POVRATAK PLEMENA PTICA - Poglavlje XI
 
      
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
NOVO INFORMATIČKO DRUŠTVO
 

I tako se dogodilo onog Meseca Kada su guske letele na jug, u godini kada je posađeno Drvo Velikih Dugih Listova, u veku koji je bio jedanaesti nakon naših aktivnosti u Galileji, da je mir došao u severnoameričke šume. Vremenom su se i Tu-skarore pridružile Konfederaciji, stvarajući telo od Šest Nacija kakvog ga je istorija zapamtila. Kako su godine prolazile, na desetine drugih plemena i naroda su pristupali miru koji se širio iz ove moćne alijanse. Utičući na plemena koja su bila čak tako daleko kao što su to bile Osage i Omaha, Savez Irokeza je učinio mnogo na širenju mudrosti Svetog Obruča i mira koji ga je tako sigurno sledio kao što leto sledi nakon proleća.

Religija kruga opet je, gotovo tri veka, poštovana medu Irokezirna i mnogim drugim plemenima sa kojima su Irokezi trgovali. Učenja rascvetalog drveta počela su da utiču i na one koji su boravili u velikoj centralnoj dolini Misisipija, u dolini reke Ohajo, u dolinama reka Montreal i Tenesi i u svim šumama koje su se nalazile između ovih reka. Nebo, sunce, mesec i duga su bili božanstva koja su ovi narodi poštovali i cenili. Oružja je bilo malo.

Od jezera Onondaga mirna trgovina se širila stotinama kilometara na sever, jug, istok i zapad. Stvorena su predivna umetnička dela: nakit, grnčarija, slike s izuzetnim i duboko misaonim crtežima. Velike humke zemlje u obliku životinja i ptica bile su otkrivene i još jednom su postale središta duhovnog jedinstva i sloge medu narodima. Svetkovine u krugovima od kamena podsećale su ljude da je sam život najveća svetkovina od svih.

I premda je dolazak Evropljana bio taj koji je konačno zbrisao poslednje tragove Velikog Mira, u vreme njihovog dolaska Savez se već bio izrodio. Istražujući predstave koja sadašnja američka generacija ima o ovom dobu, videćemo brojna pogrešna tumačenja. S jedne strane imamo predstave onih koji idealizuju izvorna američka plemena iz 15. i 16. veka, opisujući ih kao idiličan narod, što oni u to vreme sigurno nisu bili. S druge strane, tu su "zvanične predstave" koje verovatno veoma dobro poznaje svaki američki školarac. Nijedna od ovih krajnosti nije tačna. Iako je istina bliža verovanjima romantičara, koji bar poseduju neki smisao za svet vizije koji su posedovali izvorni Amerikanci - svet svesnosti koji i do današnjeg dana Evropljani nisu razumeli. Intuitivno, oni među romantičarima koji su više uočavali bili su u stanju da osete stanje koje je uistinu postojalo u Americi hiljadama godina pre evropskog osvajanja, i dobronamerno, oni su pobriali ova rana vremena sa Amerikom Novog Amsterdama, trgovinom krznom, Pilgrimima i Čamlejnom.

Čak i pošto se najveći deo nas vratio u duhovni svet, čak i na mestima gde se ni jedan od nas nije inkarnirao već hiljadu godina, izvorna američka plemena su bar nastavila da prepoznaju naše duhovno prisustvo. U Južnoj i Centralnoj Americi vrednosti su mnogo brže propadale, ali u Severnoj Americi -sve do samog dolaska belog Čoveka -postojale su osnovne vrednosti koje nikada nisu bile povređene.

Na primer, sve dok Evropljani nisu počeli da primenjuju svoje genocidne mere potpunog uništenja domorodaca, za pojam skalpiranja se nije čak ni čulo. Predstava o lovu i laganom ubijanju životinja radi krzna, takođe je bila potpuno strana američkim domorodcima. Čak i medu najokrutnijim američkim plemenima prekolumbovskog vremena, životinja nikada nije bila ubijena, a da se ne zahvali njenom duhu, da se njeno meso ne koristi uz duboko poštovanje.

Ali hladni trgovci kojima je bilo dozvoljeno da napreduju pod okriljem evropskih monarha tokom 16. i 17. veka, videli su u domorodcima Amerike oruđe, lakoverna stvorenja, budale, koje su zapošljavali kada im je to odgovaralo i lovili kao životinje kada bi im njihovo istrebljenje donosilo veće zarade. Kada su ovi trgovci tražili od učenih ljudi sa napisu istorijske knjige, oni nisu ni pomenuli svet vizije niti plemenitije karakteristike domorodačkog naroda Amerike, Umesto toga oni su se prilično trudili da prikažu što beskrupuloznije domorodce, opisujući sve Amerikance kao divljake i pagane. Ali to se moglo i očekivati. To je bilo, ipak, još uvek mračno doba. Samo najgora - ili samo najbolja - deca izvornih Amerikanaca su nastavila da hodaju po zemlji. Osetljiviji duhovi su se još mnogo ranije opredelili za uzdržavanje od inkarnacija. Do sredine 17. veka, čak su i domorodci ratnički nastrojeni počeli da čine isto. Između 1650 i 1900. godine domorodačka populacija Severne Amerike bila je smanjena za oko devedeset procenata.

Ni Hijavata ni Deganavida ne bi mogli da vrate tok istorije. Čak ni Irokeški savez ne bi mogao da zadrži neizbežno mešanje četiri rase koje je bilo određeno da prethodi našem povratku na zemlju. I upravo kao što su Evropljanima Isusova učenja pomogla da ublaže nasilje u protekla dva milenijuma, tako su i naše aktivnosti u osnivanju Saveza Irokeza i udaranju temelja sadašnjeg američkog državnog sistema pomogle da se ublaži nasilje u ovim skorijim vekovima. Sećate se godina anno Domini i kao vremena nasilja, ali činjenica da ih se još uopšte i sećate -i da ste sačuvali zapise i osetljiva artefakata - dokaz je da su oni bili ogroman napredak u odnosu na tamu koja im je prethodila.

Kao što zahvaljujete Bogu na ljudima i idejama koji su pomogli da ovi vekovi budu bolji, a ne najgori kakvi su mogli da budu, tako se zahvalite i božanstvima nebu, suncu, mesecu i zemlji. Zahvalite božanstvima koja žive unutar drveća, koja klobučaju u izvorima iz kojih dobijate vodu za piće, za sazrevanje žita, kukuruza, krompira na poljima. Jer sva ova božanstva su, premda potpuno zanemarena, nastavila da pružaju svoje dobrotvorne uticaje i pomogla da vam se olakšaju traume proteklih vekova. Govoreći šapatom tu i tamo, kao nežni glasovi u vašim snovima, kao izdanci iz drveća koje vidite sa svoga prozora uveče kada lagano počinjete da tonete u san, na bezbroj neprimetnih načina, oni vam dolaze i od nose delić po delić vaše agresivnosti. Zahvalite im. Oni su preduhitrili mnoge tuge. Cenite ih i poštujte ih. Oni su sluge Boga.

Premda su to ista ona božanstva Tauta de Danan koja su poštovana na obalama Kilarneja, ista božanstva kojima su se druidi zahvaljivali uz prvi gutljaj vode sa svakog šumskog izvora, ista ona bića koja danas prizivaju Bušmani u Africi i Aboridžani u Australiji, ona nisu "paganski" bogovi. Oni su korisna bića, suštinske energije, i nijednom od njih ne nedostaje svesnost. Oni predstavljaju posebne načine koje je Bmg odabrao da vam služe u ovom materijalnom svetu. Svaki put kad ispoljite poštovanje prema bilo kom od njih, vi slavite Boga.

Vi ste verovatno jedini ljudi koji nemaju ime za ove tanane esencije božanstvenosti. Formirajući veličanstven panteon čuda, vibrirajući i iskreći kao boje u dugi, oni se sjedinjuju u jednom Velikom Duhu, istom Hristosu, istom Vakan Tanki, istoj večitoj ljubavi zvezdane vatre, čija se iskra svugde poštuje kao izvor života.

Upravo kao što u stvarnosti ne postoji sukob između elementarnih sila zemlje i Šaputanja solarnog vetra, kao što ne postoji sukob između okeana i obole, između ženskog i muškog, između mesečine, sunčeve svetlosti, podneva i noći, tako ne postoji sukob ni između monoteizma Evropljana i panteizma naroda zemlje širom sveta. Učinite kraj izopačenju i zloupotrebi obe ove tradicije.

U ovom novom svetu svetlosti, vidite Boga u svakoj stvari. Shvatite da poštovanje bilo kog aspekta boga znači poštovanje samog Boga. Ne dozvolite da iskazivanje poštovanja bude rezervisano samo za lik u vašoj katedrali - ili svesti. Proširite ga na svakog vrapca, svako dete, svaki cvet. Podajte ga svakom oblutku koji se svetluca na plaži.

Poštujte duh Boga, ne kao apstrakciju, već u vašoj sestri, u vašem bratu i u vašem vlastitom srcu. Ukažite im slobodno svoje puno poštovanje. Podarite ga jelenu u šumi, orlu koji osvaja puteve kroz planinske klance, dabru koji uživa u svakom trenutku svog života. To je način na koji poštujete Boga, poštujući sve stvorene stvari. Zahvalite se svim onim mnogobrojnim bićima koja su učinila da za vas ovo doba bude mnogo svetlije. Podarite im svoju ljubav. Vidite ih u svakoj zraci mesečine i u svakom šumskom proplanku.

Kada znate za Hrista čije je telo ćelu zemlju spasilo, kada Božija svetlost živi u vama, kada je vaša individualnost ponizno stavila sve ono što jeste u službu vaše univerzalnosti i spoznate sebe kao jedno sa velikim Bićem čiji ste predstavnik na zemlji i vi, tada ćete uistinu ugledati panteon božanstava! A svako od njih će vam pevati o radosti, čudu, lepoti i blagoslovenoj slavi Jednoga.

Živeći u Jednom, usklađeni sa Jednim, pevajte u skladu sa drugima iz vaše nacije, kao što vaša nacija peva u skladu sa drugim nacijama koje u ovom svetu formiraju organ svesti Jednoga. Vi ste način na koji je Bog postao ljudsko biće, način na koji Bog neguje vrt. Vi ste način na koji Bog utiče na univerzum stvaranja. Ovaj svet je vaše obelodanjenje. Vi ste ga stvorili da biste kao ljudska porodica mogli da stupite u vreme radosti kroz supstancu biologije.

Neobično nam je da vam se sada obraćamo na ovaj način, mi koji smo onaj deo vas koji ostaje budan dok spavate, vama koji izvodite vašu vrstu iz njenih snova; jer vi inkarnirani ljudi ovoga doba još dremate u obličju naše dece. Ipak, znamo da je najbolji način da vas probudimo tako što ćemo vam govoriti kao svom izvoru. Ali kako roditelj može da govori detetu, kada zna da će to dete uskoro postali Bog? Kako možemo mi koji smo bdeli nad vašim mesečarskim koracima -i spašavali vas uvek, i uvek iznova, od pada preko litica neznanja - sada da promenimo način posmatranja i da na vas gledamo onako kao što smo to činili kada je ovaj svet bio mlad, a vaš Duh nas rodio? Kako? Sa zadovoljstvom. Radosno. S pesmom koja će se zauvek dizati u uzlaznoj spirali vatre vaše večne ljubavi.

Uz svu njegovu ogromnu pustolovinu, uz sav njegov velelepan prizor, sa svom njegovom epikom, zapisanom i na sreću zaboravljenom, ovaj pad vaše ljudske svesti je, naravno, isceljen, kao što to biva sa svim stvarima kada dovoljno vremena prođe. Inteligencija koja je jednom usađena, bez obzira što može krenuti u pogrešnim smerovima tokom ćele epohe ili doba, ništa manje nije inteligencija u svom izvoru i ne može, nikada ne može, izgubiti sposobnost da nauči.

U očiglednoj i dokazanoj jednostavnosti istine koju sada vaša ljudska svest shvata i prenosi tako slobodno, vi ne možete a da se ne čudite zašto ove ideje nisu mogle da se prošire tako lako u Sokratovim školama, u renesansnoj Firenci, na dvorovima Solo-mona, ili po manastirima Tibeta. U prolaznom trenu dok zora počinje da se plavi i svetluca na horizontu, vi se čudite.

Zašto istina nije procvetala kada je Kolumba plakala na obali Jona? Zašto je munja između Franje Asiškog i Pape Inoćentija III osvetlila samo Vatikan? Pa i tamo samo na jedan sat? Zašto nije uspela da upali vatru koja bi prosvetlila svet? Čudite se zašto Artur, na kraju, nije mogao da zadrži Okrugli sto; i zašto je najfinija nordijska generacija posegla za hipnozom koja ih je podučila upravo onoliko koliko i Japance.

Ti si taj koji je bio tamo, u čajnim vrtovima Cara, kada je to istinski bio Bog Sunce koji je težio da ispuni umove i srca ljudi. I zar nisi bio ti onaj koji se, jašući na svom konju u pustinji, gnušao nad ratničkim putevima Kine. onaj koji je zastao na trenutak da zapiše one reci, koje su dugo bile smatrane svetim, ali koje nikada nisu postigle u potpunosti svoj cilj? I ispod drveta (bodhi), nakon što si pojeo mleko i gruševinu, zašto si potisnuo svoj nagon da opširno govoriš u trenutku kada ti ih je ponudila?

U ovom trenutku kada će istorija uskoro da bude pokopana, u ovom lepršavom trenutku pre nego što se tvoja pažnja usmeri ka zvezdama, ti ne možeš a da se ne pitaš o tim kritičnim raskršćima. Istina se tako očigledno i prirodno širi među ljudima kasnog 20. veka. Zašto se nije tako lako i prirodno širila onda kada si verovatno video podoban trenutak, inkarnirajući se tu i tamo u drugim životima, u drugim trenucima? Dugo si prolazio ovim carstvima, držeći svece u mraku, vodeći ratnička plemena sve bliže i bliže izlečenju koje sada nije sveca, već zora koja plamti svetlošću na istočnom nebu.

Dan as vidite da se ove ideje javljaju u stotinama novih knjiga, pesama, filmova, publikacija i časopisa. Vidite li strast sa kojom se svi oni prevode na sve jezike sveta, pretvoreni u svaki oblik medijskog prikazivanja i kako se dele među isceliteljima i vodama svih nacija na zemlji, i pitaš se za prilike koje su propuštene.

Ali onda vidiš da nije bilo propuštenih prilika. Jer da si krenuo za ženom koja ti je ponudila mleko i gruš, vas dvoje skupa, sjedinjeni u blaženstvu, mogli ste otići njenim čamcem daleko preko Ganga i ne bi preneo reč do granice iluzije. Kao što si to učinio na kraju, Kvecalkoatl, Isus, znao si koliko su oni na početku zavisili od tebe. Istina se nije smanjila kada se vaš ljudski vidokrug smanjio. Ona je rasla. Produbljivala se.

Premda Veliko Belo Korenje Mira ne mari za imena, ega, natpise, ipak, predstave koje počivaju, kao jučerašnje lišće ispod pulsiranja ovog sezonskog života, poštuju sve njih jednako kao i svaki koren mira isprepleten u velikoj mreži koncentričnih godova svetlosti koji prvo prolaze kroz veliku Majku i teku dalje kroz krv svakoga ko je bilo kada živeo da bi nastao ovaj bolji svet.

Iznenada shvatate da postoji razlog zbog koga je danas drugačija situacija. Jer kada si formirao Tao Te Čing, sedeo si sam u pesku, tvoj konj se napasao sa ono malo trave koja se nalazila na obroncima pustinje; tamo je bio samo jedan čovek koji je mogao da uzme tvoje napisane reći. Nije postojao telegraf koji bi mogao da prenese brzinom svetlosti tvoje reci na drugu stranu sveta.

A kada si govorio o osmostrukom putu, samo nekolicina koja te je okruživala mogla je da te razume, ali njihov način izražavanja nije bio tvoj i nije postojao ni jedan tehnički uređaj koji bi mogao jasnije da snimi istinu. I kada je Sv. Franja govorio, nije bilo buktinje video snimka koja bi mogla da ponese tu munjevitu svetlost i rasplamsa vatru širom daleko rasprostranjenog hrišćanstva, premda je drvo za potpalu bilo sakupljeno na mnogim obalama i ljudi su se molili samo za taj plamen.

A kada je, onih nedelja te značajne godine, duh ispunio Džefersona u Novoj Engleskoj, bilo je trenutaka, kao što znate, dok je Džeferson govorio, kada su oči mnogih, koji su bili nadahnuti božijim duhom, bile uprte u ovog ranijeg Engleza. Ipak taj događaj nije prenosila televizija, kako bi preko svetske telekomunikacione mreže o njemu saznali svi oni koji su ga pomno pratili iz parlamenta i domova na svim kontinentima.

Postoji mnoštvo elemenata koji su omogućili da se vest sada tako brzo širi: ogromna eksplozija u uspostavljanju veza medu ljudima koju su doneli telefon, radio, televizija i orbitalne satelitske relejne stanice; geometrijskom proporcijom rastuća eksplozija informacija zasnovana na magnetofonskim i video trakama, filmu i kompjuterskoj tehnologiji.

Odavno su izrečene reci Žene Teleta Belog Bufala, Deganavida i Hijavata, ali njihov odjek kroz nebo danas protiče kablovima postavljenim ispod okeanskog dna, plovi od tornja do tornja, poskakuje mikrotalasima po celoj Zemlji. Istovremeno, ove reci zvižde kroz telefonske žice Nebraske i Ukrajine. One plove kao elektronski signali koji se kreću brzinom svetlosti -prenose se satelitski do Zemlje, do satelita i ponovo do Zemlje, kružeći tako oko ćele zemaljske kugle. U trenutku kada se reci izgovaraju, uši sveta slušaju i čekaju, spremne da ih prime.

Ali povećana povezanost među ljudima koja proističe iz razvoja komunikacione tehnologije je manje značajna za sadašnje opšte buđenje nego stoje to sve veći broj ljudi koji prenose ono što je sveti Pranja prenosio Evropi srednjeg veka, što je Lao Će tvrdio u Kini, što je Hijavata saopštavao na obalama Onon-daga i Isus propovedao na ulicama Jerusalima.

Naše društvo u tim pređašnjim vremenima bilo je malo. Užasno su krute bile predrasude kolektivne ljudske svesti kroz koje smo morali da prođemo, tako da je često bilo potrebno da ceo Svetlosni Krug radi zajedno kako bi se održala inkarnacija samo u jednom, a najviše u dvojici ili trojici koji bi bili u stanju da govore istinu i donesu svetlost.

Sve do ovih završnih godina 20. veka nismo bili u stanju da se u potpunosti i celovito inkarniramo. Sada poravnavamo naša duhovna tela sa fizičkim, eteričnim, mentalnim i emocionalnim telima, i to ne samo jedne žene ili jednog muškarca, tu i tamo, već sa mnogima, a vremenom i sa celim zajednicama.

S prelaskom kiptanja novog informatičkog društva u sveopšte duhovno buđenje, mi stižemo da bismo se spojili s vašim ljudskim egoima u razmeri koja je bez premca u celoj ljudskoj istoriji. Ljudi se još jednom okreću ka Velikom Duhu koji je izvor svih informacija. Kod nekih brzo, kod nekih postepeno, naša ega otkrivaju sebi primerene uloge u prenošenju ove nove svesnosti. Naravno, u početku postoje i izvesne lažne predstave. Ali u eksploziji svesti, one se vrlo brzo pročišćavaju. Naši duhovi se inkarniraju u sve većem broju. Lažnih predstava je sve manje. Istina se rasprostire. Kako je sve to predivno!

Kao što šafrani najavljuju dolazak proleća, tako i prenos kanalima buja u pravom trenutku. Zatim, upravo kao što šafran ustupa mesto narcisima, prenos kanalima, vremenom, omogućava prolaz dubljih i potpunijih veza. Duhovi Boga osiguravaju saradnju ega sa kojima održavaju vezu na zemlji. Polako i postojano oni nastavljaju kroz proces spajanja s njihovim egoima, i to više ne samo tako što im govore donosioci poruka sa zvezda, već procvetavajući u savršenom jedinstvu, budeći se unutar njih kao bića koja su oni sami.

I tako se to odvija. Narcisi slede nakon šafrana, maslačci nakon narcisa. Sviba. Jabuka. Kruška. Šljiva. Sva cvast. Hrast rastresa svoje nežne cvetove i konačno leto stiže na svet, motreći na sva učenja koja su zaostala u njemu i prohujala, kao što cvetovi i rane cvasti proleća ustupaju mesto neometanoj čulnosti žarkog leta. Raskošnoj. Bogatoj. Veličanstvenoj.

Treba odati zahvalnost za ona učenja koja su pomogla da se ljudska srca okanu nasilja tokom mračnih perioda svoje istorije. Ali čovek se ne hrani plodovima koji su nikli izvan bašte koja je postojala u proteklim vekovima. Malo po malo, Veliko Belo Korenje Mira dalo je iste one istine podjednako sveže i ponovo nove. Volite ovo letnje povrće. Volite ovo sezonsko voće. Uživajte u njima, cenite ih i delite ih kada dozru, vodite računa o njima, kako bi mogli da nastave i dalje da cvetaju i rađaju. Volite Onhgveoveh. Volite ljude koji su verni stvarnosti. Volite Ptičija plemena čije seme leži pritajeno u ljudskim srcima hiljadama strpljivih kruženja ove Zemlje oko njenog Sunca.



Korisna adresa: http://www.esotheria.com/



STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0030 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
      
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA