savez. On je ukazivao Mohavkama kako je samo moje prisustvo medu njima izvor podele i sukoba. I da dok govorim o miru, ja ustvari donosim razdor u pleme, stvarajući nesporazume i zabunu. Ajaventha - ili Hijavata kako su ga češće zvali - smatrao je da je to zapravo i bio moj cilj i namera, da su moje reci mira samo zaklon.

Odlučio sam da te večeri spavan sam, daleko od glavnog logora.

Vreme je otoplilo. Vazduh je bio težak i pun vlage. Mogao sam da namirišem dolazak kiše. Kasno u noći zurio sam u tamne oblake nada mnom, razmišljajući o mom sledećem koraku. Samo jednom na trenutak ugledao sam treperav nagoveštaj zvezda. Dugo sam hodao ne stižući ni do kakvog zaključka. Za to vreme sam prepešačio više kilometara i stigao do područja gde se znalo da obitavaju jeleni, nebo je bilo ispunjeno masama tamnih oblaka. Približavala se oluja.

Podne me je zateklo dok sam lovio duž ivice duboke provalije, ležeći pritajen medu granama velikog umirućeg hrasta koji se nadvijao preko ivice rečice koja je povremeno presušivala, a čije se korito nalazilo trista i više metara niže. Sa svoga mesta, na drvetu koje se nadnosilo nad provalijom, mogao sam da vidim skoro dva kilometra u daljinu u svim pravcima i zato sam se nadao da ću ugledati sadašnji položaj stada Belog Repa, zahvaljujući kome sam i stigao na ovo mesto. Večerašnja rasprava oko vatre, razmišljao sam, mogla bi proći bolje ukoliko bih uspeo da nabavim srnetinu, jer sam i dalje nameravao da nastavim svoju misiju. Ne mogu dozvoliti da me par teških reči odvrati od životnog cilja.

Iznenadio sam se kad sam shvatio da se neko približava kroz šumu koja se nalazila iza mene. Ovo je bilo udaljeno mesto, a ipak bih po pucketanju lišća rekao da se približava veća družina. Dva mlada ratnika su istrčala ispred pristižuće družine i davali su mi znak, mašući preteće strelama, da ostanem na mestu na kome se nalazim. Kasnije sam saznao da je Hijavata tog jutra, koristeći moje odsustvo, podigao i podbunio vodeće ratnike Mohavka nacije, uključujući i poglavicu i njegove najbliže savetnike, i ubedio ih da svi treba da krenu da me ubiju, planirajući na taj način da se oslobode čoveka koga su sada smatrali neprijateljem.

Ubrzo nakon što se društvo okupilo oko drveta na ivici provalije počeli su da me zlostavljaju na najokrutniji način, optužujući me da sam huronski špijun poslan sa uništim jedinstvo njihovog plemena.

U početku sam strpljivo slušao. Ali onda se moj duh pobunio. Zanemarujući naređenje dva mladića čije se strele bile uperene u mene, stao sam na središnju rakiju iskrivljenog i umirućeg drveta. Rekao sam im da su oni, iako tvrde da žele mir, u stvari, toliko nepoverljivi i odbojni i nespremni da poveruju nekome kao što sam ja koji dolazi iz susednih plemena, da ima dobre namere, i da stvaraju sebi neprijatelje zbog svog straha. Naveo sam sebe kao primer nekoga ko je došao u miru i prijateljstvu, ali da sada, njihovom zaslugom, osećam nepoverenje koje gaje prema meni i trpim lažne optužbe, da bih, da sam bilo ko drugi, uistinu postao njihov neprijatelj.

Rekao sam im kako je njihov vlastiti strah i nepoverenje pretvorilo mnoga susedna plemena u njihove neprijatelje, kada su njihovi susedi zaista želeli mir podjednako kao i svaki Mohavka.

"Pogledajte" rekao sam, pokazujući na zemlju u podnožju drveta, "mogu da vidim vašu mržnju i vaš strah. Možete li i vi da ih vidite kako nadiru kroz vazduh?" Upravo u tom trenutku olujni oblaci, koji su se već neko vreme gomilali iznad nas, iznenada se provališe. Sa zaglušujućom rikom grom je udario u osnovu drveta ispod mene, pucketajuća račva izuvijanog svetla igrala je zlokobno upravo na mestu koje sam pokazao.

"Pogledajte" ponovio sam u pauzi koja je usledila, "pokazaću vam vašu mržnju. Ona teče iz grupe vas koji stojite tu pored debla ovog nesretnog drveta i račva se, kao ove umiruće, izuvijane grane, u deset hiljada grančica i krutih rašlji. Pomisao sa kojom živite, da je neprijateljstvo među plemenima neophodno, lažna je i nerazumna, nesigurno ukorenjena, kao i ovo umiruće stablo koje visi obešeno nad ovom liticom.

Vaše verovanje u ratovanje kao način života ne samo što vas odvaja od drugih plemena, kao što se grane ovog iskrivljenog drveta odvajaju od stabla, već vas takođe odvajaju i od vaših porodica, od vaše vlastite vatrenosti, od svih stvari koje najviše volite. Povećavate li vašu sigurnost verovanjem u ovako monstruoznu laž? Ne! Sama ideja vas razdvaja jedne od drugih, jer podstiče vrednosti i oblike ponašanja koji ne omogućavaju prijateljstvo medu ratnicima, mir unutar sela, niti radosne pesme oko svetih vatri.

Ta laž u koju verujete je kao umiruće drvo, drvo koje ne pruža udobnost, gorivo, niti senku, drvo koje isisava snagu i izvrće vrednosti svakog ko bi se zapetljao u njegove mnogobrojne i izdeljene grane. Ukoliko nastavite da živite svoje živote među korenjem ovog varljivog Drveta Rata, vi ćete se, kao mladi Hijavata tamo, sresti sa pustoši rata u samim vašim srcima. U samoj vašoj duši besneće borbe kada se budete odvajali, kao što je to Hijavata učinio, od svog unutrašnjeg mira koji je pravo po rođenju svakog Stvarnog Naroda.

Ja nisam Mohavk. To znate. Ali nisam ni Huron koji sada zamišlja kako stoji sam. Ja dolazim iz plemena Pravih Ljudi. Ja sam Ongvehnoveh. Ja sam predstavnik onih koji se ne vide, Krilatih sa neba. Oni su sada sa mnom. Dah njihovog duha ispunjava moje telo, a moj glas nosi njihovu moć. Zajedno vas preklinjemo da volite sve što je sveto i istinito, da volite vaše porodice, vašu decu i vaše dece decu, da napustite varljivo Drvo Rata i da potežete oružje na svoje sunarodnike samo u samoodbrani. Premestite svoje selo ispod veličanstvenih grana živog Drveta Mira. Ljudi Mohavka naroda, ako vam je slalo do časti, ako vam je stalo do istine, ako želite da vaša deca porastu zdrava i potpuna, posecite to drvo nasilja u vašim secima."

"Poseći ćemo to drvo nasilja iz tvoga srca i to smesta!" prosikta Hijavata u besu. "Poseći ćemo ga ovde i sada zajedno sa tobom na njemu, da bi palo u ponor gde će lešinari, vukovi i panteri saznali kako malo hrane truplo kao što je tvoje može da im pruži!"

Okupljeni ratnici zažagoriše sa odobravanjem. Ostareli poglavica podiže ruku da bi ih utišao i reče: "Deganavida, ti si sam izabrao ovo drvo na kome sada stojiš da bi rekao nama, boljima od tebe, šta moramo da činimo sa našim životima. Nisi nam potreban ti da bi nas usmeravao. Mi sami odlučujemo šta ćemo zadržati u našim životima. Mi sami biramo šta ćemo poseći. Mi ćemo uistinu poseći ovo drvo" rekao je dok se njegovo lice smrkavalo, "kako bi ti i tvoje reči razdora mogli pasti u provaliju gde više neće moći da uznemiravaju naše ljude."

Oštro, on naredi nekolicini mladih ratnika da poseku drvo. Ali munja sevnu pre nego što su mogli da počnu, a ja izvukoh svoj tomahavk iz pojasa. Upirući njime u tamne oblake na nebu, kriknuo sam glasom tako divljim i zastrašujućim da je nekima od Mohavka izgledalo da se po mojoj naredbi u tom trenutku nebo otvorilo i počela da pada kiša u besnim mlazevima.

"Ne, ratnici Mohavka naroda" vikao sam kroz pomamu vetrom nošene kiše, "ja sam taj koji kaže da se iskrivljeno Drvo rata mora poseći iz vaših života. Ja sam taj koji će poseći ovo drvo i pasti zajedno s njim u ponor. Moje delo će vas naučiti onome čemu moje reči nisu mogle. Nijedan čovek ne bi trebalo da se boji da poseče ono što je pogrešno u njegovom životu, čak i ako je to sam oslonac na kome stoji. Kada jedanput to shvati, ne treba da se plaši da ga pusti i da padne. Jer ostati da stojiš na laži, za koju se jednom znalo daje pogrešna, znači zakleti se na odricanje od budućeg mira i radosti. I nije vredno živeti ukoliko su vaši koreni takvi."

Divljačkom pomahnitalošću počeo sam da udaram tomahavkom po stablu drveta na kome sam stajao. Mohavke su bili zaprepašćeni. Posmatrali su u tišini dok je kiša lila. Sa strašću borbe u u meni i u vazduhu nada mnom, neprestano sam udarao tomahavkom, snažnim zamasima, svaki udarac se sve dublje zasecao u tamnu srž debla.

Prošao je gotovo ceo sat ispunjen samo kišom koja je neprestano padala i zvukom tomahavka koji je udarao u drvo.

Nisam više progovarao sve dok nije ostao samo mali deo stabla ne posečen. Znao sam da je bio potreban samo još jedan ili dva udarca pa da se drvo sruši. Tada sam se prvi put zaustavio posle izliva mog besa. Ovog puta na licima koja sam ugledao bio je sasvim drugačiji izraz. Ovo su poštovali. To su razumeli.

Kao i kod svih koji su podešeni prema Velikom Duhu, moje planiranje vremena je bilo u savršenom skladu sa svetom prirode; u trenutku kada sam stao, sunce se probilo kroz oblake i pojavila se duga u brilijantnom luku preko doline koja je ležala iza mene. Pokazao sam prema sunčevom disku. Pokazao sam prema horizontu. Govorio sam o mnogim potpunim krugovima u prirodi, o krugu mesečevog ciklusa, o krugu zvezda na noćnom nebu, o krugu godišnjih doba, o voću koje zri na lozama, krugu poštenja i otvorenih očiju.

"Istina je prelepa", rekao sam. "Istina je kao krug. Iako duga koju vidite iza mene nije pun krug, već polovina kruga, polukrug pet različito obojenih plemena šija zajedno u skladu. Pojavila se danas da bi podsetila narode i plemena Irokeza da moramo upotpuniti krug duge u našim životima, kroz naše živote, kroz življenje u skladu sa zemljom i njenim stvorenjima, kroz življenje u skladu sa zakonima prirode i kroz život u miru sa drugim narodima oko nas. Svako pleme je kao jedna od boja koju vidite ispred sebe, a koje zajedno sačinjavaju dugu. Posmatrajte za trenutak. Vidite li mesto na kome se boje dodiruju i međusobno mešaju? To je trgovina između plemena koja žive u miru. Tamo gde ljudi poštuju puteve Velikog Duha, javljaju se nove i još lepše boje. Kroz njihovu razmenu, javlja se izobilje za sve. Duga nam je dala kao znak koji treba da nas podseti da moramo da postanemo plemena koja će živeti složno na zemlji. Duga je polukrug koji mi moramo popuniti u našim srcima.

Izuzev u samoodbrani, nema mesta za nasilje u srcu koje poštuje učenje Velikog Duha. Uklonite ovu grešku iz svojih života, kao što ja sada uklanjam ovo drvo sa njegovog propalog korena."

S ovim rečima na usnama, skočio sam u vazduh i svom svojom težinom dočekao se na razlabavljeno deblo. Čuo se strahovit prasak kada se iskrivljeni hrast prelomio i počeo da se survava sa litice i pada, sa mnom okačenim za njegove grane, kroz prazan prostor. Drvo je padalo gotovo trista metara, a istinu govoreći, ja prethodno nisam razmislio da li treba da nastavim da živim ili treba da iščeznem. Mogućnost koja mi se pružila da im održim ovakvo predavanje, osećao sam, bila je dovoljna da opravda moj životni vek. Da li ću živeti ili umreti u tom jednom telu za mene nije ništa značilo, jer sam znao da će narod Mohavka biti miroljubiviji nakon ovoga što je video. Čvrsto sam se držao za grane dok je drvo padalo, osećajući samo zahvalnost za savršenstvo trenutka koji me je držao na nebu.

Dogodilo se da se drvo koje je padalo zaustavilo na krošnjama drveća koje je raslo veoma zbijeno jedno uz drugo niže u klancu. I mada nisam bio u stanju da održim svoj pad u koliziji, on se, zahvaljujući ovim krošnjama, nije završio mojom smrću. Ustvari, delovalo mi je kao da su te grane bile ruke Velikog Duha. Uhvatila me je njegova ljubav. Stigao sam na zemlju samo sa par ogrebotina. Modricom ili dve. I trijumfom u srcu.

Kao što je proviđenje htelo, počeo sam da se vraćam natrag putem dugačkim preko dvadeset kilometara koji je kružio kanjonom i stizao sa druge strane u kamp Mohavka. Usput mi se veliki srndać našao na putu i završio na mojim ramenima kada sam ulazio u selo upravo u trenutku dok je padao sumrak.

Mohavke su me dočekale u tišini. Bacio sam srndaća na zemlju pokraj same vatre, stavljajući jasno do znanja daje to moj poklon stanovnicima logora. Sačekao sam jedan trenutak, stojeći bez reči. Kada mi je isti stari poglavica, koji se tog istog popodneva složio sa načinom na koji treba da umrem, pokazao pokretom da mogu da sednem, znao sam da je najjači otpor postao prošlost. U slavlju koje je usledilo, moje pretpostavke su se pokazale tačnim. Mohavke su sada bili spremni da čuju moju poruku.

Međutim, niko od Ljudi Kremena nije bio tako duboko dirnut ovim što se dogodilo kao što je to bio Hijavata, Onondagan; njegov preobražaj je bio kao preobražaj mraka u svetlost.



Korisna adresa: http://www.esotheria.com/



STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0035 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
      
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA