POVRATAK PLEMENA PTICA
 
      
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Pogovor
 

Dan je prošao. Ušao sam u polutamnu unutrašnjost kolibe i seo prekrštenih nogu na zemlju u krug koji su obrazovali ljudi obnaženi do pojasa. Opčinjen, posmatrao sam kako plamteće usijano kamenje, jedno po jedno, biva u tišini doneto u središte kruga koji smo obrazovali. Kretanje se usporilo. Poslednji kamen je bio postavljen na mesto; otvor kolibe je bio zapečaćen. Vreme je proticalo bez vremena, bez merenja njegovog prolaska. Iznenada, pojavi se svetlost. Osušen celerov koren je plesao po užarenom kamenju, vrteo se, iskričio kao desetine hiljada treperavih zvezda na velikoj večnoj stazi Mlečnog puta. Javila su se sećanja iz nekog nepoznatog carstva u meni iscrtavajući šeme koje su blještale kao zvezde. Osetio sam bezimenu moć. Prirodnu. Dobro poznatu.

Često sam slušao o obredu saune, ali ovo je bilo moje prvo iskustvo u tradicionalnoj kolibi američkih domorodaca. Kupolasto oblikovanu konstrukciju sagradili su na padinama Maunt Šasle pripadnici plemena Karuk. Svaki element kostura građevine bio je sagrađen od tipa drveta koji je bio tačno određen prema davno utvrđenoj plemenskoj tradiciji. Prekrivena obojenim čaršavima, koliba je počivala pored ledenih, voda rečica koje su doticale iz svojih izvora. Obred saune je bio posvećen ovoj, prvoj večeri okupljanja Zvezdanog semena na planini.

Bile bi potrebne mnoge stranice da bi se opisalo ono što se dešavalo u toj kolibi. Čak i u tišini pre nego što je prva voda prosuta preko kamenja, reci u koje sam pokušavao da odenem moje razumevanje onoga što se događa postajale su neuhvatljive kao da su bile uvelo lišće nošeno nekim vetrom nemirnog duha. Ali kada je prva voda pljusnula preko plamtećih užarenih dragulja zemlje i kada je prva eksplozija pare ispunila vazduh svojom snagom, nagli udar sećanja kao daje oduvao i poslednji od ovih listova tričavih reci daleko u dubine noći. Lebdeo sam u tišini, bogatoj i istrajnoj, tišini u kojoj ne izgleda baš toliko da jezik prestaje da postoji, već pre kao da se tek rađa.

Kada je započelo pojanje ja sam znao reči, znao sam melodiju, ritam, modulaciju. Znao sam šta znače. Bez razmišljanja, pevao sam iz dubine srca na dobro poznatom, tečnom jeziku američkih domorodaca.

Ubrzo u pojanju, osetio sam - gotovo slučajno, kao daje to bilo malo važno - kao da sam proveo daleko više vremena pevajući u saunama nego što sam celog života boravio... na primer... u kolima.

Možda će zvučati čudno, kada je to saznanje ispunilo moju svest, to nije izgledalo kao da sam se setio sauna i pevanja. Tako duboko iskustvo moj duh nije mogao da zaboravi. To je bilo kao da sam se setio automobila - trepereći nedavni lik uskoro se oslobodi u pari i skakavci i žabe krastače i zvuk vode koja juri preko stenja na mesečini. Prošla je večnost. Mi okupljeni u kolibi stopili smo se u jedno biće, jedan otkucaj srca.

Iz časa u čas, voda je sipana na užareno kamenje.

Bez upozorenja, tekući iz dubine moga bića, došlo je do nezaustavljive eksplozije sećanja. Iznenada to su bile druge zvezde koje su plesale na polju ponoći - to više nisu bile iskre osušenog celerovog korena, već prave zvezde na pravom nebu, visoko iznad mesta koje sam voleo više nego što bih ikada mogao opisati.

Bio sam jedan iz kruga svetlećih bića okupljenih na nekom drugom skupu. Misli koje smo delili bile su samo deo našeg cilja. Sam raspored našeg kruga i njegov položaj u odnosu na zvezde bio je načinjen tako da se utisne u nas nešto više; tako da bi kasnije, ukoliko dođe vreme kada se budemo našli uspavani ispod pokrivača istorije, sam oblik Kruga Onih koji su Verni Zvezdama mogao da pokrene, da uzdrma nešto u nama i da nas u potpunosti probudi. Moj sadašnji zadatak u skretanju pažnje ovom skupu - i podnošenju izveštaja o tome kako sam se ovoga setio - je da prizovem u sećanje onih koji su mu prisustvovali svetu veru koju nam je tada Tvorac celog ovog univerzuma poverio na čuvanje.

Možda ste zapamtili. Mesto našeg skupa nije bilo na fizičkoj površini zemlje, već na višim frekvencijama duhovnog sveta -na mestu koje se nalazilo u gornjim slojevima zemljine atmosfere iznad 33 stepena severne geografske širine. Sa mesta na kome smo se okupili mogli smo da posmatramo postojano kretanje severne hemisfere i kako dole ispod nas, prolaze njeni okeani, ostrva, kontinenti.

Oni koji su bili okupljeni na ovom skupu nisu se u to vreme projektovali u identitete na zemlji. Nijedan od nas nije diplomirao na neslaganju "saradnika stvarnosti" koje se ispoljilo u obliku Drugog svetskog rata. Niti bi, da smo znali za njegovo izbijanje, bilo ko od nas odobrio tako krajnje neumeren pristup, jer buđenje inkarniranih projekcija u potpuno budno stanje predstavljalo je strategiju koja je bila potpuno u skladu sa našim načinima mišljenja i, u svakom slučaju, nama je bilo nepotrebno.

Mi smo bili duhovi koji su uspešno obezbeđivali saradnju naših ljudskih tela, umova, i srca tokom vremena kada smo se zaodevali u oblik. Upravo iz tog razloga, većina od nas već duže vremena nije hodala zemljom. (A mnogima koji su bili okupljeni na ovom sastanku, bilo bi potrebno određeno vreme da izračunaju i kažu da li se radilo o vekovima ili milenijumima). Samo je nekolicina od nas pomagala u skorije vreme vođenju ljudske porodice kroz kritične periode, ali mi smo predstavljali manjinu.

Skup je sazvan po nalogu velikog anđela čije telo je sunce, prema uobičajenom postupku koji nas nije iznenadio. Međutim, po pravilu, ovakvi sastanci su održavani samo za one koji su bili pred uplovljavanjem u inkarnirane živote - a ovde nas je bilo nekoliko sa takvom namerom. Bili smo pripravni usled neuobičajenog značaja ove situacije, kada smo u treptaju koji je prošao preko sunčevog lica ugledali lice Sveopšte Majke, i uistinu, kada je počeo prenos misli, ona je bila ta koja je govorila, ona čije su telo galaksije. Svrha sa kojom nam se obratila bila je po prirodi uvodna i pokazala se vrednom za našu pripremu za ono što dolazi, jer mislim da bez ovog njenog posrednog upozorenja, ono sto se kasnije dogodilo moglo je tako snažno da nas iznenadi da bi, sigurno, izazvalo usporenje u postupku: to nije bio niko drugi do bela svetlost Večitoga, usredsređena na način koji je retko viđen na bilo kojoj zvezdi.

Istina, mi smo živeli u prisustvu tog Velikog Duha. Živeli smo svoje živote znajući ga kao izvor iz koga crpimo sve ono što jesmo. Ali toliko neposredno biti svedokom žiže log prisustva, lako se mnogo razlikovalo od onoga na šta smo bili naviknuti, isto kao Što se nežni sunčevi zraci razlikuju od sunčeve svetlosti koja je kroz žižu usredsređena samo ne jednu tačku.

U komunikaciji koja je usledila, tri ispoljavanja Bića - solarno, univerzalno i večno -su uticala i isticala jedno iz drugog, mešajući se, preplićući se, tkajući boje njihove celovitosti. Povremeno je bilo veoma teško da se odredi koji deo Trojstva je bio govornik, toliko su sjedinjeni bili njihovi talasi i tako jedinstven njihov cilj. Tvorac je govorio kroz ovo troje, dajući nam precizna uputstva. Preneću njegove reci najbolje što se sećam.

"Pozvani ste", rečeno nam je, "da se inkarnirate na svetu na kome preovladava obmana u umovima i srcima onih koje sam stvorio prema svom liku i obličju. Oni medu vama, koji prihvate ovaj poziv, uskoro će se naći u poslednjim danima ranog detinjstva ljudske vrste, u situaciji u kojoj struje straha upravljaju njihovim osećanjem podvojenosti. Odbrojavam dane ovakvom stanju i oni će uskoro da isteku. Zasnovao sam spoljašnje sile koje će da odele strah od ljubavi u ljudskoj svesti, terajući u progonstvo jedno, a ispunjavajući obećanje prema drugom.

Pozivam vas da budete moji zastupnici u ovoj, užasom ispunjenoj, kulturi da učinite ono što možete iznutra kako bi dopunili ono što ja donosim spolja. Jer znam da verovatno postoje i oni čija fizička tela neće biti u stanju da prežive odvajanje između ljubavi i straha, ali isto tako znam da nema nikakvog razloga, nijednog pravog razloga, zbog koga čak ni samo jedna jedina ljudska duša ne bi bila neinkarnirana tokom ovog cepanja.

Pozvao sam vas ovde, jer ste tokom prošlih vremena dokazali da možete, u velikoj meri, da održite svoja tela, um i srce u harmoniji sa vašim duhovima. Sada vam predajem poziv da se inkarnirate u onim plemenima koja naseljavaju Zemlju. Ovo do sada nisam tražio od vas, jer tokom ranih istorijskih perioda uslovi na Zemlji nisu bili tako pogodni da se pristupi širenju naše svesnosti. Sada je buđenje ljudske svesti počelo. Mnogi se sada otvaraju za prijem žive informacije. Vaše prisustvo će pomoći da se svede na minimum trauma koja bi mogla da se javi sa promenom doba."

Dobro se sećam.

Dok je objašnjavano da je ono što se trenutno događa na Zemlji nalik na smenu straže, iznenada je planeta koja se obrtala poput vretena, koja je do sada izgledala sasvim obično, izuzev laganih smena njenih godišnjih doba, bila užasno ranjena. Ogroman sivi kupolasti oblak valjao se prema nama u svitanje novog dana, zaklanjajući severni deo japanskog arhipelaga.

Kada se naš pogled probio dole, videli smo da je taj oblak počivao na crnom stubu, vrtložnom paklu strašnog razaranja. Sa svakim obrtom Zemlje, mogli smo da osetimo kako se sirov ljudski užas širi naviše, žuboreći kroz naša otvorena srca u talasima neobuzdanog straha. Zatim je iznenada, valjajući se sa zapada, stigao još jedan. Uzdižući stub tamno crvene, oblakolike supstance okruživao je praznu šupljinu koja je izgledala tako nestvarno u središtu takvog haosa kao i sam haos.

Istog trenutka smo usporili naše vremensko opažanje i usredsredili se na iskustvo tog dana. U vakuumsku rupu su se ulivali zemljište i voda i organski život, kovitlali se i ključali, podižući se u nadolazećim talasima uskomešanosti koji su se podizali visoko, gotovo nas dodirnuli.

Do ovde dokle smo mogli da vidimo, sve ispod nas je bilo ispunjeno kovitlajućim i usisavajućim vrtlozima i sevajućim kuglama nasumične vatre, nešto slično sam video samo na površini zvezda. Neću da obrazlažem".

U te trenutke uneli smo večnost. Dok su trajali, sklapali smo predstavu o omone staje pravedno da se učini. Dovoljno je reći da smo mi toga dana doživeli pakao. Složni, kao što smo bili, znali smo kako će glasiti naš odgovor na poziv Velikog Duha. Da, inkarniraćemo se. Kucnuo je poslednji čas.

Svrha naših inkarnacija, objašnjeno je, bila je da otpočnemo razaranje lažnih, uvreženih premisa istorijskog stanja, da podučimo ljude i da ih nežno upoznamo da istinom.

"Vaša je uloga", nastavio je naš govornik, "da pripremite ljude za doba kada će laži, iz kojih se rada svo oko straha skoncentrisano mišljenje, biti zauvek prognane iz ljudske svesti. I mada vam može delovati čudno, ukoliko ljudska populacija ne bude pripremljena, za nju će da bude mnogo teže da preživi raskol, jer misli straha su veoma snažno uvrežene u ljudima, i to ne samo u razmišljanju, već i u samom osećanju sebe. Moramo da im pomognemo da se opuste u svojim identitetima i da prestanu da se definišu sebe kao ranjive entitete."

Rečeno nam je da ćemo, kako bi najuspešnije ostvarili ovaj cilj, zbog preke potrebe, se inkarnirati u onim vladajućim porodicama planete koje izazivaju najviše straha i na zaštićenim mes-tima kao što smo to činili u drevna vremena (izbegavajući da imamo veze sa strahom koliko god je to bilo moguće). Ovo bi osiguralo naš strateški položaj među onim elementima čovečanstva od kojih se ustvari očekuje da će pružiti najjači otpor moćima obrazovanja.

Tvorac je uložio puno pažnje da nam postane sasvim jasno da ćemo prednjačiti ispred naših porodičnih veza da bi se inkarnirali na ovaj način i da ćemo se, vrlo verovatno, nakon buđenja naći u okruženjima u kojima nećemo naići na podršku i koja će biti strana našim vibracijama. Istaknuto je da ne moramo da prihvatimo ovo naimenovanje, daje naša uloga u ovome sasvim dobrovoljna. Čak i ako prihvatimo, nije bilo nikakve garancije da ćemo uspeti u potpunosti da uklonimo potrese koje će izazvati prelazak, ali bi postojala daleko veća mogućnost da više ljudi prođe kroz ovaj raskol sa neoštećenim osećanjima. Da bismo bili upozoreni na ovu mogućnost, naš krug je pozvan da se okupi na zvezdanom nebu iznad 33. paralele.

Upozoreni smo na opasnosti sa kojima ćemo se verovatno sresti u svetu koji je još uvek u velikoj meri pod kontrolom organizacija utemeljenih na strahu.

"Istinska moć", objasnio je Bog, "nalazi se u ljubavi koja se sve više širi sa svakim novim danom tokom ovog nastupajućeg ciklusa. Naša strategija se sada sastoji u tome da dozvolimo organizacijama straha da i dalje naizgled dominiraju, dok mi budemo polako iscrpljivali izvor njihove moći - ljudski strah. Ovo će učiniti da njihovo konačno progonstvo izazove manje potresa u ljudskoj porodici kao celini, jer će do tada, broj onih koji veruju u njih u velikoj meri da se smanji."

U naše sećanje zatim su dozvani mnogi slojevi logike straha koje smo morali da uzdrmavamo tokom naših ranijih hodova po zemlji. Potom smo zamoljeni da ponesemo ono što jesmo i ono što znamo i da se inkarniramo medu nacijama 20. veka. Naša misija je bila da zadržimo svoju bezazlenost tokom suočavanja sa svim poznatim oblicima ljudske organizacije. Bili smo uvereni da je pokretačka sila ovog doba uz nas.

"Vi ne činite ovo samo za svoju vrstu", rečeno nam je, "već i za same sebe i za sve one na koje će vaša rasa da utiče u vremenima koja dolaze. Iako će se mnogi od vas inkarnirati u one vidove čovečanstva koji su dugo bili odvojeni od carstva vašeg vlastitog iskustva, vi ništa manje niste vezani za ratnička plemena sponama iskovanim vašim vlastitim mislima u eonima koji su prošli, sponama koje ste samo privremeno bili u stanju da odložite ustranu - ali to ste znali još na početku."

Krug Vernih zvezdama bio je pozvan da se inkarnira skupno (en masse) kao jedna globalna generacija.

I tako, da bi doba prelaska za one na zemlji moglo da bude što je moguće lakše, dali smo svoj pristanak. Naš cilj je bio, i sada je, da pripremimo put za Tvorčevo buđenje i da rasplinemo, u velikoj ljubavi koju o.sećamo prema ovoj blagoslovenoj planeti, sve oblike straha koji sputavaju ljudsku svest.

Stupićemo u ljudska obličja, neki da bi se inkarnirali u sledećem talasu dece, a drugi u deci njihove dece. Učinićemo šta možemo da bi pomogli u mirnom vođenju sveta prema onom trenutku u vremenu kada će se Tvorac probuditi unutar ljudske porodice i početi da je usmerava kao jedan organizam.

"Opasnost za vas koji ćete se inkarnirati u dinastijama straha ovih vremena", ukazano nam je, "leži u tome što se može dogoditi da zaboravite i samu svrhu svog inkarniranja, budući da ćete se roditi i odrasli medu onima čije su strukture i energije koje otelovljuju tako duboko, duboko podsvesne. Kada vaša generacija bude stasala, daću vam jedno posebno obeležje koje će vam pomoći da se setite."

U strukturu naših emocionalnih tela tada su usađene melodije bez reci, koje će se osloboditi u tačno određenom trenutku kako bi nam pomogle da se probudimo čak i onda kada naše svesno razumevanje bude znatno drukčije od ovog sadašnjeg. Medu nama je postojao izvesan broj onih koji su bili zaduženi za muziku i dato nam je u zadatak da donesemo melodije koje će dati vodeći impuls.

Ove melodije su počele da se javljaju tokom šezdesetih godina ovog veka kroz pesme koje su - iako su često površinski delovale besmisleno - pulsirale emocionalno nabijenim porukama ljubavi, nade i radosti. Kroz muziku su mnogi od uspavanih počeli da se pokreću. Prvi zraci zore čuli su se na radiju mnogo pre nego Što su mnogi čak i shvatili da bi trebalo daje potraže na nebu.

Ipak, naše buđenje neće biti potpuno sve dok ono što je pronašlo oblik kroz osećanja ne nađe oblik i u predstavama. Onome što znamo u našim srcima potrebno je dopunsko svesno razumevanje da bi uspešno pristupili lečenju koje leži pred nama.

To je razlog zbog koga delim sa vama ove misli i ova sećanja. Naša generacija se sada nalazi u položaju da upravlja zemljom i njenim prirodnim bogatstvima. Hoćemo li i dalje glupo da imitiramo ponašanje starih trgovaca i državnika koji su i sami jedino oponašali feudalne gospodare, koji su sada srećom izgubili moć?

Ili ćemo prihvatiti namesništvo da ponovo stvorimo naš svet prema zamislima ljubavi?

Kad sam se sada, u ovom dobu, suočio sa činjenicom da su se, dugo vremena nakon što su feudalni gospodari uklonjeni, pokretačke sile njihovog načina delovanja još uvek zadržale i da i dalje privlače svezu ljudsku pažnju, iznenadio sam se. Nesumnjivo, ovi gospodari su izuzetno dobro znali da obavežu ljude Zemlje na vazalsku pokornost. Izgleda da su ljudska stvorenja tako dugo obučavana na poniznost, da su sada, kada je inicijativa prepuštena njima, postala nesigurna pod vlastitim vodstvom! Ona su do te mere ogrezla u praćenje senki tih feudalnih puteva, da čak i kada tih senki ima veoma malo oni moraju da stvore nove samo da bi održali svoje navike.

Izazov koji se postavlja pred nas sastoji se u tome da se ponovo probudimo i da se zatim pridružimo drugima da bismo pokazali svojim primerom lepotu i moć novog puta. Možemo da ostavimo iza sebe stanje sumraka koje je pružilo prostor za pospano maštanje o zahtevu da se buđenje odvija oko nekog gurua ili ljudske organizacija, bez obzira koliko da su divni i prosvetljeni. Mi smo pozvani da se u ovom vremenu organizujemo, ne oko vođa, ideologija ili sistema verovanja, već oko ljubavi: ljubavi prema Bogu, ljubavi jednih prema drugima i ljubavi prema našem svetom svetu.

Oni od vas koji su sa mnom bili tamo, sećaju se našeg kruga. Vreme je za inkarniranje, za nastavak rada na isceljenju i obrazovanju zbog koga smo došli.

Posejani smo svuda po kontinentima sveta. Slušamo istu muziku dok se vozimo na posao u Hon Kongu, Londonu, Tokiju i Njujorku. Gajimo istu viziju o miru i razoružanju dok posmatramo dečiju igru po parkovima Kejptauna, Pariza, Singapura i Rima. Sanjamo iste snove dok veče polako klizi preko Adelaide, Tel Aviva, Rio de Žaneira. Mi smo svedoci istih događaja iz Meksiko Sitija, Los Anđelesa, Toronta i Berlina - gledamo ih u istom trenutku u kome se dešavaju, emitovane uživo. Zajedno! Otvaramo oči u pustinjama, u planinama, u šumama, u džunglama i gradovima svake nacije.

Mi smo ljudi današnjice. Ne postoji niko ko bi danas mogao da napiše scenario naših života izuzev nas samih. Istorija se ne ponavlja ništa češće nego bilo koja loša navika. A nijedna navika, makoliko duboka ili ukorenjena, neće imati priliku da bude ponovo izabrana kada svest, iskrenost i voljno odlučivanje budu karakteristike ljudskih postupaka.

Iako naša generacija dobrovoljno doprinosi preobražaju koji je pred nama, ovaj zadatak nije isključivo naš. Mnogi su pomogli. Mnogi pomažu. A svi su pozvani da svojim talentima i duhovnošću doprinesu njegovom ispunjenju. Ovde nema sukoba interesa. Ovo je jednostavno nov uvid i osećanje da je konačno došlo vreme da ovo doba napreduje.

Oni od nas koji su u Sjedinjenim Državama, bude se u jednom od tehnološki najnaprednijih društava na ovoj planeti. S novom svešću usmerenom na oruđa i prirodna bogatstva naše nacije, imamo ogromne mogućnosti da budemo od koristi celoj ljudskoj porodici. Vlada naše zemlje ne mora da učini ništa više nego da odražava vrednosti, stavove i principe na osnovu kojih mi živimo svoje živote.

Ono što vidimo u ogledalu, vidimo i u medijima. Ljubav u našim srcima - ili njen nedostatak - iscrtava svaku odluku Kongresa. Kada su naša srca istinski otvorena, ne može se dogoditi da precenimo blagoslove koje možemo doneti stanovnicima materijalno manje razvijenih nacija.

Ne bi trebalo da budemo obeshrabreni naizgled sporim tempom menjanja stavova u našim institucijama. Razvoj svesti koji prethodi buđenju je prefinjen i ne može uvek odmah da se uoči. Možda će da bude potreban izvesni vremenski period da bi se naše misli odrazile u starijim i tvrdokornijim ljudskim organizacijama. Ali ne vidim da naša vlada spada u njih.

Jer uprkos svim svojim očitim neuspesima, sistem upravljanja u Sjedinjenim Državama i dalje je jedan od najelastičnijih i najprilagodljivijih od svih ljudskih institucija. Vidim dan kada će sa istom osetljivošću, s kojom danas reaguje na svetsku trgovinu, reagovatj na reke, planine, šume i visoravni Severne Amerike - a i na ljude koji ih vole.

S probuđenom - i istinski američkom - svešću, politika Sjedinjenih Država prestaće da odražava evropsku prošlost. Sigurno više neće metanisati kratkoročnim trgovinskim i finansijskim interesima čiji zagovornici, duhovno govoreći, još nisu primetili reč "Nov" (New) ispred Jorka, Hempšira ili Džersija - a da ne govorimo o "Novo" ispred Poretka Doba.

Sa stupanjem naše generacije u koridore moći, nije preterano verovanje da će vlada, koju su naši preci stvorili "prema ljudima, od ljudi, za ljude", postati jedno od naših sredstava izražavanja u svetu. To je nešto što treba očekivati.

Uz zahvalnost svima onima koji su dali pozitivan doprinos našem društvu, mi razmatramo izazove, blagoslove i mogućnosti koji dolaze sa našim vodstvom. Ne isključujući nikoga, mi pozivamo sve da nam se pridruže u pronalaženju novih pogleda i načina na koje možemo da postupamo sa oruđima i resursima naše zemlje.

Kada misli odražavaju stvaralaštvo srca ispunjenih saosećanjem, tada i naoružane službe mogu da odigraju smisaonu ulogu u mehanizmu prelaska. Na primer, ukoliko se pristupi osećajno, uz saradnju svih onih kojih bi se mogla ticali jedna takva akcija, zar ne bi mogla da postoji i uloga za armiju SAD u transportovanju i dostavljanju hrane dvadeset i jednoj afričkoj naciji u kojima naše sestre i braća umiru od gladi?

Postoji li način na koji možemo upotrebiti naš američki uticaj da se nasilje u svetu svede na minimum i da se istinski doprinese slobodi? Postoji li način na koji bi se mogla usmeriti naša nacionalna moć, nezavisno od finansijskih interesa koji pokušavaju da "upotrebe" Ameriku u drugoj polovini 20. veka, onako kako su "upotrebili" Britaniju u 19. veku? Postoji li način da se nešto od američkog domorodačkog senzibiliteta ugradi u postojeću tehnološku infrastrukturu kako bi mogla da posluži buđenju čovečanstva u novoj stvarnosti?

U Americi postoji mnogo toga iz čega možemo crpsti snagu: od rastućeg broja svesnih bića koja se svakodnevno suočavaju sa propadajućim poretkom, pa do saznanja da za svakog Martina Lutera Kinga Juniora ili Roberta Kenedija, čije su ideje bilo kada u našoj zemlji nasilno prekinute, postoje hiljade onih koji priskaču da bi njihova dela ponovo oživela i to određenije, pripravnije i s boljom obaveštenošću. Razumljivo je da im naši vizionari povremeno pripisuju neprijateljstvo i ostatke straha, ali to ni na koji način ne umanjuje pravu suštinu stvari. Oni su pomogli da se čovečanstvo približi svetlosti za još jedan korak. Ukoliko nekolicina takvih padnu duž ivice puta, mučenički, u ime još nepotpune vizije, ipak, vizija se i dalje nastavlja. Ona nastavlja da dobija u snazi i moći i jasnoći sve dok same grudi čovečanstva ne eksplodiraju u jednom veličanstvenom izrazu koji je istovremeno i čežnja i radost.

Odavde, iz unutrašnjosti naših srca, izvire moć koja leci i preobražava. "Mi smo svet", "Živa pomoć", "Ruke iznad Amerike". Bezbrojni nastupi u dobrotvorne svrhe glumaca, atletičara, muzičara. Oni i naglo povećan broj nevladinih organizacija za pružanje pomoći i usluga predstavljaju samo par početnih izraza pojave Američkog Duha koji je u velikoj meri u saglasnosti s kalendarom Maja - a nije stran ni hrišćanstvu.

Postoji uticaj koji zrači sa američkih kontinenata, koji zagreva seme ljudskog potencijala kao što sunce zagreva baštu u proleće, domorodačka svest koja dodiruje sve koji naseljavaju ovo tlo, podržava sve naše korake prema slobodi i ljubavi.

Domorodačka američka svest talasa se u njihanjima na našim plesnim podijumima. Klizi kroz parkove naših gradova. Duboko prodire u ritmove naše muzike. Prožima samo srce naših sportova, amaterskih kao i profesionalnih. Govori o svetom odnosu sa fluidom zemlje, o uvažavanju njene domorodačke mudrosti, o poštovanju prema ovoj zemlji koja nam obezbeđuje hranu, prehranjuje naše porodice i drži na sebi objekte koji su potrebni našoj naciji.

Svest ove zemlje, koju nazivamo Severna Amerika, pronalazi u nama nov i snažniji izraz - i potreban joj je prostor, svemir da bi rasla i širila se. Ne geografska područja, već područja duše.

Nova granica je svest.

Ovom blagoslovenom svetu, ovoj trećoj planeti od zvezde koju nazivamo Sunce, potrebni smo i ti i ja da bi postala sve ono što ona može da bude. Imamo mogućnost da joj donesemo izvanredan poklon, poklon za kojim ona žudi još od trenutka kada se naša rasa po prvi put javila u njenim snovima. Poklon nas samih. Probuđenih. Celovitih. Inkarniranih. Bilo je dovoljno seče šuma, dovoljno površinskih kopova.

Proleće je. Prolazi su slobodni. Vreme je da se prekorače granice koje bi neminovno sputavale naš potencijal. Ova zemlja je tvoja zemlja. To je moja zemlja. Ali upravo koliko ona pripada nama i mi pripadamo njoj. Sveti Obruč se više ne može poricati. Krug zahteva da bude zatvoren. Od Kalifornije do njujorških ostrva. Od Jukona do Rio Grandea.

Kao što je Sakajavi jednom vodila Levisa i Klarka po obalama Pacifika, tako je i domorodačka svest probuđena da bi vodila našu tehnologiju kroz privredni i politički lavirint narednih četvrt veka. Poštujmo je. I neka naša inkarnacija počne. Mi smo Ptičija Plemena, Onhveoveh, narod stvarnosti.



Korisna adresa: http://www.esotheria.com/



STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0025 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
      
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA