Vi se svega samo sećate...

Možda delimično, ili različito od onoga što se stvarno dogodilo, ili se moglo dogoditi...

Ovo je ipak istinito, kao i sve drugo što je bilo, ili je moglo biti; kao i sve ono što će se desiti ili se može dogoditi...

...postoji Nešto silno, neročeno, neiskazivo, nemanifestovano, nespoznajno, bez čega se ništa ne bi moglo roditi, iskazati, manifestovati, spoznati...Ono nije samo bilo niti će biti jer je oduvek i zauvek.

Pre šuma, pre reka, pre čoveka, pre Raja, iza sjaja, pre imena, iz prostora iza vremena...To Nešto, Tvorac, Vrehovno Biče, Bog Gospod, Jahve, Alah, Sveštopostoji...sanja.

I gle, On snove svoje ljubi i dariva im Sebe, kako bi i oni bili kao On...i šapuće svojim snovima, deci svojoj: Tao-ooo...OOOmmmm....AaUummmm...Muummm...Omm-oh-Ommm.Hammm-Saa...Ga-eL-LLLha-mannn...He-vau-heee...Suuuuuu...

njiše iz u različitim kolevkama i čeka da odrastu, da nauče...A On je i roditelj i dete i kolevka i munja što ih plaši i osvetljava, ptica što im peva, hleb što ih hrani, voda što ih poji, alfa i omega, početak i kraj...

Kazivanje šezdeseto

Božiji snovi i ideje

Svetlosni obrazac čoveka

Silazak u fizički svet

Prvo ljudsko doba...

Tvorac se iskazuje kroz sve vidljivo i nevidljivo postojanje, ali uvek ostaje Savršen i Ceo, bez obzira koliko se delio i Sebe ugrađivao u Svoje stvaralaštvo. On nije celina sastavljena iz delova, već Celina iz koje su proistekli Njegovi delovi. Vrhovno Biće Sebe ugrađuje u vascelo postojanje, ali ovom deobom ništa ne gubi: sve ono što Biće tvori - predstavlja Njegovo prirodno proširenje.

Vrhovno Biće je uvek svesno i Samog Sebe kao celine i svih svojih delova. NJegovi delovi su svesni Njega i sebe samo na početku i na kraju svog razvojnog puta, dok u ostalim intervalima zadržavaju delimičnu svest o sebi, a iz različitih razloga i na mnogo načina neka sećanja bivaju prekrivena zaboravom.

Božiji snovi i ideje imaju ogromnu moć: to su bića koja u sebi sadrže plan sopstvenog razvoja sa svim varijantama, gradivni materijal i definisane moguće odnose između celine i njenih delova.

Kulminaciju nekog procesa karakteriše trenutak u kome isti proces počinje da se odvija na nov način ili u suprotnom smeru.

Razvoj i svesnost Božijih ideja-snova-obrazaca dostiže vrhunac kada na svim nivoima realnosti biva potvrđena ideja njihovog nastanka. Potvrđivanje ideje predstavlja čin sjedinjenja Kreatora sa sopstvenim delom, čin u kome oživotvorene ideje nose svome Stvoritelju darove u vidu iskustva samorealizacije. Vi često i ovaj trenutak nazivate "povratak u Jedinstvo" ili "spajanje sa Bogom"...

Sledi "trenutak" tišine...posle koga ponovo počinje nova kreativna eksplozija - davanje sebe svemu na razne načine. Ovaj proces se odvija tako i sve dotle dok ima svrhe za deobu, dok postoji veza sa Izvorom i mogućnost za Povratak. Na onoj tački iza koje se gubi veza i mogučnost za Povratak, otpočinje proces nesvesne integracije i povratka koji nema kvalitet svesnog sjedinjavanja.