POVRATAK PLEMENA PTICA - Poglavlje X
 
      
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
OSNIVAMO KONFEDERACIJU
 

Ono što se zatim dogodilo izgledalo je neverovatno usred takvog skupa lovaca i ratnika. Neki su kasnije pričali daje to bilo čudo. U svakom slučaju, za one od nas koji su bili neposredni svedoci ovog događaja, ništa od toga nije izgledalo neprirodno. U stvari, sve je delovalo tako prirodno i tako se nadovezivalo na Hijavatin govor da je naše iznenađenje bilo samo trenutno.

Hijavata je pričao o tome kako život Velikog Duha ne teče samo kroz Ljudska bića, već i kroz krilata stvorenja i četvoronožne životinje. Upravo u trenutku kada ih je pominjao, velika snežna sova slete, poput duha, na najnižu granu drveta koje se nalazilo odmah iza nas, dok su se dve srne praćene srndaćem, manje sklonom avanturi, probijale kroz zbijenu gomilu ljudi - povremeno obazrivo zaobilazeći one koji su im se nalazili na putu. Hijavata pokaza na jelena i na sovu.

"Naše življenje treba da protekne u miru s njima", reče, "uzimajući im život samo kada je to potrebno da bi nahranili naš narod, zahvaljujući se pri tom duhovima životinja čiji fizički oblik mi jedemo, zahvaljujući se Velikom koji se javlja u svim ovim oblicima, unutar svih ovih oblika, u svakom drvetu, u svakom cvetu, u svakom semenu biljke, u svakoj životinji, u svakom potoku, u svakom kamenu, u svakoj živoj, postojećoj stvari.

Veliki Duh je ovde. Sa nama, danas, u ovim namerama. I kao Što je Veliki Duh nadahnuo i bio svedok ove svečanosti, on može da nadahne i sve naše aktivnosti od sada pa nadalje - sve što činimo, sve što govorimo - jer on ih je osvedočio na samom početku. Naši životi i životi naših plemena mogu da budu posvećeni proširenju ovog mira na udaljene i raštrkane narode šuma i visija. To je najlepši način za odavanje počasti našoj Majci, zemlji. Mi smo ljudi koji su ostali verni. I neka zanavek bude tako."

Gotovo neprimetno, dok je Hijavata govorio, oko nas je počeo da se spušta sumrak. Jedna za drugom javljale su se vatre. Mnoštvo sićušnih vatri postepeno ispuni proplanak oko novo zasađenog drveta i zaplesa preko okolnih bregova dok su se ljudi okupljali oko njih da bi se ugrejali. Pun mesec još uvek nije izronio, ali iznad nas, kao da odražavaju naše male vatre, zvezde počeše da se javljaju na nebu. Velika vatra je bila naložena ispred humke na kojoj je bilo posađeno mlado drvo. Na ovoj humci, odmah pored Drveta Velikih Dugih Listova, stajao je Hijavata.

"Dok se dim mnogih porodičnih vatri diže i prostire iznad šume, setimo se", podsetio je Irokeze, "da ovaj dim potiče iz mnogih vatri i da ni jedna vatra nije bolja od druge. I premda jedna vatra može plamteti jasnije, a druga pritajenije, ko može da oceni koja je mudrija? Dobro znate, kao što i ja znam, da postoje vremena i godišnja doba za obe. Setite se uvek da istina izvire iz mnogih srca i da ima mnogo spoljašnjih oblika, i da nikada dva nisu ista. Jedno u Velikom Duhu, nećemo imati jednoga vođu, ni jednu vladajuću porodicu, niti klasu vladajućih šamana, jer takvi običaji su ratnička tradicija, a ne tradicija Ongvehehovea. Neka takvi običaji budu pokopani zajedno sa našim oružjem. Neka leže zaboravljeni pored drveta koga više nema.

Ispod Drveta Velikih Dugih Listova novo drvo cveta u našim srcima, postoji samo jedan vođa, samo jedan poglavica - Vakan Tanka -Tvorac, Onaj koji je Večiti, koji šija u svetlosti svake zvezde i gori u svakom plamenu sunca. Znaj, moj narode, da Jedan živi u tebi. Ne umanjuj sjaj sunca prenoseći svoju moć na drugoga.

Neka od danas pa nadalje svi ljudi koji govore jezikom Irokeza znaju da hijerarhija stvara jalovo tlo iz koga Drvo Mira ne može da crpi snagu i ubrzo umire. Kad god se pokoravate vodstvu jednoga čoveka ili maloj vladajućoj eliti, imate društvo koje je izgrađeno na temeljima puteva nasilja. Takvo društvo svija svoj logor ispod grana samog Drveta Rata. Nasilje predstavlja koren hijerarhijskog društva. Takva društva nikada neće upoznali mir. Njihovi ljudi nikada neće moći da odahnu, uvek će biti u ralu - ako ne sa drugim narodima, onda će se boriti međusobno.

U Božijem viđenju nema hijerarhije. Za takvu glupost ne znaju zdrava plemena.

Neka ni jedan čovek ne bude voda tokom celog svog života; jer, kažem vam, ako je bilo koji čovek suviše dugo voda, on mora neminovno da pogreši. Voda koji vlada moćima i magijom Velikoga je voda samo za jedan određeni cilj, određeni trenutak, voda zajedno određeno doba ili projekat ili putovanje.

Nijedna od gusaka koje čujem da preleću iznad nas nije toliko luda da uvek leti ispred jata; njena krila bi se veoma brzo umorila i ona bi sigurno pala. Nijedan na takav način poremećen duh nikada ne bi mogao da nađe sledbenike - izuzev možda ovde u carstvu mrtvih!" reče Hijavata lupnuvši nogom po humci, "čije oružje i načine življenja je mnogo bolje da zaboravimo.

Neka niko od vas ne misli o sebi kao o đačiću, pristalici ili učeniku bilo mome ili Deganavide, jer onaj ko misli o sebi kao o učeniku nikada neće postati bolji od svog učitelja. Ona koja razmišlja o sebi kao o sledbeniku nikada neće uspeti da nadmaši svoga vodu. Svako od vas ovde je u stanju da izvrši sve ovo što smo mi ovde uradili - i znatno više. Ono što smo vam doneli u poslednjih pet godina samo je sitnica u odnosu na ono što ćete vi da učinite u vremenima koja dolaze. Ne gledajte u nas da bi sledili stope puta mira, gledajte u sebe i znajte da je Veliki Duh izvor naše staze, izvor naših reci i vrelo najdubljeg mira. Dozvolite da vas njegov duh vodi. Nikada nećete zalutati.

Premda je možda bilo prikladno za ovo vreme, za ovo doba, da nas dvojica poslužimo kao podstrek za sve vas, shvatite da će doći vreme kada ćete vi biti podstrek drugima, a oni onda opet drugima, i ovi drugi opet drugima. I kao što se večeras dim sa mnoštva naših pojedinačnih vatri polako diže u nebo i postaje jedinstven dim koji prolazi kroz granje Drveta Velikih Dugih Listova koje smo posadili ovde, tako mogu i misli, koje leže u korenju mira, da se prošire na sve nacije i ljude sveta. Neka se korenje ovog drveta razvija i razastire ispod šumskog tla. Vidim ga," reče Hijavata pokazujući na zemlju na kojoj je stajao, "kako i sada raste -Veliko Belo Korenje Mira."

Mnogi su u tom trenutku videli da je drvo izraslo za širinu ruke ili više. Ispod svetlosti vatre, drugi su videli svojim unutrašnjim okom četiri velika bela korena kako prodiru duboko u šumsko tle, šireći se ispod zemlje na četiri strane sveta, dosežući do podzemnih struja koje vladaju ljudskim strastima. Za mnoge u ovim trenucima, Veliko Belo Korenje Mira postalo je dodirljivo i stvarno.

Iznad nas, naše misli i ideje su se rasprostirale kao što se dim kretao put zvezda.

Kada je Hijavata seo da bi se odmorio u podnožju novoposađenog drveta, ja sam ustao. Iza nas s e veličanstven mesec, oranž boje, polako podizao, i u tom trenutku je otprilike jednom svojom polovinom izronio iznad ogolelog drveća,. Govorio sam sporije. Bio sam svestan da se svaka reč koju izgovaram tiho prenosi, šapuće od uveta do uveta. Mogao sam da čujem ponavljanje gotovo kao eho ili nežni povetarac koji žumori kroz šumu. Zatražio sam da po jedna strela iz svakog od pet okupljenih naroda bude data Hijavati. Svi prisutni su mogli da vide strele. Jedna po jedna su donete na vrh humke ii svečno položene u Hijavatinu ispruženu ruku.

"Danas smo", rekao sam, napravivši pauzu kako bih dao vremena ehu da stigne i do najudaljenijeg drveća, "sjedinili naše pojedinačne moći u jednu snažnu moć, moć ove konfederacije. Simbolički predstavljamo ovu konfederaciju spajanjem u jedan svežanj ovih pet strela, po jedne iz svakog od naših naroda. U podnožju stabla Drveta Mira, Hijavata će povezati strele pomoću jelenje tetive, koja je jaka i dugotrajna. Tako će ove istine koje ovom prilikom svetkujemo, svakoga od nas, ovde prisutnog, vezivali u jedno biće kako bi mogli od sada pa nadalje da delamo zajedno u slozi, za dobrobit svih.

Ukoliko se samo jedna strela ukloni iz ovog svežnja, ceo svežanj gubi mnogo u snazi. Ukoliko se izvade dve strele, moć konfederacije će u mnogome biti oslabljena. A ako bi se tri strele uklonile, svako bi mogao da uzme preostali svežanj i da ga lako prelomi na dvoje. Svaka od ovih strela pojedinačno nije naročito jaka, čak i dete bi moglo da je slomi. Ali čvrsto povezane zajedno u jedan svežanj, one su dovoljno snažne da izdrže bilo šta što bi moglo da se uroti protiv njih.

Neka se Liga Pet Nacija suoči zajedno s budućnošću. Mislimo jednim umom mislima našeg Tvorca i uvek tražimo mirna rešenja za nesporazume bilo unutar našeg Saveza ili izvan njega. Osećajmo kao jedno, jednim srcem, sažaljenjem Velikog Duha i težimo uvek sa izbegnemo krvoproliće. Ukoliko se bilo ko od nas suoči sa zlom izvana, svi zajedno se okrenimo prema tom zlu, delajući složno snagom jednog tela. Iz toga ćemo crpsti veliku moć, jer od danas pa nadalje, mi ćemo postojati ili propasti, sjedinjeni kao jedan narod. Ostavićemo ovaj svežanj strela ispod Drveta Velikih Dugih Listova da bi nas uvek podsećao na naš savez."

Silazeći sa humke pozvao sam sve one koji su mogli da stanu da priđu i da formiraju zajedno sa mnom i Hijavatom krug oko Drveta Mira.

"Držeći se čvrsto jedan drugome za ramena," rekao sam, "mi pravimo tako snažan krug da niko ne može da se probije kroz njega. Živimo naše živote u ovom krugu predanosti Velikom Miru. Neka uvek vlada prijateljstvo, iskrenost i bratstvo među nama. Dozvolimo da naša deca i naši unuci rastu i žive svoje živote u ovom krugu mira i sigurnosti. Neka ništa ne uništi niti uzdrma našu predanost principima koje smo priznali kroz ovo sveto jedinstvo.

Nikada ne zaboravite da svako od nas u ovom krugu ima podjednako značajno mesto i jednaku moć. Uz prijateljstvo i saradnju, uz strpljenje i razumevanje, nema ničega o čemu se vremenom ne bismo mogli dogovoriti. Jer oni koji su kavgadžije i koji stalno traže nevolje biće odstranjeni iz saveza kao što snažan velar odnosi mrtvo lišće sa drveta. A oni koji budu isterani iz Lige Pet Nacija nikada neće biti pozvani da se ponovo vrate.

"Ali, moja braćo", rekao sam, "moje sestre iz šume, nadajmo se da nikada nećemo morati da upotrebimo ove mere. Jer Veliki Duh nas je snabdeo svime što nam je potrebno da povratimo razum ukoliko bilo kada padnemo u zbrku izazvanu šlepom strašću. Ukoliko bilo ko od vas oseti bes ili zbunjenost, ozlojeđenost ili strah, neka se popne na vrh najvišeg drveta koje može da pronađe i neka pogleda prema Tvorcu ovog sveta da bi osetio olakšanje. Neka pozove duhovna plemena i neka sačeka odgovor.

Neka vaša koža bude debela koliko je debela kora velikog drveta, tako da osje i žaoke drugih ne budu u stanju da poremete vašu ravnotežu ili da utiču na vašu suštinu. Ne sramotite sebe tako što ćete biti poznati po tome da se brzo ljutite, neka strpljenje, tolerancija i promišljena mudrost budu karakteristike vašeg života. Ipak, ne mislite loše o sebi ukoliko se naljutite ili postanete zbunjeni. Možda je to samo Gahaov način da vam ukaže da je prošlo suviše dugo vremena od kada se niste popeli na drvo! To su osećanja s kojima se svi ponekad moramo da suočimo tokom našeg hoda po zemlji. Ali zapamtite, više se ni sa čime ne suočavamo sami, jer ovaj krug će nas sjedinjavati zauvek.

Ne možeš imali nevolje koje istovremeno neće biti i moje nevolje, niti bilo koju radost koja neće biti i moja vlastita. Ovo govorim iz dubine svoga srca - a ovde su večeras sa nama i hiljade drugih koji išlo osećaju u svojim srcima. Ukoliko postoji hiljadu onih koji ti večeras govore ovo, koliko li će ih tek biti koji će ti to govoriti u godinama koje dolaze? Zapamti, pomoć ti je uvek na dohvat ruke.

Imate prijatelje u višim svetovima koji će uvek stići na vaš poziv, a imate prijatelje i u ovom svetu koji će učiniti isto. S najvišeg drveta, zatražite istinu vašega duha i znajte da će uvek, baš uvek, prijatelji doći da vam pomognu."

Zatim, usred sve glasnijeg odobravanja koje se kao u horu čulo iz grla prisutnih, krug se raspustio i ja sam ponovo zauzeo svoje mesto na vrhu humke pored Hijavate.

"Ukoliko bilo koji čovek ili narod", nastavio sam, "poželi mir u svom srcu, neka taj čovek ili neka taj narod prati Veliko Belo Korenje Mira do njegovog samog izvora u biću jednog velikog večitog Duha koji je prisutan u svakom srcu koje kuca. Neka pronađu zaklon ispod dugih listova bujajućeg Drveta Mira. Neka žive svoje živote u zaklonu ovih istina. Jer oni koji istraju na ovim putevima i principima biće uzdignuti i paženi, njihove porodice će napredovati i postaće blagoslov za svoja plemena, za četvoronošce, krilate i ljude svih naroda sa kojima se bilo kada sretnu.

Kada se okupite u krug oko vaše saborne vatre, neka se zna da je vođstvo potrebno samo radi plemenskih poduhvata, jer ono povezuje moć i ujedinjuje narod. Ali od sada neka vaše vođe određuju smene godišnjih doba. Neka smena među vašim poglavicama i starešinama bude kao smena jesenjeg lišća s novim mladim listovima u proleće. Kako je običaj među narodima Irokeza da im ratnici i junaci budu poglavice i vode, i kako se ovaj običaj neće promeniti sve dok ne prođe velika bela oluja, neka žene vašeg plemena budu one koje će okupljene u Mesecu Kada Prvi Sneg Počne Da Pada odlučiti sistemom glasanja ko su oni koji će da budu glavne poglavice u vođe u narednom periodu."

Dok sam ovo govorio čuo se žamor iznenađenja.

Sistem glasanja, sam po sebi, nije predstavljao novost. U osnovi to je bio način na koji se uvek odlučivalo o tome ko će da budu poglavice i vođe. Međutim, u prošlosti, plemenska glasačka zasedanja su uvek bila nepisana pravila, na kojima su dominirali najglasniji muškarci. Žene su imale posredničke uloge tako što su pomagale da se formiraju mišljenja njihove braće, muževa i očeva. Ali veoma bi se retko dogodilo da bilo koja, izuzev najjačih i najrečitijih žena uspe da direktno utiče na sam proces. Dati ženama ne samo običnu, već središnju ulogu u procesu glasanja koji bi pored toga bio zvaničniji i ritualniji, predstavljalo je novu ideju. Ona je pozdravljena u duhu dobre volje koji se ubrzo stiša u dostojanstveno razmišljanje.

Nekoliko sledećih dana je utrošeno na davanje konačnog izgleda novom Savezu Naroda Irokeza.

Konfederacija je bila podeljena u tri tela: Mohavke, Čuvari Istočnih Vrata, zajedno sa Senekama, Čuvarima Zapadnih Vrata, predstavljali su jedno od ovih tela; Oneide zajedno sa Kajugama su formirali drugo telo; u sredini, i politički i geografski, bile su Onondage, Čuvari Središnje Vatre. Ukoliko su se dva plemena jednog tela složila u pogledu neke odluke sa dva plemena drugog tela, onda su tu odluku dostavljali Čuvarima Središnje Vatre, Ukoliko se Onondage nisu složile sa predloženom akcijom, onda se odluka ponovo vraćala veću četiri plemena na ponovno razmatranje. Ukoliko su se četiri plemena i dalje imala zajednički stav o toj stvari, onda je ona postajala zvanična politika.

U slučajevima kada se oko većničke vatre ne postoji saglasnost između Mohavk- Seneka strane i Oneida-Kajuga strane, konačnu odluku će donositi Čuvari Vatre. Na kraju, uvek je postizan sporazum.

Tokom razgovora o bitnim stvarima, podsticana je otvorena rasprava medu svom pedesetoricom plemenskih voda - ili sahema -od kojih su po desetorica bili izabrani da bi predstavljali svako od pet osnivačkih plemena. Međutim, kada bi neka odluka postala zvanična politika Saveza, sahemi su je do detalja poštovali zanemarujući svoja vlastita gledišta i do kraja su podržavali konačnu odluku. Ovaj princip odlaganja vlastitih stanovišta ustranu i potpuno podržavanje, nakon što su utvrđeni, ciljeva sjedinjenog tela naroda, bio je dosledno poštovan tokom ranih vekova postojanja konfederacije. To je bio sveti i poštovan sastavni deo Gajaneshagova, Velikog Zakona Mira.

Demokratija primenjivana u irokeškoj konfederaciji živela je mnogo vekova pre nego što su je preuredili i prihvatili uznemireni američki kolonisti koji su izgubili strpljenje s britanskom kraljevskom vlašću. I premda je ovaj način društvenog poretka donekle iskvaren do 18, veka, ipak je u to vreme još uvek ostalo - kao što je to i danas u srcu svakog Irokeza - snažno osećanje opasnosti od vođstva koje se zasniva na ušančenoj vertikalnoj hijerarhiji.

Ne iznenađuje činjenica da je mlad dečak kolonista, odrastao u Šumama Virdžinije, dobro upoznao ove ideje, ne iznenađuje što su Džeferson, Vašington, Frenklin i Monro mislili na način na koji su mislili. Iako se nismo inkarnirali duže od jednog ili dva leta ili zime medu Amerikancima kolonijalnog doba, mi smo uvek bili tamo. Iz unutrašnjosti svakog drveta, iz cvasti svakog cveta, iz očiju svake ptice i deteta, mi smo posmatrali ove koloniste. Mi smo oni koji su obezbeđivali srnetinu na njihovim trpezama, mi smo oni koji su uticali na njihove snove, oni koji su im, kroz Džefersona i druge, pomogli da čvrsto i bezrezervno odbiju postojanje aristokratije na američkom tlu.

Održavali smo snažno i usredsređeno prisustvo u američkim kolonijama tih decenija i pomagali novo osnovanim Sjedinjenim Državama da oblikuju svoje državno i društveno uređenje, najvećim delom zasnovano na temeljima Irokeške konfederacije. Pomogli smo im da zasnuju demokratiju koja zahteva periodičnu smenu vođa, priznavanje osnovnih i neotuđivih prava svojih građana i tročlanu uravnoteženost moći između njenih izabranih predstavnika.

Znali smo da ovi prvi kolonisti predstavljaju osnovu velikog kazana za mešanje nacija koji će Amerika uskoro postati. Znali smo da oni stvaraju političku strukturu koja će da upravlja uzajamnim odnosima među strateškim predstavnicima četiri rase tokom poslednjih i najkritičnijih vekova pre uspostavljanja Novog Poretka. Doba koje dolazi. Nismo se vratili našim opštim poslovima sve dok se nova vlada "ljudi, ljudima i za ljude" nije dobro učvrstila.

Veliko Belo Korenje Mira, kako su ga tog, danas dalekog dana, spoznali pripadnici pet nacija, predstavljalo je duboko i istinsko razumevanje koje se čvrsto ukorenjivalo u svesti istorijskih ljudi - razumevanje koje nikada nije napuštalo Ameriku, niti će je ikada napustiti, premda je bilo donekle poremećeno tokom skorašnje petovekovne oluje.

Pozivamo sve koji su u. stanju da se vrate u taj dan kada su učenja cvetajućeg drveta bila ponovo uspostavljena u Americi, one od vas koji umeju da pročitaju te stvari sa zapisa ostavljenih na spinu elektrona lišća i drveća koja danas rastu na ovim istim mestima, one od vas koji mogu da se vrate mislima unazad i da pročitaju zapise o onom okupljanju na obalama Onondžga u jesen, vas osetljive, pesnike. Pozivamo vas da istražite ova vremena na koja vam mi iz duhovnog sveta možemo samo ukazati u kratkim odeljcima ove knjige. Ono što je začeto tamo bilo je seme ovoga što sada doživljavate kao opšte duhovno buđenje.

Vetrovi svesti koji sada duvaju kroz one koji predstavljaju vode ljudske misli na kraju 20. veka su isti oni vetrovi koji su talasali listove na drveću koje je okruživalo Hijavatu dok je govorio, isti oni vetrovi koji su uznosili dim sa mnoštva malih vatri tog jesenjeg sabora i objedinili ih u jedinstvenu spiralu koja sve do danas nastavlja da blagosilja nebesa ljudske svesnosti. Prikazi koje dajemo na stranicama ove knjige su olovkom nacrtane skice događaja koji su se odigravali. Naše reči su samo simboli, gravure, grubi obrisi. Stvarnost koja se nalazila u njihovoj pozadini i dalje živi i diše. Pronaći ćete je u vašim srcima. Na vama je daje iznesete svetu današnjice.

Dim koji se podigao sa onih vatri koje su jednom gorele na brdima severnog deia Države Nju Jork prilikom osnivanja Saveza Irokeza nastavlja da se diže i danas. On se podiže u svesti onih koji donose odluke u Ujedinjenim nacijama, čije se sedište nalazi nedaleko od mesta na kome je bilo zasađeno Drvo Mira. Podiže se u vidu novih ideja, novih zamisli, novih spoznaja prirode mira, podiže se u zemljama širom sveta čije se granice polako brišu, čije se aristokrate, jedan po jedan, polako povlače i silaze u društvo u kome su svi jednaki, u krugove prijatelja, onih koji su jednaki ispod grana drveta koje je ponovo procvetalo.

Mnogi osećaju miris dima naših vatri. To su misaone vatre. Upaljene u ljubavi. Gore za vas. Dozivaju. Zovu vas da se vratite kući.



Korisna adresa: http://www.esotheria.com/



STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0023 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
      
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA